Adventisti

VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Mire preterujes.

Samo par ljudi je sa tim polozajem ruke, i to zato sto je to bio kulturoloski obicaj koji se ustaljio u narodu u Americi u kojoj je bila treadicija clanstvo u masonskoj organizaciji.
To ne znaci da su svi Amerikanci Masoni, vec su odredjeni polozaji ruku postali svakodnvica medju obicnim svetom.
Ja sam postavio odredjeni broj slika sa ovih prostora gde drze ruku identicno kao masoni.

Adventisti nemaju ni jedno masonsko ucenje, niti ikakve organizacione dodirne tacke sa masonima ni povezanost sa njima.

Ajde da uzmemo tom logikom, i da kazemo da su u Srbiji vidjeniji ljudi, kraljevi, svestenici, pesnici, lekari, naucnici, vojskovodje - bili masoni.

Sad mi odgovori na sledece pitanje: "da li ja trebam iz tog razloga da ceo Srpski narod kome ripadam ( celu njegovu istoriju, korene, kulturnu bastinu, zdravsvo, vojsku, politiku..itd.. ), proglasim da imaju masonsko poreklo i korene..?

Zamolio bih odgovor.

GALERIJA POZNATIH SRBA MASONA


Riga od Fere Janko Katić Aleksa Nenadović Prota Mateja Nenadović Simo Milutinović Sarajlija Vuk Stefanović Karadžić Dositej Obradović Petar II Petrović Njegoš Knez Mihailo Obrenović Kralj Petar I Karađorđević Kralj Aleksandar I Karađorđević Živojin Mišić Stevan Mokranjac Stanislav Binički Jovan Dučić Stevan Sremac Jovan Jovanović Zmaj Milovan Milovanović Laza Paču Slobodan Jovanović Đorđe Vajfert Mihajlo Pupin Petar Dobrović Ivo Andrić Borislav Pekić


Evo jos nekih slika ovog polozaja.











 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
Laodikeja, kakve veze ima srpska istorija sa ovim o cemu mi pricamo? Ti istoriju i te velikane neces odbaciti iz razloga sto oni "nemaju veze sa religijom"!

Mi ovde govorimo o "uticaju" pa cak i osnivanju jedne hriscanske zajednice od strane masona koji su "prikriveni satanisti". Dakle direktni uticaj na religiju i njeno ucenje!

Izvini, ali ja sa okultnim i satanizmom necu da imam nista, a videli smo da na onoj slici skoro svi pioniri drze ruke u istom masonskom polozaju, drugi ne drze, sto govori da nisu svi bili masoni, a takodje to govori ni da se nisu dogovorili "da stave ruku na srce u znak Hriscanske vere" - jer bi onda svi drzali ruke tako i EGW i ostali.
Sasvim je jasno o cemu se radi..

Ovo je samo jedan dokaz, Taramana je obecao da ce postaviti, a postavicu i ja, jel ako smo posteni moramo ovo istraziti do kraja a ne zatvarati oci pred ociglednim okultnim uticajem koji je postojao u samim zacecima adventizma.
I ne samo adventizma, vec mormonizma, Jehovizma i ostalih sekti...

Slika:
(pogledajte kako EGW drzi ruku..)

107735828_scaled_448x282.jpg


images


egw-hand-symbols-reno-nevada-campmeeting-ii1.png
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Mire vec sam odgovorio, ali ti takodje slusas samo sebe.

Kada bi bio posten tada bi morao da napustris i odreknes se Srpstva i Pravoslavlja iz istih razloga. jer svi ljudi Srbi sa slika koje sam postavio su se izdavali za pravoslavne Hriscane.

Ja ne kazem da ti to trebas da uradis, vec da objektivno sagledas ceo ovaj problem.

Dakle, moj odgovor je dat i on glasi "da su odredjeni obicaji bili kulturoloske prirode, i ovaj obicaj polozaja ruku je kulturoloski obicaj koji se ustaljio u narodu u Americi u kojoj je bila treadicija clanstvo u masonskoj organizaciji.
To ne znaci da su svi Amerikanci Masoni, vec su odredjeni polozaji ruku postali svakodnvica medju obicnim svetom"

Ellen White i Adventisti su se jos u pocetku ogradili od masonstva, i upucivali na to da neko ne moze da bude Adventista a da pripada masonskoj organizaciji - o cemu je vec opsirno pisao Marko.
Ovo je dato upravo iz razloga sto su Adventisti nastali na tlu gde je tradicija bila da neko bude clan masonske loze.
Mnogi su u Americi pristupali Masonima iz razlicitih pobuda, ugleda u drustvu, privilegija..itd, a ni neznajuci sta je masonstvo u sustini, jer postoji laicko masonstvo koje nema veze sa pravim masonstvom, i postoje redovi koji jedini znaju sustinu same masonerije.

Da postoji nekakva zavera kako se ovde tvrdi, zar bi tada masoni to javno obelodanili svetu, javno prikazivajuci svoje simbole na fotografijama slikajuci se u drustvu Adventista, i time javno priznali "evo mi pravimo zaveru da unesemo masonsvo u Adventizam, i mi smo ga osnovali radi zavere"

Dakle, nema nikakve namerne povezanosti Adventista sa masonima, niti su oni osnovali Adventiste, niti su masonska ucenja prisutna u Adventizmu.

Sada nemam vremena, ali dacu jednu analizu masonskih verovanja i ucenja, i videcemo gde su ona prisutna, da li u Adventizmu, ili pak druhim crkvama.
 
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
Mire vec sam odgovorio, ali ti takodje slusas samo sebe.
Kada bi bio posten tada bi morao da napustris i odreknes se Srpstva i Pravoslavlja iz istih razloga. jer svi ljudi Srbi sa slika koje sam postavio su se izdavali za pravoslavne Hriscane.

Ja ne moram da se odreknem Pravoslavlja jer moju crkvu nije osnovao ''covek'' , vec Bog Isus Hristos, on nije bio ''mason''! A ovi su unosili svoju nauku u nasu crkvu kasnije - 'svevideca oka, pentagrame, piramide' itd...
Eto i odakle simboli kod nas...


Ja ne kazem da ti to trebas da uradis, vec da objektivno sagledas ceo ovaj problem.

Ja objektivno sagledavam i vidim da vasu crkvu osnivaju nekadasnji ''masoni''(satanisti) - a pitanje je i da li su se uopste ikada obratili Hristu, po svemu sudeci su ostali...

Dakle, moj odgovor je dat i on glasi "da su odredjeni obicaji bili kulturoloske prirode, i ovaj obicaj polozaja ruku je kulturoloski obicaj koji se ustaljio u narodu u Americi u kojoj je bila treadicija clanstvo u masonskoj organizaciji.
To ne znaci da su svi Amerikanci Masoni, vec su odredjeni polozaji ruku postali svakodnvica medju obicnim svetom"

Ovo nije nikakva svakodnevica, i za takvu tvrdnju nemas dokaza, osim sto o postojanju Masona u vasim redovima od samih pocetaka svedoci i istorija kao i EGW.

Ellen White i Adventisti su se jos u pocetku ogradili od masonstva, i upucivali na to da neko ne moze da bude Adventista a da pripada masonskoj organizaciji - o cemu je vec opsirno pisao Marko.


Tako je ''ogradili se'' a vidimo EGW gde stoji u istom polozaju sa rukom, inace zene okrecu ruku na drugu stranu...

Da postoji nekakva zavera kako se ovde tvrdi, zar bi tada masoni to javno obelodanili svetu, javno prikazivajuci svoje simbole na fotografijama slikajuci se u drustvu Adventista, i time javno priznali "evo mi pravimo zaveru da unesemo masonsvo u Adventizam, i mi smo ga osnovali radi zavere"

Svi su osnovani od bivsih masona: Jehovini Svedoci, Mormoni a sada i adventisti..
Slucajnost?

Ne radi se toliko o zaveri, koliko o zatrovansti nauke tim putem..

Dakle, nema nikakve namerne povezanosti Adventista sa masonima, niti su oni osnovali Adventiste, niti su masonska ucenja prisutna u Adventizmu.

Vidimo do dana danasnjeg simbole na vasim knjigama, casopisima, za govornicama u crkvi i svuda generalno..
Da li ste se ocistili od toga?
NISTE!

Sada nemam vremena, ali dacu jednu analizu masonskih verovanja i ucenja, i videcemo gde su ona prisutna, da li u Adventizmu, ili pak druhim crkvama.

Slobodno izvoli...
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Mire iznosis gomilu neistina.

Kao prvo - pravoslvnu crkvu nije osnovao Hristos, vec je ona ogranak Rimske crkve, odnosno onoga sto je ona postala spajanjem sa mnogobozackom Vavilonskom religijom..

Ovo spajanje Hriscanskih elemenata sa mogobostvom su doprineli ljudi koji su angazovani za ovu ulogu, ljudi mnogobosci i satanisti uceni u Jezaveljinoj skoli Vavilonske religije.

