Posto nam se Tandara mandara stari Smesk i Mrgud nalazi i velikoj nevolji, neizmerno ga muc sta bi u mom komentaru mogao da znaci broj 26,a da covek od velikog naprezanja ne bi dobi bruh, moramo mu pomoci dai to razume.
Smele, evo sad cu priloziti taj isti tekst koji sam ranije prilozio u skopu nekoliko drugih i razlicitih, a tebi djemo u zadatak da svojom inteligenciom pokusas da pronadjes odgovor na svoje pitanje.
Ovu su ti tekstovi:
Kako veruju pravi Hristovi sledbenici!
Adventisti sedmog dana prihvataju Bibliju kao svoje jedino Veruju i smatraju iznesena temeljna verovanja izrazom ucenja Svetog pisma. Ova verovanja, ovde izložena, sacinjavaju crkveno shvatanje i izražavanje ucenja Pisma. Revizija ovako izraženih verovanja moguca je na nekom zasedanju Generalne konferencije kada Sveti Duh povede Crkvu do potpunijeg razumevanja biblijske istine ili pronade bolji jezik da izrazi ucenje svete Božje reci.
1. Sveto pismo
Sveto pismo, Starog i Novog zaveta je pisana Božja rec data božanskim nadahnucem preko svetih Božjih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reci Bog je poverio coveku znanje potrebno za spasenje. Sveto pismo je nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumac doktrina i pouzdana zabeleška o Božjim delima u istoriji. (2. Petrova 1,20.21; 2. Timotiju 3,16.17; Psalam 119,105; Price 30,5.6; Isaija 8,20; Jovan 17,17; 1. Solunjanima 2,13; Jevrejima 4,12)
2. Trojstvo
Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, jedinstvo tri lica iste vecnosti. Bog je besmrtan, svemocan, sveznajuci, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonacan i prevazilazi moc ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko svojih otkrivenja o Sebi. On je vecno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe. (5. Mojsijeva 6,4; Matej 28,19; 2. Korincanima 13,14; Efescima 4,4-6; 1. Petrova 1,2; 1. Timotiju 1,17; Otkrivenje 14,7)
3. Otac
Bog vecni Otac je Tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrda, spor na gnev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošcu. Osobine i sila koje su se pokazale u Sinu i Svetom Duhu takode su otkrivenje Oca. (1. Mojsijeva 1,1; Otkrivenje 4,11; 1. Korincanima 15,28; Jovan 3,16; 1. Jovanova 4,8; 1. Timotiju 1,17; 2. Mojsijeva 34,6.7; Jovan 14,9)
4. Sin
Bog vecni Sin ovaplocen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu vecnost živi Bog postao je i covek Isus Hristos. Zacet je Svetim Duhom i rodila Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko bice, ali je savršenim primerom pokazao Božju pravednost i ljubav. Svojim cudima On je otkrio božansku pravednost i ljubav. Svojim cudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doci ce opet u slavi da konacno oslobodi svoj narod i da obnovi sve. (Jovan 1,1-3.14; Kološanima 1,15-19; Jovan 10,30; 14,9; Rimljanima 6,23; 2. Korincanima 5,17-19; Jovan 5,22; Luka 1,35; Filibljanima 2,5-11; Jevrejima 2,9-18; 1. Korincanima 15,3.4; Jevrejima 8,1.2; Jovan 14,1-3)
5. Sveti Duh
Bog vecni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlaci i ubeduje ljudska bica, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomocuje je da svedoci za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu. (1. Mojsijeva 1,1.2; Luka 1,35; 4,18; Dela 10,38; 2. Petrova 1,21; 2. Korincanima 3,18; Efescima 4,11.12; Dela 1,8; Jovan 14,16-18.26; 15,26.27; 16,7-13)
-----------------
11. Crkva
Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Kao nastavak Božjeg naroda iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i skupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proucavanja Božje reci, proslavljanja Vecere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevandelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašcenje od Hrista koji je utelovljena Rec iz Svetoga pisma koje je pisana rec. Crkva je Božja porodica. Usvojeni od Njega, njeni clanovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere cija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i ocisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On ce staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje. (1. Mojsijeva 12,3; Dela 7,38; Efescima 4,11-15; 3,8-11; Matej 28,19.20; 16,13-20; 18,18; Efescima 2,19-22; 1,22.23; 5,23-27; Kološanima 1,17.18)
14. Krštenje
Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj nacin priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših grehova i primanja Svetog Duha. Krštenje se vrši zagnjurivanjem u vodu i moguce je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza o kajanju zbog greha. Ono sledi uputstva iz Svetoga pisma i prihvatanja njegovog ucenja. (Rimljanima 6,1-6; Kološanima 2,12.13; Dela 16,30-33; 22,16; 2,38; Matej 28,19.20)
15. Vecera Gospodnja
