Prihvatanja hriscanstva u evropi je tada bilo kao danas Evropa.
Svi su jurili da prihvate hriscanstvo da bi bili prihvaceni da bi bolje psolovali itd. Kao danas sto jure u evropu.
Isti slucaj samo drugo ime.
Kao i danas sto moraju da menjaju mnoge zakone da bi usli u EU tako su i tada samo na religioznom polju.
I tada su morali da menjaju verske obicaje, a sa onim praznicima ili vaznijim, koji su imali probleme oni su ih uskladili sa neznabozackim.
Mesto subote uzeli su nedelju.
Poceo je car konstantin sa katolicima i Papizam je to dovrsio.
Nedleja je njihovo delo ne Bozje.
Ko slavi nedelju slavi paski dan.
Ovde je rec samo o suboti a o mnogim drugim neznábozackim praznicima kao uskrs, i slicno necu ni da govorim.
Setili se da uspostave uskrs jer im je trebalod apokriju taj neznabozacki praznik na taj dan i stavili uskrs na taj dan.
Mnogi praznici koje hriscani danas slave nisu ni postojali do tada vec su nastali u to vreme.
Problem je sto su ljudi lenji pa nece da pogledaju istorijske izvore u vezi toga ili sto veruju slepo svojem kleru ili crkvi.
Katolici kazu ovako:
Sve sto je trebalo cinbiti u subotu, mi smo rpeneli na Gospodnji dan... Eusbius, Commentaria in Pslamos 91, P. G. 23, 1172.
Zasto bi prenosili nesto ako se to do tada izmedju 3-5 veka nije praktikovalo???
Mario regitzi, poznati katolicki liturgista, pise:
Posto su hriscani poceli da uzivaju mir, Rimska crkva , da bi olaksala paganskim masama prihvatanje vere, nasla je za pogodno da ustanovi 25 decembar kao rpaznik Hristovog rodjenja (Bozic) da bi hriscane odvratila od paganskog praznika kojis se slavio 25 dezembar u cást nepobedivog sunca, Mitre pobednbika tame.
Citat Y S B. Sunday observance in Early Cristianity, p. 260.
TO TI JE TADASANJI EU; izmisli novi zakon, novi praznik da pokrijes stari..
Bog nije dao osam ili devet zapovesti nego 10.
Jer koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome, kriv je za sve.
Jakov 2,10.
POGLEDAJTE ISTORIJSKE IZVORE:
Konstantin je 306 posle Hrista u Brritaniji proglasen kao Augustus i potpisnik je edikta kroz kojeg je vrhovni kajser Galerijus 311. promovisao podnosenje hriscana.
Kroz njegovu Konstantinovu pobedu nad Maxentiusa kod Ponte Molea (Moliv most) isrped Rima 312 zauzeo je celi zapad. I kroz nadvladjivanje Liciniusa 324 osvojio je Univeralnu monarhiju.
Preokretom od obozavatelja SUNCA obratio se hriscanstvu .
Tako su nastale postepne etape religiozne politike.
330 krajem njegove vlade pojcala se tendencija da se neznabostvo ogranicici i da se hriscanstvo ucini drzavnom religijom.
K. je umro u pripremi rata sa Persijancima posto je primio krstenje.
Veliki HERDER LEKSIKON STRANA 635.
Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.
Ovde imatre sliku tog teksta iz herder leksikona:
Kada je Konstantin prihvatio hriscanstvo i svi su hteli onda.
Onda su se desile promene.
Jedna od tih promena je ZAKONSKI uvodjenje nedelje sa katolicma.
Dotle se nedelja nikako nije slavila kao Dan vaskrsenja ili odmora i slicno.
To pocinje u 3 veku.
Dotle je uvek subota bila dan odmora.
Zbog olaksanja neznaboscima napravljeni su mngi ustupci.
Promenjena je subota na nedelju a onda prekrstvana da je to sada kobajagi radi vaskrsenja iako postoji praznik uskrs.
Posto se u to vreme u hriscastvu jos uvek svetkovala i subota pocela je i nedelja, islam nasuprot tome uzima petak.
