Član
- Učlanjen(a)
- 09.09.2012
- Poruka
- 79
Na primer?
Treba da cutimo kada prosipate lazi o nama da bi vam bili dobri?
Kada vam kazemo istinu onda smo puni sebe?
Koja iskrivljena logika?
Zaista zivimo u poslednje vreme...
Adventisti
- Začetnik teme Jurivaka
- Datum pokretanja
Na primer?
Treba da cutimo kada prosipate lazi o nama da bi vam bili dobri?
Kada vam kazemo istinu onda smo puni sebe?
Koja iskrivljena logika?
Zaista zivimo u poslednje vreme...
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Моја дела не верујем да су иста као и твоја. А хвалу не дајем себи, већ Господу који ме је припремио и опремио, тако да чинећи дела љубави у свакодневном животу и творећи реч која можда помогне некоме, надам се уделу у Васкрсењу и јеванђељу. Као што ти слепо држиш суботу верујући да је печат Божији, ја слепо држим да је љубав оно што ће ме сачувати од жига звери, и да ће реч коју испишем некога одвратити од јаме коју спомињете. А није љубав само реч која се злоупотребљава, већ искрена и без лукавства, неискварена, да могу себе да погледам у огледало, што раније нисам могао. Где се види чисто човекољубље и праштање за зла дела света према нама. Не знам да ли ћеш разумети...
То је као када ти мене назовеш лажовом пред светом, а ја ти не замерим ништа, већ ми је жао што тако говориш. Не узвраћам ти у недоглед препуцавајући се псовкама и увредама.
Ако сам указао на неке ствари везане за науку коју ти следиш, а испостави се да свака тврдња има доказе и постоји у реалном времену (дам линк да се људи увере сами), какве онда имају везе моје карактеристике са било чим? Ако је истина што ја пишем, зашто браниш нешто што видиш да не ваља? То је већ на теби, ја немам проблем да признам ако нешто није у реду. То је ипак до самог човека.
Ovo sto ovde pises je sramota jer covek koji govori da je hriscanin nezna nista o pobedama koje hriscanin treba da osvoji.
За мене је победа када учиним некоме на моју штету и тај неко напредује на добро, а не на зло. А како ће мени бити, то је мање важно. Ионако сам задовољан са свим што ми је Бог дао, чак мислим да не заслужујем оволико. За мене је победа када видим смех детињи, а ја јео-не јео, камен гризао или печење секао, све је за своје време. Некад овако, некад онако. Не побеђујем ја жељу за месом, него лукавство и неправду, то су моје победе, а ти како си умислио чини, све је по твојој жигосаној савести.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 28.12.2010
- Poruka
- 1.538
ako je to pobeda nad sobom mislim hahahahahha mozda za vas stvarno jeste to pobeda nad sobom, meni je to mislim to nije ni iskusenje a kamoli pobeda nas sobom
kao prvo ja nisam prosipao nikakve lazi o nikome ovde, mene to neinteresuje (vidim da te ovi tvoji nisu uputili u moj profil)
kao drugo, ako ti stvarno ne vidis sta vi pricate i vase uzdizanje u odnosu na ostale? onda stvarno ne znam sta da ti kazem osim ono sto sam rekao, prvo istinski pogledaj sebe pa onda pricaj o drugima, ili ti iz biblije "prvo izvadi trn u svom oku..." puni ste neke istine znaci muka mi je vise od svih tih istina, daj boze da smo u poslednjem vremenu, posto se i bogu vise smucila vase silne istine, gde god se okrenes svi sve znaju i svi su istina i svi su odfdabrani boziji narod i svi sve znaju. ali kad istinski pogledas nemaju veze sa mozgom nego su toliko puni sebe da sebe vise i ne vide
Poslednja izmena od urednika:
Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
Kako ti dokazujes da smo mi lazovi?
Okakvoj istini ti pricas?
Nesto malo o elen wajt:
Adventisti su sigurni da je njihov 'prorok' g-đa E.G.Vajt dobijala u snovima i vizijama uputstva od Boga. Međutim, E.Vajt je razgovarala sa mrtvima i bila rukovođena od strane svog mrtvog muža u jednom od njenih snova što je napisala u pismu koje je poslala svom sinu V.C.Vajtu. [TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Pogledajmo šta Biblija kaže na ovu temu: "I ako vam kažu: Pitajte vrače i gatare, koji sapću i mrmljaju, recite: Ne treba li narod da pita Boga svog? Ili će pitati mrtve mesto živih? Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore. I hodiće po zemlji potucajući se i gladujući; i kad bude gladan, ljutiće se i psovati cara svog i Boga svog gore. A kad pogleda na zemlju, a to nevolja i mrak i teška muka, i on zagnan u tamu." [Isaija 8:19-22]
"Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe." [5.Mojsijeva 18:10-12]
"'A čovek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih" [3.Mojsijeva 20:27]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] E.G.Vajt u pismu sinu piše sledeće: "Prošlo je nekoliko dana nakon što sam molila Gospoda da mi otkrije koje su moje obaveze. (Dakle, Elen je tražila od Boga da joj otkrije obaveze) Tokom noći sanjala sam da upravljam kočijama i sedim sa desne strane. Otac je bio u kočijama, sedeo je sa moje leve strane. Bio je veoma bled, ali staložen i miran. (E.Vajt je obicno koristila rec 'otac' kada je govorila o svom mužu Džejmsu Vajtu, koji je umro 6. avgusta 1881. - samo pet nedelja pre nego što je Elen Vajt napisala ovo pismo svome sinu 12. septembra 1881.) 'Zašto sam oče,' uzviknula sam, 'tako srećna da budeš pored mene još jednom! Osećala sam se kao da je deo mene preminuo. Oče, videla sam da si umro; videla sam te sahranjenog. Da li mi se Gospod smilovao i dopustio da se ponovo vratiš meni i da radimo zajedno kao što smo imali običaj?' On me pogledao veoma tužno. Rekao je, 'Gospod zna šta je najbolje za tebe i za mene.' Veoma sam voleo ono što sam radio. Pogrešili smo. Odgovarali smo na hitne pozive naše braće da prisustvujemo važnim sastancima. Nismo imali srca da odbijemo. Ti sastanci su nas oboje zamorili i više nego što smo bili svesni. Naša dobra braća su bila zadovoljna, ali nisu razumela da smo na tim sastancima preuzeli na sebe veće breme nego što u našim godinama možemo da ponesemo. Oni nikada neće znati kako je taj dugotrajni napor uticao na nas. (Uočite da u ovom "božanski inspirisanom" snu, Elen Vajt razgovara sa svojim mrtvim mužem. Još gore od toga, mrtvi Džejms Vajt uzima za pravo da govori u ime Božije i savetuje Elen o njenim obavezama...)
Da je hteo, Bog bi ih naterao da ponesu taj teret koji smo mi nosili godinama. Bili smo veoma snažni, ali neprekidno opterećeni, a naša braća su pogrešno procenila naše motive i ne shvatajući oslabila dela naših srca. Pocinila sam greške od kojih je najveca bila što sam dozvolila svojoj naklonosti Božijim ljudima da me vodi da preuzmem na sebe obaveze koje su drugi trebali da nose. 'Sada ćeš, Helen, dobijati pozive kao i ranije, sa molbama da prisustvuješ važnim sastancima, kao što je bilo u prošlosti.' (Zapazite da ovde mrtvi Džejms Vajt proriče budućnost svojoj ženi Elen, i savetuje je šta bi trebalo da uradi - ovaj savet daje mrtav čovek u njenom snu!) Ali prepusti te brige Bogu i ne odgovaraj na najvažnije pozive. Tvoj život visi kao o koncu. Moraš se odmarati u miru, oslobođena svih uzbuđenja i svih neprijatnih briga. Godinama smo bili u stanju da radimo veliki posao uz pomoć naših pera, o temama koje su ljudima potrebne i koje smo rasvetlili i umeli da im predstavimo, što drugi nisu mogli. Pogledao me je molećivo i rekao, 'Ti nećeš biti nemarna prema ovim opomenama, zar ne, Helen?' Naš narod nikada neće znati u kojim smo se slabostima mi trudili da mu služimo jer su naši životi bili utkani u neprestani rad, ali Bog zna sve to. Ja žalim što sam se toliko udubljivao i bespotrebno trudio u mnogim okolnostima, ne obraćajući pažnju na zakonitosti života i zdravlja. Gospod nije zahtevao od nas da podnosimo tako velike brige, a mnoga naša braća tako malo. (Upokojeni Džejms sada daje Elen odličnu priliku da izgrdi 'braću' zbog izbegavanja obaveza i zbog čega je navodno on iscrpljen do smrti) Mogli smo da odemo na obalu Pacifika još ranije, i da svoje vreme i snagu posvetimo pisanju. Da li ćeš to sada uraditi? Da li ćeš, kako ti se snaga bude vraćala, uzeti pero i napisati ove stvari koje smo dugo planirali, i prestati da žuriš? Postoji ozbiljno pitanje koje je ljudima potrebno rasvetliti. Neka to bude tvoj prvi posao. Moraćeš donekle da se obraćaš ljudima, ali izbegavaj obaveze koje su nas nekada mučile. (Savet upokojenog Džejmsa je veoma jasan. On govori svojoj ženi šta da cini, a šta ne)
'Dakle Džejms,' rekla sam, 'ti ćeš ostati sam mnom sada i radićemo zajedno zauvek.' (Na ovom mestu Elen sklapa pakt sa svojim mrtvim mužem - on ce zauvek ostati uz nju, i oni ce raditi zajedno! To je pakt sa mrtvim covekom! Ali najgore tek sledi...) On je rekao, 'Ostao sam u Batl Kriku previše. Trebalo je da odem u Kaliforniju pre više od godinu dana. Ali sam želeo da pomognem rad i organizacije u Batl Kriku. Pogrešio sam. Tvoje srce je nežno. Ti ćeš biti sklona da ponoviš iste greške koje sam i ja cinio. Tvoj život može biti koristan Božijem cilju. O, te dragocene stvari koje koje mi je Gospod dao da iznesem pred ljude, dragoceni dragulji svetlosti!' Tada sam se probudila. Ali je taj san izgledao tako stvaran. Sada možeš videti i razumeti zašto ja ne osećam obavezu da idem u Batl Krik sa ciljem da preuzmem obavaze na Generalnoj Konferenciji. Nemam obavezu da budem na Generalnoj Konferenciji. Gospod mi ne dozvoljava. To je dovoljno."
[Arthur White 'Ellen G. White, The Retirement Years', p. 161-162] Ovde moze da se proveri.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Kratka analiza pisma:
- Elen Vajt se molila Bogu posebno tražeći od njega da usmeri njene obaveze.
- Elen Vajt je dobila 'san' za koji veruje da joj je u njemu Bog saopštio obaveze. To je potpuno u skladu sa mnogim njenim tvrdnjama da je dobila 200 'božanski inspirisanih' snova i vizija tokom svog života.
- U ovom snu Elen Vajt razgovara sa svojim upokojenim mužem Džejms Vajtom i dobija savet od njega. Dakle, ovaj san je potpuno suprotan adventističkom učenju o stanju duše nakon smrti.
