Adventisti

[gerakules2]

Malo istorijskih dokaza:

[TABLE]
[TR="bgcolor: #FFFFFF"]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD] Plinijevo pismo, 107. nakon Hrista

Plinije je bio guverner Vitanije, Mala Azija, posle Hrista 106-108. On je pisao 107. Trajanu, imperatoru, o svojoj zabrinutosti zbog Hriscana. dakle: ”Oni imaju obicaj da se nalaze, na UTVRDJEN DAN pre nego osvane, i pevaju himnu Hristu kao Bogu… Kada su ove stvari zavrsene, njihov je obicaj da se odvoje i onda ponovo skupe na obrok koji pojedu zajedno bez nereda.” Horn`s introduction, Vol. 1, chapter 3, section 2, page 84. To da je ovo bila Nedelja je evidentno.
1) oni dolaze da zajedno obozavaju Hrista
2) oni se skupljaju da pojedu obrok zajedno, Gospodnja vecera. Mi smo vec dokazali da je “utvrdjeni dan” bio Nedelja.” Na prvi dan nedelje kada se ucenici okupljaju da zajednicki lome hleb.” Dela 20: 7. ovo je tacno istovetno onome sto tvrdi Plinije.

Jevsevije, istoricar, 324. godine kaze: ”Ja mislim da je on (psalmopojac) opisao jutarnje okupljanje na koje imamo običaj da se sabiramo širom sveta” ”Ovim je prorocki naznacena sluzba koja je izvodjena veoma rano svakog jutra dana vaskrsenja po citavom svetu”. Sabbath Manual, strana 125. Ovo je bas ono sto Plinije kaze: ”Oni se nalaze zajedno” svakog utvrdjenog dana pre nego sto svane”, oni se okupljaju da zajedno pojedu obrok. Jevsevije kaze da je to bio obicaj svih Hriscana “da se nadju jako rano i svakog jutra vaskrsnjeg dana.” Očigledno, Plinijev utvrdjeni dan bio je Nedelja. To je bila ista oblast u kojoj su apostoli ucili, i to samo JEDANAEST godina nakon smrti Svetog Jovana. Starešina Andrews, subotar, kaze: ”Ovo Plinijevo svedocanstvo je bilo napisao nekoliko godina nakon apostola. Ono pripoveda o crkvi koju je verovatno osnovao apostol Petar.” Hist. Sab. , strana 237. To pokazuje da su apostoli ucili o drzanju Nedelje.

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #FFFFFF"]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD] VARNAVA, 120-ta posle Hrista.

(Kompletan tekst Varnavine Poslanice)

Ova poslanica je bila visoko cenjana u najranijoj crkvi, citana u nekim kao deo Pisma, i pronadjena u najstarijim rukopisima Pisma, nazvanim Sinajski. To da je napisana od strane poboznog coveka, ne moze biti dovedeno u sumnju. Starešina Andrews, Adventisti 7-od dana, priznaju da je poslanica Varnavina “bila u upotrebi polovinom drugog veka, I, kao “apostolska pravila”, jeste od vrednosti za nas sto nam daje neke dokaze o misljenjima koja su preovladavala u regionu gde je pisac ziveo.” Svedocanstvo otaca, strana 21.

Shchaff-Herzog Encyclopedia kaze: ”Poslanica je verovatno napisana u Aleksandriji pocetkom drugog veka od strane uglednog Hriscanina”. Enciklopedija Britanika, najvisi kriticki autoritet, kaze: ”Ovaj rad se jednodusno pripisuje Varnavi, saputniku Sv. Pavla, od strane ranih Hriscanskih pisaca… Ali najveci broj kritika dodeljuje je vladavini Hadrijana negde izmedju 119. i 126. nakon Hrista.” Smitov Biblijski recnik kaze: ”Veruje se da je poslanica napisana u ranom drugom veku.” Johnson`s new universal cyclopedia kaze: ”prema Hefel-u, trebalo bi da je zapisana izmedju 107-120 g…. Ona je najcesce citirana od Otaca, i bila je postovana od crkvenih autoriteta; neki su cak trazili da udje u kanon svetih knjiga.”