Nedelja je progurana kao danas EU ZAKONI.
Ista prica se ponavlja.
Ista prica ce se ponoviti kada se verski zakoni o nedelji budu uskoro nasilno sporovodili i kada svako ko ne bude svetkovao papsku nedelju bude krsilac drzavnog zakona.
Kada pogledate istoriju, ocigledno su katolici uspostavili nedelju sa Konstantinom.
Zasto ostali hriscani slave katolicki papski dan namesto Bozje subote koja se do 4 veka slavila u hriscastvu???
Promenili su na dan sunca da bi neznabosce lakse pridobili u hriscanstvo a i valjda samom Caru konstantinu kao dotadasnjem obozavaocu sunca u dan nedljni olaksali?
Promenili Bozju zapovest???
Ja licno ne slavim nikakve praznike,ne postujem ikone,ne sluzim im,za mene je crkva bila do 6 vaseljenskog sabora od 7 ne priznam je tada je pocela jeres s uvodjenjem ikona,idola.dali ti je sad malo jasnije?
Postavio sam ti brdo argumenata sa citatima iz biblije a ti se koprcas kao riba na suvom,nesmeta meni to sto ti slavis subotu,smeta mi to sto vredjas nedelju iako ti jasno citiram sta kazu apostoli ti se i dalje vracas na farisejstvo.
POzdrav od Gere.
Pa nedelja je isto praznik?
Gde ja vrejdam nedelju???
Sta mene briga tvoja nedelje...
NEDELJA JE KATOLICKA PASKA TVOREVINA I NIKADA SE NIJE SVETKOVALA KAO DAN ODMORA DOK KATOLICI I CAR KONSTANTIN TO NISU USPOSTAVILI POOCEV OD 4 VEKA.
Posle apsotola su neki hriscani poceli da svetkuju endelju u 2 veku kaod an vaskrsenja ali ne kaod an odmora.
TI SVETKUJES NE HRISCASNKU VEC PAPSKU TVOREVINU...
subotu su i dalje svetkovali kao dan odmora a neki i do 12 veka.
SLEDE DOKAZI O TOME OVIH DANA.
POSTOJI VELIKA RAZLIKA IZMEDJU NEDELJE KAO DANA VASKRSENJA I NEDELJE KAOD ANA ODMORA.
Nedelja kao dan odmora je katolicko delo i o tome ne govrori tekst koji si postavio.
Nedelja kao dan vaskrsenja je poceo ranije ali ne kod apostola...
U tome je poenta.
Nedleja kao dan vaskrsenja nastaje kao otpad izvorne od crkve in istne posle apsotola.
NA TAJ OTPAD SU APSOTOLI UPOZORILI:
2.Thes 2:3 Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,
Otpad u crkvi na koji apsotoli upozoravaju posle njih.
------------------------------------------------------------------------------------------------
U serijalu "Sedmi dan", Hal Holbruk vodi gledaoce kroz vekove kako bi otkrili istoriju Sedmog dana. Ova dokumentarna serija traga za dokazima kroz arhive i biblioteke širom sveta.
Priča o Sedmom danu obogaćena je svedočanstvima pedeset istoričara i teologa iz čitavog sveta.
Kroz bitku za Sedmi dan u srednjovekovnim vremenima, saznaćete malo poznate istorijske podatke, legende i propagandu, istoriju papa i careva.
Uz pomoć stručnjaka putovaćete kroz istoriju hrišćanstva i borbe za autentično bogosluženje i verovanje.
Otkrićete kakvu je ulogu imalo svetkovanje Dana od odmora u vremenima religijskih previranja – od duhovne revolucije u Rusi- ji u 15. veku, preko pojave protestantizma u 16. veku pa sve do radikalnog svetkovanja Dana od odmora u Engleskoj u 17. veku.
Saznajte kakvo značenje ima biblijski Dan odmora u 21. veku.
Izdaje: Studio "Glas nade"
Sedmi dan - otkrivenja sa izgubljenih stranica istorije 1. deo on Vimeo
BOZE, PRIHVATI MOJA PRAVILA SLAVLJENJA TEBE.
Kain.
