Adventisti

[Šarrdy]

Nema sta da se potvrdjuje tak i jest,’’ А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света. ’’..... posle koje krštava Isusa, a onda On odlazi u pustinju da ga kuša Azazael (sotona). Znači Hrist (jarac koji se pušta) uzima grehe celog čovečanstva i odlazi 40 dana u pustinju da ga kuša đavo.
Samo onaj koji je antihrist to nevidi i nezeli da vidi,jasno pise ko uze Grehe Sveta,Covecanstva!
Ja cu ti potpisati prvi objavu gde god da objavis.

Pozdrav.

Pa rekao sam ja više puta da sam veći prorok od EGW, ali me zbog toga ismejavaju Adventisti, umesto da mi odgovore na to da sam ja pošteniji od Al Kaponea ! Jer bi to bio mnogo adekvatniji odgovor nego što me nagrđuju kada im to kažem.

 

[faky]

Svaka cast na trudu, nema sta da ti se zameri ali posto je Jovan uneo zbrku moram da napomenem da je dan pripreme pre praznika posto ne sme da se radi na praznik. Nekima je argument da je taj praznik sabat a nekima pasha ali probelm je sto pasha moze biti i u cetvrtak i u petak, dakle po Jovanu mogao je umreti i u sredu i u cetvrtak.
Jesus was crucified on the "preparation day, that is, the day before the Sabbath." (Mark 15:42; also Luke 23:54 and Ant. XVI 6:2) The Sabbath is Saturday, and Jesus was crucified on the day before. Therefore, Jesus was crucified on Friday. Right? Not necessarily.
Those who support a Wednesday or Thursday crucifixion rightly point out that there were festival days that were observed with a Sabbath rest, including the Passover. The day before these also would require "preparation." The Gospel writers are here referring to the preparation day before the Passover Sabbath and not the Saturday Sabbath. Indeed, John said specifically that when Jesus was crucified, "it was the day of preparation for the Passover." (John 19:14) Therefore, Jesus could have been crucified Wednesday before a Thursday Passover or Thursday before a Friday Passover. Right? Not necessarily.

To je razlog zasto sam postavio pitanje, jer se jevandjelja ne slazu jedna sa drugim cak ni u vezi sa danom kad je umro Isus.
Predlazem da nastavimo diskusiju na temi KOLIKO SU JEVANDJELJA POUZDANA mada sam sad video novu temu postavljenu od strane Sarrdyja.

Mozda ce ti ovo pomoci malo vise!!

[h=1]Da li je Isus raspet u petak? Ako je tako, kako je to proveo tri dana u grobu ako je vaskrsnuo u nedelju?[/h]

---

Pitanje: Da li je Isus raspet u petak? Ako je tako, kako je to proveo tri dana u grobu ako je vaskrsnuo u nedelju?

Odgovor: Biblija specifično ne tvrdi u koji dan u sedmici je Isus raspet. Dva najšire rasprostranjena pogleda su petak i sreda. Neki, međutim koristeći sintezu argumenta za petak i sredu, prihvataju četvrtak za taj dan.

Isus je u Mateju 12:40 rekao "Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći." Oni koji se zalažu da je bio raspet u petak kažu da još uvek postoji validan način po kome se može smatrati da je bio u grobu tri dana. U umu Jevreja prvog veka, deo dana se smatrao celim danom. Sobzirom da je Isus bio u grobu deo petka, celu subotu i deo nedelje—može se smatrati da je bio u grobu tri dana. Jedan od glavnih argumenata za petak se nalazi u Marku 15:42 gde se kaže da je Isus bio raspet "dan pre Sabata." Ako je to bio nedeljni Sabat, tj. Subota, onda ta činjenica ukazuje na petak. Drugi argument u korist petka kaže da stihovi poput Mateja 16:21 i Luke 9:22 uče da će Isus ustati na treći dan, i poradi toga On nije trebalo da bude u grobu puna tri dana i noći. Ali dok neki koriste prevod "na treći dan" za ove stihove, neki ih ne koriste i ne slažu se svi da je to najbolji način za prevod ovih stihova. Dalje, Marko 8:31 kaže da će Isus biti podignut "posle" tri dana.

