bastensko cvece

[Nostradamus]

Narcisi


Ime Narcis potiče od grčke reči narkao, što znači opiti, omamiti. Ne može se sa sigurnošći tvrditi da li se mislilo na omamljujući miris ili na narkotičko dejstvo alkoloida narcisina koji se nalazi u biljci.

Od 25 vrsta narcisa neke vrste su brojno raširene u Portugalu, Španiji, na Pirinejima, u Južnoj Francuskoj, Severnoj Africi, gde rastu pod uticajem tople mediteranske klime, dok se druge, otporne na mrazeve, nalaze svugde u Evropi, gde na planinskim livadama stvaraju čitava cvetna polja.
Narcisi su počev od 16 veka omiljeno baštensko cveće. Prvi crtež narcisa načinjen je 1530 godine i nalazi se u delu Herbarium eicones od Brunfelsa.
Tokom vekova narcisi dobijaju u značaju, ali se na dobijanju novih sorti radi samo amaterski. Tek krajem 18 veka stručnjaci preuzimanju selekciju narcisa u svoje ruke. U tome prednjače Englezi i odmah zatim Holanđani.
Kako se narcisi veoma lako međusobno ukrštaju, proizvedeno je preko 10000 različitih sorti, no samo mali broj zadržao u standardnoj proizvodnji. U Engleskoj, Royal Horticultural Society se bavi registrovanjem svih novih sorti narcisa i prema publikaciji udruženja iz 1965 godine opisao je preko 8000 sorti koje imaju značaja za sadnju u vrtovima, za rezani cvet, za gajenje u saksiji ili u druge svrhe.
Na prvom mestu u gajenju narcisa nalazi se Engleska, zatim Holandija, Danska i Nemačka. U našoj zemlji cvetovi narcisa su u rano proleće veoma traženi, međutim proizvodnja nije ni velika ni organizovana.

 

[Nostradamus]

Margareta


Margareta raste autohtono na Pirinejima. Visoka je 80-100 cm, bokorastog je rasta, uspravne stabljike i duguljastih kopljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Gnezdasti cvetovi belih latica i žute sredine se otvaraju pojedinačno, na vrhu kratkih stabljika. Omiljeno je cveće koje se sadi u leje sa trajnicama u grupi, u obliku malih ostrva. Dobro može da se kombinuje sa drugim cvećem, a bašta u kojoj raste odiše atmosferom seoskog vrta.

Položaj: Lepa je i na suncu i u polusenci.

Zalivanje: Dobro podnosi sušu, ne zahteva redovno zalivanje.

Tlo: Predstavlja pravi ukras na podlozi bogatoj hranjivim materijama, izbalansiranog sastava i sa dobrom drenažom. Ne odgovara joj previše rastresita ni previše kompaktna podloga.

Temperatura: Trpeljiva je i zahvalna biljka u pogledu ekstremnih temperaturnih oscilacija.

Period cvetanja: Juni, juli.

 

[Nostradamus]

Majčina dušica - niska


Izuzetno sitna i niska biljka poleglih stabljika koja raste jastučasto, do jedva 5 cm visine. Listovi su joj plavozelene boje, dlakavi. Čitavu je prekrivaju cvetovi intenzivne ružičaste boje. Zbog niskog i jastučastog rasta pogodna je za pokrivanje tla na odgovarajućim mestima kamenite bašte, za ispunjavanje procepa kamenih zidova i fugni između nagaznih ploča, a tamo gde se za to ukaže potreba, može da posluži i umesto travnjaka.

Položaj: Najlepša je na izrazito jakom suncu.

Zalivanje: Zahvalna je za malo vode.

Tlo: Ova biljka voli pomalo vlažno ali rastresito zemljište sa dobrom drenažom.

Temperatura: Ova trajnica nije zahtevna, veoma je trpeljiva.

Period cvetanja: Juni, juli, avgust.

 

[Nostradamus]

Ljubičica, baštenska




Potiče iz Severne Amerike, visoka je 10-15 cm, rizom joj je krtolast, raste bokorasto. Od ljubičice koja raste u prirodi a čiji miris je prijatan, razlikuje se po tome što joj je cvet krupniji i ne miriše. Ima više varijeteta i svi su dekorativni. Ovu ljubičicu sadimo pre svega u podnožje drveća i žbunova.

Položaj: Može da se sadi i na sunčano i na polusenovito mesto, kao i u potpunu senku, ali je najlepša ako je na staništu sa difuznom svetlošću.

Zalivanje: Nije neophodno jer je ljubičica veoma trpeljiva biljka, ali će biti zahvalna ako je u periodu suše zalivamo.

Tlo: Ove ljubičice se dobro osećaju u zemljištu bogatom hranjivim materijama, ali koje je rastresito, sa dobrom drenažom.

Temperatura: Ne treba da je sadimo na otvoreno stanište sa toplom i suvom mikroklimom.

Period cvetanja: April, maj.

 

[Nostradamus]

Ljiljani


Ime ljiljan potiče od latinske reči Lilium ili od starogrčke reči leirion.

U svetu je poznato oko 90 vrsti ljiljana. Sve su one rasprostranjene na severnoj polulopti naše planete. Zona rasprostranjenja je između 10 i 55 stepena severne geografske širine. Na južnoj polulopti ljiljani se ne nalaze. Uglavnom su raspoređeni na tri kontinenta.
U Aziji prirodno raste 51 vrsta, u Evropi 12 a u Severnoj Americi 21 vrsta. Iz istorijata ljiljana imamo dosta podataka. Postoje podaci da su ljiljani bili poznati u vrtovima Egipćana i Asiraca već 2800 godine pre nove ere. I Grci i Rimljani su dobro poznavli i rado gajili ljiljane.
Delovi biljaka, koren, list, cvet ili seme pripremani su na naj različitije načine za lekovite masti , tečnosti ili obloge. Ta praksa zadržala se u nekim krajevima i do današnjih dana.
Najpoznatija vrsta u to vreme bila je lilium candidum. Međutim Glusius je već 1557 godine opisao deset vrsti. Uskoro zatim 1629 godine preneta je iz Severne Amerike lilium canadence a 1720 prenose iz Kine i Japana lilium cordifolium, lilium japonicum, lillium tigrium i dr.
Prvu sistematiku ljiljana dao je austrijski botaničar Stephan Enlither još 1836 godine. Najveći doprinos za razvoj i rasprostranjenje ljiljana dao je Wilson svojim istraživanjima 1899 do 1919 godine. On je u tom periodu pronašao u Aziji mnoge nove vrste i preneo ih u Evropu.
Prenošenje vrste lilium regale 1905 godine smatra se kao početak proizvodnje i razmnožavanja ljiljana. Wilsonov doprinos je još u tome što je 1925 godine dao botanički opis i sistematizaciju za azijske vrste ljiljana koja je i sada važeća.
Radovi na ukrštanjima i dobijanju novih sorti počeli su tek 1890 godine u Engleskoj kojom prilikom su stvoreni prvi hibridi tzv. "Backhouse hybridi" . Odmah zatim uvođenjem novih hibrida gajenje i proizvodnja ljiljana naglo se povećavala iz godine u godinu.
U svetu se proizvodnja ljiljana naglo razvija u čemu prednjači Severna Amerika sa oko 400 hektara i Japan sa 370 hektara, zatim slede Holandija sa 120 hektara, nadalje Nemačka i Engleska. U poslednje vreme povećava se proizvodnja ljiljana u Rusiji.

 

[Nostradamus]

Lincura kavkaska


Postojbina osnovne vrste ove trajnice je istočna strana Kavkaza. Biljka je visoka 10-15 cm, bokorastog je rasta, poluizdignute lučno povijene, polegle stabljike. Listovi su jajastog oblika, sedeći i sjajni. Cvetovi imaju oblik levka, plave su boje srednjeg intenziteta, u dnu čašice beli, sa prugama. Kavkaska lincura predstavlja specifičan ukras u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama.

Položaj: Sadimo je u sunčani ili u polusenoviti deo bašte.

Zalivanje: Zahteva redovno zalivanje.

Tlo: Kavkaska lincura voli vlažno, rastresito i srednje kompaktno zemljište bogato hranjivim materijama.

Temperatura: Odgovara joj sveža mikroklima.

 

[Nostradamus]

Lijatris


Ovo neobično cveće potiče iz Severne Amerike, visoko je 60-80 cm, sa uspravnim korenovim stablom gusto posutim vlaknastim listovima. Tamnoružičasti cvetovi se otvaraju odozgo nadole, u gustim venčastim cvastima. Egzotičnog je izgleda. Lijatris je naročito dekorativan ako se u manjim grupama sadi u leje sa trajnicama, kao i ispred drveća i grmova. Ne treba se plašiti eksperimenata u kombinovanju sa raznim drugim biljkama, ovo cveće ih naprosto traži.

Položaja: dobro se oseća na suncu, u polusenci, a i na difuznoj svetlosti.

Zalivanje: redovno i obilno.

Tlo: lijatrisu odgovaraju zemljišta bogata hranjivim materijama i sa dobrom drenažom.

Temperatura: voli toplotu, zato ga sadimo na zaštićeno mesto.

Period cvetanja: juni, juli, avgust.

 

[Nostradamus]

Ligularija



Postojbina osnovne vrste ligularije je Kina, gde naraste 100-120 cm u visinu i 50-60 cm u širinu, u obliku rastresitog bokora. Uspravne stabljike su smeđe boje. Njeni veliki trouglasti listovi su po obodu nazubljeni. Žuti cvetovi se u velikim kitnjastim venčićima otvaraju tokom nekoliko nedelja. Ova trajnica deluje dekorativno pored vode, ispred grupa žbunova ili drveća, zatim kao rubna biljka, ili u pozadini leje sa trajnicama.

Položaj: Voli polusenku i difuznu svetlost.

Zalivanje: Zemljište treba da je uvek vlažno i zato ligularija zahteva redovno zalivanje.

Tlo:Ova biljka voli sveže, hranjivo i humusom bogato zemljište.

Temperatura: Ne oseća se dobro u baštama u kojima je vazduh krajnje topao i suv.

Period cvetanja: juli, avgust.

 

[Nostradamus]

Kufeja



Kufeja je džbunasta višegodišnja biljka poreklom iz Meksika. Stablo je pri dnu drvenasto, razgranato i kompaktno - zbijeno. Lišće je naspramno ili naizmenično, ovalno, pri vrhu malo zašiljeno i svetle boje. Cvetovi su vrlo lepi, crveni, belom bojom oivičeni, ispod koje se nalazi crn gajtančić, što izgleda veoma lepo. Prava lepota cvetova se ispolji kada im se sasvim približimo. Kufeja se lako gaji i neguje. Uspeva u svakoj plodnoj zemlji, a napreduje i u nešto nepovoljnijim uslovima. Može prezimiti i u hladnoj prostoriji, ako ima dovoljno svetla. Leti je treba obilno zalivati i izložiti suncu da bi što obilnije cvetala. Razmnožava se reznicama koje se lako i brzo primaju i semenom. Seje se oko polovine avgusta, a kad nikne pikira se po nekoliko biljaka u saksiju. Pošto tako prezime u proleće se pojedinačno presađuju u saksije. Uz umerenu toplotu, dovoljno svetlosti i umerenog zalivanja brzo će procvetati.

 

[Nostradamus]

Koreopsis


Postojbina ove bokoraste trajnice kod nas poznate kao "devojačko oko" je Severna Amerika. Koreopsis je biljka srednje visine, 40-60 cm, dok u širinu naraste 30-40 cm. Iznad krune perasto deljenih svetlozelenih listova, na dugim peteljkama, pojedinačno se otvaraju polupuni cvetovi prečnika 4-5 cm, latica raspoređenih zvezdasto, koje su u žutoj, beloj ili crvenoj boji. Cveta dugo, od početka leta do prvih mrazeva. Koreopsis je izuzetno zahvalan za mešovite leje, dobro se može kombinovati sa drugim biljkama.

Položaj: Sadimo ga na sunčano, odnosno na jako sunčano mesto.

Zalivanje: Može da podnese osrednju sušu, ali zahteva redovno zalivanje.

Tlo: Ovoj biljci u pogledu sadržaja hranjivih materija odgovara prosečno zemljište, humozno, sveže, lako kiselo ili neutralno.

Temperatura: Biljka je koja izrazito voli toplotu.

Period cvetanja: juni, juli, avgust