Vecera Gospodnja je ucestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da se sastane sa svojim narodom i da ga jaca. Uzimanjem ucešca mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dode. Priprema za Veceru Gospodnju ukljucuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Ucitelj je uspostavio obred pranja nogu da oznaci ponovno ocišcenje, da izrazi voljnost za službu jedan drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Vecere Gospodnje otvorena je za sve hrišcane koji veruju. (1. Korincanima 10,16.17; 11,23-30; Matej 26,17-30; Otkrivenje 3,20; Jovan 6,48-63; 13,1-17)
--------------------------
18. Božji zakon
Uzvišena nacela Božjeg zakona uoblicena su u Deset zapovesti i potvrdena Hristovim životom. Ona izražavaju Božju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuju sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božjeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božjeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za Spasiteljem. Spasenje je samo po blagodati, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost Zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišcanski karakter i donosi osecanje srece. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potice od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jaca hrišcansko svedocenje. (2. Mojsijeva 20,1-17; Psalam 40,7.8; Matej 22,36-40; 5. Mojsijeva 28,1-14; Matej 5,17-20; Jevrejima 8,8-10; Jovan 15,7-10; Efescima 2,8-10; 1. Jovanova 5,3; Rimljanima 8,3.4; Psalam 19,7-14)
19. Subota
Milostivi Tvorac, posle šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Cetvrta zapovest Božjeg nepromenjivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa ucenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas medusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvecenja, znak naše vernosti i predukus naše vecne buducnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji vecni znak Njegovog vecnog zaveta izmedu Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od veceri do veceri, od Suncevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralackog i otkupiteljskog dela. (1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)
21. Hrišcansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseca i radi u skladu sa nebeskim nacelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se ukljucujemo samo u ono što ce u našem životu stvoriti cistotu slicnu Hristu, zdravlje i radost. To znaci da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišcanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeca treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima cija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, vec od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takode znaci da pošto je naše telo hram Svetoga Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju mogucu ishranu i uzdržimo se od neciste hrane utvrdene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pica, duvan i neodgovorno korišcenje droga i narkotika štetno uticu na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da ucestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro. (Rimljanima 12,1.2; 1. Jovanova 2,6; Efescima 5,1-21; Filibljanima 4,8; 2. Korincanima 10,5; 6,14-7,1; 1. Petrova 3,1-4; 1. Korincanima 6,19.20; 10,31; 3. Mojsijeva 11,1-47; 3. Jovanova 2)
----------------------
24. Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, velicanstveni vrhunac Jevandelja. Spasiteljev dolazak bice doslovan, lican i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuce i zajedno sa živim pravednicima bice proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni ce umreti. Gotovo potpuno ispunjenje vecine prorocanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog dogadaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni. (Titu 2,13; Jevrejima 9,28; Jovan 14,1-3; Dela 1,9-11; Matej 24,14; Otkrivenje 1,7; Matej 24,43.44; 1. Solunjanima 4,13-18; 1. Korincanima 15,51-54; 2. Solunjanima 1,7-10; 2,8; Otkrivenje 14,14-20; 19,11-21; Matej 24; Marko 13; Luka 21; 2. Timotiju 3,1-5; 1. Solunjanima 5,1-6)
-------------------.....
26. Hiljadugodišnjica i kraj greha
Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu izmedu prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudice se zlim mrtvima; Zemlja ce biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih andela. Na njegovom kraju Hristos i Njegovi andeli i Sveti grad sici ce sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada ce vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim andelima opkolice grad; ali vatra od Boga uništice ih i ocistiti Zemlju. Svemir ce tako zauvek biti osloboden od greha i grešnika. (Otkrivenje 20; 1. Korincanima 6,2.3; Jeremija 4,23-26; Otkrivenje 21,1-5; Malahija 4,1; Jezekilj 28,18.19)
Smele, da vidimo tvoju inteligenciju. Sta u ovoj listi znaci broj 26?
Zelimo ti dobar uspeh
