LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Iberis, gibraltarski

Iberis gibraltarica

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Iberis, ili kako ga kod nas zovu tatarsko cveće, autohtono raste na Iberijskom poluostrvu i u Maroku. Visok je oko 15 cm, raste u obliku poluloptastog zimzelenog grma. Beli cvetovi koji su skupljeni u široke grozdove, po obodu su blede ružičaste ili blede ljubičaste boje. Iberis obično sadimo u kamenite bašte i u pukotine suvih zidova, ali je odličan i za rubne površine.

iberis_gibraltarica1_jpgportal__small_.jpg



Položaj: Sadimo ga na sunčano mesto, čak i tamo gde sunce prži.

Zalivanje: Dobro podnosi sušu, gotovo da ga i ne treba zalivati.

Tlo: Za tatarsko cveće optimalno je humusom siromašno zemljište, ali koje dobro propušta vodu.

Temperatura: Voli toplotu, sadimo ga na zaštićeno mesto.

Period cvetanja: Maj, juni.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Hrizantema

Dendrantema-baštenska hrizantema

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.

chrysanthemumxmorifolium_l__small_.jpg



Položaj: Godi joj položaj na sunčanom mestu; prilikom izbora staništa moramo uzeti u obzir da će prilikom cvetanja , u jesen, već biti više senke, znači mesto treba da je osunčano i u septembru i oktobru.

Zalivanje: Zahteva redovno ali ne i preobilno zalivanje.

Period cvetanja: septembar, oktobar.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Hosta

Hosta tratt. - funkija

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Naziv Hosta, biljka je dobila po imenu austrijskog prirodnjaka i lekara N. T. Hostija. Rod je ranije bio poznat pod imenom funkija. Biljka ima mesnate, kratke i razgranate rizome koji se nalaze plitko na površini zemlje. Listovi su jajastog ili srcastog oblika, krupni i do 20 cm dugi, a 10 cm široki. Cvetovi se nalaze na nerazgranatoj cvetnoj dršci dugačkoj 40 - 45 cm i uglavnom su bele ili svetloplava boje, veoma mirisni, nalik na ljiljane. Cveta u julu i avgustu.
hosta__bluehend-v.jpg



Rod obuhvata oko 40 vrsta, od kojih su značajne: H. plantaginea. Poreklom je iz Japana. Listovi su lancerasti do jajasti, nežno ljubičasti ili beli. Cveta u toku leta. Cvet se otvara danju. Poznat je i varijetet H. lancifojia var. undulata sa belo zelenim listovima. H. coerulea. Lisna masa naraste do 50 cm, a cvetno stablo i do 100 cm. Cvetovi su nežnoplavoljubičasti u krupnim grozdovima. Hosta je veoma raširena vrsta u kućnim vrtovima, gde ispunjava u masi poluzasenčene površine. Najbolje podnosi duboka umereno vlažna humozna zemljišta, zatim zasenčene i plu zasenčene položaje, a može da raste i na sunčanim terenima. U praksi se razmnožava deljenjem rizoma u toku jeseni i proleća. Odrasle biljke se povade i razdele na više manjih delova. Ovo deljenje ne ide teško, važno je samo da na svakom rizomu ostane deo korena i začetak novog izbojka.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Heliopsis

Heliopsis helianthoides

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Osnovna vrsta heliopsisa potiče iz Severne Amerike. Snažna trajnica koja naraste otprilike 80-100 cm u visinu i 60-70 cm u širinu, bokorasto, krutih uspravnih stabljika, dugovečna je, skromna i ima dug period cvetanja. Hrapavi listovi jajastog oblika i šiljasti, po obodu su nazubljeni. Na vrhu jakih stabljika otvaraju se žuti polupuni gnezdasti cvetovi koji mogu da se upotrebe i kao rezano cveće. Biljka je prvenstveno dekorativna u pozadini sunčanih leja sa trajnicama, ali je možemo saditi i kao cvetnu živu ogradu.

heliopsis_helianthoides__small_.jpg



Položaj: Heliopsis je biljka koja voli sunce, na šta mu ukazuje i latinsko ime: odgovara mu čak i da je tokom celog dana na jakom suncu.

