Pitanje je šta je prava sloboda, da li je to Ateizam i sloboda od bilo kakvih moralnih apsoluta, ili se istinska sloboda nalazi u veri u Boga.
Pre nego što se neko počne baviti ovim pitanjem - mora uzeti u obzir da sloboda i osećanje slobode - nie moraju biti uzajamno povezani, jer osećanje slobode može biti samo privid koji nastaje umirivanjem sopstvene savesti i samoobmanjivanjem da su neke stvari takve kakve jesu - i ako to u suštini nije slučaj.
Ne znam koje aktivnosti bi ateisti mogli imati u svetu a da to bude nešto što će ljudima doneti istinsko fizičko pa i duhovno dobro, sa napomenom da je čovek i telesno i duhovno biće - odnosno da ima i telesnu i duhovnu prirodu, i da prema tome ima i telesne i duhovne potrebe.
Pitanje je kako jedan ateista može zadovoljiti duhovne potrebe čovečanstva ako je on protivnik svakog oblika duhovnosti, pa time i razvitka duha.
Bilo bi dobro da jedan ateista objasni ateističko poimanje duha.
Ako smo mi samo telesna bića, onda na nas ne bi trebalo da utiču pojave koje nas okružuju.
Recimo - da osećamo, volimo, mrzimo, da uživamo u muzici koja deluje na različite načine, u umetnosti, u prirodi, u jelu, u druženju sa ljudima..itd.
Ako nema duha - odnosno duhovne prirode, onda bi čovek trebao da bude potpuno neosetljiv, poput kamena, ili neke nežive materije koja nema osećanja koja mogu da prožimu unutarnje biće upražnjavanjem bilo koje od gore pomenutih radnji.