Argument za četvrtak proizilazi iz argumenta za petak, tvrdeći da postoji previše događaja (neki kažu čak dvadesetak) između Hristove sahrane i nedelje ujutro, da bi se desili od petka uveče do nedelje ujutro. Oni ukazuju da je to posebno problem kada se uzme u obzir da je jedini ceo dan između petka i nedelje, subota, jevrejski Sabat. Ako bi postojao dan ili dva više, to bi rešilo ovaj problem. Oni koji se zalažu za četvrtak mogu ovako da razmišljaju: Recimo da niste videli prijatelja od ponedljka veče. Sledeći put kada ga vidite je četvrtak jutro i vi kažete, “Nisam te video tri dana” iako se u stvari tehnički radi samo o 60 sati (2.5 dana). Ako je Isus raspet u četvrtak, ovaj primer pokazuje kako se to može smartati za tri dana.

Mišljenje koje kaže da se radi o sredi, tvrdi da su te sedmice postojala dva Sabata. Posle prvog (onog koji se desio na dan raspeća, Marko 15:42; Luka 23:52-54) žene su kupovale mirise—zabeležite da su one kupovale posle Sabata (Marko 16:1). Zagovornici srede trvrde da je ovaj "Sabat" bio Pasha (vidi Treću Mojsijevu 16:29-31; 23:24-32, 39 gde su najsvetiji dani, koji nisu i obavezno bili sedmi dan u sedmici, smatrani za Sabat). Drugi Sabat te sedmice je bio normalna Subota. Može se primetitii da u Luki 23:56, žene koje su kupile mirise su se vratile i pripremile mirise, a onda su se "odmorile na Sabat" (Luka 23:56). Ovaj argument tvrdi da nije bilo moguće da kupe mirise posle, i da pripreme te mirise pre Sabata—osim ako nisu postojala dva Sabata. Gledište koje podrazumeva dva Sabata, tvrdi da ako je Hrist raspet u četvrtak, onda bi presveti Sabat ( Pasha) započeo u četvrtak veče i završio se u petak veče—na početak sedmičnog Sabata ili Subote. Kupovina mirisa posle prvog Sabata (Pashe) bi značila da su ih kupili u subotu i da su prekršili Sabat.

Samim tim, ovo gledište tvrdi, da jedino objašnjenje koje ne ugrožava biblijski izveštaj o ženama i mirisima i drži se literarnog tumačenja Mateja 12:40, je ono koje tvrdi da je Isus raspet u sredu. Sabat koji je najsvetiji dan (Pasha) se desio u četvrtak, žene su kupile mirise (posle toga) u petak i vratile su se i pripremile ih isti dan, odmorile su se u subotu, koja je nedeljni Sabat, i onda su donele mirise do groba rano u jutro u nedelju. Isus je bio raspet pred veče u sredu, što je početak četvrtka po jevrejskom kalendaru. Po jevrejskom kalendaru, imate četvrtak veče (prva noć), četvrtak dan (prvi dan), petak noć (druga noć), petak dan (drugi dan), subota noć (treća noć), subota dan (treći dan). Ne znamo tačno kada je ustao, ali znamo da je ustao pre zore u nedelju (Jovan 20:1, Marija Magdalena je došla "dok je još bio mrak" i kamen je bio podignut i ona je našla Petra i rekla mu "odneli su Gospoda iz groba") tako da je On mogao da ustane najranije u subotu veče odmah pošto je pao mrak, što je bio početak prvog dana u sedmici za Jevreje.

