Adventisti

Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Не могу сада да тражим где је сам адвентиста (суботар) Лаодикеја успео да схвати који је то дан ДАНАС. Такође је и адвентиста Мика успео да схвати који је то дан. Међутим, они морају да заговарају своју науку, па су додавали суботу у реченице где не стоји. Зато чак и ако исправно кажу, они додају оно што су их други научили. Ја сам бар успео да дођем до тог нивоа да они схвате, а шта ће даље чинити - на њима је.

О чему се ради? Јеврејима је дата субота као најава уласка у покој (мир Божији), али Јевреји бејаху непослушни, побунише се против Бога, не вероваше у Божије обећање да ће их одвести у обећану земљу, већ хтеше да се врате у Мисир (и да прихвате мисирске богове). Зато су оно теле од злата и направили, не због суботе, већ због невере. Прочитај 4. Мојсијева, глава 14 и све ће ти бити јасно. Каже се:



1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.


Ово нема никакве везе са суботом. Она јесте печат СТАРОГ ЗАВЕТА између Господа и Јевреја, али ми имамо печат НОВОГА ЗАВЕТА, а то је залог Духа Светога. Зато апостол Павле пише јасно:


7. Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8. Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9. Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10. Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11. Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12. Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13. Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14. Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15. Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16. Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
18. А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19. И видимо да не могоше ући за неверство. (Јеврејима 3)



Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

Из овога видимо да је тај нови дан (ДАНАС) у ствари дан у коме ће се проповедати јеванђеље. А проповедаће се до самога краја. А ми да не будемо дрвенастог срца и неверни, већ да будемо верни докле год тај дан траје. Јер за неверство бише Јевреји кажњени у пустињи, за искушавање Бога. А ми чим поверујемо и прихватимо Господа, тј. Исуса Христоса за Спаситеља, ми уллазимо у покој. Фарисеји светковаше суботу, зар не? Јесу ли они у покоју (миру Божијем) или само телом почивају суботом?


Они не вероваше у оно што су својим очима гледали, а ми верујући иако не видесмо улазимо у покој јер верујемо. А починак телесни и онај прави у Богу су два различита починка. Господ Исус је знао да верне уводи у покој, зато су суботари хтели да Га каменују по закону јер не знају за прави покој, за мир Христосов. Они су се држали телесног закона јер је опипљив. А апостол Павле јасно каже:


10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.


Дакле, ми вером улазимо у мир Божији, а тек онда заиста почивамо од својих (хришћансих) дела. Не ради се ту о одмарању од физичког рада, па да одмарамо тело, већ о духовном починку. Да се изразим народски: о миру у души.


Колико је само хришћана побијено у недељу када су ишли у цркву у другом и трећем веку јер нису на тај дан хтели да се поклоне и римским боговима. Ишли су недељом у цркву јер је у тај дан Господ Васкрсао. Ми са паганским боговима немамо ништа иако адвентисти говоре да смо пагани. Господ је на тај дан Васкрсао и то је једино битно. А суботари нека почивају телом као фарисеји, то је њихов избор и мени то не смета. Смета ми јеретичко фарисејско набеђивање, а то су фарисеји радили још за време апостола :

10.Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
.....
19. Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20. Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине. (Дела 15)


Субота? Нееее!


Јеврејима 4. је заиста битна глава посланице, како због правилног разумевања покоја и починка, тако и због јереси да немамо душу (!), тј. да је душа склоп духа и тела. Јер се каже:



12. Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
18.02.2014
Poruka
1.805
Da li Adventisti SMIJU Subotom ići do svoje Crkve,
ako im je Crkva dalje od jednog Subotnjeg hoda?
 
Član
Učlanjen(a)
07.09.2012
Poruka
226
BOŽJI PEČAT

“I Subote Moje svetkujte da su ZNAK između Mene i vas, da znate da Sam Ja Gospod Bog vaš.” (Jezekilj 20,20)

“I Svrši BOG do Sedmog dana dela Svoja, koja Učini; i POČINU u Sedmi dan od svih dela Svojih, koja Učini; i blagoslovi Bog Sedmi dan, i POSVETI GA, JER U TAJ DAN POČINU od SVIH dela Svojih, koja Učini.” (1. Mojsijeva 2,2.3)

“…a Sedmi je dan Subota…” (2. Mojsijeva 16,26)

“Šest dana neka se radi; a Sedmi je dan Subota, odmor svet Gospodu…” (2. Mojsijeva 31,15)

"I Govoraše im:
SUBOTA JE NAČINJENA ČOVEKA RADI..." (Marko 2,27)

"Dakle Je Gospodar Sin čovečiji i od Subote." (Marko 2,28)
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Да, Господар суботе уводи у покој јер верујемо у Њега, не због починка телесног суботом као што су фарисеји чинили. Ако се већ светкује субота, хоћемо ли каменовати оне који је не светкују? Ако се већ држимо тог закона, онда морамо потпуно.
 