ISTORIJA MESANJA VAVILONSKE RELIGIJE I HRISCANSKE CRKVE

Hrišćanska crkva je sve do druge polovine drugog veka nove ere sačuvala ovu autenticnu čistotu biblijske istine i praktičnog života.
Od druge polovine drugog veka u crkvi nastaju duboke promene pod uticajem mnogoboštva i mnogobožačkih filozofofija - koje su se polako uvlačile u okrilje mlade Hrišćanske crkve.

Sva ova učenja potiču iz jednog centra - a to je drevni Vavilon, i ova činjenica daje potpuni istorijski odgovor na pitanje - kako je doslo do mešanja Hrišćanstva sa mnogobožačkom filozofijom, i takođe - šta predstavlja pravo Hrišćanstvo i koja su njegova obeležja.

Vavilon je bio centar mnogobozačke filozofije staroga sveta.
Dva od najznacajnijih Božanstava ili kultova Vavilona su bili "Kult sunca, i kult Bogova plodnosti" sa razvijenom obrednom praksom koju su vodili Vavilonski sveštenici - takozvani magovi.

Posle pada Vavilona od trane Persijanaca 538 godine pre nove ere, i njegovim osvajanjem od strane Grčke -predvodjene Aleksandrom Makedonskim 331 godine p.n.e, Vavilonski sveštenici su pod najezdom osvajača - napustili grad Vavilon, i tom prilikom sa sobom poneli svoje Bogove i obredno ritualne elemente, i nastanili se u gradu Pergamu.
Posle smrti Pergamskog cara Atala 133 godine pre nove ere -Etrušćani su iz Lidije (podrucja Pergama), došli u Italiju i sa sobom doneli Vavilonsku religiju sa svim njenim učenjima i obredima.
Oni su uspostavili pontifeksa koji je bio glava sveštenstva, kasnije su Rimljani usvojili oog pontifeksa kao svog gradskog upravitelja.
Julije Cezar je bio uzdignut do vrhovnog pontifeksa Vavilonskog reda, tako je postao naslednik prava i titule Atala - Pergamskog pontifeksa koji je dao Rimu nasleđe Vavilonskog sveštenstva.
Tako je prvi Rimski imperator postao glava Vavilonskog sveštenstva, a Rim je postao naslednik Vavilona.

Posto je u doba pojave Hrišćanstva - mnogobožačka Vavilonska filozofija bila u krizi opstanka, napravljen je istorijski kompromis između ove dve filozofije, a ključni događaj se odigrao 300 godine, kada je Rimski imperator Konstantin Veliki - prihvatio Hrišćanstvo kao državnu religiju Rimskog carstva, i ako sam nikada nije u suštini postao Hriscanin - već do kraja života slavio svoje omiljeno Božanstvo "Mitru - Boga sunca"
Tim činom Konstantin je napravio kompromis između mnogoboštva i Hrišćanstva - omogućivši njihovo spajanje, čime su u Hrišćansku crkvu uneseni mnogi mnogobožački običaji, učenja i verovanja, mnogobočtvo je u sučtini samo promenilo ime, a zadržalo sva svoja negativna obeležja.

Hršćani koji nisu prihvatali ovo mešanje i promene koje su se dešavale unutar crkve - bili su isključeni iz zajednice, i sa njima se postupalo krajnje nehumano.

Rimski imperator je nastavio da vrši ulogu vrhovnog pontifeksa sve do 376 nove ere - kada je imperator Gracijan iz Hrišćanskih razloga odbio ovu titulu.
Međutim, Damaskus - biskup crkve u Rimu, bio je izabran za ovu poziciju vrhovnog pontifeksa.
U ono vreme on je već 12 godina bio biskup - od 366 godine, a na to mesto bio je postavljen uticajem sveštenika svetog Karmela, visoke škole Vavilonske religije koju su osnovali Jezaveljini sveštenici (1 knjiga o carevima 18 i 19 poglavlje).

Godine 381 nove ere - glava Vavilonskog poretka i sveštenstva postala je upravitelj Rimske crkve, tako su Vavilon i Rim ujedinjeni u jedinstvo jednog verskog sistema -Rimokatolickoj crkvi, sa Vavilonskom religijom i sveštenstvom.
Ubrzo posle toga kada je biskup Damaskus postao vrhovni pontifeks - u crkvi su se počeli pojavljivati Vavilonski rituali, obicaji i učenja.

Dakle, Rimokatolicka j Pravoslavna crkva nisu Hriscanske crkve, a daleko od toga da ih je osnovao Hristos, vec su one mesavina Hriscanskih elemenata i vavilonske religije i filozofije.

To dokazuje mnostvo Vavilonskih ucenja i simbola prisutnih u ovim tradicionalnim crkvama, i neumesno je osuditi nekoga za masoneriju ko nema ni jedno masonsko ucenje, a zanemarivati kompletnost prisutnosti Vavilonske religije u tradicionalnim crkvama.


KRST

Krst je tokom istorije bio simbol mnogih mnogobožačkih naroda, njihovih Bogova i kultova i kao takav ima mnogobožačko i okultno poreklo.

Prvi preteča krsta je bio znak u obliku slova T ( tau ), simbol Tamuza ( boga sunca i prirode ), od koga će kasnije nastati različiti oblici koji svi do reda i maju magijsko kultni karakter.



Krst vodi svoje poreklo iz drevnog Vavilona i bio je znak starih Haldeja koji se koristio prilikom prinošenja prvorođenog deteta na žrtvu bogu sunca.
Male bebe bi bile žrtvovane tako - što bi im se pravio rez na grudima u znaku krsta i vadilo im se srce, to je bila žrtva koja je trebala da umiri boga sunca i donese život naciji.

Krst je bio simbol posvećen i bogovima plodnosti i njegova vertikalna i horizontalna linija - predstavljaju muški i ženski princip.

On je Merkurovo ili Hermesovo obeležje ( bog trgovine i putovanja, zaštitnik lopova i kockara ), i predstavlja čekić boga "Tora" ( boga munje i groma ).

Za Feničane krst je bio oruđe za žrtvovanje njihovom bogu Vaal - u, a ya Egipćane simbol života.
U Egipatskoj mitologiji njega su koristili bogovi, kao sredstvo za buđenje mrtvih u novi život.



Prekrštavanje rukom u znaku krsta, klanjanje i molitva prema istoku ( mestu rađanja svetlosti ), predstavljao je ritual u čast boga sunca.

Krst je i masonsko obeležje i stavlja se na kecelju učitelja masonske lože, u masoneriji predstavlja simbol vaskrslog boga sunca Tamuza.

Danas ga koriste različite političke i društvene organizacije.



Rimski sistem raspeća na krst - je bio ritual žrtvovanja bogu sunca koji je bio jedno od glavnih Rimskih božanstava.
Krst je bio opredni predmet i sprava za mučenje i egzekuciju.

Na jednom od ovih mnogobožačkih krstova razapet je i Gospod Isus Hristos - omogućivši spasenje svim ljudima koji prihvatanje njegovu žrtvu kao otkup za lične grehe.




PRAZNOVANJE NEDELJE


U mnogožaćkoj planetarnoj sedmici - svaki dan je bio posvećen određenom Bgu.
Nedelja je bila posvećena paganskom bogu sunca i ovaj kult je bio osnova svih religija u davnoj prošlosti
* SUNDAY - Nedelja: Solis (Sunce) dimanche domenica domingo Sun
* MONDAY - ponedeljak: Lunae (Luna - Mesec) lundi lunedi lunes Moon

* TUESDAY - utorak: Martis (Mars) mardi martedì martes Tiw (the Anglo-Saxon god of war, the equivalent of the Norse Tyr or the Roman Mars)

* WEDNESDAY - sreda: Mercurii (Mercur) mercredi mercoledì miércoles Woden (the Anglo-0Saon equivalent of the Norse Odin or the Roman Mercury)

* THURSDAY - četvrtak: Jovis (Jupiter jeudi giovedi jueves Thor (the Norse god of thunder, the equivalent of the Rofman Jupiter)

* FRIDAY Veneris - petak: (Venera) vendredi venerdi viernes Frigg (the Norse god of love and fertility, the equivalent of the Roman Venus)

* SATURDAY - subota: Saturni (Saturn) samedi sabato sábado Saterne (Saturn, the Roman god of agriculture)
U najstarijem Vavilonskom astrološkom sistemu - bog sunca je bio vrhovni bog vladar, i glavni bog zodijaka.- zvezanog sazvežđa, dok se smatralo da svi drugi bogovi proishode iz njega - da su samo njegove manifestacije, emanacije i inkarnacije, telo njegovog tela.
Zato su sve prirodne pojave smatrane samo manifestacijom jednog boga - sunca, i to verovanje su kasnije usvojili svi drevni narodi.
U svakom narodu bog sunca je imao drugačije ime.
Persijanci su ga zvali Mitra, Asirci Bel, Haldejci Šamaj, Feničani i Sirci Vaal, Egipćani Amon Ra, Indijci Šiva ili Višnu kao njegove inkarnacije, Indijanci Kvecalkoatl..

