Evo odgovora na taj stih:
Ovaj stih se veoma često pogrešno tumači i pridaje mu se pogrešno značenje kada se kaže da je neoprostiv greh negiranje 'osobe' ili 'ličnosti' Duha Svetog. Ali, da li je ovo zapravo ispravna interpretacija? Šta zaista 'bogohuljenje protiv Duha Svetog' znači?
Kako bismo u potrunosti razumeli značenje ovog teksta, ne smemo prevideti kontekst Isusovog govora na tu temu, pa ćemo zato pažljivo pročitati sledeći pasus: "A Isus znajući misli njihove reče im: svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašće. I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako će dakle ostati carstvo njegovo? I ako ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Za to će vam oni biti sudije. A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko. Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućtvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? i onda će kuću njegovu opleniti. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa. Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetoga hula neće se oprostiti ljudima." (Matej 12,25-31.)
Paralelnu priču možemo pronaći u Jevanđelju po Marku. Ovaj tekst baca dodatnu svetlost na razumevanje ovog pitanja: "Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečijim, i huljenja na Boga, makar kakva bila; a koji pohuli na Duha Svetoga nema oproštenja zauvek, nego je kriv večnome sudu. Jer govorahu: u Njemu je nečisti duh." (Marko 3,28.30)
U stihu Marko 3,30. čitamo o razlogu radi koje Isus napominje ljudima šta predstavlja neoprostiv greh, 'jer govorahu: u Njemu je nečisti duh'. Nakon što je bio iscelio slepe i gluve, Fariseji su optužili Isusa kako navodno isteruje đavole pomoću sile Veelzevulove (sotonine), tako da im je Isus na te optužbe odgovorio sledećim rečima: "Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetoga hula neće se oprostiti ljudima."
Kakve veze ima optužba upućena Isusu kako izgoni đavole pomoću sile sotonine sa odbacivanjem Duha Svetog? Šta je Isusa nateralo da kaže to što je rekao?
Sasvim je jasno da je greh protiv Svetog Duha počinjen onda kada se svesno i namerno dela i način rada Svetog Duha Božijeg pripisuju sotoni.
Kada postoji odlučno i konstantno protivljenje istini i dokazima, onda onaj koji tako čini, greši ili bogohuli na Duha Svetog. Neoprostiv greh nije navodno negiranje 'ličnosti' Duha Svetog, jer to i nije bila tema o čemu govori ovaj stih u svom kontekstu, nego očigledno negiranje svetlosti i odbijanje da se grešnik pokaje i da se pokori Božijem Duhu. Konstantnim odbijanjem da se pokaje i prihvati svetlost kojom Bog želi da mu osvetli životni put, grešnik time Bogu ne dozvoljava da ga dosegne i da Božija Istina stigne do njega. Kada postavljamo sebe na ono mesto na kome ne možemo biti pod Božijim uticajem, mi tada činimo neoprostiv greh, jer Bogu ne dozvoljavamo da nas dotakne svojim Duhom i tako osvedoči za istinu i dovede do pokajanja.