Zalivanje: Ne sme se dozvoliti da mu se zemljište isuši: treba ga redovno zalivati, jer će ga u protivnom napasti biljne štetočine.

Tlo: Biljka voli hranjivu vlažnu podlogu prosečno čvrstog sastava: na slabom zemljištu ne raste bujno.

Temperatura: U pogledu temperature nema nikakvih zahteva i veoma je otporna.

Period cvetanja: juni, juli, avgust, septembar.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Helenijum

Helenium

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ovo je hibrid osnovnih vrsta čija je postojbina Severna Amerika. Srednje je visine, naraste 70-80 cm, uspravne i razgranate stabljike, lancetastih, po obodu nazubljenih listova. U sredini gnezdastog cveta plodnica se kupasto izdiže i smeđe je boje, latice se prema svom vrhu šire i crvene su. Ovaj helenijum nije jako rasprostranjen u našim baštama, zapostavljen je iako pod odgovarajućim okolnostima može da bude čudesno lep cvet naših leja sa trajnicama.

helenium__small_.jpg



Položaj: Sam naziv ukazuje da ova biljka jako voli sunce. U senci, cvetne stabljike se iskrive i izvale.

Zalivanje: Zahteva redovno zalivanje.

Tlo: Helenijum voli humozno, hranjivo i vlažno zemljište.

Temperatura: Zahteva toplotu, ali dobro podnosi našu klimu.

Period cvetanja: juli, avgust, septembar.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Hajdučka trava

Achillea filipendulina

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Hajdučka trava je razgranata biljka visoka 50-60 cm, koja može da naraste i do 100-150 cm, a potiče iz oblasti Kavkaza i Male Azije. U našim seoskim baštama je odavno rado gajena ukrasna vrsta. Uspravnih je stabljika, bokorastog rasta i perasto deljenih listova nazubljenih po obodu. Sitne žute cvetne glave skupljene su u ravne štitolike cvasti. Spada među ukrasne trajnice. Na vlažnom i hranjivim materijama bogatom tlu cvetne stabljike hajdučke trave često polegnu. Najlepše raste u slabo humoznom zemljištu sa dobrom drenažom. Možemo da je gajimo na rubnim površinama, u pozadini leja sa trajnicama ili kao dominantnu biljku ali i kao soliter. Upotrebljava se i kao rezano cveće.

hjadu__ka_trava_1_portal__small_.jpg



Položaj: Žutu hajdučicu sadimo u deo bašte koji je sunčan od jutra do zalaska sunca.

Zalivanje: Umereno ili izrazito oskudno. ne podnosi ustajalu vodu.

Tlo: Humozno, ali može i peskovito zemljište sa prosečnim sadržajem hranjivih materija.

Temperatura: Izvrsna je trajnica za ekstremne klimatske uslove i za sušna topla leta

Period cvetanja: Juni, Juli, Avgust, Septembar.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Grančica

Hemerocallis

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

U imenu su sadržane dve reči: hemera=dan i kallos=lepota, što se odnosi na osobinu cveta da traje samo jedan dan. Biljke iz ovog roda vode poreklo iz južne Evrope, Azije i Japana. Rod obuhvata oko 20 vrsta i bezbroj varijeteta. Rasprostranjeni su kao perenski zasadi na javnim zelenim površinama ili u kućnim vrtovima.

hemerocallis__gran__ica.jpg



Podjednako dobro rastu na sunčanim i suvim terenima, kao i na vlažnim staništima. Najčešće se sade kraj vodenih površina, zatim u zajednici sa drugim perenama i šibljem. Sade se po 4-5 komada zajedno, kao soliteri, a efekat je još bolji ako se formiraju veće grupe-kolonije.