Mogući problem sa sredom, kao mogućim danom je da su učenici koji su bili na putu za Emaus sa Isusom to uradili na "isti dan" njegovog vaskrsnuća (Luka 24:13). Učenici koji nisu prepoznali Isusa, su mu pričali o Isusovom raspeću (24:20) govoreći da "danas je već treći dan od kada se to dogodilo" (24:21). Od srede do nedelje je čeriri dana. Moguće objašnjenje je da su brojali od srede veče kada je Isus sahranjen, što je Jevrejski već četvrtak, a četvrtak do nedlje se može smatrati za tri dana.

U ogromnoj količini stvari koje su se desile, nije toliko bitno na koji dan je tačno Isus raspet. Da je to toliko bilo bitno, Bog bi jasno komunicirao o kom danu se radi. Ono što je bitno je da je On umro, i da je fizički u telu ustao iz mrtvih. Ono što je podjednako bitno je razlog zbog koga je umro—da preuzme kaznu koju su svi grešnici zaslužili. I Jovan 3:16 i 3:36 objavljuju da vera u Njega donosi večni život!
​

​

​

Copy/got Questions?org

Pozdrav.

 

[Šarrdy]

Imaš brate temu, ako hoćeš, pa postiraj tamo - DAN KADA JE RAZAPET ISUS.

 

[faky]

Pouka za adventiste!

Smrt je, naime plata za greh, a blagodatni dar Božiji je - večni život u Hristu Isusu, Gospodu našem.

Rimljani 6:23



Koji nas je po svojoj velikoj milosti – uskrsom Isusa Hrista iz mrtvih – ponovo rodio za živu nadu.

1 Petrova 1:3



Jer je Bog tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u Njega - ne propadne, nego da ima večni život.

Jovan 3:16


Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali.

Efesci 2:8-9

Ako, dakle, svojim ustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen.

Rimljani 10:9

Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici.

Rimljani 5:8

Pozdrav.

 

[Laodikeja]

U razgovoru sa prijateljima, neformalno smo došli do zaključka da JARAC u oba slučaja predstavlja Hrista. U prvom slučaju (na koji je pao žreb za žrtvovanje) znači Hristovu smrt na Krstu Golgote. A u drugom slučaju (koji se pušta) predstavlja Hristovu kušnju u pustinji posle Njegovog krštenja na Jordanu. Jer upravo tada Jovan Krstitelj izgovara onu čuvenu rečenicu : ’’ А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света. ’’..... posle koje krštava Isusa, a onda On odlazi u pustinju da ga kuša Azazael (sotona). Znači Hrist (jarac koji se pušta) uzima grehe celog čovečanstva i odlazi 40 dana u pustinju da ga kuša đavo.
Ako bi mi se ovo tumačenje potvrdilo u bilo kakvom obliku – Ja bih sigurno sa njim i zvanično izašao u javnost, a do tada nek ostane samo u domenu istraživanja.

Ovo je u potpunoj suprotnosti sa kontekstom onoga sto biblija govori o Hristu kao žrtvi koja umire na krstu a koje su strarozavetne žrtve koje su se prinosile na žrtvenik bile samo simbol.
Dakle, suština je u tome da je jedan jarac bio žrtvovan na žrtvenik, a drugi je bio proteran u pustinju da tamo umre, jedan je umirao na žrtvi a drugi u pustinji.
Prema tome, Isus je po toj simbolici umro na krstu za grehe ljudske, a nije otišao u pustinju da tamo okonča svoj život.
Tvoja simbolika je potpuno pogrešna

Isus jeste nakon krštenja otišao u pustinju, ali si zaboravio da kažeš ko ga je tamo čekao, jer po bibliji to je upravo bio sotona đavo koji prebiva u pustinji.

"Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста ( PUSTINJU ) тражећи покоја, и
не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао" ( Luka 11. 24 )

Naime, ljudi onoga vremena su verovali da je pustinja mistično mesto gde vladaju zle sile.
Iz tog razloga biblija vezuje đavola za pustinju, i zato Isus odlazi u pustinju da ga đavo kuša.

