Adventisti

[Milan M 2012]

Biblijska je činjenica, o kojoj je već bilo reči u ovoj diskusiji (što i Adrian svakako zna ali ga ne zanima, već hoće da po svaku cenu blati Adventizam), da će gresi pokajnika, koje je Hristos, kao Spasitelj, uzeo na Sebe, na kraju Predadventnog istražnog suda biti pravedno preneseni na začetnika greha, zahvaljujući čemu je i Gospod (Koji je, radi otkupa, morao da podnese iskušenje suočenja sa večnom smrću), i pored toga što je naša Zamena, mogao da bude vraćen u život (večnom smrću će, dakle, umesto Njega, pravedno umreti Sotona).

Sledi citat komentara iz jednog od mojih ranijih javljanja na ovu temu:


Što se teoloških/Biblijskih argumenata tiče, neću ih ponavljati budući da je diskutant Mika32 već argumentovano odgovorio na ovu tendencioznu primedbu te ću samo reći da je prirodno da će, na kraju, Sotona, kao uzročnik greha, odgovarati za sva svoja nedela i - kao što je Starozavetni obred očišćenja nedvosmisleno pokazao - grehe svih iskrenih pokajnika:

[SUP]6[/SUP] I neka prinese Aron junca svog na žrtvu za greh i očisti sebe i dom svoj.
[SUP]7[/SUP] Potom neka uzme dva jarca, i neka ih metne pred Gospoda na vrata šatora od sastanka.
[SUP]8[/SUP] I neka Aron baci žreb za ta dva jarca, jedan žreb Gospodu a drugi žreb Azazelu.
[SUP]20[/SUP]A kad očisti svetinju i šator od sastanka i oltar, tada neka dovede jarca živog.
21 I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živom, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga istera u pustinju.
22 I jarac će odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onog jarca u pustinju.

3. Mojsijeva 16,6-8.20-22

 

[infamous111]

joooj kad pocnu sa ovim isus uzeo grehe pokajanja na sebe mislim hahahahha 100% kao mnogo je propatio pa je kupio nase grehe, sta su oni u jasenovcu propatili ili u nekim drugim logorima i sad ovde kao isus je ne znam sta preziveo zbog nasih greha, da je on stvarno kupovao grehe njega su trebali da muce godinu dana svaki dan da bi on kupio nesto nasih grehova, znate li vi koliki su nasi gresi? kao razapeli ga na krst mislim u to vreme isus nije jedini koji je razapinjat na one ukrstene motke, bilo je i onih sto su mnogo gore prosli nego sam isus, tako da ta prica o kupovini greha je smesna, ali to fanaticima ne moze da se obajsni, fanatici ne valjaju u nicemu tako da nevaljaju ni u religiji

 

[Milan M 2012]

Infamous111,

Nažalost, ne zvučiš dobronamerno dok što se tvojih argumenata tiče, Biblija svedoči da je "plata za greh - smrt" {(Rimljanima 6,23) a ne, dakle, veća ili manja tortura no ono što, čak i pri tome, nisi uzeo u obzir, jesu Hristove duhovne patnje - kao Stvoritelja, Koji je, dakle, i pored tako veličanstvene milosti, iskazane Utelovljenjem i nesebičnom žrtvom za odmetnuti rod, odbačen od dela Svojih ruku...}.

 

[Adrian BG]

"Греси праведника пренесени су на Сотону, зачетника зла,који мора поднети њихову казну."
​

Дух пророштва - Велика борба између Христа и сотоне
Е.гГ.Вајт
вол. Iv 494-495

​

Ако ти као хришћанин можеш да пређеш преко овога, онда је свака друга расправа немогућа и бесплодна. За овако нешто не постоји оправдање, а онај ко покуша да оправда себи омчу ставља око врата. Да ли видиш уопште шта она говори овде (или не)?


Ако је господ платио положивши своју душу за нас и платио за грехе оних који верују у њега, онда ово оправдање усмерава ка мојој констатацији са црвеном бојом (горе). Јер је јасно да ће свако одговарати за себе, тако и сотона. Одговараће за оно што је учинио побунивши се и за све што је чинио вековима међу људима (па и за Јасеновац), али НИКАКО НЕЋЕ ПЛАТИТИ ЗА НАШЕ ГРЕХЕ ЈЕР ЈЕ ПЛАТИО МОЈ ГОСПОД НА КРСТУ (за оне који поверују у њега).

