bastensko cvece

[Nostradamus]

Arabis, kavkaski

Arabis caucasica

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ova vrsta arabisa, kod nas poznatog i kao gušarka, potiče iz oblasti oko Sredozemnog mora i sa Kavkaza. Kavkaska gušarka je niska - naraste samo 15 cm, pokriva tlo, zimzelena je. Mali listovi jajastog oblika skupljeni su u lisne rozete. Beli mirisni cvetovi sa po četiri latice otvaraju se u grupicama. Sadimo je u kamenite bašte i na suve padine i strmine. Kavkaski arabis će ostati kompaktan ako ga posle cvetanja malo orežemo.

Položaj: Odgovara mu i sunčano mesto i polusenka.

Zalivanje: Redovno, ali ne preobilno.

Tlo: Poželjno je da zemljište bude rastresito, da dobro propušta vodu i da ima sposobnost brzog zagrevanja.

Temperatura: Biljci ne godi topla vlažna mikroklima.

Period cvetanja: April, maj.

 

[Nostradamus]

Amarilis japanski

Lycoris radiata

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Niska lukovičasta trajnica visoka svega 30-40 cm, koja cveta na kraju leta. Zahvaljujući cvetu neobičnog oblika, naziva se i paučinastim amarilisom - na vrhu korenovog stabla pojavljuje se više crvenih talasastih, uskih pricvetnih listova iz čijeg korena štrče prašnici. Izuzetno uske latice skupljene u vazdušasti cvet ovu biljku čine privlačnom i zanimljivom na prvi pogled. Ovaj amarilis predstavlja poseban ukras u kamenitim baštama, ali ga danas retko nalazimo u našim vrtovima.

Položaj: Dobro se oseća na suncu, makar ono bilo prejako.

Zalivanje: U vreme cvetanja japanski amarilis zahteva redovno i obilno zalivanje.

Tlo: malo čvršće, hranjivo zemljište najviše odgovara ovoj biljci.

Temperatura: Voli toplotu i zaštićeno mesto.

Period cvetanja: avgust, septembar.

 

[Nostradamus]

Allium L. - ukrasni luk

Allium

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Allium je naziv celog roda, ali za vreme Rimljana je označavao naziv samo za beli luk. Pretpostavlja se da naziv vodi poreklo od keltske reči "ALL" što znači štipa, sa obzirom na snažne mirise pojedinih biljnih delova.

U ovaj rod spadaju i naše najvažnije kulturne biljke, kao što su beli luk (Allium Sativum), crni luk (Allium Cepa), zatim praziluk (Allium Porrum), kao i mnoge u cvećarstvu gajene vrste.
U daljem tekstu govoriće se samo o onim ukrasnim lukovima koji imaju hortikulturnu vrednost.
Rod obuhvata oko 280 vrsta od kojih su oko 80 manje ili više značajne u hortikulturi. Ukrasni lukovi su veoma rasprosttranjeni. Rasprostranjeni su od vlažnih tropskih preko suvih stepskih pa do hladnih i severnih područja naše planete. Ipak najveći broj vodi poreklo iz suvih područja Srednje Azije. Vreme cvetanja je različito i proteže se od aprila do oktobra meseca. Boja cveta kreće se od bele, žute do plavo - ljubičaste boje. Cvet je prost i sastavljen od 6 slobodno stojećih omotača i šest prašnika koji su duži i nadvisuju listiće cvetnog omotača. Tučak je tročlan a plod je trodelna čaura u kojoj se nalaze jedna do dve semenke crne boje. Lukovice i listovi imaju karakterističan i snažan miris jer sadrže Allylsulfid.
Ukrasni lukovi imaju određenu primenu u vrtovima ili kao rezani cvet, odlično rastu u polusenci i veoma su pogodni za stvaraje velikih cvetnih livada zbog čega često nalaze primenu u ozelenjavanju.

