Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Не могу сада да тражим где је сам адвентиста (суботар) Лаодикеја успео да схвати који је то дан ДАНАС. Такође је и адвентиста Мика успео да схвати који је то дан. Међутим, они морају да заговарају своју науку, па су додавали суботу у реченице где не стоји. Зато чак и ако исправно кажу, они додају оно што су их други научили. Ја сам бар успео да дођем до тог нивоа да они схвате, а шта ће даље чинити - на њима је.
О чему се ради? Јеврејима је дата субота као најава уласка у покој (мир Божији), али Јевреји бејаху непослушни, побунише се против Бога, не вероваше у Божије обећање да ће их одвести у обећану земљу, већ хтеше да се врате у Мисир (и да прихвате мисирске богове). Зато су оно теле од злата и направили, не због суботе, већ због невере. Прочитај 4. Мојсијева, глава 14 и све ће ти бити јасно. Каже се:
1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
Ово нема никакве везе са суботом. Она јесте печат СТАРОГ ЗАВЕТА између Господа и Јевреја, али ми имамо печат НОВОГА ЗАВЕТА, а то је залог Духа Светога. Зато апостол Павле пише јасно:
7. Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8. Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9. Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10. Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11. Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12. Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13. Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14. Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15. Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16. Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
18. А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19. И видимо да не могоше ући за неверство. (Јеврејима 3)
Из овога видимо да је тај нови дан (ДАНАС) у ствари дан у коме ће се проповедати јеванђеље. А проповедаће се до самога краја. А ми да не будемо дрвенастог срца и неверни, већ да будемо верни докле год тај дан траје. Јер за неверство бише Јевреји кажњени у пустињи, за искушавање Бога. А ми чим поверујемо и прихватимо Господа, тј. Исуса Христоса за Спаситеља, ми уллазимо у покој. Фарисеји светковаше суботу, зар не? Јесу ли они у покоју (миру Божијем) или само телом почивају суботом?
Они не вероваше у оно што су својим очима гледали, а ми верујући иако не видесмо улазимо у покој јер верујемо. А починак телесни и онај прави у Богу су два различита починка. Господ Исус је знао да верне уводи у покој, зато су суботари хтели да Га каменују по закону јер не знају за прави покој, за мир Христосов. Они су се држали телесног закона јер је опипљив. А апостол Павле јасно каже:
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
Дакле, ми вером улазимо у мир Божији, а тек онда заиста почивамо од својих (хришћансих) дела. Не ради се ту о одмарању од физичког рада, па да одмарамо тело, већ о духовном починку. Да се изразим народски: о миру у души.
Колико је само хришћана побијено у недељу када су ишли у цркву у другом и трећем веку јер нису на тај дан хтели да се поклоне и римским боговима. Ишли су недељом у цркву јер је у тај дан Господ Васкрсао. Ми са паганским боговима немамо ништа иако адвентисти говоре да смо пагани. Господ је на тај дан Васкрсао и то је једино битно. А суботари нека почивају телом као фарисеји, то је њихов избор и мени то не смета. Смета ми јеретичко фарисејско набеђивање, а то су фарисеји радили још за време апостола :
10.Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
.....
19. Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20. Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине. (Дела 15)
Субота? Нееее!
Јеврејима 4. је заиста битна глава посланице, како због правилног разумевања покоја и починка, тако и због јереси да немамо душу (!), тј. да је душа склоп духа и тела. Јер се каже:
12. Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
О чему се ради? Јеврејима је дата субота као најава уласка у покој (мир Божији), али Јевреји бејаху непослушни, побунише се против Бога, не вероваше у Божије обећање да ће их одвести у обећану земљу, већ хтеше да се врате у Мисир (и да прихвате мисирске богове). Зато су оно теле од злата и направили, не због суботе, већ због невере. Прочитај 4. Мојсијева, глава 14 и све ће ти бити јасно. Каже се:
1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
Ово нема никакве везе са суботом. Она јесте печат СТАРОГ ЗАВЕТА између Господа и Јевреја, али ми имамо печат НОВОГА ЗАВЕТА, а то је залог Духа Светога. Зато апостол Павле пише јасно:
7. Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8. Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9. Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10. Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11. Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12. Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13. Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14. Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15. Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16. Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
18. А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19. И видимо да не могоше ући за неверство. (Јеврејима 3)
Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
Из овога видимо да је тај нови дан (ДАНАС) у ствари дан у коме ће се проповедати јеванђеље. А проповедаће се до самога краја. А ми да не будемо дрвенастог срца и неверни, већ да будемо верни докле год тај дан траје. Јер за неверство бише Јевреји кажњени у пустињи, за искушавање Бога. А ми чим поверујемо и прихватимо Господа, тј. Исуса Христоса за Спаситеља, ми уллазимо у покој. Фарисеји светковаше суботу, зар не? Јесу ли они у покоју (миру Божијем) или само телом почивају суботом?
Они не вероваше у оно што су својим очима гледали, а ми верујући иако не видесмо улазимо у покој јер верујемо. А починак телесни и онај прави у Богу су два различита починка. Господ Исус је знао да верне уводи у покој, зато су суботари хтели да Га каменују по закону јер не знају за прави покој, за мир Христосов. Они су се држали телесног закона јер је опипљив. А апостол Павле јасно каже:
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
Дакле, ми вером улазимо у мир Божији, а тек онда заиста почивамо од својих (хришћансих) дела. Не ради се ту о одмарању од физичког рада, па да одмарамо тело, већ о духовном починку. Да се изразим народски: о миру у души.
Колико је само хришћана побијено у недељу када су ишли у цркву у другом и трећем веку јер нису на тај дан хтели да се поклоне и римским боговима. Ишли су недељом у цркву јер је у тај дан Господ Васкрсао. Ми са паганским боговима немамо ништа иако адвентисти говоре да смо пагани. Господ је на тај дан Васкрсао и то је једино битно. А суботари нека почивају телом као фарисеји, то је њихов избор и мени то не смета. Смета ми јеретичко фарисејско набеђивање, а то су фарисеји радили још за време апостола :
10.Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
.....
19. Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20. Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине. (Дела 15)
Субота? Нееее!
Јеврејима 4. је заиста битна глава посланице, како због правилног разумевања покоја и починка, тако и због јереси да немамо душу (!), тј. да је душа склоп духа и тела. Јер се каже:
12. Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
Poslednja izmena: