LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Božur

Paeonia

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Postojbina ove biljke su oblasti jugoistočne Evrope i Mala Azija. Biljka je visoka svega 30-50 cm, raste veoma sporo, ali formira lep, bujan bokor. Cvetovi su teški, u tamnocrvenoj, beloj, roza boji i u izrazitom su kontrastu sa finim, nežnim, sjajnim tamnizelenim listovima i sa krhkim izgledom cvetne stabljike.Kao pravi kuriozitet, može da se gaji u lejama sa trajnicama, ili u kamenitim baštama.

83543a_jpgbooyur.jpg



Položaj: Najlepši je kada je na sunčanom staništu, ili u polusenci.

Zalivanje: Redovno i obilno.

Tlo: Hranjivo, humozno tlo izbalansirane strukture optimalno je za gajenje božura.

Temperatura: Voli toplotu, sadimo ga na zaštićeno mesto.

Period cvetanja: April, maj.
 
Član
Učlanjen(a)
22.09.2009
Poruka
11
Da li imate neku ideju za mali vrt u basti koje cvece bi se moglo uklopiti da izgleda sto lepse? Neko patuljasto hvala vam verujem vasem ukusu i znanju
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Prvo mi moras reci koliki je vrt.Nemoras tacne dimenzuje,kakva je njegova struktura,gde se nalazi,najbolje bi bila fotografija tvog vrta.Rado cu ti pomoci.................
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Begonija

Begonija

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ime roda Begonia dato je po prezimenu Mitchaela Begona koji je u 17 veku bio francuski guverner na ostrvu Santa Domingo (tada Haiti).
begonia.jpg


Rod begonija danas obuhvata preko 800 raznih vrsta i sorti koje su prirodno rasprostranjene u tropskim i suptropskim šumama Južne Amerike, Afrike, Azije.
Za nas interesantne gomoljaste begonije nastale su krajem prošlog veka ukrštanjima sa raznim drugim divljim vrstama gomoljastih begonija, koje slobodno rastu na planinama Bolivije, Ekvadora i Perua.
Prema literaturnim podacima prvi hibrid gomoljaste begonije nastao je ukrštanjem B. Boliviensis x B. Rosaeflora i proizvela ga je 1870. godine firma Veitch iz Čelzija u Londonu.
Krupno cvetna i duplo cvetna begonija je najviše tražena i najlepša od svih gomoljastih begonija. Biljke narastu od 25 do 60 cm. Iz gomolja izbija jedna do četiri izbojka koji su sočni i lako lomljivi. Listovi su asimetrični, koso crtasti sa oštrim vrhom i nazubljenim obodom. Cvetovi su krupni, narastu i do 16 cm u prečniku, a po građi mogu biti jednostavni ili dupli. Kako su begonije jednodomne biljke, u jednoj cvasti nalazimo više cvetova, obično tri, od kojih su dva cveta ženska i jednostavna, dok je treći cvet muški, nešto krupniji veoma dekorativan i pun, sa mnogo kruničnih listića, jer se i jedan deo prašnika pretvorio u krunične listiće.
Zbog ovakvog rasporeda cvetova, ove begonije često se nazivaju i "gospodin sa dve dame". Ove forme krupno cvetnih i duplo cvetnih begonija nalaze se u prometu sa cvetovima bele, žute, oranž, roza i tamno crvene boje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Čapljika korzikanska

Erodium corsium

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ova biljka poznata i kao živa trava ili iglica, visoka je svega oko 10 cm i raste rastresito jastučasto. Listovi su joj meki, po obodu talasasti. Na vrhovima tankih uspravnih stabljika otvaraju se sitni cvetovi sa pet cvetnih listića (latica) koji su ružičasti, sa nervaturom tamnije ružičaste boje. Čapljiku sadimo u kamenite bašte, među kamenje, gde do izražaja dolaze ne samo bajkoviti ljupki cvetići nego i interesantni i dekorativni listovi. Biljku treba zaštititi od zimske vlage.

erodium__apljika_kozikanska_-_portal__small_.jpg



Položaj: sadimo je na sunčano mesto, ne škodi ni ako je ono jače osunčano.

Zalivanje: redovno i često, ali ne preobilno.

Tlo: biljka zahteva srednje hranjivo zemljište sa dobrom drenažom, rastresito, koje se lako zagreva.

Temperatura: za čapljiku biramo toplo i zaštićeno stanište.

Period cvetanja: maj, juni, juli.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Žednjak

Sedum

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ovaj žednjak je zapravo ukrštena sukulenta visoka 50-60 cm, robusnog rasta i izgleda. Stabljika mu je uspravna a listovi veliki, mesnati, tamnocrvenkasto smeđi. Cvetovi su skupljeni u amrelastu cvast i imaju specifičnu, prljavoružičastu boju. Zbog karakterističnog zdepastog izgleda može se eksperimentisati sa raznim njegovim oblicima, čak i veoma neobičnim. Kada se bašta planira, treba uzeti u obzir da biljka kasno cveta i nameniti je za jesenje ukrašavanje leje, mada se dobro slaže i sa trajnicama i žbunovima obojenih listova ili sa ukrasnim travama. Kontrasne biljke, ako se vešto kombinuju, uzajamno ističu karakteristike jedni drugih, te stoga vredi izvoditi eksperimente i ovaj žednjak kombinovati sa izrazito jednostavnim biljkama.