- Osim toga, u ovom snu ona sklapa pakt sa svojim mrtvim mužem da će ostati uz nju i raditi sa njom. Uočite da je želela da se uticaj mrtve osobe nastavi u njenom životu.
- Kada se Elen probudila odlučila je da sledi savet koji je dobila od svog mrtvog muža. Još gore od toga, ona je tvrdila da joj je Gospod govorio kroz upokojenog muža.
- Konačno, E.Vajt prihvata savet od mrtve osobe, smatrajuci da je došao od Boga i izražava želju da nastavi rad sa mrtvom osobom do kraja svog života
U svakom slučaju, zaključak je jasan: Elen Vajt je lažni prorok.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Adventisti sedmog dana (ASD) su dugo smatrali da je g-đa Elen Vajt bila božanski nadahnut prorok, baš kao što su to bili i Biblijski proroci. Ona je bila izuzetno plodan pisac – procenjuje se da je napisala oko 100.000 stranica teksta, u kojima je između 15 i 20 miliona reči. Iako i same vođe adventističke zajednice tvrde da ne veruju u tzv. verbalnu inspiraciju, oni su pažljivo sačuvali svaku reč koju je g-đa Elen Vajt napisala. Da bi se sačuvale njene reči, načinjeni su duplikati njenih rukopisa i pohranjeni na mikrofilmove, koji se čuvaju na raznim mestima širom sveta. “Zaostavština Elen G. Vajt” (The Ellen G. White Estate), pomoćna služba Generalne Konferencije ASD, nadgleda sve njene rukopise, revidira njene knjige i izdaje njena sabrana dela.
[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Na prvi pogled, književno nadahnuće g-đe Elen G. Vajt je bilo daleko iznad prosečnog – naročito ako se uzme u obzir da je završila samo tri razreda osnovne škole. Ali ono što mnogi sigurno ne znaju, jeste da su njene sekretarice (Dejvis, Robinson, Vajt, Bolton), sve to što je ona rukom pisala, naknadno prepisivale i preuređivale, da bi kasnije urednici kjiževnih odbora adventističkih izdavačkih kuća dodatno revidirali, proširivali i poboljšavali njene tekstove. Ipak, ona je, za života davala saglasnost za sva poboljšanja koja su vršena.
G-đa Elen Vajt je takođe imala tu privilegiju da poseduje ličnu biblioteku, sa preko 2.000 knjiga! Ovu činjenicu je sasvim jasno potvrđivala sama g-đa Vajt, kao i njene sekretarice, njeni izdavači, “Zaostavština Elen G. Vajt”, adventistička zajednica, pa čak i oni koji čvrsto veruju u božansko nadahnuće g-đe Vajt.
Elen Vajt je tvrdila da je bila božanski nadahnuta
No, da li je Bog zaista nadahnuo g-đu Elen Vajt? Da li su njeni spisi proizašli iz božanskog nadahnuća jednako kao i kod pisaca Biblije? Da li je ona pisala ono što bi primala direktno od Boga kroz vizije? Da li su reči koje je pisala potekle od Boga? Ili je, pak, ona prepisivala tekstove drugih autora? A ako je prepisivala, je li to priznavala? Konkretno – koji su bili izvori spisa g-đe Elen Vajt? U navodima koji slede, a koji su preuzeti iz njenih pisama, članaka i knjiga, ona je sasvim jasna po tom pitanju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] “Neki su spremni da ispituju: ko je govorio sestri Vajt ove stvari? Čak su i meni postavili to pitanje: -Da li ti je neko rekao te stvari? Mogla bih da im odgovorim: -Da; da, anđeo Božji mi je govorio… Ali…za svagda, neću da obezvrednjujem svedočanstva koja mi je Bog dao, objašnjenjima koja bi zadovoljila te plitke umove, već ću se odnositi prema takvim pitanjima kao prema huli na Duha Božjeg.” [Svedočanstva”, 3. tom, 314-315 str. iz 1873.]
“Gospod je smatrao potrebnim da mi ukaže na potrebe i greške Njegovog naroda… Postavila sam pred grešnike njihove pogreške i načine iskupljenja, prema nalogu Duha božijeg… Tako je Duh božji izrekao upozorenja i presude…” [“Svedočanstva”, 4. tom, 14. str. iz 1876.]
“Jednako sam zavisna od Duha gospodnjeg u izlaganju ili pisanju vizije, kao i pri samoj viziji. Ja nemam mogućnost da prizovem stvari koje su mi pokazane, ukoliko ih Gospod ne iznese preda me, onda kada On smatra da je potrebno da ih ispričam ili napišem…” [“Duhovni darovi”, 2. tom, 293. str. iz 1860.]
“Mada sam jednako zavisna od Duha gospodnjeg pri pisanju mojih vizija i pri samoj viziji, ipak su reči koje koristim za opise tih vizija moje reči, osim ako su to one reči koje mi govori anđeo, a koje uvek stavljam pod znake navoda.” [“Review and Herald”, 8. Oct, 1867. ; “Odabrane poruke”, 1. tom, 37. str.]
“U mojim kjigama izrečena je istina, ograđena rečima 'tako je govorio Gospod'. Sveti Duh je vodio te reči do mog srca i uma.” [90. pismo iz 1906. – citat iz knjige “Ellen G. White” Artura L. Vajta, 4. tom, 393.str.]
“Za tren moje pero okleva, i odgovarajuće reči mi padaju na um. … Dok pišem ove dragocene knjige, ako oklevam, prava reč koju hoću da izrazim mi bude data.” [“Odabrane poruke”, 3. tom, 51. i 52. str.]
“Probudila sam se u tri časa izjutra da ti pišem. Bog je govorio kroz mene. Možda kažeš da je ovo … samo pismo. Da, to jeste pismo, ali potstaknuto Duhom božjim, da donese pred tebe stvari koje su mi pokazane. U tim pismima koje pišem, u svedočanstvima koje iznosim, predajem ti ono što je Bog predao meni. Ja ne pišem mrtva slova na papiru, niti neke moje sopstvene ideje. Sve to je meni Bog otkrio u vizijama.” [“Svedočanstva”, 5. tom, 67. str. iz 1882.]
“Ja sam samo instrument u rukama gospodnjim i radim posao koji je on postavio pred mene. Uputstva koja dajem pismeno ili usmeno su izraz svetlosti koju mi Bog daje. Trudila sam se da pred vas stavim načela koja mi Duh gospodnji već godiama utiskuje u srce i um.” [“Svedočanstva”, 5. tom, 691. str. iz 1889.]
“Napisala sam mnogo knjiga i one su u širokom opticaju. Ja sama nisam mogla da otkrijem istinu u tim knjigama, već mi je Gospod dao pomoć preko svog Svetog Duha. Ove knjige, sa uputstvima koja mi je Gospod davo tokom poslednjih šest godina, sadrže svetlos sa neba, i podneće svaki test istrage.” [“Odabrane poruke”, 1. tom, 35.str. iz 1906.]
Dokaz je više nego jasan da je g-đa Elen Vajt verovala da je božanski nadahnuta. Ona je neprekidno učila da su njene vizije izvor informacija koje je davala u svojim pismima, knjigama, člancima i svedočastvima. Njen muž, Džejms Vajt, je čvrsto branio njene tvrdnje:
“Izvori misli u vizijama (Elen Vajt) ne potiču iz njenog prethodnih proučavanja ili studija.” [James White, “A Word to the "Little Flock,"22.str., iz 1847.]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Dokazi nepoštenja Ali tokom čitavog njenog života, i u godinama koje su sledile, stalno je na površinu isplivavao podatak koji je ukazivao na to da g-đa Elen Vajt nije bila ni malo iskrena što se tiče izvora njenih informacija. Naročito su poslednjih godina istraživači otkrili čitavo brdo dokaza o plagijatorstvu g-đe Elene Vajt, da su Adventisti sedmoga dana (ASD), bili primorani da sprovedu sopstvenu istragu.
G. Walter Rea ukazuje na plagijate Elen G. Vajt
Januara 1980. godine, g. Walter Rea (tadašnji adventistički pastor i predavač Biblije) iznosi pred vođe adventističke zajednice dokaze koje je otkrio. Rea je pokazao da je g-đa Elen Vajt toliko prepisivala od drugih pisaca, da se u svim njenim knjigama teško može naći i jedna jedina originalna misao! To je bio strašan udarac za adventističku zajednicu. Zbog toga je Generalna konferencija ASD finansirala sopstvenu istragu, koja je čitavih osam godina ispitivala knjigu “Čežnja vekova” -The Desire of Ages, (za koju se do tada smatralo da je njena najautentičnija knjiga), da bi se utvrdilo da li je g-đa Elen Vajt zaista prepisivala. Na osnovu svojih istraživanja g. Rea je napisao poznatu knjigu "The White Lie".
G. Fred Veltman dokazuje da je Elen G. Vajt lagala
Većina adventističkih pastora i vernika uopšte nemaju pojma o Veltmanovom izveštaju, iako se kompletan tekst može dobiti na Pacific Union College (A Seventh-day Adventist Liberal Arts College, Angwin, California 94508). Zvanični Veltmanov izveštaj otvoreno daje zaključak: ne samo da je Elen Vajt halapljivo prepisivala radove drugih pisaca, već su i ona i njeni saradnici namerno lagali kako bi prikrili istinu. Evo samo dva zaključka iz Veltmanovog izveštaja:
“Najvažnije je istaći da je Elen Vajt sama, a ne njeni najbliži saradnici, napravila osnovni koncept za knjigu “Čežnja vekova”. Tom prilikom ona je uzimala književne izraze (prepisala) iz dela drugih pisaca, a da nije navodila bibliografske podatke svojih izvora (što se pravno tereti kao PLAGIJATORSTVO). Dalje, mora se priznati da je Elen Vajt koristila tuđa dela svesno i namerno… Ni Elen Vajt, ni ostali koji su govorili u njeno ime, nisu ni zaobilazno niti otvoreno priznavali plagijatorstvo, pa su čak i odbijali da priznaju bilo kakvu zavisnost od drugih autora!” [“Projekat Čežnja vekova: Zaključci”; Ministry, 11. str., novembar 1990.]
Doktor Veltman je dao komentar na stalne tvrdnje g-đe Elen Vajt da je pisala samo ono što joj je Bog pokazivao u vizijama, i da njie prepisivala od drugih:
“Moram da priznam na samom početku, da se po mojoj proceni suočavamo sa veoma ozbiljnim problemom literarne zavisnosti (prepisivanja) Elen Vajt. To ruši temelje njenog poštenja, njenog integriteta i poverenja u nju.” (isto, str. 14.)
Zvanični raport zajednice ASD zaključuje da je Elen Vajt svesno i namerno prepisivala od drugih pisaca, i da ni ona ni njeni saradnici nisu priznavali, već upravo poricali tu činjenicu! Mit o tome da je g-đa Elen Vajt pisala direktno božanski nadahnuta, jednostavno ne odgovara stvarnosti.