Prema tome, simbolika je jasna, jarac koji je proteran u pustinju je sam sotona na koga će u času suda biti bačeni gresi kojih je on začetnik i sa njima biti bačen u ognjeno jezero.

Na sotonu neće biti bačeni gresi u svojstvu spasenja, jer Isus je preuzeo grehe ljudske na sebe umrevši na krstu da bi platio cenu našeg prestupa, već će biti biti bačeni da on sa njima umre u ognjenom jezeru kao začetnik greha, na njega će se na kraju vratiti svo zlo koje je prouzrokovao i on će primiti pravednu kaznu a to je večna smrt.

 

[starstuff]

U ogromnoj količini stvari koje su se desile, nije toliko bitno na koji dan je tačno Isus raspet. Da je to toliko bilo bitno, Bog bi jasno komunicirao o kom danu se radi. Ono što je bitno je da je On umro, i da je fizički u telu ustao iz mrtvih. Ono što je podjednako bitno je razlog zbog koga je umro—da preuzme kaznu koju su svi grešnici zaslužili. I Jovan 3:16 i 3:36 objavljuju da vera u Njega donosi večni život!
​

Radi ovog argumenta poci cu od premise da bog postoji.
Da je bilo sta od toga bitno bog ne bio ljudskom zrtvom pre dve hiljade godina u primitivnoj Palestini komunicirao sa malom grupom nepismenih i cak i za to vreme neobrazovanih ljudi da danas imamo slucaj da ta poruka jos nije doprla do pola covecanstva.( Indija, Kina)

Ali u svakom slucaju zelim da ti se zahvalim sto barem odgovaras na pitanja ciji odgovori zahtevaju izuzetnu racionalizaciju i mentalnu gimnastiku i opet su kontradiktorni jedni drugima.

 

[faky]

Za adventiste !

Za Svetog Apostola Pavla, zakon je oruđe Božije, a ne obratno: "Tako nam zakon postade vaspitač (paidagōgos) za Hrista, da bi se vjerom opravdali" (Gal. 3,24). On ima službu pedagoga, on nam je vodič i putokaz, ali nas on ne spasava. On je dao smisao grehu ili grešnosti, ali nije doneo spasenje, jer je Spasenje blagodat Božija data u Isusu Hristu (Rim. 3,24). Zato se hrišćani ne primaju u Crkvu po zakonu, nego po blagodati, kroz veru. Stari zakon ukazuje na odnos između čoveka i Boga, ali ne pravi prelazak između Boga i ljudi, koji je lični pashalni čin, delo Ovaploćenog Boga, posrednika (mesitēs. mediator: Gal. 3,20). Zakon Novoga Zaveta jeste "Jevanđelje Isusa Hrista, Sina Božijeg" (Mk. 1,1). "Blaga vest" (euan'ngelion - evangelium), za razliku od starog zakona koji ima pedagošku i zakonodavnu ulogu, jeste zakon blagodati, koji daruje moć slobodi i iskupljenju. Jevanđelje jeste zakon slobode, radosti i obećanja. Prema tome, ulazna vrata u hrišćanski moral jesu sloboda blagodati, a ne pritisak od zakona i kazne. Vera je akt poslušnosti u slobodi, a ne čuvanje zakona iz pokornosti. Hrišćani se primaju u Crkvu kroz blagodat, kojaje dar i sredstvo lične slobode.

SPravoslavlje.

Pozdrav.

 

[Laodikeja]

Za adventiste !