Ovo je pregled najboljih modernih kritika vremena, karaktera i autoriteta Varnavine poslanice. Postovana i citana u crkvi pre 120-te, ili u granicama 24 godine od smrti Sv. Jovana, pokazuje sta su Hriscani verovali i praktikovali neposredno nakon apostola. U ovoj poslanici mi citamo: ”Miris vaseg tamjana je gadost preda mnom, i vase mladine i subote ja ne mogu podneti”. Poglavlje II. starešina Andrews priznaje da “on tvrdi ukidanje šabata Gospodnjeg”. ”Testimony”, itd. Strana 22. Dolazeci u prvi dan nedelje, Varnava kaze: ”Odatle, isto tako, mi drzimo osmi dan sa radoscu, dan, na koji je, isto tako, Isus ustao iz mrtvih.” Poglavlje 15.
Sta starešina Andrews kaze na ovo svedocanstvo? On priznaje da ono uci o ukidanju Jevrejskog šabata i drzanje Nedelje. Ali on tvrdi da je takva doktrina u suprotnosti sa biblijom; zapravo, sa NJEGOVOM idejom Bilbije. Dok sam jos uvek bio vernik sedmog dana, dok sam citao ovu knjigu, bio sam šokiran cinjenicom da starešina Andrews, kroz citavu njegovu knjigu mora da pobija i bori se sa ucenjima svih ranih otaca! Razlog je ocigledan: on drzi jednu doktrinu a oni drze drugu. On veruje u 7-mi dan, a oni veruju u 1-vi dan. Neki od njih su ziveli toliko rano da su razgovarali sa apostolima licno, dok on zivi 18 vekova kasnije! Ko bolje zna od njih?

U njegovoj knjizi “Istorija šabata”, strana 308, on kaze: ”Razlozi ponudjeni od ranih otaca za nemarnost prema obicaju šabata, pokazuje da oni nisu imali narocitu jasnocu povodom subjekta, jer su ziveli u prvim vekovima, koje mi u ovim kasnijim vremenima ne posedujemo.” Kakvo priznanje od strane najsposobnijeg istoricara kojeg su Adventisti imali ikada! On priznaje da su “rani oci” “u prvim vekovima” zanemarili “obicaj šabata”. Kakav ocigledniji dokaz od ovoga mi treba da trazimo da 7-mi dan nije bio postovan u prvim vekovima? Ali kako to ide sa tvrdnjom da je šabat promenjen od strane pape nekoliko stotina godina kasnije? Verovatno da rani oci nisu bili dobri teolozi, niti dobri u rasudjivanju;nisu li mogli svedociti tako jednostavnu CINJENICU? Nisu li mogli izloziti da li su ili nisu drzali Subotu? Naravno da su znali dovoljno o tome, i to je sve sto mi zelimo da pitamo.

Mi ne citiramo ove oce da bismo dokazali doktrinu; za to cemo koristiti samo Bibliju. Mi njih citiramo samo da bismo dokazali prostu, istorijsku CINJENICU, tj: da su rani Hriscani drzali Nedelju, stoga to nije moglo zapoceto sa papama vekovima kasnije.

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"]
[/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #FFFFFF"]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD] Učenje svetih apostola, 125. god.