Koliki je opseg prepisivanja g-đe Vajt? Dr Veltman zaključuje da je ona išla toliko daleko da je: “…sadržaj komentara o Hristovom životu i propovedanju u knjizi “Čežnja vekova”, u najvećem delu prepisan. …Praktično se može izvući zaključak da je u knjizi o Hristovom životu, koju je pisala H. G. Vajt, nemoguće prepoznati barem jednu zasebnu ili originalnu ideju koja bi bila lično njena.” (isto, str. 12.)
Treba imati u vidu da ovo nisu stvari koje su protivnici g-đe Elen Vajt govorili o njoj. Ovo su zaključci pažljivo izabranog, zvaničnog istraživačkog tima zajednice Adventista Sedmog Dana!
Međutim, kao što ćemo videti, sve ovo uopšte nije bila novost za vođe zajednice ASD…
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Biblijska Konferencija 1919. godine Sedamdeset godina ranije, i samo četiri godine nakon smrti g-đe Elen Vajt, adventistička zajednica je okupila svoje rukovodeće ljude – teologe, izdavače i naučnike da donesu zajedničku, svima prihvatljivu odluku o neospornosti propovedanja E.G.Vajt. Sastali su se u prostorijama svoje glavne crkve u Takoma Parku u Vašingtonu, tokom svoje Biblijske Konferencije, koja je održana jula i avgusta 1919. godine. Na tim sastancima je učestvovalo preko pedeset ljudi, među kojima su bili:
Arthur G. Daniells, President of the General Conference, (predsednik Generalne Konferencije)
G. B. Thompson, Field Secretary of the General Conference, (sekretar)
W. W. Prescott, Field Secretary of the General Conference, (sekretar)
C. S. Longacre, Secretary of the Religious Liberty Association, (sekretar)
F. M. Wilcox, Editor of the Review and Herald, (urednik)
L. L. Caviness, Associate Editor of the Review and Herald, (zamenik urednika)
W. E. Howell, Editor of the Christian Educator, (urednik)
A. O. Tate, Editor of the Signs of the Times, (urednik)
M. C. Wilcox, Book Editor for the Pacific Press, (urednik)
T. M. French, Head of the School of Theology at Emmanuel Missionary College (sada Andrews University), (direktor teološke škole)
W. H. Wakeham, Bible Teacher at Emmanuel Missionary College (sada Andrews University), (profesor Biblije)
C. M. Sorenson, History Teacher at Emmanuel Missionary College, (profesor istorije)
M. E. Kern, President of Foreign Mission Seminary (sada Columbia Union College),
H. C. Lacey, Religion Teacher at Foreign Mission Seminary, (profesor religije)
C. L. Taylor, Head of the Bible Department of Canadian Junior College, (predsednik odseka za Bibliju)
J. N. Anderson, Bible Teacher at Washington Foreign Mission Seminary, (profesor Biblije)
W. G. Wirth, Religion Teacher at Pacific Union College, (profesor religije).
30. jula i 1. avgusta, posebna tema sastanka je bila Elen Vajt, kao “Duh proroštva”. Prema zvaničnom zapisniku, čak jedanaest puta za ta dva dana je od vrhovnih vođa adventističke zajednice tražena merodavna odluka o njenom navodnom nadahnuću – i svih jedanaest puta su oni izbegli da donesu odluku. Atmosfera sa njihovog sastanka je prikazana kroz odlomak koji sledi.
Sporna pitanja sa Biblijske Konferencije
F. M. Wilcox: “Čini se da moramo da se uhvatimo u koštac sa veoma delikatnim pitanjem, i uopšte ne bih voleo da vidim kako se širi priča po našim školama da su “Svedočanstva” (Elen Vajt) odbačena. Može doći do opasne rea
kcije i ja sam veoma zabrinut. Ovde su pokrenuta takva pitanja, da mogu lako da pretpostavim, da ako se ona pokrenu i po našim učionicama, onda ćemo imati ozbiljnih problema! Verujem da ima zaista puno pitanja koja moramo zadržati za sebe i o kojima ne treba da raspravljam. … Ne mislim da je baš neophodno da damo odgovor na svako pitanje koje nam postave. … Smatram da ako srušimo veru u “Svedočanstva”, automatski rušimo veru u sam temelj našeg rada. … I osim ako sa ovim pitanjima ne postupamo krajnje diplomatski, smatram da ćemo imati ozbiljne probleme!”
J.N. Anderson: “Pa možemo li da stavimo ta pitanja na stranu i ostanemo iskreni prema sebi? I, s druge strane, jesmo li bezbedni, ako to uradimo? Da li je dobro da pustimo naše ljude da i dalje veruju u verbalnu inspiraciju “Svedočanstava”? I ako tako budemo postupili, zar ne rizikujemo da jednog dana dođemo u ozbiljnu krizu?”
C. L. Taylor: “Mislim da smo napravili čitavo brdo problema sa kojima se treba izboriti. … Ako moramo da stavimo na stranu sve što je sestra Vajt govorila tumačeći istoriju … zbog nepouzdanosti, pa da isto tako zbog nepouzdanosti stavimo na stranu njeno izlaganje Sv. Pisma, onda je za mene jedini prirodan zaključak, a verovatno i za sve druge, da je jednako nepouzdano i sve vezano za organizaciju, panteizam, i svaku drugu temu kojom se ona (H. Vajt) bavila! Možda ona i jeste govorila istinu, ali je mnogo bolje za nas da pronađemo sve moguće istorijske podatke i da vidimo da li je zaista govorila istinu, ili ne.”
A. G. Daniells: “Smatram da se mnogo više štete može naneti ako se tvrdi da su “Svedočanstava” verbalno inspiraisana, nego kada bi se to tvrdilo za Bibliju.”
M. E. Kern: “Pravo je pitanje, … kako možemo da osećamo, verujemo i znamo da postoje nedoslednosti – da nešto nije u redu, a da ipak i dalje verujemo da je “Duh proroštva” (Elen Vajt) bila nadahnuta? ... Pitanje je kako prezentovati ove stvari ljudima?”
Ovo su neka od pitanja sa kojima se hvatalo u koštac rukovodstvo adventističke zajednice još 1919., samo četiri godine nakon smrti g-đe E.Vajt. Njihova dilema je bila više nego jasna: kako da priznamo da Elen Vajt nije bila verbalno inspiraisana – kako da priznamo da je nepouzdana u svakoj oblasti, a opet – da zadržimo veru ljudi u crkvu, u organizaciju i u njihove doktrine? A sa druge strane, kako da mi, kao vođe koje znaju ovakve stvari o Elen Vajt, nastavimo da ljude učimo starim adventističkim mitovima, a da opet sačuvamo svoj integritet? I ako ipak nastavimo da širimo stari mit o Elen Vajt, zar ne pripremamo našoj crkvi samo još veću krizu, kada u budućnosti istina bude otkrivena?
Odluka adventističkog rukovodstva 1919. godine
Ovo su bile sporne teme. A koji je bilo zaključak? Rukovodstvu advent ističke zajednice je bilo sasvim očigledno da je uticaj g-đe Elen Vajt na članstvo ogroman, i da je suviše rizično davati bilo kakvu zvaničnu izjavu koja će odbaciti njeno propovedanje.
Zaključka nije bilo...
Predsedavajući A. G. Daniells odlučio je da se zapisnik sa ove konferencije "zapečati" (sakrije od javnosti) za narednih pedeset godina. Prevara je sakrivena i hiljade vernika je ostavljeno da veruje u nju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Copy/past:true.faithweb
Pozdrav od Gere.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Adriane, gde je ta tvoja ljubav o kojoj govoris i koja ti je po tvojim recima u srcu, prati malo sebe dok pises pa ces se uveriti da je nema, jer same reci te odaju, ali panel racunara nema razum pa sve trpi sto se napise..
Jedno je govoriti a drugo stvano doziveti, a ti imas taj nedostatak, jer radis u svojoj sili.
Neka ti je Gospod blagi bude milostiv
Zeleo bih licno da mi navedes koje zamerke ti imas u vezi ucenja Adventisticke crkve, znaci navedi rednim brojevma koja od ucenja smatres pogresnim, jer osuditi nekoga bez argumentacija je lako, ovo je ipak mesto na kome se iznose cinjenice.
Dakle, napisi pa ce mo videti sta iz ucenja konkretno mislis da je pogresno osim subote za koju si vec izrekao svoj stav, i Isusa kao Arhandjela Mihajla.
1. Subota
2. Arhandjeo Mihajlo
3. ( Dalje )..
4. ....
I jos nesto, nisi mi odgovorio na poslednji komentar u temi Isus Arhandjeo Mihajlo.
Uostalom i ne moras jer je tu sve jasno..
Poslednja izmena od urednika:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Dan
Evo nađoh u moru postova o Adventistima u zadnjih par dana jedan interesentan:
Pošto nikada nisam bio za dugačke postove, gde se raspravlja o 10-15 stvari. Takvi postovi su uvek bili zamorni i necelishodni. Nema potrebe raspravljati o 15 stvari odjednom. Bolje je prvo raspraviti jednu, pa krenuti dalje.
Ovde imate ceo post ako hoćete da ga čitate, a ja sam izvoio jedan njegov deo:
Pismo kaže sledeće:
[FONT="]Римљ. 14:[/FONT][FONT="] [SUP]1[/SUP] А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]2[/FONT][/SUP][FONT="] Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]3[/FONT][/SUP][FONT="] Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]4[/FONT][/SUP][FONT="] Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]5[/FONT][/SUP][FONT="] Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]6[/FONT][/SUP][FONT="] Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]7[/FONT][/SUP][FONT="] Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]8[/FONT][/SUP][FONT="] Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]9[/FONT][/SUP][FONT="] Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.[/FONT]
[SUP][FONT="]10[/FONT][/SUP][FONT="] А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.[/FONT]
Znači Pismo nas lepo izveštava da neko razlikuje dan od dana. Npr. Pravoslavci NEDELJU; Adventisti SUBOTU; Muslimani PETAK...........Dok evo Biblija nas uči da to ne trebamo raditi. Da je isto držati dan od odmora petak, ili subotu ili nedelju ili bilo koji drugi dan. Jednostavno nekom su svi dani isti. I evo Biblija nas uči da to ostaje na našoj savesti. Svi smo u Bogu kada su DANI u nedelji ili mesecu ili godini u pitanju.
Što opet Pavle potvrđuje Galatima:
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Галат. 4:[/FONT][FONT="] [SUP]9[/SUP] А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?[/FONT]
[SUP][FONT="]10[/FONT][/SUP][FONT="] Гледате на дане и месеце, и времена и године.[/FONT]
[SUP][FONT="]11[/FONT][/SUP][FONT="] Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.[/FONT]
Međutim ovde nalazim jedno sasvim drugo tumačenje:
Da se ovi stihovi ne odnose na bilo koji DAN, već na starozavetne praznike
OK, 'ajde da ne prenagljujem.
Brate Milane M 2012, da li nam ti možeš nekom biblijskom argumentacijom potvrditi izneto ili je dovoljna samo tvoja reč pa da mi verujemo da se izneti stihovi ne odnosi na bilo koji dan, već samo na starozavetne jevrejske praznike.