U OVOM SLUCAJU KATOLICKU NEDELJU:
1.Mo 4:3 A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog;
1.Mo 4:4 A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,
1.Mo 4:5 A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni.
Zasto Bog nije pogledao na Kainov prinos, iako vidimo da je Kain hteo da sluzi Bogu onim sto je on sam odredio da mu sluzi, ne prinevsi jagnje na zrtvu kao Avelj, nego proizvode zemlje?
Pa Bog zeli da mu sluzimo sa time sto nam Bog odredi a ne da mu sluzimo sa onim sto mi zelimo da mu odredimo za sluzbu a kamoli kada to promenimo
Nema gadnijeg pred Bogom kad ljudi odbace ono sto im je Bog odredio pa postavljaju svoja pravila i kazu, kako te mi dobro slavimo sa time a drugi ne?
I danas isto tako rade mnoge religiozne zajednice ili crkve, i ljudi, nista bolje od Kaina,.
A onda mrze na one koji hoce da postuju ono sto je Bog odredio, isto kao kain Avelja i kazu da oni ne sluze Bogu?
Tako su i jevreji uveli mnoga svoja pravila o suboti.
Nebi li pokusali da se ulizu Bogu.
Kada ih je neko krsio osudjuvali su ga a u stvari sa time nije krsio Bozje zapovesti.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Hristovo vaskrsenje slavimo uvek kada se obavi krstenje.
Krstenje je secanje i slavlenje Hristovog vaskrsenja i smrti i Euharistija na njegovu smrt. I to je Gospod ostavio da se secamo tog cina i nista drugo.
3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
7 Jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.
PRAVE ISTORIJSKE CINJENICE O TOME KAKO JE PASTVO I PAPA USPOSTAVILO NEDELJU KAO DAN ODMORA NAMESTO SUBOTE KOJA SE DOTLE SLAVILA KAO DAN ODMORA:
Ta ista nepopustljiva odanost starom bogu svetlosti ostavila je svoj trag, sve do nasega vremena, na jednoj od svetih i opstih hriscanskih ustanova. Staro neznabozacko ime dies solis ili Sunday (nedelja) za sedmicni hriscanski sedmicni praznik je zadrzano u velikoj meri radi ujedinjenja neznabozaca i hriscana, iz razloga jer je Konstantin preporucio prvi dan sedmice svojim sledbenicima- neznaboscima i hriscanima kao casni dan sunca.
To je bio njegov nacin da bi ujedinio neslozne religije svojega carstva jednom zjednickom ustanovom.
History of the Eastern Church, p. 193.)
Car Konstantin osnivac je gradjanskog praznovanja nedelje.
Tako je svetkovanje nedelje u (rimskoj) crkvi moglo jedino postati univerzalno i dobro utvrdjeno... Hriscani su kao i neznabhosci bili navikli na svoje svetkovine.
Konstantin je uciniuo da njihov odmor dolazi u isto vreme, i on je izabrao nedelju.
(History of the Christian Church, vol. III, p.p. 379-380.by Philip Schaf.)
DRUGI DEO:
Prvi zakon o svetkovanu nedelje izdao je Car Konstantin.
On je naredio 321 godine da svi gradjanski i obrtnicki poslovi prestanu u gradovima, ali je poljoprivredni posao dopustio.
Ipak tu naredbu da se nedeljom ne radi, niko nije smatrao da se temelji na trecoj zapovesti (o danu domora) sve do kraja 6 veka. od tog vremena malo po malo postala je nauka crkve.
Tako su crkveni ucitelji, ili biskupi sa rimskim papom, njihovim prevoditeljem i zamenikom Hristovim, preneli subotu Staroga zaveta njenu slavu u svetost na prvi dan endelje.
Biskup Skat Rordam: Report of the Second ECClesiastical Meetings in Copenhage, Sept 13-15, 1887, p. Taaning, p.p. 40-41.
Nedelja je katolicka ustanova..
zahtevi svetkovanja nedelje mogu se zastiti samo nacelima katolicke crkve.
Od pocetka pa do kraja svetog pisma ne postoji nijedan stih, koji ovlascuje prenos sedmicnog dana Bogusluzenja od sedmog dana sedmice na prvi dan sedmice.