 

[Nostradamus]

Akvilegija japanska

Aquilegia flabellata

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Postojbina osnovne vrste akvilegije kod nas poznate i pod nazivom pakujac je Japan. Biljka je visoka 15-20 cm, bokorastog rasta, kitnjasta. Listovi su joj plavkastozeleni, okruglasti, sastavljeni iz dva ili tri dela. Vrhovi zvonoliko povijenih čašičnih listića cvetova su krem bele boje , a njihova osnova i latice sa kratkim zakrivljenim mamuzama su plave boje. Japanski pakujac je veoma dekorativan u kamenitoj bašti, te u lejama sa trajnicama i u rubnim lejama.

Položaj: Sunce, polusenka.

Zalivanje: Redovno, a ako je biljka na suncu, malo obilnije.

Tlo: Dobro uspeva na pomalo vlažnom vodopropusnom zemljištu slabo kisele ili neutralne hemijske reakcije.

Temperatura: Biljci odgovara malo svežija mikroklima u kojoj temperaturne oscilacije nisu velike.

Period cvetanja: Maj, juni.

 

[Nostradamus]

Ahimenes

Achimenes hybrida

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ahimenes je poreklom iz Južne Amerike. Ima duguljastu krtolicu i pripada botaničkoj porodici Gesneriaceae. Listovi su ovalni, naspramni, pri kraju oštro zašiljeni. Na kraćoj cvetnoj stabljici raste lep cvet, u vidu levka, koji se pri dnu pretvorio u malu čašicu. Cvetni listići su zrakasto raspoređeni i nejednaki, veoma lepi i krupni. Boje su prema vrsti tamno-plave, čisto bele, crvene i roza. Gajenje i nega ove dekorativne biljke je veoma jednostavna. U rano proleće stavi se po nekoliko krtolica u saksiju napunjenu mešavinom jednakoh delova klijališne, listovke i 15% rečnog krupnijeg peska. Kad počne da tera iznese se u drugoj polovini aprila napolje, na mesto zaklonjeno od jakog sunca, i postepeno se zaliva. Leti je treba smestiti negde na stalno mesto, gde se ne pomera i obilno je zalivati. Prija joj vlažan vazduh. Cveta neumorno preko celog leta od juna do septembra. Kad biljka na jesen procveta treba je sasvim malo zalivati, a kad se sasuši, zalivanje mora prestati. Preko zime stavlja se na mesto gde ne mrzne, najbolje u suvi podrum.

 

[Nostradamus]

Agapantus

Agapanthus umbelatus

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Agapantus je poreklom iz Južne Afrike. To je veoma lepa i omiljena biljka koja celo proleće i leto ulepšava cvojim cvetom naše vrtove. Nije osetljiva i njeno gajenje je vrlo jednostavno. Ne treba je presađivati svake godine, već svake druge ili treće u plodnu klijališnu zemlju izmešanu sa peskom. Cvet joj je bele, svetlo plave, tamno plave i ljubičaste boje. Ima ih i sa prelepim duplim cvetovima. Najpogodnije joj je mesto sunčano i traži leti obilnije zalivanje i češće prihranjivanje veštačkim hranjivima. Zimi je treba smestiti u svetlu prostoriju, gde temperatura nije veća od 8 do 10°C. Razmnožava se vrlo jednostavno - delenjem korenovog sistema u jesen. Traži poveću saksiju jer je njen korenov sistem jako razgranat.

 

[Nostradamus]

CVEĆARSTVO
(Segmenti knjige CVEĆARSTVO – u rukopisu)
dr Dobrila Šikoparija, dipl. ing. hort
Bojana Kokar, dipl. ing. hort
Cvetne vrste na otvorenom prostoru
STRUKTURNE BILJKE (5)
LYSIMACHIA CONGESTIFLORA (L. NUMMULARIA)
Fam. Primulaceae
lizi, lizimahija
Lysimachia congestiflora