Hvala, pozdrav
Evo nađoh u moru postova o Adventistima u zadnjih par dana jedan interesentan:
Pošto nikada nisam bio za dugačke postove, gde se raspravlja o 10-15 stvari. Takvi postovi su uvek bili zamorni i necelishodni. Nema potrebe raspravljati o 15 stvari odjednom. Bolje je prvo raspraviti jednu, pa krenuti dalje.
Ovde imate ceo post ako hoćete da ga čitate, a ja sam izvoio jedan njegov deo:
Pismo kaže sledeće:
[FONT="]Римљ. 14:[/FONT][FONT="] [SUP]1[/SUP] А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]2[/FONT][/SUP][FONT="] Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]3[/FONT][/SUP][FONT="] Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]4[/FONT][/SUP][FONT="] Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]5[/FONT][/SUP][FONT="] Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]6[/FONT][/SUP][FONT="] Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]7[/FONT][/SUP][FONT="] Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]8[/FONT][/SUP][FONT="] Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.[/FONT][FONT="] [/FONT][SUP][FONT="]9[/FONT][/SUP][FONT="] Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.[/FONT]
[SUP][FONT="]10[/FONT][/SUP][FONT="] А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.[/FONT]
Znači Pismo nas lepo izveštava da neko razlikuje dan od dana. Npr. Pravoslavci NEDELJU; Adventisti SUBOTU; Muslimani PETAK...........Dok evo Biblija nas uči da to ne trebamo raditi. Da je isto držati dan od odmora petak, ili subotu ili nedelju ili bilo koji drugi dan. Jednostavno nekom su svi dani isti. I evo Biblija nas uči da to ostaje na našoj savesti. Svi smo u Bogu kada su DANI u nedelji ili mesecu ili godini u pitanju.
Što opet Pavle potvrđuje Galatima:
[FONT="] [/FONT]
[FONT="]Галат. 4:[/FONT][FONT="] [SUP]9[/SUP] А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?[/FONT]
[SUP][FONT="]10[/FONT][/SUP][FONT="] Гледате на дане и месеце, и времена и године.[/FONT]
[SUP][FONT="]11[/FONT][/SUP][FONT="] Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.[/FONT]
Međutim ovde nalazim jedno sasvim drugo tumačenje:
Da se ovi stihovi ne odnose na bilo koji DAN, već na starozavetne praznike
OK, 'ajde da ne prenagljujem.
Brate Milane M 2012, da li nam ti možeš nekom biblijskom argumentacijom potvrditi izneto ili je dovoljna samo tvoja reč pa da mi verujemo da se izneti stihovi ne odnosi na bilo koji dan, već samo na starozavetne jevrejske praznike.
Hvala, pozdrav
Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
Nesto malo o suboti:
Adventisti vrlo često upotrebljavaju kao “dokaz” da su neznabošci i Hrišćani bili obavezni da svetkuju subotu, tekstove iz Dela Apostolskih. Onima koji možda nisu dovoljno upoznati sa životom Sinagoga, i ostalim učenjima Jevreja, ovo može na prvi pogled zazvučati kao valjani dokaz. Međutim, ozbiljniji poznavaoci Judaizma i Hrišćansta mogu lako uvideti koliko su ovi "dokazi" zasnovani na lošim postavkama.
Najpre Jevrejima
Od najranijih dana jevan đelje o spasenju kroz Hrista propovedalo se prvo među jevrejima a kasnije i među neznabošcima. Hristos je poučavao samo među Jevrejima. Na primer u Mateju 15,21-27, Hristos se obraća ženi Hananejki (neznaboškinja) i kaže joj da je Mesija poslat samo izbubljenim ovcama Doma Izrailjeva. Iako je veoma pohvalio ovu ženu zbog njene vere, predvideo je da će tek doći vreme kada će neznabošci biti spaseni po njihovom veri.
Pavle, i sam Jevrejin, propovedao je jevanđelje uvek prvo Jevrejima u svakom gradu, otpočinjujući svoje propovedi po sinagogama, a zatim i u gradu. Subotom bi Pavle odlazio u sinagoge, gde su se Jevreji okupljali na svoja subotna bogosluženja i tamo bi im on propovedao o Hristovom rođenju, patnjama, smrti i vaskrsenju, na osnovu starozavetnih tekstova. Neke od Jevreja bi poveravali, a neki ne. Tako i sam Pavle kaže u Rimljanima 1,16: „Jer se ne stidim jevanđelja Hristova, jer je sila Božija na spasenje svakome koji verjuje, a najprije Jevrejinu i Grku.“
Sinagoga
Poželjno je prvo razumeti ko je sačinjavao sinagogu i zašto su oni tamo bili. Svakako odani Jevreji su učestvovali u bogoslužbenom životu sinagoge kao vid ispunjavanaja zapovesti date Jevrejima u 2. Moj 20 da svetkuju dan subotni. Tako mi srećemo verne Jevreje koji su telom bili obrezani i koji su držali sve Mojsijeve zakone, uključujući i subotu. Međutim, nisu oni bili jedini koji su se okupljali na bogosluženje, već je tu bilo i neznabožačkog naroda.
Postoje dva termina koja se pronalaze u Bibliji i koja označavaju dva različita nivoa neznabožačkog obraćenja u judaizam. Izraz „bogobojazan“ je termin koji se koristio da opiše neznabošce koji su poverovali u jednog istinitog Boga i koji su odbacili idole i strane bogove paganskog sveta, uključujući i imperatore kao bogove. „Bogobojazni“ su prisustvovali subotom u sinagogi, premda nisu bili vezani zabranama koje su se ticale subote. Oni nisu mogli da jedu zajedno sa Jevrejima, niti su mogli da svetkuju Pashu bez da su obrezani.
„Bogobojazni“ su postajali „prozeliti“ kada su bili obrezani i kada su se zavetovali da drže ceo Zakon Mojsijev. Dakle izraz „prozelit“ koji se pronalazi u Bibliji opisuje neznabošce koji su se obrezali te su se tako obavezali prema celokupnom Mojsijevom Zakonu, uključujući i subotu. Gotovo svi „prozeliti“ su pre toga prvo bili „bogobojazni“. Budući da nisu svi neznabošci mogli da se u potpunosti obavežu na uzdržavanje od posla subotom, propise u vezi čistih i nečistih životinja, kao i nekih drugih zahteva Mojsijeveg Zakona, većina neznabožaca je ostajala „bogobojazna“. Sam Hristos spominje prozelite kada oštro ukorava samopravedne fariseje u Mateju 23,15: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i kopno da bi dobili jednoga sledbenika (prozelita), i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.“
Razlika između „bogobojaznih“ i „prozelita“
Ono što obično nije dovoljno poznato u vezi Jevreja i njihovog verovanja koje se odnosi na neznabošce, od vremena Noja preko Hristovog vremena sve do današnjeg dana, je da nijedan Jevrejin nikada nije verovao da su subota ili sveti praznici ili propisi u vezi čistih i nečistih životanja ikada bili obavezujući za neznabošce, kako bi time bili od Boga prihvaćeni ili zadobili večni život.
U knjizi „Jevrejska pismenost: Najvažnije stvari koje treba znati o jevrejskoj religiji, narodu i njihovoj istoriji“ rabin Jozef Teluškin u poglavlju „Pravedni ne-Jevreji“ ističe da: „Judaizam nikada nije učio da neko mora biti Jevrejin da bi bio spašen.“ Jevreji ne veruju da je iko pre Avrama bio obavezan da se pridržava ičega više od „Nojevog zakona“ ili „sedam zakona Noja“, tako na primer „Talmud za svakoga: Osnovna učenja rabinskih mudraca“, autora Abrahama Kohena, ističe: „Judeizam smatra da bilo koji ne-Jevrejin (neznabožac) koji poštuje ove zakone je pravednik kome je zagarantovano mesto u svetu koji će doći.“ Takođe, ovaj rabin ističe da je neznabošcima koji primaju obrezanje naređeno: „Ti moraš znati da pre nego što si učinio ovaj korak (obrezanje) tvoje učestvovanje u jedenju zabranjenog mesa i obečašćenje subote je bilo bez posledica, ALI OD SADA ako učiniš takvu stvar, oštre kazne će se odnositi i na tebe. Time primećujemo da su Jevreji u potpunosti dozvoljavali neznabošcima (bogobojanima) da „obeščaste subotu“ i jedu nečistu hranu bez Božje osude, sve dok se ne obrežu.
U knjizi „Razumevanje Judaizma“ Benjamina Bleka na 177 str. takođe pronalazimo: „Jevreji mogu dostignuti viši nivo i tako biti sigurni veće blizine Svemogućem u budućem životu. Međutim, ne-Jevreji nisu odsečeni od Stvoritelja. Ne-Jevreji takođe imaju svoju „Toru“, Toru od sedam, a ne od 613 pravila. Ukoliko ne-Jevrejin drži tih sedam pravila tada je on ili ona prepoznata među pravednim narodom na svetu i može računati da će naći Božansku zaštitu. Večni blagoslov i nagrada, dakle očekuje i one koji nisu deo naše zajednice vere.“
A u knjzi „Judejski ratovi II“ Josifa Flavija, poglavlje 7, paragraf 3 i 4 se ističe da su i neobrezani neznabošci prinosili žrtve u hramu. Levitsko sveštenstvo je prihvatalo ove žrtve i prinose neobrezanih neznabožaca koji nisu svetkovali subotu, držali svete praznike ili odredbe čiste i nečiste hrane, jer su znali da je žrtvu tih bogobojaznih neznabožaca Bog prihvatao i time su je smatrali pravednom po njihovoj veri koja se okreće od idola.
Znakom obrezanja po telu bi se takvi obavezali da poštuju sav Zakon Mojsijev što bi se zapravo od neznabožaca očekivalo da žive kao Jevreji, prihvatajući jevrejski način života i sve ostale zapovesti Mojsijevog zakona. Tako, mi u sinagogi pronalazimo tri grupe ljudi:
1) obrezane Jevreje, koji su bili podložni zavetu između Boga i Izrailja da drže sve subote, propise o čistim i nečistim životinjama, sve praznike i sve ostale zakone;
2) neznabožačke prozelite, koji su nekada bili neobrezani neznabošci, koji pre nego što su čuli evanđelje o Hristu, prisustvovali subotnim bogosluženjima u sinagogi i koji su činom obrezanja postali podložni celokupnom Mojsijevom zakonu. Apostol Pavle je o takvima pisao u Galatima 5,3: „A svedočim opet svakom čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti.“
3) neobrezani neznabošci, poznati kao „bogobojazni“ koji nisu bili pod odredbama vezanih za subotu, čiste i nečiste životinje, ali su mogli da prisustvuju sinagogi u dan subotni i da se nakon toga vrate na svoj posao.
Ove tri grupe su sačinjavale bogoslužbeni život kako sinagoge, tako i hrama.