Razmnožava se setvom semena, tako da se za 2-3 godine dobije cvetajuća biljka. Najbrži način razmnožavanja je deljenje bokora. Izvodi se u jesen ili proleće. Odrasle visegodišnje biljke se povade i podele, pazeći da na svkom podeljenom delu ostane dovoljno korena i nadzemnog dela. Kod ponovne sadnje bokore zaliti, a korisno je i zaštititi ih od niskih temperatura i pripeke.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Grahorica, krupnocvetna

Lathyrus latifolius

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ova biljka penjačica potiče iz srednje i južne Evrope, a u prirodi kod nas raste u suvim hrastovim šumama i u oblastima sitnogorice.Uz oslonac se penje do 2 metra visine. Sitni listovi ukrasnog grahora su parni, elipsastog oblika. Leptirasti cvetovi intenzivne ružičaste boje otvaraju se u malim grupama. U bašti grahorici treba da obezbedimo oslonac, a u jesen da je orežemo. Pogodna je za ukrašavanje ograda i konstrukcija koje razdvajaju međe.

lathyrus_latifolius_-_grahorica__small_.jpg



Položaj: Najlepša je na stalno osunčanom staništu.

Zalivanje: Redovno ali ne preobilno.

Tlo: dobro se oseća na humusu i na zemljištu bogatom hranjivim materijama, sa dobrom drenažom.

Temperatura: sadimo je u topliji i zaštićeniji deo bašte.

Period cvetanja: juni, juli
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Gaura

Gaura lindheimeri

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Danas još jedva poznata i kod nas u ukrasnom vrtlarstvu malo primenjivana biljka potiče iz toplih krajeva Teksasa. Visoka je 100-120 cm, razgranatog rizoma, raste žbunasto. Beli cvetovi koji su skupljeni u grozdaste cvasti i koji su posuti ružičastim pegama, jedni za drugima se otvaraju tokom čitavog leta. Listovi gaure su sitni, jajastog oblika, gotovo neprimetni pod gustim velom od cvetova. Kada je reč o cvetovima, biljka ne razvija svu svoju lepotu prve godine po sadnji, ali počev od druge godine, ona bogato i raskošno cveta. Kao rezano cveće je dekorativna i dugoga veka. U mešovitim lejama sa trajnicama veoma je dekorativna ako se sadi u pozadinu, gaura isto tako lepo izgleda i kada se u manjim grupama sadi na travnjaku ili ako se upotrebi kao živa ograda. Zahvaljujući wsvom ukupnom habitusu, boji i mnoštvu cvetova, izvanredna je protivteža upadljivim bojama susednih cvetova i zato je pogodna i za leje sa jednogodišnjim cvećem.

gaura_1.jpg



Položaj: Voli jako sunce.

Zalivanje: Ne zahteva zalivanje, podnosi potpunu i dugotrajnu sušu.

Tlo: Ni u pogledu tla nema posebnih zahteva, opstaje na svakoj vrsti siromašnog i rastresitog zemljišta koje se brzo zagreva.

Temperatura: Voli toplotu, ali dobro podnosi i mraz.

Period cvetanja: Maj, juni, juli, avgust, septembar, oktobar.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Fizostegija

Physostegia virginiana

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Prirodno stanište i postojbina fizostegije su vlažna i plodna područja Severne Amerike. Naraste 60-100 cm, korenovo stablo joj je puzeće, stabljike uspravne. Listovi su duguljastog oblika, kopljasti, po obodu nazubljeni. Svoje ružičaste zvonaste cvetove ova trajnica donosi u venčićima, u četiri reda. Fizostegiju sadimo u senoviti deo bašte, kao i pored vode.

physostegia_virginiana_-_fizostegija__small_.jpg



Položaj: Može da se sadi na sunce i u polusenku, ali na suncu zahteva intenzivno zalivanje, pa čak i tada zaostaje u razvoju, ostaje niska.

Zalivanje: U našem podneblju je moramo redovno zalivati.

Tlo: Zahteva zemljište bogato hranjivim materijama i vlažno, ali sa dobrom drenažom.

Temperatura: Ne razvija se u suvoj i toploj, bolje se oseća u vlažnoj i toploj mikroklimi.
 
Natrag
Top