Poreklo ovoga roda je Kina. Kod vrste Lysimachia congestiflora imamo nekoliko sorti, od kojih su najpoznatije „Harry“ sa žuto-zelenim listovima, „Sally“ sa belo-zelenim listovima i „Outback Sunset“ sa panaširanim žuto-zelenim listovima. Ova se vrsta odlikuje oblo izduženim i zašiljenim listovima koji imaju crtane šare, žuto-zelene boje. Donosi sitne, petočlane cvetove žute boje sakupljene u štitaste cvasti i cveta u rano proleće i u jesen. Preko leta je zanimljiva zbog bogate i lepe lisne mase. Habitus vrste je u početku grmolik i dostiže visinu 15 – 20 cm, a kasnije mu delimično padaju prema tlu bočne grane.
Kod vrste Lysimachie nummularie poznata je novija sorta „Goldilocks“ koju nazivamo jesenjom lepoticom jer kao perena opstaje u jesen i cveta. Odlikuje se okruglim, žutim listovima i snažno poleglim rastom. Sorte ove vrste su poleglog rasta i prelepo padaju preko rubova žardinjera.
Lysimachia congestiflora „Goldy“

Razmnožavanje i uzgoj
Razmnožavanje je od januara do marta meseca, vegetativnim načinom. Reznice skidamo sa matične biljke i one mogu biti vršne i bočne i ožiljavamo ih u srednje lakom supstratu. Za 15-20 dana one su ožiljene i mogu se saditi po 3 komada u veće – viseće posude, ili po jedna u saksije veličine 10 cm. Tada temperaturu od 20°C spuštamo na 18° i ako smo ožiljavanje otpočeli januara, onda do prve nedelje februara zadržavamo ovaj toplotni režim, a nakon toga prelazimo na hladni režim od 10°C u naredna dva meseca od druge nedelje aprila pa do prodaje, odnosno, iznošenja na otvoreno mesto, biljku gajimo na 12 – 14°C.
Lizimahiju orezujemo u vršnom delu u nekoliko navrata.
Lysimachia nummularia „Goldilocks“


Uslovi gajenja

• Za dobar rast traži stalnu prihranu.
• Na precvetalim cvetovima se pojavljuje siva plesan i zato cvetove po precvetavanju moramo skidati.
• Traži umerenu vlažnost tla.

Primena
Vrsta Lysimachia congestifolia koja je kompaktnog rasta primenjuje se i za sadnju na otvorenim površinama, a može biti u u kombinaciji sa jednogodišnjim cvetnim vrstama u žardinjerama.

Lysimachia nummularia na otvorenom

Vrsta Lysimachia nummularia kao izrazito poleglog, padajućeg rasta idealna je u visećim posudama, na stubovima, u žardinjerama i saksijama, u kombinovanoj ili pojedinačnoj sadnji. Odlično se slaže u susedstvu sa muškatlama Pelargonium zonale kao i sa verbenama.

 

[Nostradamus]

CVEĆARSTVO
(Segmenti knjige CVEĆARSTVO – u rukopisu)
dr Dobrila Šikoparija, dipl. ing. hort
Bojana Kokar, dipl. ing. hort
Cvetne vrste na otvorenom prostoru
STRUKTURNE BILJKE (4)
PLECTRANTHUS SP.
Fam. Laminaceae
plektrantus
Ovaj rod ima više vrsta puzavih, polupuzavih i grmolikih perena koje ne podnose niske spoljne temperature, tako da u kontinentalnoj klimi moraju zimi biti unete u zaštićene prostore. Temperatura niža od 10°C im već nanosi oštećenja, tako da ih primenjujemo kao jednogodišnj biljke. Gaje se zbog dekorativnih listova koji sadrže mirisna ulja i teraju od sebe insekte, a naročito moljce.
Plectranthus coleides „Gold edge“

Plectranthus coleoides «Variegatus» se gaji najčešće. Izrazita je i moćna biljka čiji izbojci dostižu dužinu do dva metra i padaju na dole stvarajući impresivne efekte u kombinaciji sa cvetajućim vrstama. Listovi su jajasto izduženi, veličine oko 6 cm, svetlo zelene boje, sa talasasto urezanim rubom koji je beo. Razvija sporadično raspoređene sitne cvetove bele ili svetlo lila boje.
Plectranthus forsteri je polupuzava biljka, sa jakim izbojcima i formira snažan grmoliki habitus sa padajućim donjim granama. Varijetet P. coleoides je zeleno krem bele kombinacije listova, koji su jajolikog oblika i nepravilno urezanih rubova obojenih krem belom bojom u naspramnom rasporedu. Cvetovi su snežno bele boje, sakupljeni u manje grozdaste cvasti nepravilnog rasporeda.
Plectranthus forsteri „Green on Green“