Kod mnoggobožačkih naroda - sunce je predstavljalo drevni simbol božanske sile koja daje život.
Pošto je bog sunca u toku dana na nebeskom svodu donosio svetlost, a po noći zalazio za horizont i silazio u podzemlje i tamu - njemu su pripisivane dve suprotne osobine.
On je bio obožavan i kao dobar i zao, i kao muški i ženski princip.
Odatle potiče okultno shvatanje - da je kosmička energija i zla i dobra, i da su oba ova principa neophodna za ravnotežu i harmoniju u svemiru.
Iz tog razloga postojao je ritual prinošenja ljudskih žrtava - kako bi se bog sunca umirio i podario svetu svetlost i blagostanje.
Danas među najvećim obožavaocima boga sunca - spadaju Masoni, kao i svi hermetički ( magijski ) pravci
U masoneriji sunce kao izvor materijalnog svetla - predstavlja
izraz intelektualnog prosvetljenja za kojim Masoni tragaju.
Ono je za masone samo vidljivi simbol suverenog autoriteta, odnosno skrivenog Masonskog boga.
Masoni za sunce uglavnom koriste ime antičkog boga Ozirisa.
Slike u crkvama Rimokatolicizma i Pravoslavlja - prikazane su sa likovima sa sunčevim diskom iza glave:










Mnogobožački bogovi predstavljeni su na ovaj način:







Jedan od masonskih simbola je svevideće oko.
U Egiptu ovaj simbol predstavlja Ozirisa.
Grci su sunce naživali "Jupiterovo oko ioko sveta"
U Indiji - Šiva bog sunca je predstavljen u vidu oka.
Ono je simbol božjeg sveznanja.
U okultizmu - oko je simbol okultnih moći, vidovitosti i elemenat duhovnog prosvetljenja.



Kod Rimljana je bio zastupljen kult sunca.
U Rimskoj mnogobožačkoj tradiciji su postojala dva vida ovog kulta - nacionalni kult sunca kao sastavni deo Rimske religije od starine, i Mitraizam - kult sunca prenet iz Persije u doba pojave Hrišćanstva.
Mitraizam se u Rimskoj imperiji širio prvo kao privatni kult, a kasnije za vreme cara Marka Aurelija Heliogabala ( 218 - 222 n. e ), postao je službeni kult celog carstva.
Dan posvećen bogu sunca se kod Rimljana nazivao "Dies Solis" ( dan sunca ), i danas se na pojedinim jezicima nedelja naziva - dan sunca, Engleski - Sundau, Nemački - sontag.
Prihvatanjem Hrišćanstva od strane mnogobožačkog Rima i jednim ediktom Rimskog imperatora Konstantina velikog - nedelja ( dan sunca ), preuzima ulogu Hrišćanskog praznika, kao uspona na dan kada je Bog stvorio svtlos i na Hrista kao vaskrslo sunce pravde.
Značaj dotadašnjeg biblijskog dana odmora subote je izbrisan, a na njegovo mesto postavljen novi dan - nedelja, simbol boga sunca.
Ovaj konstantinov dokument o obaveznom svetkovanju sunčevog dana je objavljen 321 godine nove ere i glasi:
"Načasni dan sunca - neka se gradska uprava i narod koji živi u gradu odmaraju, i neka sve radionice budu zatvorene.
Međutim - na selu, seljaci koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno nastaviti svoje poslove, jer se dešava da koji drugi dan nije pogodan za setvu ili za rad u vinogradu.
Neka se obavljaju takvi poslovi - da ne bi ppropali blagoslovi koje nam nebo šalje"
Najraniji crkveni sabor koji se bozabavio svetkovanjem nedelje - bio je sabor u Laodikeji 364 godine nove ere.
U svom 29 kanonu ovaj sabor je objavio:
"Hrišćani ne smeju da svetkuju subotu i da se odmaraju tog dana - već moraju da rade, ali dan gospodnji treba naročito da poštuju, i kao Hrišćani toga dana ne treba da rade.
Ako budu dalje svetkovali subotu - neka budu prokleti"
Postoje različite izjave ponikle iz redova Rimokatolicizma, koje svedoče o tome - da je Rimokatolička crkva svojim autoritetom prenela svetost subote na nedelju.
Neke od ovih izjava glase:
"Nedelja je Katolička institucija i zahtevi za njeno svetkovanje jedino se mogu definisati na osnovu katoličkih principa" ( the catolic press, Sidney - Australia, August 1900 ).
"Od početka do kraja svetog pisma - nema nikakvog označenog teksta, koji bi opravdao promenu sedmičnog javnog bogosluženja - od poslednjeg dana u sedmici na prvi" ( priest Bradu - in the adress reported in the Elizabeth. nj. news - march 18. 1903 ).
"Biblija nigde ne podupire svetkovanje nedelje, ona je ustanova Katoličke crkve, i oni koji praznuju taj dan - poštuju zapovest Katoličke crkve" ( bishop Simour - vhu vi keep sundau ).
"Mi smo promenili od sedmog dana na prvi dan sedmice, od subote na nedelju - autoritetom svete Katoličke apostolske Hristove crkve" ( statement of Katholic church ).
I pored svih zabrana koje su u istoriji uspostavljene protiv svetkovanja subote - tokom cele istorije su postojali Hrišćani koji su poštovali ovaj dan koji je deo Božjeg zakona kao četvrta zapovest i uspomena na stvaranje i simbol Božje stvaralačke sile i njegovog autoriteta.


CRKVENO SLIKARSTVO, IKONE I KULT SVETACA

Običaj crkvenog slikarstva i upotrebe ikona u religijske svrhe - ima mnogobožačko poreklo, i bio je zastupljen u različitim kulturama i filozofijama starog sveta

U mnogobožačkim filozofijama - postojao je običaj da se unutrašnjost hramova ukrašava slikama i zidnim prikazima bogova i boginja kojima je hram bio posvećen, kao i simbolima, slikovitim predstavama duhovnog sveta i elementima vezanim za čoveka ui zagrobni život.

U ovu grupu zidnog slikarstva - posebno mesto zauzima Egipatska umetnost, sa svojim tipičnim predstavama bogova, i slikovitim prikazima iz života Egipatskih faraona, njihova ovozemaljska vladavina, smrt i prelazak iz vidljivog sveta u svet bogova.

Zidovi hramova su bili oslikavani i hijeroglifskim pismom, u kome su opisani različiti mitovi i legende, kao i zapisi iz istorije ratova i Egipatske civilizacije.




U starom Vavilonu - zidovi hramova su uglavnom bili ukrašavani slikama svetih životinja, kao i ornamentima iz prirode i čovekovog svakodnevnog života.




Običaj simboličnog oslikavanja postoji u masoneriji.
U masoneriji hram predstavlja makrokosmos - njegova unutrašnjost je simbol univerzuma u kojoj su predstavljeni astrološki simboli, planete sazvežđa, i u samom centru svevideće oko - kao simbol vrhovnog boga sunca.
Sam izgled hrama je kockastog oblika i u ritualnom smislu predstavlja ujedinjenu silu svetlosti i mraka, kao i njihov stalni sukob.



Običaj slavljenja svetaca takođe ima mnogobožačko poreklo i potiče iz paganskog kulta mrtvih i verovanja da duše pokojnika posle smti - mogu uticati na materijalni svet, i da su zainteresovane za dobrobit svjih bližnjih.
U nekim filozofijama - duše umrlih su se zamišljale kao moćni duhovi koji su mogli da se razgnjeve ili da kazne ako im se ne bi udovoljilo.
U tu svrhu - postojali su rituali koji su trebali da umire duhove i učine ih zadovoljnima.
Postojao je oičaj da se se nakon smrti sačuvaju pokojnikove lične stvari - delovi odeće, nakita, kose i delova tela, koji su imali magijsko kultni karakter i smatrani su svetima.
U toku 4 veka - u Hrišćanskoj crkvi se dešavaju duboke promene.
Pod uticajem mnogoboštva a u težnji da se mnogobošcima olakša prelaz u Hrišćanstvo - crkvene vođe pretvaraju mnogobožačke hramove u Hrišćanske crkve, a mnogobožačke bogove u Hrišćanske svece, promenivši samo formu - dok je suština ostala ista.
Najpre se u Hrišćanskim crkvama ovog razdoblja - javljaju slike, i to u istočnim crkvama samo slike, a u zapadnim pored slika i kipovi.