S ovim razumevanjem konteksta mi možemo razumeti neke stvari koje su opisane u Bibliji, te možemo shvatiti da je hrišćanska crkva izrasla iz grupe koju su sačinjavali jevrejski vernici, neznabožački prozeliti i neznabožački bogobojazni okupljeni svake subote u sinagogi. Ako pogledamo Dela apostolska 13 razumećemo da je apostolu Pavlu pokazano da se neobrezani neznabošci ne bi trebalo smatrati nečistima onda kada su poverovali u Hrista. I Petar i Pavle su propovedali da hrišćanska crkva nije samo namenjena jevrejskim hrišćanima i jevrejskim obraćenicima već i za neznabošce koji su bili izvan jevrejske vere. Tako su apostoli uvek počinjali svoju propoved o Hristu prvo Jevrejima okupljenim u sinagogi ili gde god da su se okupili, jer su oni prvi morali čuti reč, jer su oni zapravo već poznavali Boga i iskazivali želju da žive pravednim životom. U svakom od tih slučajeva, apostoli nisu propovedali judaizam u sinagogama, već Hrista kao Mesiju. Dela 13 upravo opisuju to živo propovedanje apostola u subotne dane, koje je propovedano najpre Jevrejima, a onda i neznabošcima. Pavle neznabošcima ne spominje nikakvu obavezu o držanju subote, budući da neobrezani nisu bili pod obavezom držanja ugovora koji je Bog načinio sa Izrailjem.Takođe, ono što srećemo u ovim opisima dešavanja po jevrejskim sinagogama, Jevreji su bili upravo ti koji su se najviše protivili, a neznabošci su bili ti koji su prihvatali apostolsku propoved.
Dela 15
Nakon nekog vremena „sekta fariseja“ koji su hrišćanstvo tretirali samo kao jevrejsku sektu, a ne sektu neobrezanih neznabožaca iz svih nacija, otpočeli su sa jednim opštim metežom koji je zapravo obnovljeno pojavom adventizma i amstrongovog pokreta. Međutim, apostoli su se sabrali zajedno na prvi apostolski sabor, zajedno sa starešinama (prezviteri) i osudili učenje da hrišćani moraju postati ili da bi trebalo da žive na jevrejski način da bi bili spašeni. To farisejsko propovedanje je više bilo propovedanje judaizma, a ne Hrista, što se zapravo i danas može sresti.
„Jevanđelje“ koji su oni propovedali je više bilo okrenuto Mojsijevom zakonu i učenju kako da budeš Jevrejin, a manje da budeš kao Hristos. Oni su često uzimali primer Hrista i apostola Pavla koji je bio Jevrejin da bi poučavali druge i učili ih da žive na način kako su Jevreji živeli. Međutim, takva zabluda je u potpunosti osuđena od strane apostola u Delima 15, Galatima poslanici, kao i na drugim mestima Novog zaveta.
Dela 15,21 : „Jer Mojsije ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovedaju (Mojsija), pošto se u sinagogama čita svake subote.“
Mi ne bi trebalo da dopustima da nas današnji Judaizatori pokušavaju zbuniti sa ovim stihom. Ti današnji Judaizatori govore da su neznabošci bili slani u sinagoge u svim gradovima gde bi oni učili „Mojsija“ i da su time bili obavezni da drže Mojsijev Zakon. Međutim, ovo je u direktnoj suprotnosti sa svime onime što su apostoli pre i posle toga rekli. To je apsolutno neistina. Odluka apostola i prezvitera nam govori da su se oni usprotivili bilo kakvom dodatku neznabošcima osim onih četiri zahteva koje su oni naveli.
Kada je jevanđelje propovedano među neznabošcima, Hristos je zapovedio da jevanđelje prvo ide ka Jevrejima, a zatim i ka neznabošcima. Jevreji po sinagogama su stvorili naviku pokušavanja da obrate neznabošce i da iz obrežu i da im zapovede da drže celokupan zakon. Zato su i propovedali Mojsija i to zapravo označava početak čitavog problema. Međutim, nakon što je Bog podario spasenje i Duha svetoga po blagodati kroz veru kao što je to Petar naznačio, neki iz farisejske sekte su otpočeli da propovedaju Mojsija. Dela 15,5: „Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji su poverovali, govoreći da ih valja obrezati i zapovediti da drže zakon Mojsijev.“ Da bi izbegli konfuziju apostoli šalju poslanice u kojima je napisana njihova odluka, svim crkvama. Ta saborska odluka daje jasan dokaz da neznabošce treba ostaviti na miru i ne opterećivati i uznemiravati ih da moraju da drže Mojsijev Zakon i da se obrezuju. Poenta 21. stiha ukazuje da su apostoli morali da se obrate neznabošcima, jer je u svakom gradu bila sinagoga gde su Jevreji propovedali Mojsija (ne Hrista, ne Jevanđelje, već Mojsija kao dodatak putu spasenja). Apostoli nisu želeli takvu zabunu, budući da su samo isticali da je vera u Hrista put spasenja. Tako da kada su apostoli i prezviteri napisali: „da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovih potrebnih“ (Dela 15,28), oni time nisu mislili da idu po sinagogama i da poučavaju taj ostatak „bremena“, Zakona Mojsijevog. Petar je jasno ukazao da ta bremena „ni ocevi vaši ne mogoše nositi.“ Potpuno je pogrešno misliti da je apostolska želja bila da hrišćane neznabožačkog porekla pošalju u sinagoge i da tamo budu „natovareni“ i da se njihova vera podrije propovedanjem Mojsija. Kontekst jasno ukazuje da je poslednje što bi apostoli želili je da se vera neobrezanih neznabožaca smuti i zatruje propovedanjem zakona Mojsijevog u sinagogi. Upravo zato su oni svoju odluku napisali koja jasno govori „ostavite neznabošce na miru, ne opterećujte ih.“
Odmah nakon toga u Delima 16, nakon što je sabor u Jerusalimu osudio učenje o judaiziranju neznabožaca, mi susrećemo apostola Pavla u 16,13 da nastavlja da propoveda evanđelje o Hristu tako što prvo odlazi tamo gde su se Jevreji okupljali subotom. Tako da se može zaključiti da je Pavle sve činio da hristijanizira Jevreje, a ne da judaizira hrišćane.
Sva ta citaranja od strane adventista i njima sličnima kojima navodne dokazuju da je Pavle poučavao neznabožce da žive kao i Jevreji, nisu nikakav dokaz. Pavle je bio Jevrejin i dok je bio među Jevrejima živeo je kao Jevrejin, ali je osuđivao judaizirane hrišćane koji bi učili da neznabošci treba da žive kao Jevreji. Kada je Pavle zapravo čuo da većina Jevreja odbija da poveruje u jevanđelje, on u Delima 18,6 govori: „A kad se oni protivljahu i huljahu otrese haljine svoje i reči im: krv vaša na vaše glave, ja sam čist, odsad idem u neznabošce.“
Takođe, da se ništa nije promenilo nakon sabora u Jersalimu iz Dela 15, nešto više od deceniju kasnije (Dela 21), vidi se kada se Pavle vratio u centar tadašnjeg judaizma. Kada je Pavle došao u Jerusalim, braća su čula da Pavle propoveda da ne samo da neznabošci ne treba da se obrezuju, niti njihova deca, niti da drže običaje iz vremena Mojsija, nego da to on uči i za Jevreje. Jakov je zatražio od Pavla da raščisti tu nejasnoću od optužbi, tako što će izvršiti ceremonijalni obred očišćenja i tako ponovo potvrditi da se ništa nije promenilo za tih deset godina i da on (Pavle) živi kao i nekada i drži zakon. A što se tiče neznabožaca, 25. stih: „A za neznabošce koji verovaše mi poslasmo presudivši da oni tako ništa ne drže osim da se čuvaju od priloga idolskih i od krvi i od udavljenoga i od kurvarstva.“ A te zapovesti su bile poznate kao zapovesti Noja.
Dakle, Pavle je kao Jevrejin nastavio da živi kao Jevrejin među Jevrejima. 1. korinćanima 9,20: „Jevrejima bio sam kao Jevrejin da Jevreje pridobijem, onima koji su pod zakonom bio sam pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom. Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona, nego sam u zakonu Hristovom, da pridobijem one koji su bez zakona.“ Ove Pavlove reči su veoma dobro izrečene i daju nam vrlo dobro razumevanje kako je on mogao da u isto vreme živi i kao Jevrejin među Jevrejima, poštujući subotu, svete praznike i propise o ishrani. Pavle kao Jevrejin je vrlo dobro znao da neobrezani neznabošci su bili slobodni od subote, svetih praznika i pravila u izhrani i da se na njih primenjivala samo ona odluka Jerusalimskog sabora. Zato je i istakao da se sav zakon izvršuje u jednoj reči, tj. „ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Galatima 5,13-14).
Od subote do Dana Gospodnjeg
Prvi Hrišćani bili su Jevreji koji su prihvatili Isusa Nazarecanina za Mesiju - Hrista. Kao sto čitamo u Delima Apostolskim, oni su drzali celokupni Mojsijev zakon - obrezanje, podelu hrane, praznike (subotu) itd. Pošto je dolazak Mesije predstavljao ispunjenje starozavetnih prorocanstava, oni nisu videli ništa kontradiktorno u tome da nastave da drže starozavetne odredbe - sve obrede i praznike upraznjavali su zajedno sa svojim sunarodnicima. Hrišćanstvo nije za njih bilo „alternativni Judaizam”, bili su potpuni Jevreji i potpuni Hrišćani. Svoje hrišćansko bogosluženje nisu mogli, niti su hteli, da obavljaju subotom. Nisu mogli jer je u sinagogi bila vecina onih koji nisu prihvatili Hrista, a nisu hteli jer bi to po Mojsijevom zakonu predstavljalo prekrsaj subote. Nakon subote („prvi dan sedmice”, subota vece po danasnjem racunanju vremena), oni su se okupljali da proslave Hrista i provodili su u molitvi celu noc do jutra Vaskrsenja, o cemu svedoci Novi Zavet i duzina prve Svete Liturgije koju je napisao Apostol Jakov. Zbog toga nedelju nazivaju „Dan Gospodnji”.
Već u samom početku postaje jasno da je Hrišćanstvo mnogo sire od Judaizma - apostoli primaju i neznabosce u novu veru. Pošto nisu bili obrezani, Hrišćani iz redova neznabozaca nisu mogli niti želeli da ucestvuju u jevrejskim svetkovinama i obredima, pa ni u svetkovanju subote. Oni su se pridruzivali Jevrejima nakon subote u „prvi dan nedelje” da zajedno sa njima proslave Hrista „lomeci hleb”, odnosno Liturgijom. O odnosu ove dve grupe u prvoj Crkvi čitamo u Delima apostolskim (g.15, g.21 itd), kao i u vecini Pavlovih poslanica (Galatima, Rimljanima, Jevrejima, Kolosanima, Korincanima...) Jevreji su ostali verni Mojsijevom zakonu, a zajedno sa neznaboscima su svetkovali Hrista u „prvi dan nedelje” sto ih je i spajalo. Bilo je pokusaja da se neznabosci uvedu u Judaizam, ali se apostol Pavle tome odlucno suprotstavlja.