Ovo nije napisano od strane apostola; ipak, poreklo mu je iz ranog perioda. Neki ga smestaju u vreme pre 80-te godine. Profesor Harnack iz Berlina, kaze da ga mnogi svrstavaju izmedju 90-te i 120-te. To je period koji mnogi favorizuju. Ne moze biti mnogo kasnije. New York independent kaze za ovo: ”Od svih nezvanicnih spisa, ovaj je najvazniji”. Proefesor Dungan, Predsednik Drake univerziteta, kaze: ”Evidentno je da nije daleko od smrti Sv. Jovana”. Slavni naucni, Wilbur Crafts, u njegovoj “šabat za coveka”, strana 383, kaze: ovo je ”napisano, po jednodusnoj oceni najboljih naucnika, ne kasnije od 40 godina nakon smrti poslednjeg apostola, i u vremenu svih onih koji su culi Jovanovo ucenje.” U predgovoru ovog znacajnog dokumenta, urednici, prof. Hitchcock i Brown u Union theological seminary, N. Y. kazu: ”Autenticnost ovog dokumenta tesko moze biti osporena”.” Dokument bez sumnje pripada drugom veku;verovatno pre 120-te. tesko nakon 160-te.” Uvod.

Poglavlje 14-to Ucenja Apostola kaze: ”Ali svakog Gospodnjeg dana okupljajte se, lomite hleb, i delite blagoslove”, itd. Ovo svedocanstvo je cisto i dokazuje da je Gospodnji dan bio utvrdjen dan svetkovanja, rano tog dana.

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #FFFFFF"]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD] Justin Mucenik, 140-ta.

Citiram iz knjige “Kompletno svedocanstvo Otaca”, starešine Andrews-a: ”Justinova `apologija` je napisana u Rimu oko 140-te” “I to u razmaku od samo 44 godine od Jovanove vizije na Patmosu.” “Ne izgleda da je Justin, i oni u Rimu koji su drzali njegovo učenje, obracali i najmanju paznju na drevni šabat. On govori o njoj kao o ukinutoj, i tretira je s a prezirom.” Strana 33.

Ovo je priznanje koje cak i istoricari Adventista sedmog dana moraju priznati. Jevrejski šabat je bio potpuno zanemaren od strane Hriscana oko 44 godina nakon smrti poslednjeg apostola. i ovo je dokazano svedocanstvom coveka koji ziveo upravo tamo.

Starešina Andrews ponovo: ”Mi moramo, prema tome, priznati Justina za coveka koji se drzao ukidanja 10 zapovesti, i da je šabat bio jevrejska institucija nepoznata pre Mojsija, i bez autoriteta nakon Hrista. On je drzao Nedelju za najpogodniji dan za javno svetkovanje.” Strana 44. Ovo je doktrina koju je rana crkva i koju su oci drzali. Justin u svojoj “Apologiji” imperatoru nepristrasno reprezentuje sta Hriscani generalno veruju, kao sto bi i on trebao da cini. Starešina Andrews prenosi utisak da je Justin reprezentovao samo mali deo otpalih Hriscana u Rimu i da je on nepouzdan. Ali cinjenice su upravo suprotne. On je bio Grk, rodjen u Palestini i imao je “Dijalog sa Trifunom”, u Efesu, Mala Azija, u crkvi gde je Sveti Jovan ziveo i umro, centar Istocne crkve, i to samo 44 godina nakon Jovanove smrti. Za Justina, Enciklopedija Amerikana kaze: ”Jedan od najranijih i najucenijih pisaca Hriscanske crkve… On je bio takodje jednako revnostan u pobijanju jeretickih tvrdnji.” Schaff-Herzog Enciklopedija kaze: ”U ovim radovima Justin uci o doktrinama drzanim od strane svih Hriscana i trazi pravovernost u svim tackama. Jedina razlika koju on primecuje medju Hriscanima tice se hilijazma. Stoga je Justin neosporno svedok jedinstva vere crkve njegovog vremena, i cinjenice da je plemenito Hriscanstvo preovladalo.”

“Jevsevije kaze da on zasenjuje sve velike ljude koji su osvetlili drugi vek blistavoscu svog imena.” Njegovi spisi su najvaznije što je doslo do nas iz drugog veka.” Mcclintock and Strong encyclopedia, clanak Justin mucenik.