Дакле, или не видите стварно шта она пише, или се правите да не видите. Неки ваши уредници су видели ово богохуљење, па су тај пасус потпуно изменили у новим издањима. А то што ви не видите, то никако не могу да схватим јер се представљате као хришћани, а Жртву приписујете ономе коме не треба, благо речено (сачувај нас, Боже!).

24. Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,25. Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше (Римљанима 4)

5. Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо. (Исаија 53)

28. Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају. (Јеврејима 9)

18. Јер и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши телом, но оживевши Духом; (1.Петрова 3)

7. Ако ли у виделу ходимо, као што је Он сам у виделу, имамо заједницу један с другим, и крв Исуса Христа, Сина Његовог, очишћава нас од сваког греха. (1.Јованова 1)


Ако сви до једног подржавате ово што је ваш члан покушао да оправда, онда је свака друга тема небитна, јер ово је ОСНОВА ХРИШЋАНСТВА, а ви ту хулите. Не постоји ни једна друга тема која може да буде битнија и то указује да сотона плаћа за ваше грехе (како кажете), одричући се тако Христове Жртве, као да је узалуд принета. Стварно врхунац јереси!

26. Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27. Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28. Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

29. Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи? (Јеврејима 10)


Крв завета по вама је пала узалуд и греси прелазе на сотону, остао сам без текста.

 

[gerakules2]

Kao sto vidimo i sam Gospod se raspravljao sa fariseima kao i mi ovde sa adventistima.

Prvi vek

Da započnemo naše istraživanje sa bogosložbenim danima Hrišćana u prvom veku, prvo ćemo proučiti Novi Zavet. Jevanđelja pišu da je Isus nekoliko puta došao u sukob sa jevrejskim vođama po pitanju subote. Isus je odbacio tradicionalna ograničenja starešina. On je dozvolio svojim učenicima da trgaju klasje, lečio je, podučavao, i rekao je čoveku da ponese svoj odar (Matej 12:1-12; Luka 14:1-6; Jovan 5:1-18). Isus je pomenuo da sveštenici rade subotom, da životinje mogu biti spašene ili izvedene na vodu i da se obrezanje može obaviti subotom (Matej 12:5-6, 11; Luka 13:15; Jovan 7:22). Isus je tvrdio da ima vlast nad subotom, da oslobodi ljude od subote i da mogu raditi subotom (Matej 12:12; Luka 13:16; Jovan 5:17).1
Ali Isus nije prekršio subotu, pošto je rođen pod zakonom i živeo pod starozavetnim uredbama (Galatima 4:4; Jevrejima 4:15). Njegova dela su kršila farisejska pravila, ali ne zakon Božiji. Rani hrišćanski pisci nisu tvrdili da je Isus prekršio subotu. 2
Prvi Isusovi sledbenici bili su pobožni Jevreji u jevrejskoj kulturi. Oni su očigledno svetkovali subotu po tadašnjim jevrejskim običajima. Luka nam prenosi da su neke žene odmarale subotom poštujući zapovest (Luka 23:56), kao i da su apostoli podučavali u hramu (Dela 3:1; 5:12,25). Pavle je imao običaj da propoveda u sinagogama subotom (Dela 13:14; 16:13; 17:2; 18:1-11).
Takođe nam je rečeno da su se učenici okupljali svakodnevno (Dela 2:46) i da je Pavle propovedao svakog dana (Dela 19:9). Nema zapisa da je Pavle učio svoje obraćenike da drže subotu. Zapravo, on je učio da su posebni dani nešto za šta Hrišćani ne treba da budu osuđeni (Kološanima 2:16) i zatražio je od rimskih Hrišćana da tolerišu razlike u bogoslužbenoj praksi u vezi ishrane i dana (Rimljanima 14:5). 3
Novi Zavet daje nam primere da su se Hrišćani okupljali prvog dana u sedmici. Vaskrsli Isus pojavio se pred učenicima dva puta nedeljom (Jovan 20:19, 26), ali ne pominje se da je dao zapovest za sedmično proslavljanje Vaskrsenja. Pavlova putujuća družina je jednom ostala sedam dana u Troadi i sastala se u prvi dan sedmice (Dela 20:7), ali to je bio posebni oproštajni sastanak, što ne znači da je bila uobičajena praksa. Pavle je rekao Korinćanima da odvajaju priloge prvog dana u sedmici (1.Kor 16:2), ali to je mogao biti poseban slučaj, a ne uobičajena praksa. Jovan je imao viziju u „dan Gospodnji“ (Otk 1:10), ali neki osporavaju da je u pitanju nedelja. Čak šta više, taj stih ne kaže da je to bio dan u koji bi Hrišćani trebalo da se okupljaju.
Ukratko, nijedan od upravo navedenih tekstova ne daje bilo kakvu zapovest Hrišćanima da se sastaju, niti da izbegavaju sastanke nekog određenog dana. Nijedan od ovih tekstova ne može se upotrebiti kao dokaz da su se Hrišćani okupljali nekog određenog dana u sedmici.
Ipak, postoji dobar razlog da verujemo da su neki jevrejski Hrišćani, naročito u Palestini, nastavili da svetkuju subotu. Ovo je poznato iz tri izvora:

• Pavle je bio optužen da uči Jevreje u dijaspori da odstupe od Mojsija (Dela 21:21), odakle sledi da su palestinski jevrejski Hrišćani nisu odstupili od Mojsija. Ako su Hrišćani učili da Jevreji ne treba više da svetkuju subotu, jevrejske vođe bi ih kritikovale da odvlače Jevreje od Mojsija.
  
• „Drugi indirektan nagoveštaj da je držanje subote preživelo među palestinskim jevrejskim Hrišćanima je kletva protiv Hrišćana (Birkath-ha-Minin), koju su rabinske vlasti uvele (A.D. 80-90) u svakodnevnu molitvu“ 4 Ova kletva je namerno sastavljena da otkrije Hrišćane u sinagogama. Svako ko bi odbio da izgovori kletvu je bio osumnjičen da je Hrišćanin. Suština je u tome da su jevrejski Hrišćani još uvek posećivali sinagoge i moguće je da su nastavili da se drže jevrejskih običaja poput subote.
• Evioniti i Nazareni, grupe koje su tvrdile da su naslednici jerusalimske crkve, držali su subotu u četvrtom veku, 5 a njihovo držanje jevrejskog zakona ide unazad bar do drugog veka 6, a verovatno i do apostolskih vremena.

Ovi dokazi pokazuju da je vrlo malo verovatno da je kompletna promena zapovesti o suboti prebačena na nedelju apostolskom vlašću. Rani svetkovatelji nedelje nisu tvrdili nešto tako. 7 Najraniji jevrejski Hrišćani su držali subotu.
Međutim, taj zaključak je ograničen sa dve strane. Prvo, ne odnosi se na neznabošce. Dela 21:21 pokazuje da je Pavle učio neznabošce da ignorišu Mojsijeve zakone, jevrejski vernici verovano ne bi za to marili. Dela 21:25 pokazuje da je jerusalimska poslanica (Dela 15:29) već bila dovoljna. Da li je subota smatrana delom Mojsijevog zakona koji nije obavezan za Hrišćane? Rabini, barem, nisu smatrali da neznabošci treba da svetkuju subotu. 8 Iako većina rabinskih dokaza dolazi iz četvrtog veka, oni najverovatnije takođe odražavaju stavove iz prvog veka.
Drugo, to ne govori ništa o mogućnosti da je postojao još jedan dan osim subote. Nakon što su Hrišćani saslušali Zakon i Proroke u sinagogama, oni su možda želeli da se sastanu nezavisno da bi razgovarali o hrišćanskom tumačenju pisma koje su čuli. Oni bi takođe želeli da zajedno lome hleb, da se međusobno ohrabre i da svetkuju Isusa Hrista. Ovi hrišćanski sastanci mogli su biti održani u subotu veče ili nedelju. 9 Nema direktnih dokaza za bilo koje vreme sastanka, niti je bilo koje verovatnije, jer nijedna praksa ne bi izazvala sukob. Bilo je sasvim moguće držati oboje i subotu i nedelju (kao što su neke crkve u četvrtom veku činile).
Bakioki kaže: „Ako je Pavle zastupao svetkovanje nedelje, on bi pomenuo i odgovorio prigovore jevrejskih suparnika“ 10 ali taj je zaključak preširok. Pavle je mogao (da li je ili ne, to je drugo pitanje) da propoveda držanje nedelje kao dodatak, a ne kao zamenu za suobotu. I mogao je da propoveda držanje nedelje među neznabošcima, a da potpuno izostavi subotu, bez prigovora od tradicionalnih judaista. Čak šta više, Kološanima 2:16 i Galatima 4:10 su možda bili Pavlovi odgovori jevrejskim učenjima o suboti.