Razmnožavanje i uzgoj
Razmnožavanje je vršnim reznicama sa matičnih biljaka koje smo ožilili u jesen i gajili ih u staklenicima. Sa daljim razmnožavanjem počinjemo polovinom februara meseca i reznice polažemo u peskoviti, laki po strukturi supstrat, gde se za 12-13 dana uspešno ožiljavaju. Možemo koristiti i stimulatore za brzo ožiljavanje. Temperatura u ožilištu je 20°C.
Kako je plektrantus snažnog korenovog sistema, ulončavanje ožiljenih reznica radimo u saksije veličine 12 cm sa hranljivim supstratom. Temperaturu spučtamo na 16 °C i naredne tri nedelje marta meseca ih negujemo umerenim zalivanjem i u svetlom položaju. Poslednje nedelje marta orezujemo vršne izbojke i biljke izlažemo nižim temperaturama od 14 – 16°C, na kojoj ostaju do kraja aprila, kada ih možemo saditi u žardinjere ili sandučiće i iznositi na otvorene položaje.
Plectranthus Variegatus „Old Gold“

Uslovi gajenja

• Biljka je snažnog porasta i često je potrebno orezivanje bujnih izbojaka i usmeravanje obima rasta.
• Neotporna je na hladnoću i moramo paziti da je ne izlažemo temperaturama nižim od 10°C.
• Ne napadaju je posebno insekti, sem u početnom uzgoju biljne vaši, kada ih treba uništiti. Na bolesti nije osetljiva.

Plectranthus coleoides je veoma efektan i na baštenskoj ogradi

Primena
Kao strukturna biljka može biti gajena i u pojedinačnoj postavci, ali isto tako i sa drugim cvetnim jednogodišnjim vrstama. Najveće efekte postižemo u primeni žardinjera ili većih saksija postavljenih na otvorenim, dobro negovanim travnjacima. U kombinovanoj sadnji moramo napraviti veće medjusobno rastojanje zbog snažnog žilnog sistema koji slabije ukorenjene vrste agresivno potiskuje. Lepe su kombinacije sa belom Pelargonium zonale, kao i sa Salviom splendens u mix kombinaciji.

 

[Nostradamus]

[h=3]CVEĆARSTVO
(Segmenti knjige CVEĆARSTVO – u rukopisu)[/h] dr Dobrila Šikoparija, dipl. ing. hort
Bojana Kokar, dipl. ing. hort
Cvetne vrste na otvorenom prostoru
STRUKTURNE BILJKE (3)
GLECHOMA HEDERACEA, syn. Nepeta
Fam. Labiatae
puzava glehoma, šarena nepeta
Vrsta je u Sloveniju doneta 1997. godine, tako da se nakon dve godine pojavila i kod nas. Zanimljiva je vrsta zbog svog bujnog rasta i izuzetno padajućeg savitljivog stabla koje izraste do 2 metra.
Listovi su joj srcolikog oblika, oblo urezanih rubova i naspramnog rasporeda. I pored toga što su sitni, veoma su upadljivi po šarenoj obojenosti u zeleno belim šarama.
Vrsta ne podnosi izrazito sunčane položaje i sadimo je u polusenkovitim mestima. Odlično uspeva sa muškatlama i sitnocvetnim petunijama, te je sadimo na severoistočnim terasama i prozorima gde je posebno efektan njen padajući rast.
Nepeta ima izuzetno padajuće savitljivo stablo koje izraste do 2 metra

Razmnožavanje i uzgoj

Nepetu možemo razmnožavati reznicama koje uzimamo sa matičnih biljaka od februara do marta meseca. Njihovo ožiljavanje je veoma brzo, tako da za 10 dana već imamo ožiljene reznice. Temperatura u ožilištu je 20°C, kasnije nakon sadnje u saksije, smanjuje se na 18°C. Za sadnju koristimo saksije veličine 10 – 11 cm. Orezivanje vršnih delova radimo nedlju dana nakon presadnje i po isteku druge nedelje počinjemo izlaganje biljke nižem temperaturnom režimu, gde je sve do sadnje držimo na 12 – 14°C. Biljke koje smo ožiljavali u februaru pristigle su za prodaju aprila meseca, Iznošenje i sadnju možemo u kontinentalnim uslovima početi u poslednjoj nedelji aprila kada nema više opasnosti od kasnih mrazeva.​

Listovi nepete su srcolikog oblika

Uslovi gajenja

• Umereno zalivanje, redovna prihrana i polusenkoviti položaji su osnovni uslovi uspešnog uzgoja.