Dr. Schaff kaze za njega: ”Nakon svog preobracanja Justin se potpuno posvetio odbrani Hriscanske religije, kao putujuci propovednik, bez stalnog prebivalista.” Istorija Crkve, Vol. 1, strana 482. Ne samo da su njegove knjige prihvacene kao izraz crkvene prakse, nego i njegov putujuci zivot, sada u Palestini, onda u Rimu, Grckoj, Efesu, osposobio ga je za ovu svrhu, i obelezio njegovo ispovedanje silom jednako jakom kao i demonstracija. Zato, Justin je nesumnjivo svedok vere i prakse Crkve nekoliko godina nakon smrti poslednjeg apostola.

Sada cujmo sta kaze Justin za prvi dan nedelje:svi koji žive u gradovima ili na selu se sakupljaju na jedno mesto i čitaju se spisi apostola i proroka, koliko vreme dozvoljava; onda, kada čtec zavrsi, sveštenik propoveda i poziva na vršenje tih dobrih dela. Tada svi zajedno ustanemo na molitvu i, kao što smo rekli, kada se naša molitva završi, unose se hleb i vino i voda, a sveštenik dostojno uznosi molitve i zahvaljivanja, u skladu sa svojim mogućnostima, a ljudi odgovaraju govoreći: Amin; i onda se deli svakome i učestvuje se u tome na čemu je zahvaljeno, a onima koji su odsutni deo se šalje po đakonima. Oni koji mogu i žele daju šta svako misli da je prigodno; a što se prikupi prilaže se svešteniku koji pomaže sirote i udovica i onima kojima je, zbog bolesti ili drugog razloga, to potrebno, i onima koji robuju strancima koji borave među nama, i jednom rečju stara se o svima kojima je potrebno. A dan Sunca je dan u koji se svi okupljamo, jer je to prvi dan u koji je Bog, načinivsi promenu u tami i materiji stvorio svet; a Isus Hristos nas Spasitelj je u taj isti dan ustao iz mrtvih. Jer je bio raspet na dan pre Saturnovog dana, a u dan nakon Saturnovog dana, koji je dan Sunca, javivši se svojim apostolima i učenicima, On ih je naučio ove stvari, koje ti šaljemo na razmatranje” Justinova Prva Apologija, poglavlje 67.

[TABLE="align: left"]
[TR]
[TD="bgcolor: #FFFFEE"]

Razgovor sa Trifunom​

Osim dve Apologije, zanimljivo je i delo sv. Justina "Razgovor sa Trifunom" iz koga donosimo odlomak u kome Justin svome sagovorniku, jevrejinu, objašnjava hrišćanski pogled na Stari Zavet, Mojsijev zakon i subotu.

Sv. Justin: "Razgovor sa Trifunom "
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Da li starešina Andrews osporava autenticnost ovog dokumenta? Ne, ocigledno. Koji odgovor on daje? Da Justin ne naziva Nedelju Sabbatom ni Gospodnjim danom! Odgovor je jednostavan, jer cinjenica je da je Justin pisao neznabozackom caru koji nije imao predstavu sta ta dva termina predstavljaju, ali koji je bio upoznat sa pojmom “dan Sunca ”. Zato Justin iz neophodnosti koristi taj naziv. Ali ostaju ogoljene cinjenice, potvrdne i neporecive, da oko 44 godine nakon sto je napisana knjiga Otkrivenja, nije svetkovan 7-mi dan, ali jeste Nedelja. i Justin tvrdi da je Isus naucio apostole ovome. Sa ovakvim neospornim cinjenicama, prosto je besmisleno kako bilo koji covek moze reci da je Sabbat promenjen u Nedelju 3, ili 4 stotine godina nakon ovoga od strane nekog otpadnika pape. Sto se mene tice, ja sam potpuno zadovoljan jer su takve tvrdnje potpuno suprotne jasnim istorijskim cinjenicama, kao sto se moze videti u tekstu Justina Mucenika, koji se ne dovodi u pitanje.