Sta da vam kazem braco adventisti polako vas raskrinkavamo!!

Pozdrav od Gere.

 

[Milan M 2012]

Gerakules2,

Subota nije zapovest Mojsijevog zakona, već Božjeg (Deset zapovesti - koje je Lično napisao na kamenim pločama - adekvatnom simbolu njihove večne važnosti).

Deset svetih Zapovesti je, dakle, Sam Bog napisao na kamenim pločama, koje su stavljene u poseban kovčeg:

“U to vreme reče mi Gospod: Isteši dve ploče od kamena kao što behu prve... i istesah dve ploče od kamena, kao što behu prve, i iziđoh na goru sa dvema pločama u ruci. I napisa na tim pločama što beše prvo napisao, deset reči... i vrativ se siđoh s gore, i metnuh ploče u kovčeg...” (5. Mojsijeva 10,1-5)

Mojsijev zakon je, svakako, napisao Mojsije, i stavljen je pored kovčega:

“I kad napisa Mojsije reči ovoga zakona u knjigu, sve do kraja, zapovedi Mojsije Levitima, koji nošahu kovčeg Zaveta Gospodnjega, govoreći: Uzmite ovu Knjigu zakona, i metnite je pored kovčega ZavetaGospoda Boga svojega...” (5. Mojsijeva 31,24-26)

Kada imamo u vidu ove činjenice, onda je još jasnije da je na saboru opisanom u 15. poglavlju “Dela apostola” bilo reči isključivo o Mojsijevom zakonu a ne i o Božjem, koji je večan i nepromenljiv:

“Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji behu verovali, i govorahu da ih valja obrezati, i zapovediti da drže zakon Mojsijev.” (Dela 15,5) O ovoj razlici govori i apostol Pavle, koji pitanje obrezanja vezuje za Mojsijev Zakon: “Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje Zapovesti Božjih.” (1. Korinćanima 7,19) Dakle, Božji Zakon je i u Novozavetnom periodu na snazi u istom sastavu:

“Ne mislite da Sam Ja došao da pokvarim Zakon ili Proroke: Nisam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: Dokle nebo i Zemlja stoje, neće nestati ni najmanjega slovca niti jedne title iz Zakona dok se sve ne izvrši. Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih Zapovesti, najmanji nazvaće se u Carstvu Nebeskom…” (Matej 5,17-19) “Jer koji sav Zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve.” (Jakov, 2,10)

“A znamo da je Zakon dobar ako ga ko drži kao što treba.” (1. Timotiju 1,8)

“Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju Zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore.” (Rimljanima 2,11)

 

[Mika32]

Kao sto vidimo i sam Gospod se raspravljao sa fariseima kao i mi ovde sa adventistima.

Dobro jutro brate gero,
Poceo si predmet o kom smo mnogo puta raspravljali a;i ako zelis da nasyavimo mi to volimo.


Ta kazes: Gospod se raspravljao sa fariseima kao i mi ovde sa adventistima.
Skoro daje tako, samo malo drugacije. Mi se ovde sa vama prepiremo kao i Gospod Isus sa Farisejima.
-----------------------
Jevanđelja pišu da je Isus nekoliko puta došao u sukob sa jevrejskim vođama po pitanju subote.

Nije sa vodjama, nego SA SEKTOM FANATICNIH FARISEJA.

U tekstu koji si naveo ne spominju se vodje nego fariseji. (Matej 12:1-12; Luka 14:1-6; Jovan 5:1-18).
----------------
Ali Isus nije prekršio subotu, pošto je rođen pod zakonom i živeo pod starozavetnim uredbama (Galatima 4:4; Jevrejima 4:15). Njegova dela su kršila farisejska pravila, ali ne zakon Božiji. Rani hrišćanski pisci nisu tvrdili da je Isus prekršio subotu. 2

Slazem se. Isus je postovao Bozji zakon kao i Subotu i nije je prestupao.
----------------

Prvi Isusovi sledbenici bili su pobožni Jevreji u jevrejskoj kulturi. Oni su očigledno svetkovali subotu po tadašnjim jevrejskim običajima. Luka nam prenosi da su neke žene odmarale subotom poštujući zapovest (Luka 23:56), kao i da su apostoli podučavali u hramu (Dela 3:1; 5:12,25). Pavle je imao običaj da propoveda u sinagogama subotom (Dela 13:14; 16:13; 17:2; 18:1-11).