Narod je u slici ( ikoni ), gledao neposrednu Božju blizinu, verovao je da slika ima čudotvornu moć, bilo je čak i sveštenika koji su strugali boju sa slika i mešali je sa svetom pričesti.
U crkvi se gotovo 150 godina vodila borba za i protiv obožavanja slika.
Tu borbu je odpočeo car Lav III Isaurijski ( 741 - 755 n. e ).
Njegov sin Konstantin - bio je još vatreniji protivnik obođavanja slika.
On je 754 godine - sazvao sabor u Hijereji na Maloazijskoj obali, na saboru je bilo prisutno 333 episkopa, obožavanje slika ( izjavili su Episkopi ), protivi se nauci svetog pisma.
Godine 787 je II Nikejski sabor je ukinuo zaključke Hijerejskog sabora i opet uspostavio obožavanje slika.
Pod carem Lavom V Jermeninom - opet je odpočela borba protiv obožavanja slika.
Za vreme carice Teodore - proglašena je restauracija ikona.
Opet je jednim sinodom uspostavljeno obožavanje slika, i 11 mart 843 godine - se slavio kao dan pobede pravoslavlja ( i ako je to bio najveći poraz u istoriji borbe za veru ).
Taj praznik je istočna crkva sačuvala do danas kao "nedelju pravoslavlja.


CRKVENA ARHITEKTURA

Dananji sistem crkvene arhitekture i umetničkog građenja hramova - vodi svoje poreklo iz mnogobožačkog kulta bogova plodnosti.

Ovaj kult je bio zastupljen u svim kulturama i filozofijama starog sveta i potiče iz prastarog mita o Egipatskom bogu ozirisu.

Ovaj mit govori o tome - kako je Ozirisa ubilo protivničko božanstvo i iseklo ga na četrnaest delova.
Kada ga je iseklo - ovo neprijateljsko božanstvo je sve te delove razbacalo po reci Nil - u.
Boginja Izis - Ozirisova žena, pronašla je sve te delove njegovog tela, osim jednog - genitalnog organa.
Od tog trenutka - ona je stvorila kult obožavanja Ozirisovog genitalnog organa - poznatijeg kao "falusni kult" ili kult bogova plodnosti.

Neki od najznačajnijih simbola ovog kulta - su bili uspravni stubovi, kao i karakteristični hramovi sa tornjevima i kupolama koji predstavljaju Ozirisov genitalni rgan, a posvećeni su ovom kultu.

Jedan od naziva za ove stubove je "obelisk" što znači "Valov stup ili Valov genitalni organ"
U nekim slučajevima se verovalo da su ovi stubovi od kamena - prebivalište bogova ili demona, ili domovi za duhove.

U Egiptu - Horus i Set su predstavljeni simbolom dva stuba, blizance graditelje i podupirače nebesa.

Pan je Bog sa likom jarca često bio predstavljen obeliskom.



U hinduizmu - Šiva bog plodnosti je prikazan u svetom kamenju koje ima oblik genitalnog organa, a koje se naziva "Šivalinga - Sivin genitalni organ"




Jedan od ovih Egipatskih stubova - danas se nalazi ispred katedrale svtog Petra u Vatikanu, i na to mesto je postavljen naredbom pape Siksta V.
Drugi se nalazi u Vašingtonu i naziva se "Vašingtonski spomenik"



Jedan od Egipatskih simbola je i prelomljeni stub.
U Egipatskoj mitologiji - izida je prikazana kako plače kraj prelomljenog stuba, koji krije telo njenog supruga Ozirisa, dok iza nje stoji Horus i sipa joj ambroziju u kosu - simbol večne mladosti i besmrtnoosti.

Ovi mnogobožački elementi - simboli falusnog kulta i bogova plodnosti, danas su uglavnom zastupljeni u tradicionalnim crkvama Rimokatolicizma i pravoslavlja, kao i u Islamu.

Neki od primera ove simbolične arhitekture su - katedrala svetog Pavla u Londonu, katedrala Apsida u Vormsu, crkva Vasilija blaženog na crvenom trgu u Moskvi, Dvorana svetog Đorđa u Liverpulu, linkoln memorijal u Vašingtonu, Hahia Sofia u Turskoj, i mnoge druge.







BOŽIĆ

Praznik kojim tradicionalni Hrišćani obeležavaju Hristovo rođenje - u paganskoj filozofiji je bio posvećen rođenju Boga sunca.
Ovaj praznik se kod Rimljana obeležavao 25 decembra pod nazivom "Dies solis natalis invicti" rođendan Boga sunca.

Po ovoj paganskoj filozofiji - Hananski bog Vasl ( bog sunca i prirode ), bio je ubijen od strane svog suparnika - boga suše i vreline po imetu Mot.
Njegova sestra i žena po imenu "Anat" ( boginja krvoprolića i rata ), preklinjala je Mot - a da Vala vrati u život, ali kada su svi njeni napori propali - ona se razbesnela i u svom besu nadjačala i ubila Mot - a, uzela svog mrtvog brata i odnela ga na brdo bogova - gde je on vaskrsao u novi život.
Posle toga ( smatralo se ), njegova smrt i vaskrsenje su se odvijali godišnje.

Ovaj mit potiče iz drevnog Vavilona, a u vezi je sa njegovim prvim osnivačem "Nevrodom" Nojevim praunukom, i njegovom ženom "Semiramidom"

Kada je Nevrod propovedao izvesnom caru da on treba da obožava sedam zvezda i dvanaest znakova zodijaka - car je odredio da ga ubiju strašnom smrću.
Nakon Nevrodove smrti - njegova žena Semiramida rodila je sina i dala mu ime Tamuz, rekavši da je to reinkarnirani Nevrod - bog sunca, a da je ona majka božja, duh božji u ljudskoj majci, kraljica neba, devica majka.
Svog sina Tamuza poroglasila je spasiteljem, i uskoro su se svuda mogle naći statue žene koja u naručju drži malog dečaka.

"Dies solis natalis invicti" praznik posvećen rođenju boga sunca Tamuza, reinkarniranog Nevroda - mitološkog "Vaal - a" kasnije je prenesen u tradicionalne crkve zapadnog Rimokatolicizma i istočnog Pravoslavlja - sa svim popratnim običajima i verovanjima, i postao Božić - praznik posvećen Hristovom rođenju.

Na dan ovog praznika - mnogobošci su pekli okrugle kolače u obliku sunčevog diska, kitili jelke i mala drveća, palili baklje, unosili grane drveća u domove - jer se verovalo da bog sunca Vaal živi u svetom drveću i da time mogu osigurati napredak doma.

images


Smatralo se da bog sunca u određenim trenutcima - prelazi preko neba u svojim vatrenim kolima noseći praznične darove i blagostanje naciji.

Hananski bog Vaal je na reljefima prikazan kao bradati čovek sa šiljatom kapom i kićakom, dugom haljinom opasanom širokim kaišem oko pojasa.

U germanskoj mitologiji postojalo je božanstvo kome su se prinosile ljudske žrtve.
Ovi ratnici su obećavali svome božanstvu čije je ime bilo "Tijaz" da će mu darivati pobedu koju budu izvojevali nad neprijateljem, kao i sav plen posle bitke.
Oni su takođe verovali da božanstva mogu postati drveće.
Kada im božanstvo odgovori na molitve - oni su glave svojih neprijatelja zajedno sa plenom vešali na sveto drveće.

Svi ovi opisani mnogobožački običaji - danas se praktikuju u tradicionalnim crkvama istoka i zapada u vreme praznovanja određenih praznika, kao i popratni elementi u vreme trajanja Božića, poput - pečenja slavskog kolača, sečenje badnjaka, ukrašavanja božićne jelke, paljenja vatrometa, prskalica i ukrasnih sveća, verovanje u božić batu i deda mraza - koji dolazi sa neba u kočijama koje vuku irvasi i daruje decu božićnim poklonima.


USKRS

Praznik kojim tradicionalne crkve obeležavaju Hristovo vaskrsenje - ima mnogobožaško poreklo i povezano je sa verovanjem u paganskog Boga Ozirisa i mitsku pticu Feniks.
Feniks je prikazan kao onaj koji prevozi Ozirisa.

U paganskoj mitologiji ova ptica biva oborena na zemlju i spaljena u plamnu, ali ubrzo zatim vaskrsava iz sopstvenog pepela i doživljava ponovo rađanje.
Iz tog razloga - ona je postala simbol besmrtnosti i vaskrsenja.

Egipćani i Feničani su verovali da Feniks predstavlja boga koji se uzdigao na nebu u vidu zvezde danice.
Većina okultista veruje - da je Feniks simbol Lucifera - sotone, koji je bačen u oganj, a koji će jednog dana trijumfalno ustati.

Kod različitih naroda Feniks je imao različite nazive.
U Egiptu on se nazivao "Heron" ( na Engleskom Heron znači čaplja ).

Za Vavilonjane, Asirce i Hinduse - to je bio paun, ponosita ptica koja na svom perju ima mnoštvo očiju, koja simbolizuju mudrost i znanje.

Za stare Maje iz Jukatana u Meksiku - Feniks je predstavljen simbolom pernate zmije i nazivao se "Kulkulkan, što na Majanskom jeziku znači "divna ptica zmija" ( kulkul - divna ptica / kan - zmija ).