Nemoguce je da bi svetkovanje Nedelje bilo uvedeno u svim crkvama bez ijedne reci protiv, ukoliko svetkovanje nije pocelo na samom pocetku, tj. od samih apostola. Suocimo se sa snagom ove cinjenice: od najranijih dana, istrazujuci skoro do samih apostola, bilo je podela u crkvi na sekte, i suprotnosti izmedju njih su cesto bile velike. Pa ipak, svi su se slagali u slavljenju Nedelje. Pogledajte danas: idite na bilo koji kraj sveta, gde god mozete pronaci Hriscane bilo koje sekte ili nacije, i naci cete da svi drze Nedelju. Nekoliko Subotara nedavno nastalih su jedini izuzeci ovoga. Kako ovako univerzalan obicaj nije imao svoj pocetak od samih apostola?

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Copy/past: true.faithweb

Znaci da nije tacno kao sto tvrde adventisti da je nedelju uveo papa rimski!!!!!!

Pozdrav od gere.

 

[G l a s n i k]

Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

Ovde imatre sliku tog teksta iz herder leksikona:

Kostenlos Bilder hochladen | img4web.com

 

[G l a s n i k]

Vidite li braco adventi,ova dva stiha su kljucna:"Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."
[Kol 2:16,17]

.

Ako ovaj stih to kaze sto ti kazes, zasto onda slavite praznike i nedelju kao praznik?
Niko da vas ne osudjuje za praznike ili nedelju koju su ljudi izmisleli ne Bog.

Gde je odgvor na moje pitanje???

 

[G l a s n i k]

Pa imas uskrs.
Sta ima subota veze sa nedeljom da ju ukinete?
Ne pada se na isti dan.

Evo koje veze ima.
Za nedelju se kaze dan vaskrsenja.
Ali ona se slavi kao dan odmora?
Dan vaskrsenja je izgovor verskih vodja za religiozno neupucene da bi od njih sakrili istinu.
Nedelja u stvari ima svojstva dana odmora subote.
Kad cujete da neko kaze u nedelju, danas je uskrs?
Svi kazu: danas je odmor.
Bog je rekao svakog sedmog dana odmaraj.
Niko ne kaze danas je uskrs.
Zasto?
Zato sto je dan vaskrsenja samo lazni izgovor religioznih vodja.
Isus nije ustao svake nedelje nego samo u jedan dan.
Iatina lezi u istoriji.
Kada je katolicka crkva papskom moci promenila kako sami priznaju, sa subote na nedelju.
Pismo kaze da ce se pojaviti religiozna sila koja ce pokusati da menja Bozji zakon.
U tome lezi tajna i istina o nedelji.
Na svakome ostaje da bira put...

 

[gerakules2]

Ako ovaj stih to kaze sto ti kazes, zasto onda slavite praznike i nedelju kao rpaznik?
Niko da vas ne osudjuje za praznike ili nedelju koju su ljudi izmisleli ne Bog.

Vidi se da nisi nimalo razumeo znacenje ovog stiha brate!ovde se radi o tome da je sena proslog zato da se nebrinemo!!a da se brinemo o onom sta ce doci!!!! a to je telo Hristovo tj (PRICEST)koji se obavlja jos od vremena apostola (NEDELJOM)NIKO TEBI NE BRANI DA SVETKUJES SUBOTU,ALI NE ZABORAVI DA TREBAS I DA SE OBREZES PA DA BUDES PRAVI JEVREJIN .....

Pozdrav od Gere.

 

[G l a s n i k]

Sam pravoslavni kalndar nam pokazuje koji je sedmid an sedmice:

Subota:

Pogledajte prilog 29163



Uvek pocinje sa nedeljom kao prvim danom kao sto kaze i samo Sveto pismo, a zavrsava sa subotom kao sedmim !!!

 

[G l a s n i k]

Vidi se da nisi nimalo razumeo znacenje ovog stiha brate!ovde se radi o tome da je sena proslog zato da se nebrinemo!!a da se brinemo o nom sta ce doci!!!! a to je telo Hristovo tj (PRICEST)

Pozdrav od Gere.

Pa kaze za bilo kakve praznike.
Zasto imate stotine rpaznika onda i uvelis te endelju kao praznik?