Međutim, odnosi između Jevreja Hrišćana i onih Jevreja koji nisu prihvatili Hrista se zaostrava, mada su jevrejske staresine progonile Hrišćane od samog početka. Nakon razorenja Jerusalima 70. godine, u sinagogu se uvodi nova „molitva”, zapravo kletva, koja se citala svake subote, a odnosila se na Hrišćane. Za jevrejske Hrišćane postaje nemoguće da ucestvuju u svetkovanju i bogosluženju sa svojim sunarodnicima - „odluceni su od zbornice.” Ovo je za njih bio trenutak da se opredele „kome će se privoleti carstvu” jer odlucenjem od zajednice oni zapravo i prestaju da budu Jevreji.
Mnogi od njih se postepeno asimiluju među ostale Hrišćane, napustajuci starozavetni zakon po savetima apostola Pavla. Neki nastavljaju da drže starozavetne odredbe uporedo sa verom u Hrista (mada „odluceni od zbornice”) i kasnije se pojavljuju pod imenom Nazareni, dok drugi radikalno modifikuju svoju veru i negiraju Hristovo Bozanstvo i odbacuju apostola Pavla (Evioniti), pa je moguće da su ih jevrejske staresine u izvesnoj meri tolerisali. Judeji postaju najveci suparnici Hrišćanstva i nemilosrdno ih progone i klevecu kod rimskih vlasti. Hrišćansko bogosluženje - Liturgija - nastavlja da se obavlja u nedelju - Dan Gospodnji, a već početkom drugog veka čitamo da se judaiziranje u Hrišćanstvu smatralo za jeres.
Dakle, nije bilo nikakvog sukoba oko subote i nedelje jer je nedelja od početka bila dan hrišćanskog bogosluženja. Subotu su drzali jevrejski Hrišćani zajedno sa svojim starim zakonom dok ubrzo nisu sa njim raskinuli kao necim nepotrebnim i suvisnim.
Copy/past: true.faithweb
Jedno nam ostaje sigurno - Biblija:
“A Gospod mi reče: Laž prorokuju ti proroci u moje ime, nisam ih poslao, niti sam im zapovedio, niti sam im govororio; lažne utvare i gatanja i ništavilo i prevaru srca svog oni vam prorokuju.”
(Jeremija 14:14)
Pozdrav od Gere.
Adventisti vrlo često upotrebljavaju kao “dokaz” da su neznabošci i Hrišćani bili obavezni da svetkuju subotu, tekstove iz Dela Apostolskih. Onima koji možda nisu dovoljno upoznati sa životom Sinagoga, i ostalim učenjima Jevreja, ovo može na prvi pogled zazvučati kao valjani dokaz. Međutim, ozbiljniji poznavaoci Judaizma i Hrišćansta mogu lako uvideti koliko su ovi "dokazi" zasnovani na lošim postavkama.
Najpre Jevrejima
Od najranijih dana jevan đelje o spasenju kroz Hrista propovedalo se prvo među jevrejima a kasnije i među neznabošcima. Hristos je poučavao samo među Jevrejima. Na primer u Mateju 15,21-27, Hristos se obraća ženi Hananejki (neznaboškinja) i kaže joj da je Mesija poslat samo izbubljenim ovcama Doma Izrailjeva. Iako je veoma pohvalio ovu ženu zbog njene vere, predvideo je da će tek doći vreme kada će neznabošci biti spaseni po njihovom veri.
Pavle, i sam Jevrejin, propovedao je jevanđelje uvek prvo Jevrejima u svakom gradu, otpočinjujući svoje propovedi po sinagogama, a zatim i u gradu. Subotom bi Pavle odlazio u sinagoge, gde su se Jevreji okupljali na svoja subotna bogosluženja i tamo bi im on propovedao o Hristovom rođenju, patnjama, smrti i vaskrsenju, na osnovu starozavetnih tekstova. Neke od Jevreja bi poveravali, a neki ne. Tako i sam Pavle kaže u Rimljanima 1,16: „Jer se ne stidim jevanđelja Hristova, jer je sila Božija na spasenje svakome koji verjuje, a najprije Jevrejinu i Grku.“
Sinagoga
Poželjno je prvo razumeti ko je sačinjavao sinagogu i zašto su oni tamo bili. Svakako odani Jevreji su učestvovali u bogoslužbenom životu sinagoge kao vid ispunjavanaja zapovesti date Jevrejima u 2. Moj 20 da svetkuju dan subotni. Tako mi srećemo verne Jevreje koji su telom bili obrezani i koji su držali sve Mojsijeve zakone, uključujući i subotu. Međutim, nisu oni bili jedini koji su se okupljali na bogosluženje, već je tu bilo i neznabožačkog naroda.
Postoje dva termina koja se pronalaze u Bibliji i koja označavaju dva različita nivoa neznabožačkog obraćenja u judaizam. Izraz „bogobojazan“ je termin koji se koristio da opiše neznabošce koji su poverovali u jednog istinitog Boga i koji su odbacili idole i strane bogove paganskog sveta, uključujući i imperatore kao bogove. „Bogobojazni“ su prisustvovali subotom u sinagogi, premda nisu bili vezani zabranama koje su se ticale subote. Oni nisu mogli da jedu zajedno sa Jevrejima, niti su mogli da svetkuju Pashu bez da su obrezani.
„Bogobojazni“ su postajali „prozeliti“ kada su bili obrezani i kada su se zavetovali da drže ceo Zakon Mojsijev. Dakle izraz „prozelit“ koji se pronalazi u Bibliji opisuje neznabošce koji su se obrezali te su se tako obavezali prema celokupnom Mojsijevom Zakonu, uključujući i subotu. Gotovo svi „prozeliti“ su pre toga prvo bili „bogobojazni“. Budući da nisu svi neznabošci mogli da se u potpunosti obavežu na uzdržavanje od posla subotom, propise u vezi čistih i nečistih životinja, kao i nekih drugih zahteva Mojsijeveg Zakona, većina neznabožaca je ostajala „bogobojazna“. Sam Hristos spominje prozelite kada oštro ukorava samopravedne fariseje u Mateju 23,15: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i kopno da bi dobili jednoga sledbenika (prozelita), i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.“
Razlika između „bogobojaznih“ i „prozelita“
Ono što obično nije dovoljno poznato u vezi Jevreja i njihovog verovanja koje se odnosi na neznabošce, od vremena Noja preko Hristovog vremena sve do današnjeg dana, je da nijedan Jevrejin nikada nije verovao da su subota ili sveti praznici ili propisi u vezi čistih i nečistih životanja ikada bili obavezujući za neznabošce, kako bi time bili od Boga prihvaćeni ili zadobili večni život.
U knjizi „Jevrejska pismenost: Najvažnije stvari koje treba znati o jevrejskoj religiji, narodu i njihovoj istoriji“ rabin Jozef Teluškin u poglavlju „Pravedni ne-Jevreji“ ističe da: „Judaizam nikada nije učio da neko mora biti Jevrejin da bi bio spašen.“ Jevreji ne veruju da je iko pre Avrama bio obavezan da se pridržava ičega više od „Nojevog zakona“ ili „sedam zakona Noja“, tako na primer „Talmud za svakoga: Osnovna učenja rabinskih mudraca“, autora Abrahama Kohena, ističe: „Judeizam smatra da bilo koji ne-Jevrejin (neznabožac) koji poštuje ove zakone je pravednik kome je zagarantovano mesto u svetu koji će doći.“ Takođe, ovaj rabin ističe da je neznabošcima koji primaju obrezanje naređeno: „Ti moraš znati da pre nego što si učinio ovaj korak (obrezanje) tvoje učestvovanje u jedenju zabranjenog mesa i obečašćenje subote je bilo bez posledica, ALI OD SADA ako učiniš takvu stvar, oštre kazne će se odnositi i na tebe. Time primećujemo da su Jevreji u potpunosti dozvoljavali neznabošcima (bogobojanima) da „obeščaste subotu“ i jedu nečistu hranu bez Božje osude, sve dok se ne obrežu.
U knjizi „Razumevanje Judaizma“ Benjamina Bleka na 177 str. takođe pronalazimo: „Jevreji mogu dostignuti viši nivo i tako biti sigurni veće blizine Svemogućem u budućem životu. Međutim, ne-Jevreji nisu odsečeni od Stvoritelja. Ne-Jevreji takođe imaju svoju „Toru“, Toru od sedam, a ne od 613 pravila. Ukoliko ne-Jevrejin drži tih sedam pravila tada je on ili ona prepoznata među pravednim narodom na svetu i može računati da će naći Božansku zaštitu. Večni blagoslov i nagrada, dakle očekuje i one koji nisu deo naše zajednice vere.“
A u knjzi „Judejski ratovi II“ Josifa Flavija, poglavlje 7, paragraf 3 i 4 se ističe da su i neobrezani neznabošci prinosili žrtve u hramu. Levitsko sveštenstvo je prihvatalo ove žrtve i prinose neobrezanih neznabožaca koji nisu svetkovali subotu, držali svete praznike ili odredbe čiste i nečiste hrane, jer su znali da je žrtvu tih bogobojaznih neznabožaca Bog prihvatao i time su je smatrali pravednom po njihovoj veri koja se okreće od idola.
Znakom obrezanja po telu bi se takvi obavezali da poštuju sav Zakon Mojsijev što bi se zapravo od neznabožaca očekivalo da žive kao Jevreji, prihvatajući jevrejski način života i sve ostale zapovesti Mojsijevog zakona. Tako, mi u sinagogi pronalazimo tri grupe ljudi:
1) obrezane Jevreje, koji su bili podložni zavetu između Boga i Izrailja da drže sve subote, propise o čistim i nečistim životinjama, sve praznike i sve ostale zakone;
2) neznabožačke prozelite, koji su nekada bili neobrezani neznabošci, koji pre nego što su čuli evanđelje o Hristu, prisustvovali subotnim bogosluženjima u sinagogi i koji su činom obrezanja postali podložni celokupnom Mojsijevom zakonu. Apostol Pavle je o takvima pisao u Galatima 5,3: „A svedočim opet svakom čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti.“
3) neobrezani neznabošci, poznati kao „bogobojazni“ koji nisu bili pod odredbama vezanih za subotu, čiste i nečiste životinje, ali su mogli da prisustvuju sinagogi u dan subotni i da se nakon toga vrate na svoj posao.
Ove tri grupe su sačinjavale bogoslužbeni život kako sinagoge, tako i hrama.
