Атеисти могу у рај, али само ако у току целог живота нису чули за Господа Исуса Христа и праву веру и наравно ако су својим животом то заслужили... Међутим данас је вероватно тешко наћи некога ко није чуо за Жртву над жртвама коју је поднео наш предобри Господ из неизмерне љубави према нама...
Треба имати на уму и да је милост Божија неизмерна и да је њему све могуће (па и спасење грешника у овом случају)...
Читао сам једном приликом о томе како је бескорисно за спасење бити добар, а не бити добар ради љубави Божије...
Каже добар човек је као и добар часовник, он ради добро, али без вере је мртав (нема му спасења)...
Постоји разлика у чињењу добрих дела у име Божије и у своје име...
Ово је моје мишљење као верника СПЦ...
Dodato posle 32 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
@jurivaka Многе ствари ми обични смртници ти не можемо објаснити у потпуности, па претпостављам ни колеге Сими и остали...
Једноставно велике Божије тајне се откривају само најдостојнијим подвижницима и светима, а ми не можемо да схватимо ни много једноставније ствари... Као што се каже "Чудни су путеви Господњи" што значи да ми не можемо да схватимо значај одлука Бога као савршеног бића...
Један пример... Кажу људи често, ето добар човек, поштен, удари га ауто на пешачком прелазу, а колико горих људи иду безбедно и Бог им не чини ништа зло. Међутим можда је баш тај човек имао неких других грехова који су га чинили недостојним да уђе у рај (био је крштен, веровао је у Бога, али једноставно је имао више лоших дела) да је природном смрћу умро, а овако као млад или недужан настрадао је и та насилна смрт обрисала му је одређене грехове и он се удостојио да уђе у рај због патњи које је поднео...
Такође има једна прича где се један човек удружио са другим на путу. (други је био Божији анђео). Углавном свратили су на преноћиште у једну кућу и тамо их је домаћин лепо примио, а сутрадан незнанац узе златни тањир од домаћина и баци га... Ништа, ћути човек и ништа не пита друга... Преноће они опет у другом дому и такође их домаћин лепо угости... Тај домаћин имаше и мало дете у колевци...
Кад су били на поласку незнанац (анђео) удави дете у колевци... Још у једну кућу су свратили пре тога али сам заборавио тачно шта се десило тамо. После тог удављеног детета човек упита незнанца зашто све то уради кад су их људи лепо примили...
Каже му анђео: "Први домаћин је побожан и добар човек и у свему примеран, али тај златни тањир је непоштено стечен и бацио сам га да не квари благодат божију која је на њему...", за други дом, " домаћин је такође добар и побожан човек,... али то дете да је порасло постало би разбојник и душа би му после великих злодела завршила у паклу, овако душа његова оде у рај... И иди и не питај више за путеве Господње" Тад је анђео нестао...
Тако да ми не знамо шта је најбоље у одређеном тренутку... Зато се молимо Богу да нам да како је за нас најбоље...