A o cemu je tur ec tek cu objasniti.

A gde je tvoje objasnjenje toga?
Zasto uzimas samo stih uv ezi subote zasto ne psotujes ceos tih za sve praznike kako stih kaze???

 

[gerakules2]

Pa imas uskrs.
Sta ima subota veze sa nedeljom da ju ukinete?
Ne pada se na isti dan.

Evo koje veze ima.
Za nedelju se kaze dan vaskrsenja.
Ali ona se slavi kao dan odmora?
Dan vaskrsenja je izgovor verskih vodja za religiozno neupucene da bi od njih sakrili istinu.
Nedelja u stvari ima svojstva dana odmora subote.
Kad cujete da neko kaze u nedelju, danas je uskrs?
Svi kazu: danas je odmor.
Bog je rekao svakog sedmog dana odmaraj.
Niko ne kaze danas je uskrs.
Zasto?
Zato sto je dan vaskrsenja samo lazni izgovor religioznih vodja.
Isus nije ustao svake nedelje nego samo u jedan dan.
Iatina lezi u istoriji.
Kada je katolicka crkva papskom moci promenila kako sami priznaju, sa subote na nedelju.
Pismo kaze da ce se pojaviti religiozna sila koja ce pokusati da menja Bozji zakon.
U tome lezi tajna i istina o nedelji.
Na svakome ostaje da bira put...

Jeli brate dli ti citas ono sto ti gore stavih ili ignorises?Daj istorijske cinjenice da u novom zavetu hriscanin mora slaviti subotu?ja postavih jasno da pise da se slavi nedelja "Dan Gospodnji"kad ces shvatiti da je subota samo za jevreje,upravo zato su je apostoli,Gospod postovali do raspeca i vaskrsenja.Za nas Hriscane ne jevreje to ne vazi.

Pozdrav od Gere.

 

[G l a s n i k]

Vidite li braco adventi,ova dva stiha su kljucna:"Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."
[Kol 2:16,17]
Zasto su kljucna? kao prvo u prvom stihu se govori:Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."Razumete li?????

.

PA NIJE TAKO JER SU TI NEPOZNATE SVE CINJENICE, SLAGALI TE A TI PRIMIO ZDRAVAO ZA GOTOVO:

--------------------------------------------------------------------------------------
Da te niko ne osudjuje za subote, osim ako nezna za koje?

14 I izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu;
15 I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu.
16 Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;
17 Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.
Kolosanima 2.

Sta ovo znaci?

Sedmicna subota niakada nije bila sen Hrista vec nas podseca na Bozje stvaranje i svetkovanjem subote dajemo Bogu slavu i cast kao vorcu:

8 Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
9 Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.
11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
12 Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
2 Mojsijeva.

2.Mo 31:15 Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu;

Subota nas upucuje na stvarnje ne na Hrista.

Isus kaze da je subota i radi coveka i njegovog odmora, ne da bi ukazivala na njega:

Markus 2:27 I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.

Medjutim uvodni stih gore pominje SUBOTE ne subotu.

STA JE APSOTOL HTEO DA KAZE SA TIM SUBOTAMA KOJE SU SEN HRISTA?

Kakvo je to pismo uredbe o kojem govori uvodni stih?

Biblija govori o postojanju 2 zakona. To bi bar svako trebao da zna.
10 zapovesti i ceremonijlani, zakon koji sadrzi celokupnu Izrailjsku sluzbu u hramu sa zrtvovanjima i praznicima koji su sacinjavali PRAZNICNE SUOBTE 7 PRAZNICNIH SUBOTA.

Taj CEREMONIJLANI zakon je ukazivao na Hrista, ali ne moralni zakon 10 Bozje zapovesti koji je pravilo zivota za Hrista.
Upravo taj moralni zakon sadrzi 1 zapovest o suboti.

A ceremonijlani zakon sadrzi 7 CEREMONIJALNE Praznicne SUOBOTE:

Imamo ih 7.