S ovim razumevanjem konteksta mi možemo razumeti neke stvari koje su opisane u Bibliji, te možemo shvatiti da je hrišćanska crkva izrasla iz grupe koju su sačinjavali jevrejski vernici, neznabožački prozeliti i neznabožački bogobojazni okupljeni svake subote u sinagogi. Ako pogledamo Dela apostolska 13 razumećemo da je apostolu Pavlu pokazano da se neobrezani neznabošci ne bi trebalo smatrati nečistima onda kada su poverovali u Hrista. I Petar i Pavle su propovedali da hrišćanska crkva nije samo namenjena jevrejskim hrišćanima i jevrejskim obraćenicima već i za neznabošce koji su bili izvan jevrejske vere. Tako su apostoli uvek počinjali svoju propoved o Hristu prvo Jevrejima okupljenim u sinagogi ili gde god da su se okupili, jer su oni prvi morali čuti reč, jer su oni zapravo već poznavali Boga i iskazivali želju da žive pravednim životom. U svakom od tih slučajeva, apostoli nisu propovedali judaizam u sinagogama, već Hrista kao Mesiju. Dela 13 upravo opisuju to živo propovedanje apostola u subotne dane, koje je propovedano najpre Jevrejima, a onda i neznabošcima. Pavle neznabošcima ne spominje nikakvu obavezu o držanju subote, budući da neobrezani nisu bili pod obavezom držanja ugovora koji je Bog načinio sa Izrailjem.Takođe, ono što srećemo u ovim opisima dešavanja po jevrejskim sinagogama, Jevreji su bili upravo ti koji su se najviše protivili, a neznabošci su bili ti koji su prihvatali apostolsku propoved.
Dela 15
Nakon nekog vremena „sekta fariseja“ koji su hrišćanstvo tretirali samo kao jevrejsku sektu, a ne sektu neobrezanih neznabožaca iz svih nacija, otpočeli su sa jednim opštim metežom koji je zapravo obnovljeno pojavom adventizma i amstrongovog pokreta. Međutim, apostoli su se sabrali zajedno na prvi apostolski sabor, zajedno sa starešinama (prezviteri) i osudili učenje da hrišćani moraju postati ili da bi trebalo da žive na jevrejski način da bi bili spašeni. To farisejsko propovedanje je više bilo propovedanje judaizma, a ne Hrista, što se zapravo i danas može sresti.
„Jevanđelje“ koji su oni propovedali je više bilo okrenuto Mojsijevom zakonu i učenju kako da budeš Jevrejin, a manje da budeš kao Hristos. Oni su često uzimali primer Hrista i apostola Pavla koji je bio Jevrejin da bi poučavali druge i učili ih da žive na način kako su Jevreji živeli. Međutim, takva zabluda je u potpunosti osuđena od strane apostola u Delima 15, Galatima poslanici, kao i na drugim mestima Novog zaveta.
Dela 15,21 : „Jer Mojsije ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovedaju (Mojsija), pošto se u sinagogama čita svake subote.“
Mi ne bi trebalo da dopustima da nas današnji Judaizatori pokušavaju zbuniti sa ovim stihom. Ti današnji Judaizatori govore da su neznabošci bili slani u sinagoge u svim gradovima gde bi oni učili „Mojsija“ i da su time bili obavezni da drže Mojsijev Zakon. Međutim, ovo je u direktnoj suprotnosti sa svime onime što su apostoli pre i posle toga rekli. To je apsolutno neistina. Odluka apostola i prezvitera nam govori da su se oni usprotivili bilo kakvom dodatku neznabošcima osim onih četiri zahteva koje su oni naveli.
Kada je jevanđelje propovedano među neznabošcima, Hristos je zapovedio da jevanđelje prvo ide ka Jevrejima, a zatim i ka neznabošcima. Jevreji po sinagogama su stvorili naviku pokušavanja da obrate neznabošce i da iz obrežu i da im zapovede da drže celokupan zakon. Zato su i propovedali Mojsija i to zapravo označava početak čitavog problema. Međutim, nakon što je Bog podario spasenje i Duha svetoga po blagodati kroz veru kao što je to Petar naznačio, neki iz farisejske sekte su otpočeli da propovedaju Mojsija. Dela 15,5: „Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji su poverovali, govoreći da ih valja obrezati i zapovediti da drže zakon Mojsijev.“ Da bi izbegli konfuziju apostoli šalju poslanice u kojima je napisana njihova odluka, svim crkvama. Ta saborska odluka daje jasan dokaz da neznabošce treba ostaviti na miru i ne opterećivati i uznemiravati ih da moraju da drže Mojsijev Zakon i da se obrezuju. Poenta 21. stiha ukazuje da su apostoli morali da se obrate neznabošcima, jer je u svakom gradu bila sinagoga gde su Jevreji propovedali Mojsija (ne Hrista, ne Jevanđelje, već Mojsija kao dodatak putu spasenja). Apostoli nisu želeli takvu zabunu, budući da su samo isticali da je vera u Hrista put spasenja. Tako da kada su apostoli i prezviteri napisali: „da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovih potrebnih“ (Dela 15,28), oni time nisu mislili da idu po sinagogama i da poučavaju taj ostatak „bremena“, Zakona Mojsijevog. Petar je jasno ukazao da ta bremena „ni ocevi vaši ne mogoše nositi.“ Potpuno je pogrešno misliti da je apostolska želja bila da hrišćane neznabožačkog porekla pošalju u sinagoge i da tamo budu „natovareni“ i da se njihova vera podrije propovedanjem Mojsija. Kontekst jasno ukazuje da je poslednje što bi apostoli želili je da se vera neobrezanih neznabožaca smuti i zatruje propovedanjem zakona Mojsijevog u sinagogi. Upravo zato su oni svoju odluku napisali koja jasno govori „ostavite neznabošce na miru, ne opterećujte ih.“
Odmah nakon toga u Delima 16, nakon što je sabor u Jerusalimu osudio učenje o judaiziranju neznabožaca, mi susrećemo apostola Pavla u 16,13 da nastavlja da propoveda evanđelje o Hristu tako što prvo odlazi tamo gde su se Jevreji okupljali subotom. Tako da se može zaključiti da je Pavle sve činio da hristijanizira Jevreje, a ne da judaizira hrišćane.
Sva ta citaranja od strane adventista i njima sličnima kojima navodne dokazuju da je Pavle poučavao neznabožce da žive kao i Jevreji, nisu nikakav dokaz. Pavle je bio Jevrejin i dok je bio među Jevrejima živeo je kao Jevrejin, ali je osuđivao judaizirane hrišćane koji bi učili da neznabošci treba da žive kao Jevreji. Kada je Pavle zapravo čuo da većina Jevreja odbija da poveruje u jevanđelje, on u Delima 18,6 govori: „A kad se oni protivljahu i huljahu otrese haljine svoje i reči im: krv vaša na vaše glave, ja sam čist, odsad idem u neznabošce.“
Takođe, da se ništa nije promenilo nakon sabora u Jersalimu iz Dela 15, nešto više od deceniju kasnije (Dela 21), vidi se kada se Pavle vratio u centar tadašnjeg judaizma. Kada je Pavle došao u Jerusalim, braća su čula da Pavle propoveda da ne samo da neznabošci ne treba da se obrezuju, niti njihova deca, niti da drže običaje iz vremena Mojsija, nego da to on uči i za Jevreje. Jakov je zatražio od Pavla da raščisti tu nejasnoću od optužbi, tako što će izvršiti ceremonijalni obred očišćenja i tako ponovo potvrditi da se ništa nije promenilo za tih deset godina i da on (Pavle) živi kao i nekada i drži zakon. A što se tiče neznabožaca, 25. stih: „A za neznabošce koji verovaše mi poslasmo presudivši da oni tako ništa ne drže osim da se čuvaju od priloga idolskih i od krvi i od udavljenoga i od kurvarstva.“ A te zapovesti su bile poznate kao zapovesti Noja.
Dakle, Pavle je kao Jevrejin nastavio da živi kao Jevrejin među Jevrejima. 1. korinćanima 9,20: „Jevrejima bio sam kao Jevrejin da Jevreje pridobijem, onima koji su pod zakonom bio sam pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom. Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona, nego sam u zakonu Hristovom, da pridobijem one koji su bez zakona.“ Ove Pavlove reči su veoma dobro izrečene i daju nam vrlo dobro razumevanje kako je on mogao da u isto vreme živi i kao Jevrejin među Jevrejima, poštujući subotu, svete praznike i propise o ishrani. Pavle kao Jevrejin je vrlo dobro znao da neobrezani neznabošci su bili slobodni od subote, svetih praznika i pravila u izhrani i da se na njih primenjivala samo ona odluka Jerusalimskog sabora. Zato je i istakao da se sav zakon izvršuje u jednoj reči, tj. „ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Galatima 5,13-14).
Od subote do Dana Gospodnjeg
Prvi Hrišćani bili su Jevreji koji su prihvatili Isusa Nazarecanina za Mesiju - Hrista. Kao sto čitamo u Delima Apostolskim, oni su drzali celokupni Mojsijev zakon - obrezanje, podelu hrane, praznike (subotu) itd. Pošto je dolazak Mesije predstavljao ispunjenje starozavetnih prorocanstava, oni nisu videli ništa kontradiktorno u tome da nastave da drže starozavetne odredbe - sve obrede i praznike upraznjavali su zajedno sa svojim sunarodnicima. Hrišćanstvo nije za njih bilo „alternativni Judaizam”, bili su potpuni Jevreji i potpuni Hrišćani. Svoje hrišćansko bogosluženje nisu mogli, niti su hteli, da obavljaju subotom. Nisu mogli jer je u sinagogi bila vecina onih koji nisu prihvatili Hrista, a nisu hteli jer bi to po Mojsijevom zakonu predstavljalo prekrsaj subote. Nakon subote („prvi dan sedmice”, subota vece po danasnjem racunanju vremena), oni su se okupljali da proslave Hrista i provodili su u molitvi celu noc do jutra Vaskrsenja, o cemu svedoci Novi Zavet i duzina prve Svete Liturgije koju je napisao Apostol Jakov. Zbog toga nedelju nazivaju „Dan Gospodnji”.
Već u samom početku postaje jasno da je Hrišćanstvo mnogo sire od Judaizma - apostoli primaju i neznabosce u novu veru. Pošto nisu bili obrezani, Hrišćani iz redova neznabozaca nisu mogli niti želeli da ucestvuju u jevrejskim svetkovinama i obredima, pa ni u svetkovanju subote. Oni su se pridruzivali Jevrejima nakon subote u „prvi dan nedelje” da zajedno sa njima proslave Hrista „lomeci hleb”, odnosno Liturgijom. O odnosu ove dve grupe u prvoj Crkvi čitamo u Delima apostolskim (g.15, g.21 itd), kao i u vecini Pavlovih poslanica (Galatima, Rimljanima, Jevrejima, Kolosanima, Korincanima...) Jevreji su ostali verni Mojsijevom zakonu, a zajedno sa neznaboscima su svetkovali Hrista u „prvi dan nedelje” sto ih je i spajalo. Bilo je pokusaja da se neznabosci uvedu u Judaizam, ali se apostol Pavle tome odlucno suprotstavlja.
Međutim, odnosi između Jevreja Hrišćana i onih Jevreja koji nisu prihvatili Hrista se zaostrava, mada su jevrejske staresine progonile Hrišćane od samog početka. Nakon razorenja Jerusalima 70. godine, u sinagogu se uvodi nova „molitva”, zapravo kletva, koja se citala svake subote, a odnosila se na Hrišćane. Za jevrejske Hrišćane postaje nemoguće da ucestvuju u svetkovanju i bogosluženju sa svojim sunarodnicima - „odluceni su od zbornice.” Ovo je za njih bio trenutak da se opredele „kome će se privoleti carstvu” jer odlucenjem od zajednice oni zapravo i prestaju da budu Jevreji.