U pravu si brate Gero, ali nije na odmet da znas da Luka koga si prvog naveo, nije bio Jevrejin nego obracenik iz neznabostva.
To pokazuje da u prvoj Hristovoj crkvi ni8su bili samo Jeveriji nego i drugi, a SVI SU PRAZNOVALI SUBOTU. Kolosanima 4,11-14.
--------------

Takođe nam je rečeno da su se učenici okupljali svakodnevno (Dela 2:46) i da je Pavle propovedao svakog dana (Dela 19:9). Nema zapisa da je Pavle učio svoje obraćenike da drže subotu.

a IMAS LI DO9KAZA DA IH JE UCIO DA SVETKUJU NEDELJU? nemas!
---------------------


Novi Zavet daje nam primere da su se Hrišćani okupljali prvog dana u sedmici.

gERO, PA GORRE SI NAVEO DA SU SE SAKUPLJALI SVAKOGHA DANA.
-----------------

Sta da vam kazem braco adventisti polako vas raskrinkavamo!!

Pozdrav od Gere.

BRATE GERO, NISMO MI OVDE DA BILO KOGA UZDIZEMO NITI DA RASKRINKAVAMO, NEGO SMO ZATO OVDE DA IZNESEMO ISTINU.

BIBLIJSKE CINJENICE
O
SEDMOM DANU

1.Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je pocinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)
2.Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znaci dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog pocinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
3.Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije pocinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
4.Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5.On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6.Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
7.Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
8.Isus je rekao da je subota nacinjena za coveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme u kome su živeli i narod kome su pripadali.
9.Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim pocivanjem u sedmi dan mi se secamo tog velicanstvenog dogadaja.
10.Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11.Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12.To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
13.Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, vec uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
14.Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15.Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
16.Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
17.Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18.Svaku zapovest Bog je licno napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19.Bog ih je ispisao na kamenim plocama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20.Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21.Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
22.Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)23.Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24.Bog je obecao da ce Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu cuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25.U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26.I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
27.Bog je obecao narociti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28.Ovo obecanje sastavni je dio prorocanstva koje se odnosi na hrišcansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29.Bog ce uzdici svakoga ko cuva subotu. (Isaija 56,2)
30.Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
31.Buduci da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32.Svi proroci cuvali su i poštovali sedmi dan.
33.Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primjer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Slna? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34.Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35.Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znaci da je On ovaj narociti i posveceni dan držao i poštovao.
36.On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene coveku. (?ar?? 2,23-28)
37.Isus nije napustio subotu, vec je pažljivo ucio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
38.Svoje ucenike ucio je da subotom ne cine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
39.On je poucio ucenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40.Pobožne žene koje su nakon raspeca brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41.Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja covjeka. (Dela 13,14)
42.Pavle, apostol neznabožaca, istice da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka cije su reci citali svake subote. (Dela 13,27)
43.Luka, nadahnuti hrišcanski istoricar, pišuci svoje hronike ovaj dan oznacava kao narociti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reci. (Dela 13,44)
44.Obracenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto znacenje. (Dela 13,42)
45.Prilikom velikog hršcanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i ucenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
46.Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
47.Apostol Pavle na javnim sastancima subotom citao je i s prisutnima proucavao Bibliju. (Dela 17,2.3)48.Propovjednici mlade hrišcanske Crkve posvecivali su mnogo vremena proucavanju Božje reci na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
49.U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50.Jevreji i vernici prve hrišcanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znaci da su hrišcani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
51.Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52.Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53.Subota se s najvecim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
54.Nijednom recju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
55.Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56.Nijedan hrišcanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slucaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišcanske Crkve.
57.U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvecenje sa subotnjeg dana.
58.Subota ce biti vecno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59.Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim plocama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus zapoceo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
60.Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim obicajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.