• Osetljiva je vrsta i napadaju je grinje, trips i bela mušica kao i pepelnica, tako da je obavezna preventivna zaštita primenom insekticida i fungicida.

Vrsta Glechoma faasenii ima zelene listove i sitan plavičasti cvet

Sorte i primena
Poznata je sorta «Variegata» sa zeleno belim listovima, koja je najviše u primeni. Vrsta Glechoma faasenii ima zelene listove i sitan plavičasti cvet, ali se manje koristi.
Primena je veoma široka, tako da se idealno kombinuje sa drugim cvetnicama. Posebno je efektna u visećim korpama, na stubovima i pergolama gde ide sa Impatiens «New Guinea» koji ima uspravni rast.

 

[Nostradamus]

CVEĆARSTVO
(Segmenti knjige CVEĆARSTVO – u rukopisu)
dr Dobrila Šikoparija, dipl. ing. hort
Bojana Kokar, dipl. ing. hort
Cvetne vrste na otvorenom prostoru
STRUKTURNE BILJKE (2)
CALOCEPHALUS BROWNII
Fam. Compositae
kalocefalus
Kalocefalus je interesantna biljka grmolikog oblika. Dostiže visinu do 50 cm. Raste uspravno sa padajućim donjim grančicama. Srebrno je sive boje, kao i listići koji su sitni i uzano igličasti.
Sitni loptasti cvetići su najpre sivi, a kasnije dobijaju roza nijansu.
Calocephalus brownii


Razmnožavanje i uzgoj
Razmnožavanje je sa reznicama koje se režu sa matične biljke unete u staklenik pre mrazeva jer ne podnosi temperaturu nižu od 7°C. Sa razmnožavanjem počinjemo januara meseca, reznice su vršne sa dve internodije i zabadaju se u peskoviti supstrat na temperaturi od 20°C. Ožiljavanje traje dve nedelje, nakon čega se ulončavaju u saksije od 10 cm i nakon nedelju dana im se temperatura smanjuje na 18°C, kada im se i orezuju vršni delovi radi bokorenja. Orezivanje će se ponoviti i nakon mesec dana. Od sredine februara pošinjemo sa hladnim tretmanom, te biljke izlažemo temperaturi od 10 – 15°C, sve do prve nedelje maja kada se počinje sa njihovom sadnjom u spoljnom prostoru. Moguća je sadnja i više ožiljenih reznica u veće saksije, kao što su tri reznice u saksije od 12 cm, ali tada pomeramo rezanje reznica za dve nedelje, orezujemo ih samo jednom u drugoj nedelji marta meseca i iznosimo napolje u trećoj nedelji maja.
Calocephalus brownii sa Echeveria elegans


Uslovi gajenja

• Uspeva na izrazito sunčanim položajima.

• Traži umereno zalivanje i rastresiti zemljišni supstrat.
• Ne podnosi niske temperature.

Calocephalus brownii je veoma efektan u dekorativnim saksijama

Sorte i primena
Varijetet «Silver» je izrazito srebrne boje i izvanredan je za kombinovanu sadnju sa drugim vrstama u korpama, žardinjerama i saksijama. Efektna je kombinovana sadnja sa plavom Salviom farinaceae, kao i sa crvenom Salviom splendens «Fuego». Može se primeniti sem za sadnju u žardinjerama i većim posudama i za sadnju na otvorenom prostoru u cvetnim gredicama u kombinaciji sa višljim cvetnim vrstama, kao što su Lupinusi, Delphiniumi, Osteospermumi i dr.