Mnogi od njih se postepeno asimiluju među ostale Hrišćane, napustajuci starozavetni zakon po savetima apostola Pavla. Neki nastavljaju da drže starozavetne odredbe uporedo sa verom u Hrista (mada „odluceni od zbornice”) i kasnije se pojavljuju pod imenom Nazareni, dok drugi radikalno modifikuju svoju veru i negiraju Hristovo Bozanstvo i odbacuju apostola Pavla (Evioniti), pa je moguće da su ih jevrejske staresine u izvesnoj meri tolerisali. Judeji postaju najveci suparnici Hrišćanstva i nemilosrdno ih progone i klevecu kod rimskih vlasti. Hrišćansko bogosluženje - Liturgija - nastavlja da se obavlja u nedelju - Dan Gospodnji, a već početkom drugog veka čitamo da se judaiziranje u Hrišćanstvu smatralo za jeres.
Dakle, nije bilo nikakvog sukoba oko subote i nedelje jer je nedelja od početka bila dan hrišćanskog bogosluženja. Subotu su drzali jevrejski Hrišćani zajedno sa svojim starim zakonom dok ubrzo nisu sa njim raskinuli kao necim nepotrebnim i suvisnim.
Copy/past: true.faithweb
Jedno nam ostaje sigurno - Biblija:
“A Gospod mi reče: Laž prorokuju ti proroci u moje ime, nisam ih poslao, niti sam im zapovedio, niti sam im govororio; lažne utvare i gatanja i ništavilo i prevaru srca svog oni vam prorokuju.”
(Jeremija 14:14)
Pozdrav od Gere.
Član
- Učlanjen(a)
- 07.09.2012
- Poruka
- 226
Brate Šarrdy,
Hvala na pozdravu i pitanju.
Kao Hrišćani, i, uopšte, kao ljudi, svakako trebamo da vodimo računa o svakoj reči koju izgovaramo, posebno kada su u pitanju svete Božje istine i stoga svakako ne bih sebi dozvolio takvu drskost da išta tvrdim a da se sam nisam uverio u istinitost određenog iskaza.
Tako, kada je u pitanju ovaj tekst, moje zaključivanje, na temelju Biblijskih istina, jeste sledeće:
Da kada Pavle kaže: "tako jedan razlikuje dan od dana...", svakako ne misli na Subotu jer je njena važnost večna (o tome sam već navodio brojne dokaze, koje sam uvek spreman da ponovim ako se neko ne slaže sa ovom tvrdnjom) i budući da on, pri tome, ne osuđuje one koji "razlikuju dane" (što se vidi po rečima da ko ih razlikuje - "Gospodu razlikuje..."), da to moraju biti Starozavetni praznici {možda ne svi, pri čemu vredi znati da je jedan od praznika ispunjenje našao tek na Pedesetnicu; praznik Dan očišćenja tek po isteku Danilovog proročanstva 8,14 - 1844. godine - dok će Praznik Senica (za Starozavetne praznike vidi: 3. Mojsijevu 23) ispunjenje naći tek nakon Hristovog Drugog dolaska, što mnogi ne znaju, tako da su apostoli uslovno odlučili da obraćenicima iz neznaboštva ne nameću druge terete osim da se čuvaju bluda, konzumacije mesa s krvlju i idolopoklonstva - Dela 15}, jer su to jedini dani koji u Novom zavetu mogu da se drže (ili ne drže) a da to, kako Pavle kaže, ne bude greh (osim ako, kao Galaćani, smatramo da je držanje praznika u Novom zavetu pitanje spasenja, što je već jeres koju je nedvosmisleno osudio).
Danas, tokom ispunjavanja Dana očišćenja (Predadventnim istražnim sudom), imalo bi, dakle, smisla držati Praznik Senica ali to, bar zasad, nije neophodno, posebno imajući u vidu stanje Crkve.
To je, dakle, zaključak na osnovu Biblijskih učenja dok postoji teoretska mogućnost da je reč o nekim drugim svetkovinama, o kojima Biblija ne govori a poenta mog tumačenja jeste u kontekstu odbrane Subote, zbog čega je značenje tih dana nebitno.
Pozdrav
Hvala na pozdravu i pitanju.
Kao Hrišćani, i, uopšte, kao ljudi, svakako trebamo da vodimo računa o svakoj reči koju izgovaramo, posebno kada su u pitanju svete Božje istine i stoga svakako ne bih sebi dozvolio takvu drskost da išta tvrdim a da se sam nisam uverio u istinitost određenog iskaza.
Tako, kada je u pitanju ovaj tekst, moje zaključivanje, na temelju Biblijskih istina, jeste sledeće:
Da kada Pavle kaže: "tako jedan razlikuje dan od dana...", svakako ne misli na Subotu jer je njena važnost večna (o tome sam već navodio brojne dokaze, koje sam uvek spreman da ponovim ako se neko ne slaže sa ovom tvrdnjom) i budući da on, pri tome, ne osuđuje one koji "razlikuju dane" (što se vidi po rečima da ko ih razlikuje - "Gospodu razlikuje..."), da to moraju biti Starozavetni praznici {možda ne svi, pri čemu vredi znati da je jedan od praznika ispunjenje našao tek na Pedesetnicu; praznik Dan očišćenja tek po isteku Danilovog proročanstva 8,14 - 1844. godine - dok će Praznik Senica (za Starozavetne praznike vidi: 3. Mojsijevu 23) ispunjenje naći tek nakon Hristovog Drugog dolaska, što mnogi ne znaju, tako da su apostoli uslovno odlučili da obraćenicima iz neznaboštva ne nameću druge terete osim da se čuvaju bluda, konzumacije mesa s krvlju i idolopoklonstva - Dela 15}, jer su to jedini dani koji u Novom zavetu mogu da se drže (ili ne drže) a da to, kako Pavle kaže, ne bude greh (osim ako, kao Galaćani, smatramo da je držanje praznika u Novom zavetu pitanje spasenja, što je već jeres koju je nedvosmisleno osudio).
Danas, tokom ispunjavanja Dana očišćenja (Predadventnim istražnim sudom), imalo bi, dakle, smisla držati Praznik Senica ali to, bar zasad, nije neophodno, posebno imajući u vidu stanje Crkve.
To je, dakle, zaključak na osnovu Biblijskih učenja dok postoji teoretska mogućnost da je reč o nekim drugim svetkovinama, o kojima Biblija ne govori a poenta mog tumačenja jeste u kontekstu odbrane Subote, zbog čega je značenje tih dana nebitno.
Pozdrav
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Где ми је љубав која је у срцу? Ти пишеш као да ме лично познајеш; то се спроводи у пракси, тј. у свакодневном животу према људима. Довољан доказ када је форум у питању је тај што се борим да људима не страда душа због јереси. То не радим због плате коју ми даје црква да пропагирам догме, већ што ми је стварно стало. То је разлика коју не можеш да схватиш док се не ослободиш од утицаја света. Овако радиш за своју заједницу, бринеш да она просперира. Ја бринем да неко не залута у јерес, а надам се уделу у Васкрсењу. Других интереса немам.
А ако мислиш да треба да се свима умиљавам овде да би говорили како сам добар и паметан, да сам просвећен и пун љубави према целом свету, а све на уштрб истине, онда бих се одрекао себе и љубави према тој истини. Тај компромис са светом нећу правити, јер да се хвалим својим делима, ишао бих против Христа који каже:
1. Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
2. Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
4. Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
5. И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6. А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. (Матеј 6)
Што се тиче погрешних учења, све сам појединачно покушао да докажем да нису у складу са Писмом. То свако може да преконтролише и види. А што се тиче Михаила: у праву си, све је јасно као дан. Знам да мораш да браниш Аријеву модификовану јерес, али то је на теби. Ти сведочи за речи свог пророка, ја ћу по апостолским речима да се држим. Глупо је да набрајам све странпутице појединачно, довољно је видети тему о здрављу:
"Osam tajni zdravog nacina zivota
Druga tajna Uzimaj 3-5 solja (6-12 decilitara) svezeg voca i povrca dnevno, posebno zutog i naranyastog voca, zelenog lisca i narandzastog povrca. (Isto, str. 15)"
Ово никакве везе нема са јеванђељем, ово је класично Њу ејџ "путовање". Као што рекох, овде су људи вековима живели здраво, са здравом храном и водом (поред свих недаћа ратовања), па су живели преко сто година, а нико се није оптерећивао рецептима и оваквим учењима. Ово везе нема са хришћанством.
Поента читаве ове приче је оно што сам ти давно рекао: не живи у заблуди да сте ви једини који знају истину, испоставиће се да је обрнуто. Међутим, тебе не интересује да бар погледаш да ли имаш макар трунку у оку, а камоли балван. Не само ти, већ свако ко у заблуди верује да се нека учења ван Библије (разне интерпретације разних деноминација) могу сматрати апсолутом. То је немогуће, јер ако једна реч пркоси Писму, то дело је против Писма. Понављам пример:
"Греси праведника пренесени су на Сотону, зачетника зла,који мора поднети њихову казну."
ДУХ ПРОРОШТВА - ВЕЛИКА БОРБА ИЗМЕЂУ ХРИСТА И СОТОНЕ
Е.Г.Вајт
Вол. IV 494-495
Е.Г.Вајт
Вол. IV 494-495
Ако ти као хришћанин можеш да пређеш преко овога, онда је свака друга расправа немогућа и бесплодна. За овако нешто не постоји оправдање, а онај ко покуша да оправда себи омчу ставља око врата. Да ли видиш уопште шта она говори овде (или не)?
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
Jedini stih Biblije koji govori o odnosu Hrišćana prema suboti glasi:
"Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."
[Kol 2:16,17]
Postoje samo dva opisa hrišćanskog bogosluzenja u Bibliji:
"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, besjeđaše im Pavle, jer namjeravaše sutradan da otide, i produži besjedu do ponoći"
[Dela 20:7]
"Svakog prvog dana nedjelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem"
[1.Kor 16:2
Ovo dokazuje da u Bibliji nema ni jednog jedinog primera da su prvi Hriscani svetkovali subotu. Naprotiv, iz Biblije je ocigledno da su se prvi Hriscani okupljali nedeljom.
Pozdrav od Gere.
"Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."
[Kol 2:16,17]
Postoje samo dva opisa hrišćanskog bogosluzenja u Bibliji:
"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, besjeđaše im Pavle, jer namjeravaše sutradan da otide, i produži besjedu do ponoći"
[Dela 20:7]
"Svakog prvog dana nedjelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem"
[1.Kor 16:2
Ovo dokazuje da u Bibliji nema ni jednog jedinog primera da su prvi Hriscani svetkovali subotu. Naprotiv, iz Biblije je ocigledno da su se prvi Hriscani okupljali nedeljom.
Pozdrav od Gere.