I gle, celi civilizovani svet klanja se u odanoj poslusnosti neredbi Katolicke crkve.
(Archbishop T. Enright, in American Sentinel, p. 173 Kansas City, mo)
Ranije promene koje je car Konstantin ucinio s pomocu crkvenoga zakona 386. godine. bile su jos stroze poostrene i svuda civilni psolovi svake vrste, nedeljom su bili strogo zabranjeni.
genral Histry of Cristian religion and church, vol, 2, p.300, by dr. A neander.)
DA PITAMO KATOLIKE KO JE PROMENIO SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA:
Komentar kardinala Gibonsa o nedelji:
Povodom svetske izlozbe koija se odrzala u Americi 1893 godine.
Rimska crkva je dobila zgodnu priliku da ucutka svoje napadace i to pitanjem:
Zasto protestanti i ostali svetkuju nedelju?
U to vreme su protenstanske vodje podigle svoj protest, zasto se izlozba odrzava nedeljom?
Oni su apelirali na koingres, da zabrani otvaranje izlozbe nedeljom.
Tako su se protestanti pokzali braniteljima nedelje koju je posvetila Rimska crkva.
Tada je kardinal Gibbons u Catholic Mirorru, koji je sluzbeni organ Rimokatoilicke crkve u Americi, opisao veliku neskladnost vere i ucenja protenstanskih crkava.
Ovako je Gibbons rekao:
ZASTO PROTESTANTI SVETKUJU NEDELJU?
.................................................. ...............................
Katolicki nadbiskup T. Engriht je zeleo da dokaze ljudima da autoritet nedelje lezi u katzolickoj crkvi ne u bibliji.
Pa se desilos ledece:
Jedan covek je hteo da se osvedoci da li je istina da je nadbiskup Enright licno izjavio i dao ponudu, od 1000 dolara. ovde je prevod tog pisma.
Dragi prijatelju.
ja sam ponudio i jos uvek nudim 1000 $ bilo kome ko bi mi mogao dokazati samo iz svetog Pisma da ja trebam svetkovati nedelju i da bi to bio grozan greh ako ne cinim.
Katolicka crkva je nacinila zakon kojim nas obavezuje da svetkujemo nedelju.
Ovaj zakon crkva je nacinili mnogo kasnije od tog vremena kada je Sveto pismo bilo pisano. Zbog toga, spomenuti zakon ne psotoji u svetome Pismu.
Katolicka crkva nije samo ukinula subotu nego i sve druge jevrjeske praznike.
Molite se i proucavajte.
Bicu uvek radostan da vam pomognem dokle god trazite sitinu.
Sa postovanjem.
T. Enright.
Gibbonsov Epilog strana 330.
--------------------------------------------------------------------------------------------
EVO NEKA TI KAZE KARDINAL GIBBONS KOJI JE SEDMI A KOJI RPOVI DAN:
Gospdin jAkov Twist je licno hteo da se osvedoci da li je Katolicka crkva stvarno ucinila tu promenu u bozjem zakonu.
On se pismeno obratio Gibbonsu.
Ovde se vidi odgovOr kardinala Gibbonsa.
Gospodinu Jakovu Twistu.
Terre Houte
Dragi gospodine!
Na vase pismo u kojem vi pitate
1.je li subota sedmi dan po Svetom pismu i prema deset zapovesti?
Ja odgvoaram, jeste.
2. je li NEdelja prvi dan sedmice i jeli crkva promenila sedmi dan subotu na nedelju prvi dan edmice?
Ja dogvoaram jeste.
3. Je li Spasitelj Isus promenio dan?
Ja odgvoaram nije.
Vasi odani.
J.kardinal Gibbons.
Gibbonsov Epilog strana 330.
---------------------------------------------------------------------
Pitenje: Koji je dan odmora sabat?
Odgvor: sedi dan nasa subota.
Pitanje: da li drzite sabat?
Odgvor: ne mi svetkujemo dan gospodnji.
Pitanje: koji je tod an?
Odgvor?
Prvi dan endelje.