Za Svetog Apostola Pavla, zakon je oruđe Božije, a ne obratno: "Tako nam zakon postade vaspitač (paidagōgos) za Hrista, da bi se vjerom opravdali" (Gal. 3,24). On ima službu pedagoga, on nam je vodič i putokaz, ali nas on ne spasava. On je dao smisao grehu ili grešnosti, ali nije doneo spasenje, jer je Spasenje blagodat Božija data u Isusu Hristu (Rim. 3,24). Zato se hrišćani ne primaju u Crkvu po zakonu, nego po blagodati, kroz veru. Stari zakon ukazuje na odnos između čoveka i Boga, ali ne pravi prelazak između Boga i ljudi, koji je lični pashalni čin, delo Ovaploćenog Boga, posrednika (mesitēs. mediator: Gal. 3,20). Zakon Novoga Zaveta jeste "Jevanđelje Isusa Hrista, Sina Božijeg" (Mk. 1,1). "Blaga vest" (euan'ngelion - evangelium), za razliku od starog zakona koji ima pedagošku i zakonodavnu ulogu, jeste zakon blagodati, koji daruje moć slobodi i iskupljenju. Jevanđelje jeste zakon slobode, radosti i obećanja. Prema tome, ulazna vrata u hrišćanski moral jesu sloboda blagodati, a ne pritisak od zakona i kazne. Vera je akt poslušnosti u slobodi, a ne čuvanje zakona iz pokornosti. Hrišćani se primaju u Crkvu kroz blagodat, kojaje dar i sredstvo lične slobode.

SPravoslavlje.

Pozdrav.

Tacno, zakon nas ne spasava i njime se ne opravdavamo pred Bogom, vec se spasavamo i opravdavamo verom u zrtvu Isusa Hrista na krstu golgote i njegovom posrednickom sluzbom u svetinji nad svetinjama, ali posto smo opravdani mi nemamo slobodu da krsimo zakon, vec je nasa duznost da svoj zivot uskladimo sa principima zapisanim u Bozjim zapovestima.

Dakle spasavamo se verom, a rod te vere je poslusnost.
Nismo poslusni zato da bi time zaradili spasenje svojim delima, vec zato sto je poslusnost rod vere koji prirodno proistice iz srca koje je potpuno predano Bogu.

Poslusnost Bozjim zapovestima je posledica vere odnosno spasenja i opravdanja koje smo doziveli kroz veru, a ne obrnuto.

Prema tome, sve optuzbe da se Adventisti spasavaju delima padaju u vodu, jer se mi spasavamo iskljucivo verom, a poslusnost je rod te vere.

Onaj ko tvrdi da vera iskljucuje poslusnost ustvari nikada nije stvarno iskustveno doziveo promenu koju takva vera proizvodi, jer inace bi rod njegove vere prirodno bila teznja da bude poslusan Bozjim zapovestima.
U tome se prepoznaje razlika izmedju onoga ko kaze da veruje, i ko je tu veru iskustveno doziveo, jer proizvod vere je poslusnost zapovestima..

 

[VANHELSING G]

Ovo je u potpunoj suprotnosti sa kontekstom onoga sto biblija govori o Hristu kao žrtvi koja umire na krstu a koje su strarozavetne žrtve koje su se prinosile na žrtvenik bile samo simbol.
Dakle, suština je u tome da je jedan jarac bio žrtvovan na žrtvenik, a drugi je bio proteran u pustinju da tamo umre, jedan je umirao na žrtvi a drugi u pustinji.
Prema tome, Isus je po toj simbolici umro na krstu za grehe ljudske, a nije otišao u pustinju da tamo okonča svoj život.
Tvoja simbolika je potpuno pogrešna

Isus jeste nakon krštenja otišao u pustinju, ali si zaboravio da kažeš ko ga je tamo čekao, jer po bibliji to je upravo bio sotona đavo koji prebiva u pustinji.

"Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста ( PUSTINJU ) тражећи покоја, и
не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао" ( Luka 11. 24 )

Naime, ljudi onoga vremena su verovali da je pustinja mistično mesto gde vladaju zle sile.
Iz tog razloga biblija vezuje đavola za pustinju, i zato Isus odlazi u pustinju da ga đavo kuša.