Član
Učlanjen(a)
07.09.2012
Poruka
226
Ако се већ светкује субота, хоћемо ли каменовати оне који је не светкују? Ако се већ држимо тог закона, онда морамо потпуно.

A u Srbiji, zemlji Dembeliji, ovakvih psovača ima kao navijača {a, otvoreno rečeno, da delo nedoslednosti bude adekvatno (no ne i inatno - bar ne znatno) sprečeno, ima ih i više - da Vrag lakše diše!}:

24:11 I psujući sin žene Izrailjke pohuli na Ime Božije, te ga dovedoše k Mojsiju; a mati mu beše po imenu Salomita, kći Davrijina, od plemena Danovog.
24:12 I metnuše ga u zatvor dokle im se kaže šta će činiti s njim po Reči Gospodnjoj.
24:13 A Gospod Reče Mojsiju Govoreći:
24:14 Izvedi tog psovača napolje iz logora, i neka svi koji su čuli metnu ruke svoje na glavu njegovu, i neka ga sav narod zaspe kamenjem.
 
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
Не могу сада да тражим где је сам адвентиста (суботар) Лаодикеја успео да схвати који је то дан ДАНАС. Такође је и адвентиста Мика успео да схвати који је то дан. Међутим, они морају да заговарају своју науку, па су додавали суботу у реченице где не стоји. Зато чак и ако исправно кажу, они додају оно што су их други научили. Ја сам бар успео да дођем до тог нивоа да они схвате, а шта ће даље чинити - на њима је.

О чему се ради? Јеврејима је дата субота као најава уласка у покој (мир Божији), али Јевреји бејаху непослушни, побунише се против Бога, не вероваше у Божије обећање да ће их одвести у обећану земљу, већ хтеше да се врате у Мисир (и да прихвате мисирске богове). Зато су оно теле од злата и направили, не због суботе, већ због невере. Прочитај 4. Мојсијева, глава 14 и све ће ти бити јасно. Каже се:



1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.


Ово нема никакве везе са суботом. Она јесте печат СТАРОГ ЗАВЕТА између Господа и Јевреја, али ми имамо печат НОВОГА ЗАВЕТА, а то је залог Духа Светога. Зато апостол Павле пише јасно:


7. Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8. Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9. Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10. Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11. Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12. Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13. Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14. Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15. Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16. Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
18. А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19. И видимо да не могоше ући за неверство. (Јеврејима 3)





Из овога видимо да је тај нови дан (ДАНАС) у ствари дан у коме ће се проповедати јеванђеље. А проповедаће се до самога краја. А ми да не будемо дрвенастог срца и неверни, већ да будемо верни докле год тај дан траје. Јер за неверство бише Јевреји кажњени у пустињи, за искушавање Бога. А ми чим поверујемо и прихватимо Господа, тј. Исуса Христоса за Спаситеља, ми уллазимо у покој. Фарисеји светковаше суботу, зар не? Јесу ли они у покоју (миру Божијем) или само телом почивају суботом?


Они не вероваше у оно што су својим очима гледали, а ми верујући иако не видесмо улазимо у покој јер верујемо. А починак телесни и онај прави у Богу су два различита починка. Господ Исус је знао да верне уводи у покој, зато су суботари хтели да Га каменују по закону јер не знају за прави покој, за мир Христосов. Они су се држали телесног закона јер је опипљив. А апостол Павле јасно каже:


10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.


Дакле, ми вером улазимо у мир Божији, а тек онда заиста почивамо од својих (хришћансих) дела. Не ради се ту о одмарању од физичког рада, па да одмарамо тело, већ о духовном починку. Да се изразим народски: о миру у души.


Колико је само хришћана побијено у недељу када су ишли у цркву у другом и трећем веку јер нису на тај дан хтели да се поклоне и римским боговима. Ишли су недељом у цркву јер је у тај дан Господ Васкрсао. Ми са паганским боговима немамо ништа иако адвентисти говоре да смо пагани. Господ је на тај дан Васкрсао и то је једино битно. А суботари нека почивају телом као фарисеји, то је њихов избор и мени то не смета. Смета ми јеретичко фарисејско набеђивање, а то су фарисеји радили још за време апостола :

10.Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
.....
19. Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20. Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине. (Дела 15)


Субота? Нееее!