Pitanje: Ko ga je promeniuo?
Odgvor: katolicka crkva.
Anabrident of the christian doctrine by, henry Tuberville, p. 58.
Pitanje: Kako dokazujete da crkva ima moc da uspostavlja praznike i svete dane?
Odgvor: pa upravo cinom promene subote u nedelju koju protestanti slede i na taj nacin potpuno se suprostavljaju sebi sto stzogo drze nedelju, a krse vecinske propise koje je crkva uspostavila.
Pitanje: kako to dokazujete?
Odgvor: zato jer oni svetkuju nedelju, priznaju crkvenu moc da zapoveda praznike i da se svrstavju pod greh.
Komentar nadbiskupa vrhbosanskog Dr Ivana Evandjeliste Sarica.
Sveto pismoSstarog i novog zaveta izdala akademija Ragina Apostorum, sarajevo 1942. strana 16.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
ISTORISJKI DOKAZ O PROMENI SUBOTE NA NEDELJU KOJII SVAKO MOZE ODMA DA VIDI I SAM PROVERI:
SUBOTA SE SVETKOVALA U IZVORNOJ CRKVI SVE DO 4- 6 VEKA.
Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.
Ovde imatre sliku tog teksta iz herder leksikona:
Kostenlos Bilder hochladen | img4web.com
Iz ovoga je jasno da se subota svetkovala OD IZVORNE CRKVE sve dok se nedelja nije potpuno upsostavila sve do 4-6 veka.
HERDER JE JEDAN OD NAJCENJENIJIH LEKSIKONA NA NEMACKOM JEZIKU.
POSTO JE NEOPRAVDANA PROMENA SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA, ONDA I ZVANICNO NEDELJI DAJU I EPITET VASKRSENJA.
ISTORISJKI DOKAZ O PROMENI SUBOTE NA NEDELJU KOJII SVAKO MOZE ODMA DA VIDI I SAM PROVERI:
SUBOTA SE SVETKOVALA U IZVORNOJ CRKVI SVE DO 4- 6 VEKA.
Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.
Ovde imatre sliku tog teksta iz herder leksikona:
Kostenlos Bilder hochladen | img4web.com
Iz ovoga je jasno da se subota svetkovala OD IZVORNE CRKVE sve dok se nedelja nije potpuno upsostavila sve do 4-6 veka.
HERDER JE JEDAN OD NAJCENJENIJIH LEKSIKONA NA NEMACKOM JEZIKU.
POSTO JE NEOPRAVDANA PROMENA SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA, ONDA I ZVANICNO NEDELJI DAJU I EPITET VASKRSENJA.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
DUGO SE U HRISCANSTVO SVETKOVALA SUBOTA I NEDELJA ZAJEDNO DOK JE STALNIM PRITISKOM I SILOM KATOLIKA VREMNOM; SUBOTA ISTINSUTA.
TAKVU RPAKSU JOS I DANAS PRAKTIKUJU BEZ PRESTANKA ETIOPSKI PRAVOSLVCI ;SVETKUJUCI I SUBOTU KAO DAN ODMORA I NEDELJU KAO DAN VASKRSENJA..................
30.000.000 PRAVOSLAVNIH ETIOPLJANA SLAVE SUBOTU KAO DAN ODMORA
Subota se slavi nista manje od nedelje,
http://www.manastir-lepavina.htnet.h...jeuafrici.html
---------------------------------------------------
Dan koji treba svetkovati:
http://dragan-micic.blogspot.co.at/2...dr-radisa.html
30.000.000 PRAVOSLAVNIH ETIOPLJANA SLAVE SUBOTU KAO DAN ODMORA
Subota se slavi nista manje od nedelje,
http://www.manastir-lepavina.htnet.h...jeuafrici.html
Slave subotu jer su prvi Hriscani prvih 4 veka slavili samo subotu kao dan odmora a kasnije dolazi do otpada i Konstantin i katolici ukidaju 4 bozju zapovest i prebacuju je na nedelju.
Etipski pravoslvbci su svedoci toga.
Zato ih je Bog sacuvao da vam budu svedocastvo na dan suda...