Član
- Učlanjen(a)
- 01.02.2011
- Poruka
- 702
Pa jok nego cu da citam jelenu vajtovu,milera,rasela itd.
Adventisti
- Začetnik teme Jurivaka
- Datum pokretanja
Pa jok nego cu da citam jelenu vajtovu,milera,rasela itd.
Član
- Učlanjen(a)
- 01.02.2011
- Poruka
- 702
Kako si primeti taj post? a ostala dva nisi? gde se radi o vaznijim stvarima?nisi ni svestan kako si upao u zamku.
[h=2]#1305
07-10-2012 01:54[/h]
[h=2]#1307
07-10-2012 02:40[/h]
Na ova dva posta ti meni odgovori.
[h=2]#1305
[h=2]#1307
Na ova dva posta ti meni odgovori.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Pošto ima puno pitanja, evo i pojedinačnih odgovora:
E baš ste simpatični vi Adventisti. Ni vau, ni mau. Odmah ja lažem. Polako strpi se malo. Pa nije prošao ni jedan DAN, od Milana M 2012, evo opet, ja lažem. Pa po vama Adventistima i Svedocima ja sam najveći lažov na svetu.
No, ne smeta mi idemo dalje:
1. Zemlja je TROUGAO, zato ljudi žive na Marsu!
2. Papir trpi sve;
3. Dokaži! To svako za svakog može reći!
4. Bratski savet: Opasno je ovo što govoriš – Uverićeš se jednoga dana
Koje su jeresi u ''mojoj'' religiji, kao i koji stavovi ?
Hvala unapred. Da bi se popravio!
Jer bez ARGUMENATA, ostaće samo mrtvo slovo na papiru, i znaćemo koliko da cenimo tvoje reči u buduće.
Sve jeresi Adventističke Crkve sam do sada potkrepio STIHOVIMA IZ PISMA. I da subota nije Pečat Božiji, i da NEDELJA nije Žig Zveri. I da SUBOTA nije obavezna za svetkovanje za naše spasenje (Hrišćana). Prema tome ovo je jedna lažna izjava.
??? Ne razumem. Na čiju poslušnost misliš.
Kog ZAKONA. Koji je to ZAKON, koji važi za spasenje Hrišćanima?
Daj nam ga, molim te da se i mi Hrišćani spasimo.
Hvala
Pa što nam to Bog nije naveo, nego nam je naveo nešto sasvim drugo, a SUBOTU nije spomenuo NI JEDANPUT:
Umesto toga Hrist i apostoli nas upozoravaju da nećemo ući u Carstvo Nebesko ako smo:
1) Pogledali neku ženu sa željom;
2) Strašljivi;
3) Nepravednici;
4) Vračari;
5) Adžuvani;
6) Lakomci;
7) Kavgadžije;
8) Hajduci;
9) Krivoprestupnici,
10) .................
Kako to? Objasni?
Hvala
Pa kada je to tako zašto nam apostol Pavle nije potvrdio tu SUBOTU, već nas uči nešto sasvim drugo:
Римљ. 14: [SUP]4[/SUP]Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.[SUP]5[/SUP]Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.[SUP]6[/SUP]Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.[SUP]7[/SUP] Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.[SUP]8[/SUP] Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
Галатима 4 : [SUP]9[/SUP] А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите? [SUP]10[/SUP]Гледате на дане и месеце, и времена и године.[SUP]11[/SUP] Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
Kološ. 2: 13 - 17 On i vas, koji bijaste mrtvi zbog prestupa i neobrezanosti svoga tijela, i vas on oživi zajedno s njime. Milostivo nam je oprostio sve prestupe,izbrisao zadužnicu koja propisima beše protiv nas, protivila nam se. Nju on ukloni pribivši je na križ. Skinu Vrhovništva i Vlasti, javno to pokaza: u pobedničkoj ih povorci s njime vodi. Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. 17 To je tek sena onoga što dolazi,a zbiljnost jest - telo Kristovo.
Trebao je Pavle i nama da kaže da ništa ne smemo NOSITI U SUBOTU da ne bi bili kamenovani!