 

[Mika32]

Nastavak:



BIBLIJSKE CINJENICE
O PRVOM DANU
SEDMICE
(NEDELJI)

1.Prve reci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je ucinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.
2.Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3.Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
4.To nije cinio nijedan prorok.
5.Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je obican radni dan najmanje 4000 godina.
6.Sam Bog naziva ga »radnim - težackim« danom. (Jezekilj 46,1]
7.Bog nije pocivao u taj dan.
8.Bog ga nikada nije blagoslovio.
9.Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10.Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11.Apostoli su radili nedeljom.
12.Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13.Crkva je nikada nije blagoslovila.
14.Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autorlteta.
15.Nlkada nije bila posvecena.
16.Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
17.Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
18.Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19.Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20.Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21.Nedelja nikada nije nazvana »hrišcanskom subotom«.
22.Nikada nije nazvana subotom.
23.Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
24.Nigde nije nazvana danom odmora.
25.Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26.Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
27.Isus je nikada nije spomenuo.
28.Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29.Nijednu rec u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30.Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31.Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32.Pavle je pozvao prve hrišcane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)
33.U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noc. (Dela 20,5-12)34.Ne postoji nijedna nagovest da je neki slican sastanak održan pre ill posle toga.
35.Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali obicaj da se nedeljom okupljaju.
36.Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
37.Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
38.Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u cetvrtak (Luka 22), a ucenici su to cinill svakog dana. (Dela 2,42-46)
39.Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseca ?? Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40.Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.

 

[gerakules2]

Isus i nije kvario zakon do raspeca!ja o tome nisam govorio.ja govorim o novom zakonu tj NZ-et,koji je dat svim ljudima.

On je na krstu rekao "SVRSI SE" Sta se svrsilo dali znas?A sta je pocelo? Subota je samo za jevreje,gde u NZ-tu pise da hriscanin treba da svetkuje subotu?Pokazi mi to?

Procitaj ponovo ako nisi:

Da započnemo naše istraživanje sa bogosložbenim danima Hrišćana u prvom veku, prvo ćemo proučiti Novi Zavet. Jevanđelja pišu da je Isus nekoliko puta došao u sukob sa jevrejskim vođama po pitanju subote. Isus je odbacio tradicionalna ograničenja starešina. On je dozvolio svojim učenicima da trgaju klasje, lečio je, podučavao, i rekao je čoveku da ponese svoj odar (Matej 12:1-12; Luka 14:1-6; Jovan 5:1-18). Isus je pomenuo da sveštenici rade subotom, da životinje mogu biti spašene ili izvedene na vodu i da se obrezanje može obaviti subotom (Matej 12:5-6, 11; Luka 13:15; Jovan 7:22). Isus je tvrdio da ima vlast nad subotom, da oslobodi ljude od subote i da mogu raditi subotom (Matej 12:12; Luka 13:16; Jovan 5:17).1

Kad pises da treba po zakonu da postujemo subotu imam jedno pitanje za tebe:Zasto se onda i neobrezujete po zakonu Bozjem????


Jedini stih Biblije koji govori o odnosu Hrišćana prema suboti glasi:

"Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."
[Kol 2:16,17]

Postoje samo dva opisa hrišćanskog bogosluzenja u Bibliji:

"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, besjeđaše im Pavle, jer namjeravaše sutradan da otide, i produži besjedu do ponoći"
[Dela 20:7]

"Svakog prvog dana nedjelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem"
[1.Kor 16:2

Ovo dokazuje da u Bibliji nema ni jednog jedinog primera da su prvi Hrišćani svetkovali subotu. Naprotiv, iz Biblije je očigledno da su se prvi Hrišćani okupljali nedeljom.

Nema drugih stihova o suboti u NZ-tu.Sta ce nam novi zavet kad imamo stari???Ajde da budemo svi jevreji a?lepo sam vam postavio postove samo sto vi necete da citate!


Istorija svedoči da su Hrišćani od samog nastanka Crkve svetkovali dan Vaskrsenja Hristovog, toga dana se okupljali i učestovali u zajedničkom bogosluženju - Liturgiji. Nema nikakvih indicija da je u Hrišćanstvu ikada bilo sukoba oko dana bogosluženja, iako adventisti pokušavaju da dokažu da je u nekom od prvih vekova taj dan promenjen sa subote na nedelju. Dr.Bacchiocchi tvrdi da se ova promena desila u vreme vladavine imperatora Adrijana oko 130. godine.
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Slede istorijska svedočanstva Hrišćana o svetkovanju nedelje od IV veka unazad do apostola. Navedena je godina, autor i mesto nastanka dokumenta (ukoliko je poznato).