Subote, praznicni dani odmora su bili prvi i poslednji dan Praznika presnih hlebova, Dan pedesetnice, Dan trubni, Dan pomirenja i prvi i poslednji dan Praznika senica:

1. 15 nisana - pocetak Praznika presnih hlebova 3 Mojsijeva 23,6,7.

2. 21. nisana - kraj praznika presnih hlebova 3 Mojsijeva 23,8.

3. 6. sivana - Pedesetnica, pedesetog dana posle 16. aviva. 3 Mojsijeva 23, 15-21.

4. 1. etanima - Dan pomirenja ( Ros hasanar) 3 . Mojsijeva 23, 24,25. pocetak gradjanske nove godine.

5. 10. etanima - dan pomirenja (Jom kipur) 3 Mojsijeva 23, 27-32.

6. 15 etanima - pocetak Praznika senica 3 Mojsijeva 23,25.

7. 22 etanima - kraj Praznika senica 3 Mojsijeva 23,36. 4 mojsijeva 29, 12,35.

Bog kaze:

3.Mo 23:37 To su praznici Gospodnji, koje ćete praznovati na saborima svetim da prinesete žrtve ognjene Gospodu: žrtvu paljenicu i dar i žrtvu zahvalnu i naliv, sve kad je čemu dan,
3.Mo 23:38 Osim subota Gospodnjih i osim darova vaših i osim svih zaveta vaših i osim svih dobrovoljnih prinosa vaših, koje ćete davati Gospodu.

To su bile posebne praznicne subote deo ceremonijlanog, obernbog zakona, osim Subote Gospodnje koja je deo 10 zapovesti i kao 4 zapovest.

Ovi praznici Gospodnji su bili pokretni i svake godine su padali u neki rugi dan u sedmici, jer je racunjanje ovih suobta zavisilo od pocetka svete godine, koja se zasnivala na lunarnom kalendaru.

Kada su se poklapale sa sedmicnom SUBOTOM NAZIVNE SU VELIKIM DANIMA:

Jovan 19:31 A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.

SUBOTE GOSPODNJE Su se medjutim svetkovale uvek sedmoga dana u sedmdici.

Káo sen, predslika ili jedna vrsta obrednog prorocastva svi ovi praznici, odnosno sve ove godisnje SUBOTE su ukinute.

Ali sedmicne subote su sacuvane u valsti gospodara od subote.
Marko 2, 28.

I NIKADA NIJE UKINUTA NITI JE SEN...

 

[Laodikeja]

"Da vas niko ne osudjuje za jelo i pice, za kakav praznik za mladine i za subote"

U ovom tekstu akcenat je na jelima i picima, odnosno na elementima koji su se prinosili na zrtvu, a to su jestive i naljevne zrtve, a oni su se upravo kako tekst i kaze prinosili za vreme kakvog praznika, za mladine, i za vreme subotnjeg dana.

Dakle tekst u opste ne govori o navodnoj osudi za praznovanje subote, vec za prinosenje zrtava koje su se prestale prinositi u novom zavetu, i apostol jednostavno kaze da vas niko ne osudjuje zato sto ne ucetvujete u prinosenju zrtava bilo za vreme kakvog praznika, mladina ili subota.

Jos nesto, ti Gero kazes da subota ne vazi za Hriscane u novom zavetu, zasto je onda Hristos u svom tipoloskom govoru, proricuci razorenje Jerusalima 70 godine nove ere naglasio "MOLITE SE BOGU DA BEZANJE VASE NE BUDE U ZIMU I U SUBOTU"

Pogledaj tekstove o zakonu koje sam prilozio u temi Isus Arhandjeo Mihajlo, ako je Isus ukinuo subotu, to znaci da je prevario Bogatog mladica rekavsi mu da je ulov za ulazak u Bozje carstvo drzanje zapovesti, a na drugom mestu napomenuo da nece nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona do kraja istorije sveta, uputivsi da su sve xzapovesti bitne za spasenje coveka..