40656233_sedum.jpg



Položaj: Namenjujemo mu sunčano, ili jako sunčano mesto.

Zalivanje: Zahteva redovno ali ne preobilno zalivanje.

Tlo: Žednjaku odgovara plodno zemljište sa dobrom drenažom, koje je rastresito ili samo malo kompaktnije.

Temperatura: Voli toplo, inače je nezahtevna biljka.

Period cvetanja: Avgust, septembar, oktobar.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Šlajer cveće

Gypsophila repens rosea

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Osnovna vrsta šlajer cveća u prirodi raste u južnoj Evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastučasto; stabljika joj je polegla, mestimično snabdevena stolonima, pomoću kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ružičasti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu sadimo u kamenite bašte, u fugne suvih zidova, ali dekorativna može da bude i na rubnim površinama. Ukoliko je po cvetanju orežemo, podstaći ćemo je na ponovno cvetanje.

gypsophila_repens-_oalajer_cve__e__small_.jpg





Položaj: sadimo je na sunčano mesto.

Zalivanje: podnosi sušu, ali će biti zahvalna za oskudno zalivanje.

Tlo: opstaje i na suvoj, peščano-šljunkovitoj podlozi, ali je najlepša na dubokoj podlozi sa dobrom drenažom.

Temperatura: šlajer cveće sadimo na toplo i zaštićeno mesto.

Period cvetanja: maj, juni.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Đurđevak

Convallaria l. - Đurđevak

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ime đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji.
370137a_jpg___ur__evak.jpg


Stalan je pratilac hrastovih i lipovih šuma i svetlih četinarskih šuma, gde odlično raste u dubokom plodnom i lako propusnom humusnom sloju sena ili polusenu.
Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su cvetovi zvonastog oblika, bele boje, snažnog i prijatnog mirisa. Cveta u aprilu mesecu a plod je trodelna bobica crvene boje.
Značaj đurđevka kao veoma omiljenog rezanog ili saksijskoh cveća bio je naročito velik pre 100 i više godina, kada se u Nemačkoj proizvodio u neverovatno velikim količinama i predstavljao provorazredni eksportni artikal. U naše vreme potisnule su ga druge vrste rezanog cveća, te mu je značaj nešto opao.
Največi proizvođači đurđevka su Nemačka sa proizvodnjom u okolini Hamburga, Libeka i u oblasti Šlezvig - Holštain, gde se duž reke Elbe, na kiselim i peskovitim terenima, nalaze najbolja proizvodna područja.
Kod nas ne postoji organizovana proizvodnja cveta za rezanje niti proizvodnja rizoma radi pospešivanja. Tadašnja celokupna ponuda rezanog cveta obezbeđuje se branjem cvetova po šumama ili sa površina u kućnim vrtovima gde gotovo bez ikakve nege odlično raste u senci krupnih stabala.
Đurđevak se veoma mnogo koristi kao rezani cvet i za ozelenjavanje zasenčenih delova kućnog vrta.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Astilba

Astilbe x arendsii

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Hibridna vrsta visoka oko 30 cm, bokorastog rasta, uspravnih, razgranatih stabljika. Listovi astilbe su višestruko perasto deljeni, veoma dekorativni. Sitni ružičasti cvetovi, koji se otvaraju u rastresitim metličastim cvastima, ostaju na biljci i tokom zime. Izvanredna je trajnica za rubne površine, isto tako je dekorativna i pored vode. Sadimo je u leje koje se nalaze u senci ili u polusenci.

astilba_baoatenska__small_.jpg



Položaj: astilbu sadimo na senovito mesto.

Zalivanje: u našim klimatskim uslovima obavezno je treba redovno zalivati, a ako je na sunčanom mestu, zalivanje je obilnije.

Tlo: zahteva hranjivo, stalno vlažno kiselo zemljište.

Temperatura: najlepša je u svežoj i vlažnoj mikroklimi.

Period cvetanja: juni, juli, avgust.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Arum

Arum

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Arum je latinsko ime, vodi poreklo od grčke reči aron, kako su se neke vrste zvale. Rod arum obuhvata 12 vrsta koje su rasprostranjene u južnoj i srednjoj Evropi. Kod nas je poznat Arum moculatum. Biljka ima krtolu spolja mrke boje, a iznutra bele boje. Listovi na dugačkim drškama su kopljastog oblika I razvijaju se u proleće do 40 cm visine. Cvetovi su jednopolni sakupljeni u cvast u obliku klipa, iz čije se osnove razvija jedan priperak, spatha, koji u obliku fišeka obuhvata cvast. Priperak je bele, žute ili crvenkaste boje. Cveta u maju. Plodovi su jarko crvene bobice. Značajna je za uređivanje većih parkova kao prateća vrsta. Koristi se i u medicini.

arum.jpg
 
Natrag
Top