- 306. Petar, Episkop Aleksandrije, Egipat -
"Ali Dan Gospodnji slavimo kao dan radosti jer je tada on ponovo ustao (iz mrtvih)."
[Kanon 15]
- 270. Anatolije, Episkop Laodikeje, Mala Azija -
"Nase poštovanje prema vaskrsenju Gospodnjem koje se desilo na Dan Gospodnji navodi nas da ga svetkujemo."
[Glava X]
- 250. Apostolska pravila -
"Na dan vasksenja našeg Gospoda, koji je Dan Gospodnji, okupljajte se revnosnije."
[Knjiga 2,7]
- 250. Kiprijan, Episkop Kartagine, Afrika -
"Osmi dan, a to je je prvi dan posle subote, je Dan Gospodnji."
[Poslanica 58, 4]
- 200. Tertulijan, Afrika -
"Svečano proslavljamo dan posle subote nasuprot onima koji taj dan nazivaju svojim počinkom."
[Apologija, g.XVI]
- 194. Kliment, Aleksandrija, Egipat -
"On, ispunjavajući pravila, prema Jevandjelju, drži Dan Gospodnji ... proslavljajuži vaskrsenje Gospodnje u sebi"
[Knjiga 7, g.XII]
- 170. Ipolit, Episkop Rimski, Rim -
"U prvi dan sedmice Episkop, ako je moguće, razdaje (pricešće) svojom rukom svemu narodu, dok đakoni lome hleb."
[Apostolsko predanje, 22]
- 140. Justin Mucenik -
"Ali nedelja je dan u koji svi držimo zajedničko okupljanje, jer je Isus Hristos, naš Spasitelj, na taj isti dan ustao iz mrtvih."
[Apologija, g.LXVII]
- 120. Varnava, Aleksandrija, Afrika -
"Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i javivši se (učenicima) uzneo se na nebesa."
[Varnavina poslanica 15:9]
- 107. Ignjatije, Episkop Antiohije, Smirna, Mala Azija -
"ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..."
[Poslanica Magnezanima 9:1]
- 96. Apostol Jovan, Patmos -
"Bijah u Duhu u Dan Gospodnji"
[Otkrivenje 1:10]
- 80. Učenje dvanaestorice apostola -
"A u Dan Gospodnji, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju..."
[Didahi 14:1]
- 60. Apostol Luka, Mala Azija -
"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šćaše sjutradan da pođe, i proteže besjedu do ponoći."
[Dela 20:7]
​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Miko bilo bi dobro da malo bolje upoznas zakone hriscanstva a ne jeresi.......

Pozdrav od Gere.

 

[gerakules2]

Nastavak:



BIBLIJSKE CINJENICE
O PRVOM DANU
SEDMICE
(NEDELJI)

1.Prve reci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je ucinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.
2.Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3.Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
4.To nije cinio nijedan prorok.
5.Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je obican radni dan najmanje 4000 godina.
6.Sam Bog naziva ga »radnim - težackim« danom. (Jezekilj 46,1]
7.Bog nije pocivao u taj dan.
8.Bog ga nikada nije blagoslovio.
9.Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10.Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11.Apostoli su radili nedeljom.
12.Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13.Crkva je nikada nije blagoslovila.
14.Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autorlteta.
15.Nlkada nije bila posvecena.
16.Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
17.Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
18.Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19.Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20.Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21.Nedelja nikada nije nazvana »hrišcanskom subotom«.
22.Nikada nije nazvana subotom.
23.Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
24.Nigde nije nazvana danom odmora.
25.Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26.Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
27.Isus je nikada nije spomenuo.
28.Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29.Nijednu rec u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30.Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31.Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32.Pavle je pozvao prve hrišcane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)
33.U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noc. (Dela 20,5-12)34.Ne postoji nijedna nagovest da je neki slican sastanak održan pre ill posle toga.
35.Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali obicaj da se nedeljom okupljaju.
36.Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
37.Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
38.Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u cetvrtak (Luka 22), a ucenici su to cinill svakog dana. (Dela 2,42-46)
39.Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseca ?? Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40.Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.

I ovo su biblijske cinjenice brate miko:Postoje samo dva opisa hrišćanskog bogosluzenja u Bibliji:

"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, besjeđaše im Pavle, jer namjeravaše sutradan da otide, i produži besjedu do ponoći"
[Dela 20:7]

"Svakog prvog dana nedjelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem"
[1.Kor 16:2


Pogledaj post 779!!!
Pozdrav od gere.