Prema tome, simbolika je jasna, jarac koji je proteran u pustinju je sam sotona na koga će u času suda biti bačeni gresi kojih je on začetnik i sa njima biti bačen u ognjeno jezero.

Na sotonu neće biti bačeni gresi u svojstvu spasenja, jer Isus je preuzeo grehe ljudske na sebe umrevši na krstu da bi platio cenu našeg prestupa, već će biti biti bačeni da on sa njima umre u ognjenom jezeru kao začetnik greha, na njega će se na kraju vratiti svo zlo koje je prouzrokovao i on će primiti pravednu kaznu a to je večna smrt.

Jel bre ladokejac sta si se uvatio za tog jarca pa ga ne pustas?jel ti mnogo znaci?sta to nije jasno u ovom stihu?’ А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света. ’’..... posle koje krštava Isusa, a onda On odlazi u pustinju da ga kuša Azazael (sotona).

Dali ti je to jasno!!!????

Ovo je taj jarac koga vi reklamirate:


A ne koji prima grehe sveta na sebe bratko!!bezite od baba jelene!!ona je vestica a ne prorok.

Svetlonosa!! to je vas Isus.




To je vas bog!!

Pusti tog jarca i jelenu i idi bre Hristu ispasavaj se kroz blagodat a ne kroz zakon jaram koji su vam natovarili Miler,jelena itd radi profita i bogatstva.

 

[VANHELSING G]

Tacno, zakon nas ne spasava i njime se ne opravdavamo pred Bogom, vec se spasavamo i opravdavamo verom u zrtvu Isusa Hrista na krstu golgote i njegovom posrednickom sluzbom u svetinji nad svetinjama, ali posto smo opravdani mi nemamo slobodu da krsimo zakon, vec je nasa duznost da svoj zivot uskladimo sa principima zapisanim u Bozjim zapovestima.

Dakle spasavamo se verom, a rod te vere je poslusnost.
Nismo poslusni zato da bi time zaradili spasenje svojim delima, vec zato sto je poslusnost rod vere koji prirodno proistice iz srca koje je potpuno predano Bogu.

Poslusnost Bozjim zapovestima je posledica vere odnosno spasenja i opravdanja koje smo doziveli kroz veru, a ne obrnuto.

Prema tome, sve optuzbe da se Adventisti spasavaju delima padaju u vodu, jer se mi spasavamo iskljucivo verom, a poslusnost je rod te vere.

Onaj ko tvrdi da vera iskljucuje poslusnost ustvari nikada nije stvarno iskustveno doziveo promenu koju takva vera proizvodi, jer inace bi rod njegove vere prirodno bila teznja da bude poslusan Bozjim zapovestima.
U tome se prepoznaje razlika izmedju onoga ko kaze da veruje, i ko je tu veru iskustveno doziveo, jer proizvod vere je poslusnost zapovestima..

Jel bre pa sta to pises,pa isarao si 30-40 stranica kako se spasavamo delom zakona a vid sad govoris kako se ne spasavate delima zakona!!!??? pa rasravljamo brate ladokejac da subota vise nije u zakonu jevandjelja vec dva meseca! i jos mnogo toga sto je u zakonu za jevreje a ti sad ovo!!zakonom se niko nije spasio pa necete ni vi adventi,a samo blagodacu-slobodom,slobodnom voljom izbora.Zakon bozji je u srcu,veri kroz Isusa Hrista i spasenje njegovo u priznanju da je on Sin Bozji,seti se razbojnika koji nije imao vremena da se ispravi u zakonu koji bese na krstu,a vera ga opravda jer poverovase da je Isus sin Bozji,a da ne govorim u kuci petra sta Rece Gospod?(a Rece Sta je lakse da kazem Gresi su ti Oprosteni ili stani i Hodaj? i covek paralic se isceli i rece mu Isus idi kuci svojoj VERA tvoja te je iscelila itd)

Vera brate ladokejac i samo vera u blagodat.