Ili Hrist nam je to trebao reći u Jovanu:
Jovan 5:1 - 13 А потом беше празник јеврејски,и изиђе Исус у Јерусалим.У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања,која се зове јеврејски Витезда,и око ње пет покривених тремова,У којима лежаше мноштво болесника,слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода; Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода,оздрављаше,макар каква болест да је на њему. А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан. Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му:Хоћеш ли да будеш здрав?Одговори Му болесни:Да,Господе;али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене. Рече му Исус:Устани, узми одар свој и ходи.И одмах оздрави човек,и узевши одар свој хођаше.А тај дан беше субота. Тада говораху Јевреји ономе што оздрави:Данас је субота и не ваља ти одра носити.А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи. А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи? А исцељени не знаше ко је;јер се Исус уклони,јер људства много беше на месту.
Kada se uporedi sa sledećim stihovima:___ ______ ______ ______
Јeр. 17 : 19 - 23 Овако ми рече Господ: Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска. И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата. Овако вели Господ:Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска.И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим. Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке. Kao i
Neh. 13 : 19 И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.
2.Mojs.20:10 А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.
– Hrist je izlečio uzetog (Marko 2:1-12 i Jovan 5:1-13) i rekao mu da uzme svoj ODAR I DA GA NOSI!
– A u Jeremiji 17 je napisano : NIKAKVO BREME NE NOSITE U SUBOTU!
– U Nehemiji 13,19 da ČOVEK NE SME NIKAKV TOVAR NOSITI U SUBOTU;
– U 2.Mojs.20,10 da čovek NE SNE RADITI NIKAKAV POSAO;
– A u 4.Mojs 15 da je Jedan Jevrejin KAMENOVAM OD CELOG ZBORA ZATO ŠTO JE KUPIO DRVA U SUBOTU......kako je već citirao Glasnik.
Kako je Hrist onada mogao reći ‘’ Uzmi odar svoj i nosi ? ’’ (Jovan 5,8 i Marko 2,9) – a to još sve da začini sa izjavom ‘’Ja sam gospodar od subote! (Marko 2, 28).
Po koji put !?
Pa koje su to ZAPOVESTI koje važe za Hrišćane, daj ih ?
Gde su one napisane ?
Ako misliš na kamenim pločama, kaži, da ti ODMAH dam stih za te kamene ploče !
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Moraš mi prvo dati STIH iz Biblije gde piše da je SUBOTA NAPRAVLJENA ZA ADAMA. Ti si ovde dao stih da je Subota napravljena ČOVEKA RADI (Marko 2,27), a daješ ljudsko tumačenje da je STVORENA ZA ADAMA.
Odgovoreno ko zna koliko puta, ali kad baš hoćeš, moram još jednom – A poznavajući Adventiste trebaće još mnogo puta:
I – Marko 2, 27 Subota je načinjena čoveka radi.....
Марко 2 : [SUP]1[/SUP] И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући. [SUP]2[/SUP] И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч. [SUP]3[/SUP] И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо. [SUP]4[/SUP] И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше. [SUP]5[/SUP] А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји. [SUP]6[/SUP] А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: [SUP]7[/SUP] Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога ? [SUP]8[/SUP] И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим ? [SUP]9[/SUP] Шта је лакше? Рећи узетоме : Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? [SUP]10[/SUP] Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме
[SUP]11[/SUP] Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.[SUP]12[/SUP] И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо. [SUP]13[/SUP] И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их. [SUP]14[/SUP] И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим. [SUP]15[/SUP] И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим. [SUP]16[/SUP] А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије ? [SUP]17[/SUP] И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање. [SUP]18[/SUP] И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте ? [SUP]19[/SUP] И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима ? Докле год имају са собом женика не могу постити. [SUP]20[/SUP] Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане. [SUP]21[/SUP] И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити. [SUP]22[/SUP] И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба. [SUP]23[/SUP] И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве,и ученици Његови тргаху путем класје. [SUP]24[/SUP] И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља ? [SUP]25[/SUP] А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим? [SUP]26[/SUP] Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима,и даде их онима који беху с њим?[SUP]27[/SUP] И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради. [SUP]28[/SUP] Дакле је Господар Син човечји и од суботе.