Meksički i Astečki bog sunca "Kvecalkoatl" je takođe predstavljen kao pernata zmija.



Simbol pernate zmije nazvane "Kulkulkan" je povezan i sa Vatikanom - sedištem Rimokatoličke crkve, na čijem brežuljku se nekada nalazio hram boga "Janusa" i pagansko proročište.
Naziv mesta "Vatikan" je izveden iz dve reči: Vatic - prorok, vračar, i Can - zmija, što znači "prorok zmija" ili "proročište posvećeno zmiji"

Lucifer - sotona, je u bibliji prikazan simbolom zmije koja je zbačena sa neba ( otkrivenje Jovanovo 12. 9 / 20. 1 - 3 ).

U pojedinim crkvama tradicionalnog Hrišćanstva - mogu se videti predstave mitske ptice Feniks, isklesane u kamenu, u vidu mozaika na podu ili prozorima - u nekim slučajevima kao pernata zmija, dvoglavi orao, ili paun okružen zodijakom.



Običaj farbanja jaja takođe ima mnogobožačko poreklo i sreće se u mnogim kulturama.
Ono je simbol stvaralačke snage iz koje je nastao svet.
Smatra se da je postojalo kao prvobitni početak i da su iz njega nastali prirodni elementi - nebo i zemlja, ono je simbol savršenstva.

U alhemiji - jaje mudrosti je imalo važnu ulogu kao simbol prvobitne materije "prima materia" iz čega je vatra mudrosti izlegla kamen mudraca.

Zajednički simbol za Indijce, Egipćane i Druide - je bila zmija umotana oko jajeta, vezan za stvaranje svemira.


Rimski Bog Merkur je prikazan u jajetu mudrosti



Za okultiste - krilato jaje je predstavljlo simbol vaskrsenja i ponovnog rađanja.



U mnogobožačkim hramovima bio je običaj da se zidovi ukrašavaju reljefnim prikazima jaja i svetih životinja - poput zečeva, koji danas predstavljaju popratne elemente u obredu farbanja jaja.







KULT DEVICE MARIJE

Vodi svoje poreklo iz prastarog Vavilonskog kulta boginje plodnosti - boginje majke.
Njegov začetnik je Semiramida - žena Nevroda Nojevog praunuka i osnivača grada Vavilona.

Zajedno sa Nevrodom - semiramida je razvila kult magije, usko povezanim sa sveštenstvom zavetovanim celibatom, što je bio verski plašt radi skrivanja preljube, bluda, homoseksualnosti, lezbejstva i sodomije.
Monahinje su bile hramske prostitutke, služeći sveštenicima one su nazvane Vestalkama.
Sve ove perverzije - bile su uvrštene u okviru velikog rituala hramske svete prostitucije u magiji.

Pošto je rodila sina nakon tragične smrti svog supruga Nevroda, proglasila ga je reinkarnacijom Nevroda i bogom sunca, a sebe boginjom majkom, i zahtevala da joj se prinose žrtve u vidu malih beba, kojima bi se na grudima pravio rez u obliku znaka T, simbola njenog sina Tamuza - boga sunca, i vadilo im se srce.
Tada bi ona za uzvrat ostvarila mir sa bogom za celu naciju.

Semiramida je izmislila ispovest pred sveštenikom, da bi se dobio uvid u to - šta rade njeni podanici. koji su se ispovedali radi straha od crne magije.

Tkom vekova Semiramida je bila obožavana u kultovima Vavilonske Ištar, Atine - boginje rata,
Venere ili Afrodite - boginje ljubavi, Dijane, Artemide - boginje lova, Egipatske Izis, Lune - boginje meseca, Astarote, Hinduse Isi, Rimske Kibele, Meksičke Koatlik..

I danas u okultnim i magijskim ritualima - ovo božanstvo se slavi kao zaštitnica magije i okultizma u kultu svete prostitucije.

Semiramida i njene kasnije predstave - uvek su prikazane kao žena sa detetom u naručju, i imenima "boginja majka, kraljica neba, devica majka, što su i današnje karakteristike i imena koja se pripisuju biblijskoj Mariji.







RITUALNO PALJENJE SVEĆA I TAMJANA

U mnogobožačkim filozofijama sveća je oduvek imala magijsko kultni karakter i koristila se u ritualima slavljenja paganskih bogova, kao i elemenat opštenja sa duhovima predaka u magiji, okultizmu i veštičarenju.
Jedno od glavnih božanstava paganskih naroda - je bilo sunce.
Iz tog razloga - sveće su se uvek pravile od žutog voska, da bi predstavile boju sunca.
Sveća je simbol sunčeve svetlosti i vatre.
Sveća se kao obredni simbol vezuje za različite mnogobožačke praznike.i svetkovine.
Jedna od ovih svetkovina je praznik pod imenom "svećenica" ili praznik proleća, mada ima više naziva i poznat je kao praznik baklji, boga Pana, visibabe, dužih dana, ili dan Brigide - boginje vatre.
Ovaj praznik se slavio 2 Februara i proslavljao je dolazak proleća i vreme očišćenja - posle pritajenog života zime, kroz obnoviteljsku moć sunca.
On je takođe praznik svetla i plodnosti, koji se obeležavao velikim plamenovima, bakljama i vatrom u svakom obliku.
U toku ovog praznika - postojao je običaj nošenja kruna na kojima su zapaljene sveće.
Svećenica je i jedan od veštičjih svetkovina koji proslavlja oporavak boginje majke - pošto je rodila boga sunca.
U mnogobožačkom Rimu - ovaj praznik se obeležavao nošenjem baklji i sveća u čast boga "Februa" po kome je mesec Februar dobio ime.
Grci su držali ovaj praznik u čast "Cerere" boginje prirode - Prozerpinine majke, koja ju je sa učesnicima obreda koji su nosili sveće - tražila u podzemnom svetu.
Ovaj praznik "svećenica" koji se slavio 2 Februara - prenesen je u Hrišćansku crkvu, i pod istim imenom i običajima sa svećama - posvećen je očišćenju blažene device Marije.
Svećenica, odnosno "praznik baklji" predstavljao je samo jednu od paganskih upotreba vatre.
Mnogi bogovi i Boginje iz mitologije su nosili baklje.
Neki od njih su - Hekata ( kraljica veštica ), Komus, Eros, Himenej, Apolon, Litija, Eos, Aurora, Jakios i Fosfor - odnosno Lucifer.
Svetlost baklje je važan masonski simbol.
Za masone baklja predstavlja okultne veštine i nauke, doktrine i dogme - čijom svetlošću istina postaje vidljiva.
Poznata je i baklja koja se nosi prilikom olimpijskih igara koje su u antičkoj Grčkoj bile posvećene Grčkim bogovima za koje se verovalo da prebivaju na planini Olimp.
Lucifer - sotona, prikazan je kao čovek sa bakljom u ruci.



Tamnjan se poput sveće koristio u mnogobožačkim obredima i ritualima.
Verovalo se da ima magijska svojstva i da tera zle duhove.
Koristio se kao žrtva bogovima - poznatija kao sveti kaad.



UPOTREBA SVETE VODE

Obredna upotreba svete vode - potiče od prastarog običaja ritualnog pranja i verovanja da voda ima lekovita i magijska dejstva, da leči telo, duh i dušu.

Pojedini mnogobožački narodi veruju da određene reke - poput Indijske reke Gang predstavljaju Božanstva, i da kupanje u njima može izbaviti, očistiti, oprati i izlečiti čoveka.
Neki čak piju vodu iz ove reke - verujući da će dobiti unutarnje pročišćenje.



Pojedini narodi su verovali u postojanje izvora večne mladosti, čija voda donosi trajnu mladost i lepotu, dobro zdravlje i dug život.

Kod Jevreja Hristovog vremena je takođe bio zastupljen obred upotrebe vode i ritualnog pranja.
Hristos je ovaj obred okarakterisao kao čisto ljudsku zapovest.


SVEŠTENIČKO BLAGOSILJANJE
RUKOM U ZNAKU KRSTA I PREKRŠTAVANJE SA TRI PRSTA


Dva spojena prsta i osenjavanja u pravcu druge osobe - je okultna praksa, i u okultizmu predstavlja znak proklinjanja i sotone.

Znak od dva spojena prsta simbolizuje masonsko - gnostički zakon suprotnosti, potrebu za svetlošću i za tamom, i za dobrim i za zlim, i za bolom i za zadovoljstvom.

Ovo potiče iz Persijskog dualizma ( doktrine po kojoj postoje bog dobra i bog zla, i da su oni jednaki po moći i neophodni za ravnotežu u kosmosu ).

U satanizmu - dva spojena prsta su poznata kao znak strelca, odnosno - rogatog boga magije i lova.

U magiji je postojalo duboko ukorenjeno verovanje u fascinaciju i očaranost senki.
Tako je veštica ili mag - znakom ruke mogao da ih koristi ili da izazove bolest i smrt, ili da inspiriše ljubav.

