Dakle Sardy nema odgovor na moj prdhodni komentar.
Ja poznajem mnostvo ljudi koji imaju iskustvo suprotno od onog koje si ti prilozio, odnosno svedocenje Vere021, ljudi koji su dosli iz pravoslavlja, Katolicizma, i drugih crkava, ili koji su jednostavno istrazivali i spoznali istinu.
Osim toga, merilo istine je rec Bozja i Duh koji svedoci, a ne pojedinacna iskustva ljudi koji su bili u istini a koje je Djavo ponovo odvukao na ko zna koje puteve.
Ja mogu da kazem samo jedno kada su u pitanju ova svedocanstva ljudi koji su nekada bili u Adventizmu pa otisli posle nekog vremena, da ti ljudi ustvari nikada nisu doziveli stvarno zivo iskustvo sa Bogom u veri koju su primili, dakle samo su deklarativno formalno pristupili clanstvu Adventisticke crkve, bez da su dopustili da ih Duh Bozji uveri i izvrsi promenu u njima samima sto je i sustina postojanja crkve kao takve, da coveka edukuje u istini, ali da taj proces upoznavanja vernika sa istinom bude pracen uticajem Svetoga Duha koji kroz tu istinu menja coveka.
Da su ti ljudi doziveli ovo duhovno iskustvo, doziveli stvarno obracenje i predanje, oni nikada ne bi napustili istinu, jer sluzba Bogu onako kako je dozivljava covek koji je doziveo ovo iskustvo je nesto sto coveka priveze za Boga za ceo zivot, on prosto ne zeli da ode jer je njegov smisao u sluzbi Bogu i bliznjima, u ispunjenosti njegovom ljubavlju, radoscu i mirom.
Moje licno iskustvo mi ovo svedoci, iskustvo koje sam doziveo u zajednici sa Bogom kroz sve ove godine.
Meni je licno zao te osobe Vere021, ali svako ima slobodnu volju sta ce ciniti sa svojim zivotom, Bog je uvek spreman da primi one koji se odvoje od njega i ceka ih kao sto otac ceka svog izgubljenog sina.
''Jedan čovek imaše dva sina, I reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje. I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno. A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji. I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje. I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.
A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi! Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi, I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika. I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga. A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj. A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.
A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje. I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to? A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video. A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga. A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom; A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno. A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se''
Luka 15. 19 - 32 (prevod Vuka Karadžića)
Evo izvinjavam se što mi je trebalo više od nedelju dana da pogledam odgovore na moj post ( razlog zbog kojeg sam se učlanila u ovaj forum je upravo ova tema!) ali potrudiću se da prijateljski i normalno nastavim razgovor na temu ove "verske" zajednice.
Ne mogu baš da kažem da sam bila član budući da se nikad nisam "krstila" tj. bila potopljena u onom bazenu kojeg sam se uvek bojala kada sam imala jednocifren broj godina... odrastala sam u toj crkvi zbog roditelja koji su izabrali taj put.. nebitno...
Shvatila sam pravu istinu tek kada sam počela da odrastam, kada sam počela da shvatam kako funkcioniše svet oko mene i kada sam spoznala da mogu da budem vernik, pobožna osoba i bez jedne INSTITUCIJE... jer adventistička "crkva" (i ne samo ona!!) se pre može nazvati institucijom, preduzećem i biznisom čiji je glavni cilj ekonomski - zadržavanje vernika radi novca, profita...
Tako da @Laodikejac, zbog čega ti je žao mene? Ja sam danas jedna srećna, istinski srećna osoba. I dalje čitam Bibliju i otkrivam njene predivne istine iz dana u dan, bez zaslepljivanja onih dosadnih propovedi nekih kvazi propovednika u skupim odelima koji se uvek bacaju po hali kao neki voditelji američkog show-programa. A od prave istine i pobožnosti ni trunke...
Zašto misliš da ja ne služim Bogu? Gde PIŠE da je crkva Adventista sedmog dana izabrani narod koji će završiti na nebu a nas sve ostale će spaliti oganj? Kako možeš da sudiš o ljudima na osnovu par rečenica? Iskreno, meni je tebe žao, jer si zaslepljen...
Ne pišem sve ovo zato što mrzim Adventiste - NAPROTIV! Poznajem toliko dragih ljudi (mada, moram da priznam da sam za većinu odmah bila otpad čim sam otišla...ali nebitno), i žao mi je što žive u velikoj zabludi...
Neko me je još pitao da li je bolje da ćutim ili da govorim svoja iskustva... ako je neko raspoložen za diskusiju, ima neka pitanja, potrudiću se naravno da odgovorim iz mog ugla viđenja svega.
Pozdrav svima i drago mi je što moj komentar nije ostao nezapažen.