Јеврејима 4. је заиста битна глава посланице, како због правилног разумевања покоја и починка, тако и због јереси да немамо душу (!), тј. да је душа склоп духа и тела. Јер се каже:


12. Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.

Sve si ti ovo dobro razumeo, identicno kako i ja shvatam, ali rekao sam ne moze se ovaj odlomak koristiti kao dokaz da je subota u NZ ukinuta. Jer ako je ''pocinak'' o kojem se ovde govori trebalo da bude u obecanoj zemilji, i mir u srcu.. Onda je subota trebala da bude ukinuta odmah po njihovom ulasku u zemlju, jer oni su ipak usli kasnije. Ali vidimo da nije.
Mi verom ulazimo u Hristov mir i obecani pocinak, to je duhovni odmor, i ovaj stih se odnosi na duhovni a ne fizicki i telesni pocinak kako si i rekao.
Dok se subota odnosi na fizicki pocinak(jer su oni bili robovi u egiptu, i Bog je zeleo da im da odmor).. Sta vise moze se zakljuciti i suprotno, da on poziva hriscane da pocinu subotom ne samo fizicki vec i duhovno, da imaju mir u srcu i ''ne zakasne'' odnosno da ne propuste da svhvate pravu svrhu i prirodu tog pocinka , koji nije samo u telesnom odmoru , vec i duhovnom..
Ja ne tvrdim da nedelju prvi hriscani nisu svetkovali, jesu, i to je bio dan pobede nad grehom, dan vaskrsenja Isusa Hrista i zato su ga slavili, ali iz istorije nam je poznato da su pored toga slavili i subotu, posebno su to nastavili da cine jevrejski hriscani...
Nisam ni protiv nedelje a ni protiv subote...
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
posebno su to nastavili da cine jevrejski hriscani...

Наравно, као што и сада чине у Израелу. Апостол лепо каже:

Римљанима, глава 14
1. А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
2. Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3. Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4. Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.


Да ли ја мислим да адвентисти греше што светкују суботу? Не! Адвентисти греше што саблажњавају оне који не светкују суботу, јер паганизују дан Васкрсења. Шта ми имамо са паганском недељом? Нас интересује једино Господ. Зато су многи хришћани у другом и трећем веку страдали управо у недељу јер су ишли у своје (наше) цркве, а не у паганске.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
07.09.2012
Poruka
226
Адвентисти греше што саблажњавају оне који не светкују суботу...

"SEĆAJ SE DANA OD ODMORA, DA GA SVETKUJEŠ." "JER je za šest dana Stvorio Gospod nebo i Zemlju..." (2. Mojsijeva 20)

"I SUBOTE SVOJE Dadoh im da su ZNAK između Mene i njih, da bi znali da Sam Ja Gospod Koji ih POSVEĆUJEM." (Jezekilj 20,12)

Bez posvećenja, nema Spasenja:

"Kao čovek govorim, za slabost vašeg tela. Jer kao što dadoste ude svoje za robove nečistoti i bezakonju na bezakonje, tako sad dajte ude svoje za sluge pravdi na posvećenje." (Rimljanima 6,19)
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Не посвећује се суботарењем, већ хришћанским делима. Фарисеји су суботарили, а знамо где они припадају. Нигде у Новоме завету нема суботарења, чак хтедоше да убију Господара суботе јер је наводно "квари". Суботари боље познају поенту суботе од њеног Господара? Нема ту лека. Више ме и мрзи да понављам једно исто, искрено.

14. Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
15. Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
16. Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
17. Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
18. Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.

19. Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.



Дакле, наука Христосова стоји наспрам греха. То суботари нису прихватили, већ осташе робови закону који је важио до Спаситеља.
 
Član
Učlanjen(a)
07.09.2012
Poruka
226
Дакле, наука Христосова стоји наспрам греха. То суботари нису прихватили, већ осташе робови закону који је важио до Спаситеља.

BEZAKONJE, nije li za mlakonje (il' od greha ima im uspeha)?:

"Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje..." (1. Jovanova 3,4)

"...Presto je Tvoj, Bože, va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvog. Omilela Ti je pravda, i Omrzao si na bezakonje: TOGA RADI Pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti VEĆMA od drugova Tvojih." (Jevrejima 1)

“Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju Zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore.” (Rimljanima 2,11)


“Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava Zakonu Božjemu niti može.” (Rimljanima 8,7)

“A znamo da je Zakon dobar AKO ga ko drži kao što treba.” (1. Timotiju 1,8)

“Tako je dakle Zakon svet i Zapovest sveta i pravedna i dobra.” (Rimljanima 7,12)
 
Natrag
Top