Okultisti su verovali - da senka sveštenikovih prstiju podignuta za blagosiljanje - ima loše značenje.
Naročita stvar koja je povezana sa tako podignutom rukom i dva prsta, jeste - da njena senka predstavlja glavu i rogove Bafometa ( rogatog hemofroditskog bića u obličju jarca ), simbola crne magije i vitezova templara.

Ovaj znak rukom bio je široko rasprostranjen, i koristio se u Masoneriji, okultizmu i magiji, kao i u istočnjačkim filozofijama.

On predstavlja simbol paganskih i okultnih božanstava - Bafometa, rogatog boga Pana, Jupitera, Saturna i Lucifera.

On je u novije vreme bio znak komunističkih vojnika i veterana za mir.

Većina ikona i vresaka u crkvama tradicionalnog Hrišćanstva - prikazuju svece sa podignutom rukom i dva spojena prsta u stavu blagosiljanja.



Bafomet - rogato hemofroditsko biće u obličju jarca ( koji simbolizuje sotonu ), prikazan je sa isto tako podignutom rukom i dva prsta u stavu blagosiljanja.



U ovo spada i ritualno prekrstavanje rukom sa tri prsta, što predstavlja okultni magijski Joga znak poznatiji kao MUDRA, simbol astralnih okultnih Bozanstava, pri cemu svaki prst simbolizuje jedno od Bozanstva, Palac - Jupiter, Kaziprst - Merkur, Srednji - Sunce, dodirom odredjenih delova tela sa tri spojena prsta ostvaruje se Bozansko delovanje na coveka, Celo - intelekt, Grudi - srce, emocije, ramena - ruke, aktivni deo coveka.



RITUALNOI KRUŽENJE OKO CRKVE U PROCESIJI

U filozofijama mnogobožačkih naroda - krug predstavlja simbol univerzuma, kao i simbol boga suncaili sunčev disk.

Jedan od simbola koji naročito preovlađuje u Masoneriji - jeste krug sa tačkom u sredini.

Ovaj simbol potiče iz Egipatske mitologije i predstavlja Sunce i boga Ozirisa.
Tačka u krugu je jedan od hiroglifskih znakova Boga sunca "Ra"

U Indijskoj mitologiji krug ili tačka u krugu - predstavlja Šivu boga sunca.
Po Indijskoj mitologiji - tačka je muški princip a krug ženski, tačka je postala sunce a krug sunčev sistem - za koji su drevni narodi verovali da je univerzum a sunce njegov centar, odnosno - da je univerzum načinjen u obliku kruga.

Druidi su koristili tačku u krugu kao simbol njihovog najvišeg Božanstva Odina.



Krug je okultni i magijski simbol i koristi se u ritualima prizivanja demona, veštičjeg kola, igranja kola za dušu..
Poznati su i krugovi koji predstavljaju znak olimpijskih igara, koje potiču iz antičke Grčke - a bile su posvećene Grčkim Bogovima koji su po verovanju prebivali na olanini Olimp.



Jedan od magijskih simbola je obrnuta petokraka zvezda unutar kruga.
Ovo je najviši oblik satanističkog izražaja i predstavlja "Bafometa" kozoliko hemofroditsko biće u obličju jarca, kao i boga menesa i Lucifera.



Sam krug ili čin kruženja ( igranja kola ili stava u znaku kruga ), predstavlja oblik obožavanja u ritualima falusnog kulta i bogova plodnosti, kultu boga sunca, kao i u okultizmu, magiji, veštičarenju i satanizmu.

Ovaj obred ritualnog kruženja oko hrama u procesiji danas se uglavnom praktikuje u crkvama istočnog - Pravoslavlja.

OBREDNI NAKIT I RELIKVIJE

Obredno ukkrašavanje nakitom u religijske svrhe ima magijsko poreklo i potiče od drevne magijske prakse i verovanja.

U najstarije vreme nakit se nosio sa ciljem da odagna negativnu energiju koja se zamišljala u vidu zlih duhova.

Magovi uglavno nose nakit jer on usmerava energiju u različite delove tela.
Prsten, narukvica, ogrlica oko članka i vrata - smatraju se sredstvom za zaštitu od zla.

Ogrlice su se često nosile u predelu srca, radi emocija, učvršćivanja ljubavi, ili zaštite.

Prsten predstavlja krug - simbol večnosti, jedinstva, reinkarnacije i svemira.
Prsten je bio predmet koji štiti, magični čuvar koji je rasterivao zle sile.

Amajlija je nakit koji često ima natpis sa magijskom vrađbinom, ili simbolom koji treba da zaštiti nosioca od zla, ili da mu pomogne

Neke amajlije predstavljaju pločice sa urezanim kabalističkim znacima, za koje se veruje da imaju delotvornu okultnu moć.

Perle ili brojanice - takođe imaju okultno poreklo, i koriste se u veštičjim i šamanskim ritualima bacanja čini, kao i u istočnjačkim filozofijama.



Obredni predmeti i relikvije koji se koriste u tradicionalnim crkvama istočnog i zapadnog Hrišćanstva, a koje po verovanju predstavljaju crkvene svete stvari koje se koriste u obredno ritualne svrhe - takođe imaju magijsko okultno poreklo i primenu.

U to spadaju predmeti poput "krstova, obrednog crkvenog posuđa ( putira ili pehara, čaša, tanjira, kašičica za deljenje pričesti.. ), kadionica i kandila, svećnjaka, relikvija i stvari donetih iz svete zemlje Izraela, poput zemlje sa mesta Isusovog groba, delova krsta na kome je Isus razapet, svetog koplja kojim je Rimski vojnik proboo Isusovo rebro, delovi balsamovanih tela i odeće znamenitih ličnosti i svetaca, svetih knjiga, svetog odra - sveca pokojnika, svetih moštiju, svetih zvona nad kojima se obavlja njihovo krštavanje u vodi.

SIMBOL DVOGLAVOG ORLA

Simbol orla se sreće u mnogim civilizacijama i mnogobožačkim kultovima starog sveta.
Orao je u mnogobožakim filozofijama nazvan "Jupiterovom pticom" i često se identifikuje sa mitskom pticom Feniks.
U Egiptu, Grčkoj i Persiji - bio je posvećen Bogu sunca.
Među druidima bio je simbol njihovog vrhovnog Boga "Odina"
Grci su ga obožavali i kao Boga munje.
U Egiptu je predstavljao velikog boga sunca "ra"
On je bio simbol beskonačnog, vrhovnog razuma i inteligencije.
Orao se koristi i u Masoneriji.
15 stepen u Masoneriji - zove se vitez orla, a 30 stepen - vitez belog i crnog orla.
Belo i crno na orlu simbolizuje "jin - jang"
Orao je takođe jedan od najstarijih simbola za okultno i natprirodno.
Nacisti su koristili simbol orla ukombinaciji sa svastikom ( kukastim krstom ), koji predstavlja još jedan od mnogobožačkih simbola




Simbol paganskog boga "Janusa" ( boga haosa - prikazanog sa dva lica ), bio je dvoglavi orao.
Dvoglavi orao je simbolika za prošlost i budućnost .
Takođe se veruje da on aludira na čovekovu prirodu, glava koja gleda ka istoku je simbol čovekovog duhovnog vida, a glava koja gleda na zapad - odnosi se na njegov fizički vid.
Orao se u mnogobožačkim filozofijama identifikuje sa mitskom pticom "Feniks" koja po paganskoj mitologiji biva bačena u oganj, ali ubrzo zatim vaskrsava iz sopstvenog pepela i doživljava ponovo rađanje.
Po tome - na je simbol besmrtnosti i vaskrsenja.



Na nekim simbolima - ptica Feniks je prikazana kao dvoglava ptica koja se uzdiže iznad plamena vatre, što je aluzija na dvoglavog orla, koji je samo jedna od predstava mitske ptice Feniks.
Većina okultista veruje da je Feniks simbol Lucifera koji je bačen u oganj, a koji će jednog dana trijumfalno ustati.
Kao i Latinska reč "Lucifer" ( Luh - svetlo / Fero - nositi ), što znači "svetlonoša ili sjajan - tako i Grčka reč "Feniks" ( Fenex ), takođe znači sjajan.

Kada se izračuna numerološka vrednost imena Feniks - dobija se broj 666, što u bibliji predstavlja broj zveri ili Antihrista.

FENEX

6+5+50+5+600=666

UČENJE O BESMRTNOSTI LJUDSKE DUŠE

Nauka o besmrtnosti ljudske duše i zagrobnom životu je oduvek bila zastupljenja u mnogobožačkim učenjima i filozofijama i vezuje se za različite mitove i legende.
Ideja o besmrtnosti duše je bila obeležje stare Vavilonske religije.
Tokom istorije ona je iz Vavilona preneta u Egipat, a iz Egipta u Grčku.
Glavni nosioci ideje o besmrtnosti ljudske duše - bili su sveštenici tajnih Grčkih religioznih kultova, takozvanih "misterija"
U pozadini ovog verovanja je persijski Zoroastizam, čije je glavno obeležje dualizam - učenje o boirbi dva suprotna principa, dobra i zla, svetlosti i tame.
Po tom učenju - svemir je pozornica kosmičke drame, od koje zavisi i čovekova sudbina.
Ova drama nastala je u sukobu koji se vodi između "Ormuzda" principa dobra i svetlosti i "Arhimana"
principa zla i tame.
( Ormuzd je smatran bogom stvoriteljem - nebeski svet je njegovo carstvo, Arhiman je smatran zlim duhom koji razara i uništava, njegovo prebivalište je svet ispod meseca podvrgnut propadanju.
Ljudska tragedija je u tome - što se čovek nalazi u procesu između ovih dveju svetova.
Po svojoj duši koja je iskra istrgnuta iz nebeske vatre - on pripada gornjem svetu, a po svom telu pripada nižem svetu tame.
Spasenje se sastoji u tome - da se čovekova duša oslobodi iz vidljivog sveta, da napusti svoj telesni zatvor i obredima očišćenja, spoznajom i askezom - osigura sebi povratak u nebesku domovinu.
Dualizam i vera u besmrtnost duše se nalazi i u Grčkom mitu o Dionisu.
Po ovom mitu "titani" nosioci zla - napadnu Dionisa i ubiju ga, pošto su rastrgli njegovo telo - pojedu ga.
Zevs - otac Bogova, da bi osvetio svog sina Dionisa, spali titane ognjem munje.
Njihov pepeo je rasejan po zemlji i iz njega su se rodili ljudi.
Ovaj mit objašnjava mešavinu iz koje se sastoji čovek, u njemu je nešto od Dionisa ( božanskih elemenata ), a nešto od titana ( elemenata zla ).
On treba da se oslobodi Titanskih elemenata i da se čist vrati Bogu od koga se jedan deo nalazi u njemu.
Dionisov kult je kod Grka prvi rasejao seme verovanja u besmrtnost duše.
Glavni i najveći pobornik nauke o besmrtnosti ljudske duše je Grčki filozof Platon ( 427 - 347 p. n. e. ).
Platon u početku svog razmišljanja o duši - preuzima Antičku teoriju Orfika i Pitagorejaca po kojoj je telo zatvor duši, i da ona treba da se oslobodi okova i vrati svojoj prvobitnoj visini, to jest Bogu.
Platon kasnije stvara svoje lične poglede i ideje o duši - njenim svojstvima, sećanjima duše i njenoj preegzistenciji.
Pišući o postanku duše - platon kaže:
"Demijurg" vrhovni razum stvorio je dušu i to najpre svetsku dušu, a ljudske duše nisu ništa drugo - nego delovi te svetske duše.
Glavno obeležje duše je da se kreće i živi - ona je slika večnih bogova, duša je početak i prvi princip života.
Duša se sastoji od jednog božanskog dela a to je razum, i dva smrtna dela a to su apetit i hrabrost.
Božanski deo dzše stvorio je sam Demijurg i to od istih elemenata od kojih je načinio i svetsku dušu, a stvorenim Bogovima kao svojim oruđima - Demijurg je poverio zadatak da stvore smrtne delove duše, želju i hrabrost, kao i telo u kome ti delovi prebivaju.
Sedište božanskog dela duše je u glavi, a smrtnih delova u grudima i trbuhu.
U jednom svom filozofskom delu - Platon opisuje sudbinu duše:
"Posle smrti tela - sve duše idu na sud.
Čiste duše dobijaju kao nagradu nebo, a zle Tartar.
Nepopravljivi grešnici bačeni su u tartar - večni zatvor, ali za ograničeno vreme, kada se pokaju i okaju svoje grehe - bivaju oslobođeni iz muka koje postoje u Tartaru"
Platonovi spisi izvršili su ogroman uticaj - kako na Neoplatoniste, tako i na Hrišćanske crkvene oce, Origena, Svetog Avgustina i druge.
Prvi zastupnik učenja o urođenoj besmrtnosti ljudske duše među Hrišćanskim apologetama - je Atenagora ( 127 - 190 n. e. )
To učenje naročito će razviti Tertulijan iz Kartage ( 160 - 240 n. e. ), koji će ga povezati sa naukom o večnom mučenju zlih u ognjenom paklu.
Atenagora i Tertulijan uče - da čovek poseduje neumrlu dušu, i da će se grešnici zbog svojih greha mučiti u večnom paklu.
Ovaj pogled - odraz je Platonovog učenja, i on će postati dominantni stav crkve.
Početkom 3 veka nove ere među predstavnicima Hrišćanske misli - postojala su dva različita pogleda na čovekovu prirodu i sudbinu.
To su na prvom mestu zastupnici biblijskog učenja o uslovnoj besmrtnosti čoveka ( nauka po kojoj je čovek stvoren kao jedinstveno biće, a besmrtnost dar od Boga koji će biti dat pravednima prilikom vaskrsenja na kraju istorije sveta ).
U ovu grupu spadaju apostolski oci - Justin Martin, Tacijan, Teofil antiohijski, Melito sardski, Polikarp efeski, Irinej...
Zastupnici drugog pravca su Atenagora i Tertulijan, sa naukom o urođenoj besmrtnosti duše i večnim mukama u paklu.
Platonov postulat "besmrtnost duše" Katolička crkva proglasila je dogmom 1513 godine nove ere.


Izvor: BLOG DUHOVNI VAVILON

--------------------------------------------------

Evo jos pojedinih masonskih ucenja prisutnih u masoneriji i u tradicionalnim crkvama.

Organizaciona hijerarhija hijerarhijske piramide

- Vrhunski majstor masonerije u masonskoj organizaciji 33 stepena nosi titulu `SUVERENI, i postoji hijerarhija stepena i autoriteta u organizacionoj strukturi.

- Organizacija tradicionalnih crkava ima slicnu strukturu, od vrhunskog poglavara - pontifexa ili pape, preko klera nizeg ranga, vojnika, i obicnog naroda kao laika.
-------------------------------------------------------------------------------------
- Za masone Isus Hristos je samo stvoreno bice isto kao Lucifer i Andjeli.

- Danas postoje podele unutar tradicionalnih crkava po pitanju Isusovog Bozanstva
-------------------------------------------------------------------------------------

- Masoni veruju da je Bozji zakon nepotreban jer ogranicava covekovu slobodu, i da covek moze svojim razumom doci do spoznaje sta je dobro a sta zlo, i da tako deluje u odredjenim situacijama po sopstvenoj moralnoj savesti, to se u masoneriji oznacava kao `SITUACIONA ETIKA.

- Tradicionalne crkve veruju da je Isus ukinuo deset zapovesti na krstu.
------------------------------------------------------------------------------------
- Masoni ocekuju hiljadugodisnje carstvo na zemlji u novom svetskom poretku pod upravom Lucifera, u kome ce oni vladati kao suvladari nad svetskom antihriscanskom vladom.
Za vreme te hiljadugodisnjice masoni ce imati ulogu prosvetitelja, uceci svet novim vrednostima i novoj univerzalnoj veri, i svako nepodoban bice iskorenjen iz novog masonskog uredjenja sveta.

- Tradicionalne crkve veruju u hiljadugodisnje carstvo na zemlji.
------------------------------------------------------------------------------------
- Masoni veruju da ce Lucifer uskoro pobediti biblijskog Boga i uzeti upravu nad ovim svetom u novom svetskom poretku, i da ce svojom vidljivom prisutnoscu vladati preko svetske masonske vlade kao suvladarima u hiljadugodisnjem carstvu mira na ovoj zemlji.
Ova prisutnost bice nebeska imitacija Hristovog dolaska, cime ce Sotona i masoni obmanuti svet tvrdeci da je Hristos koga Hriscani ocekuju dosao, promovisuci time laznog Hrista i njegovu vladavinu.

- Rimokatolicka crkva propagira ekumensko ujedinjenje pod vlast Rima, i uspostavljanje hiljadugodisnjice pod vlascu Rima.
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Evo sta veruju Adventisti, i svako moze na osnovu biblije da vidi ta tu nema ni jednog masonskog ucenja, vec da je svaka tacka vere zasnovana na bibliji reci Bozjoj.

Božja reč
Sveto Pismo, Staroga i Novog zaveta je pisana Božja reč data božanskim nadahnućem preko svetih Božjih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku znanje potrebno za spasenje. Sveto Pismo je nepogrešivo otkrivenje Negove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumač doktrina i pouzdana zabeleška o Božjim delima u istoriji.

Božanstvo
Postoji jedan Bog:Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste večnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajuć, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i prevazilazi moć ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o Sebi. On je večno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.

Bog Otac
Bog večni Otac je tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrđa, spor na gnev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošću. Osobine i sila koje su se pokazali u Sinu i Svetom Duhu takođe su otkrivenje Oca.

Bog Sin
Bog večni Sin ovaploćen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu večnost živi Bog postao je i čovek Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rodila ga Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko biće, ali je savršenim primerom pokazao Božju pravednost i ljubav. Svojim čudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doći će opet u slavi da konačno oslobodi svoj narod i obnovi sve tvari.

Bog Sveti Duh
Bog večni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog Pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlači i ubeđuje ljudska bića. a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomoćuje je da svedoči za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.


ČOVEK


Stvaranje

Bog je tvorac svega. On je u svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralačkoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio "nebo i zemlju", sva bića na Zemlji i počinuo sedmog dana te prve sedmice. Na taj način On je uspostavio Subotu kao večnu uspomenu na svoje završeno stvaralačko delo. Prvi čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju kao kruna stvaralačkog dela. Čoveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio "veoma dobar" spreman da objavljuje Božju slavu.

Čovekova priroda
Čovek i žena stvoreni su po Božjem obličju sa individualnošću, sa mogućnošću i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bića, svaki čovek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokoga položaja. Božji lik u njima bio je pokvaren i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici učestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rođeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Međutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.



SPASENJE

Velika borba

Ceo ljudski rod obuhvaćen je velikom borbom između Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno biće, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj čovekov greh imao je za ishod izopačenost Božjeg obličja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i njegovo konačno uništenje u vreme potopa celog sveta. Posmatran od svih stvorenih bića, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga će Bog ljubavi na kraju izaći opravdan. Da bi pomogao svome narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i odane anđele da ga vode, zaštite i podupru na putu spasenja.

Hristov život, smrt i vaskrsenje
U Hristovom životu savršene poslušnosti Božjoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati večni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorčevu bezgraničnu i svetu ljubav. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravedost Božjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osuđuju naš greh i daju nam oproštenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrši pomirenje i preobražaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje daje čvrsto obećanje o konačnoj pobedi nad grehom i smrću. Ono objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim će se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji.

Iskustvo spasenja
U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je učinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom za nas, tako da u Njemu možemo biti učinjeni Božjom pravdom. Vođeni Svetim Duhom mi osećamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa, i upražnjavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Zamene i Primera. Ova vera koja prima spasenje dolazi preko božanske sile Reči i dar je Božje milosti. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni kao Božji sinovi i kćeri i oslobođeni od vlasti greha. Nanovo smo rođeni i posvećeni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo sudeonici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu.


CRKVA


Crkva

Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Nastavljajući za Božjim narodom iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i skupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proučavanja Božje Reči, proslavljanja Večere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevanđelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašćenje od Hrista koji je utelovljena Reč iz Svetoga pisma koje je pisana reč. Crkva je Božja porodica. Usvojeni od Njega, njeni članovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere čija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i očisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On će staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje.

Ostatak i njegova misija
Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izađe da drži Božje zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg časa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolički je predstavljeno sa tri anđela iz Otkrivenja 14. glave; to se podudara sa delovanjem suda na nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da lično učestvuje u ovom svedočenju po celom svetu.

Jedinstvo u Hristovom telu
Crkva je jedno telo sa mnogim članovima pozvanim iz svakog naroda, plemena i jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike među nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike između visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetom pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedočenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao svoju decu.

Krštenje
Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj način priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove Crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših grehova i primanje Svetog Duha. Krštenje se vrši zaronjavanjem u vodu i moguće je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza kajanja zbog greha. Ono sledi upustva iz Svetog pisma i prihvatanja njegovog učenja. Prema učenju Biblije, krštavaju se odrasle osobe kad same izraze želju za krštenjem. Sam čin krštenja obavlja se po uzoru na Hristovo krštenje uronjavanjem krštenika u vodu čime se simbolizuje umiranje starog čoveka i ustajanje u novi život posvećen Gospodu.

Večera Gospodnja
Večera Gospodnja je učestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da bi se sastao sa svojim narodom i da bi ga jačao. Uzimanjem učešća mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dođe. Priprema za Večeru Gospodnju uključuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Učitelj je uspostavio obred pranja nogu da označi ponovno očišćenje, da izrazi voljnost za službu jedan drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Večere Gospodnje otvorena je za sve hrišćane koji veruju.

Duhovni darovi i službe
Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom duhu po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetog pisma, za pomoć i ohrabrenje ljudima ovi darovi uključuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poučavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrđe. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evanđeoskoj, apostolskoj i učiteljskoj službi naročito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se očuvalo jedinstvo vere i poznanja Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božjih različitih vrlina, Crkva je zaštićena od razornog uticaja lažnog učenja i sazidana u veri i ljubavi dostiže rast koji je od Boga.

Dar proroštva
Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeđuje utehu, vođstvo, poučavanje i popravljanje. Oni, takođe, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva učenja i iskustva.


HRIŠĆANSKI ŽIVOT


Božji zakon

Uzvišena načela Božjeg zakona uobličena su u Deset zapovesti i potvrđena Hristovim životom. Ona izražavaju Božju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuje sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božjeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za spasiteljem. Spasenje je samo od milosti, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišćanski karakter i donosi osećanje sreće. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potiče od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jača hrišćansko svedočenje.

Subota
Milostivi Tvorac, posle šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božjeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg posvećenja, znak naše vernosti i predukus naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji večni znak Njegovog večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog dela.

Pristavska služba
Mi smo Božji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišćenje. Mi priznajemo Božje vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vraćanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevanđelja i podupiranjem Njegove Crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebičnošću i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.

Hršćansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseća i radi u skladu sa nebeskim načelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se uključujemo samo u ono što će u našem životu stvoriti čistotu sličnu Hristu, zdravlje i radost. To znači da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišćanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima čija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, već od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takođe znači da pošto je naše telo hram Svetog Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju moguću ishranu i uzdržimo se od nečiste hrane utvrđene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pića, duvan i neodgovorno korišćenje droga i narkotika štetno utiču na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da učestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.

Brak i porodica
Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu između čoveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišćanina, bračna obaveza je data Bogu kao i bračnom drugu, i treba da se sklopi između partnera koji su iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornosti su tkivo ove veze koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošću, bliskošću i postojanošću odnosa između Hrista i Njegove Crkve. Što se tiče rastave, Isus je učio da osoba koja se razvede od bračnog druga, osim zbog preljube, pa sklopi brak sa drugim bračnim drugom, čini preljubu. Iako neki odnosi u porodici ne odgovaraju idealu, bračni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomoću vođstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedan drugome do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju decu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i svojim rečima treba da ih poučavaju da je Hristos vaspitač koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božje porodice. Povećana bliskost u porodici jedan je od znakova poslednje vesti Jevanđelja.


POSLEDNJI DOGAĐAJI


Hristova služba u nebeskoj svetinji.

Na nebu postoji Svetište, prava skinija koju je Bog postavio, a ne čovek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogućavajući vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpočeo je sa svojom posredničkom službom u vreme svoga vaznesenja. Godine 1844, na kraju proročkog vremenskog razdoblja od 2300 dana, On je ušao u drugu i poslednju fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog u očišćenju starog jevrejskog svetišta na Dan očišćenja. U toj tipičnoj službi, Svetinja je bila očišćena krvlju žrtvovanih životinja, ali nebeske stvari čiste se savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim razumnim bićima, ko je među mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. On takođe omogućava da se vidi koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božje zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo večno carstvo. Ovaj sud potvrđuje Božju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da će oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležiće kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska.

Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac Jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umreti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.

Smrt i vaskrsenje
Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podariće večni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici biće proslavljeni i uzeti na nebo da dočekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se 1000 godina kasnije.

Milenijum i kraj greha
Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu između prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudiće se zlim mrtvima; Zemlja će biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih anđela. Na njegovom kraju Hristos, Njegovi anđeli i Sveti grad sići će sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada će vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim anđelima opkoliće grad; ali vatra od Boga uništiće ih i očistiti Zemlju. Svemir će tako zauvek biti oslobođen od greha i grešnika.

Nova Zemlja
Na novoj Zemlji, na kojoj prebivaju pravednici, Bog će obezbediti večni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za večni život, ljubav, radost i poučavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde će sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestaće. Velika borba biće okončana i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo objavljivaće da je Bog ljubav; i On će vladati večno. Amin.
 
Učlanjen(a)
05.05.2014
Poruka
3.698
Stara proverene taktika iskipuj gomilu smeća na istinu kako bi je sakrio ali istina svetli i spaljuje smeće zato kilometarsko kopiranje raznog otpada samo zagađuje sredinu.
Đus od svega i svačega za opijanje laika i bolesnika zaudara vernima zato ćemo povući vodu.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Ova pesma je takodje zatrovana mnogobozackim turskim melosom.

Protestantska muzika jedino odise Bozanskim uticajem i dostojno proslavlja Boga.


 
Natrag
Top