1. Ako se ‘’Čoveka radi’’ odnosi na čovečanstvo ili sve ljude..... onda je Biblija u koliziji (Римљ. 14: [SUP]4[/SUP]Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.[SUP]5[/SUP]Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.[SUP]6[/SUP]Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.[SUP]7[/SUP] Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.[SUP]8[/SUP] Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо. Галатима 4 : [SUP]9[/SUP] А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите? [SUP]10[/SUP]Гледате на дане и месеце, и времена и године.[SUP]11[/SUP] Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас. Kološ. 2: 13 - 17 On i vas, koji bijaste mrtvi zbog prestupa i neobrezanosti svoga tijela, i vas on oživi zajedno s njime. Milostivo nam je oprostio sve prestupe,izbrisao zadužnicu koja propisima beše protiv nas, protivila nam se. Nju on ukloni pribivši je na križ. Skinu Vrhovništva i Vlasti, javno to pokaza: u pobedničkoj ih povorci s njime vodi. Neka vas dakle nitko ne sudi po jelu ili po piću, po blagdanima, mlađacima ili subotama. 17 To je tek sena onoga što dolazi,a zbiljnost jest - telo Kristovo.)
2. Sihovi iz Pisma nam to govore. Da je SUBOTA data Jevrejima a ne Čovečanstvu. Poput:
2. Мојс. 31:[SUP] 13[/SUP] А ти кажи синовима Израиљевим и реци: Али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем.[SUP]14[/SUP] Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог.[SUP]15[/SUP] Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби.[SUP]16[/SUP] Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од колена до колена заветом вечним.[SUP]17[/SUP] То је знак између мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се.
Ili Originalne 4-ta zapovest:
5. Мојс. 5: [SUP]1[/SUP] И Мојсије сазва сав народ Израиљев, и рече им: Чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите. [SUP]2[/SUP] Господ Бог наш учини с нама завет на Хориву. [SUP]3[/SUP] Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи. [SUP]12[/SUP] Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповедио Господ Бог твој. [SUP]13[/SUP] Шест дана ради и свршуј све послове своје. [SUP]14[/SUP] А седми је дан одмор Господу Богу твом; немој радити никакав посао ни ти, ни син твој ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти. [SUP]15[/SUP] И памти да си био роб у земљи мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора.
( I niko je nije svetkovao sem Jevreja do pojave Baptista sedmoga dana u 17-tom veku! A i danas je niko ne svetkuje sem par subotarskih Crkvi. )
3. Drugi deo stiha malo ko citira (а није човек суботе ради.), a on nam otkriva veliku ISTINU – Da je Novi Zavet – Zakon ljubavi! Da je subota stvorena čoveka radi a ne čovek radi subote – Odnosno da je čovek mnogo važniji od subote! Da je iznad subote. Da je subota sluga čoveku.....TJ. da je glupo da čovek strada radi subote! Odnosno da je bilo koji čovek važniji Hristu od SUBOTE.
4. I Hrist to potvrđuje u stihovima - Матеј 12:11,12 А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити? А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити. – znači mnogo je važniji čovek nego kršiti subotu!
A da li bi se Adventisti pre OGREŠILI O ČOVEKA ILI O SUBOTI !?
Očigledno je da SUBOTA U Novom Zavetu nije isto što i u Starom Zavetu. Odnosno da je izgubila značaj spasenja, jer ako čovek držeći subotu, zaboravlja na drugo ljudsko biće – Čemu onda subota !?
Zato su i fariseji rekli da Hrist kvaraše subotu! (Jovan 5,18)v+. Јован 9:16 Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима.
A On nije kvario subotu već samo ispunio najavu NOVOG SAVEZA, najavljenog u Jeremiji 31:31-33, a potvrđen u Jevrejima 8:6-8.
Tako da je iz ovih par primera i više nego jasno o čemu se radi kada je reč o držanju subote.
5. Svi akteri priče u Marku 2 glave su Jevreji ! A ovaj čuveni Hristov odgovor (Subota je data čoveka radi...) je usledio posle rasprave sa Farisejima (stihovi:23-26). Da im je Hrist odgovorio Subota je stvorena za Jevreje, a nedelja (npr.) za Hrišćane – Niko ga od slušaoca ne bi razumeo ! Jer tada se nije znalo za Njegovo vasksenje niti za rađanje Hrišćanstva ! Šta je Hrist drugo mogao odgovoriti da ga razumeju da subota više nije uslov spasenja? A i to bi blo izlišno. Fariseji, Sadukeji, Hrist i apostoli su ODLIČNO ZNALI da je subota data samo Jevrejima. Jer je NIKO NIKADA NIJE DRŽAO OSIM JEVREJA! A uostalom tako i piše u Bibliji.
II – Matej 24:20 Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;
1. Literalni kontekst:
Матеј 24:[SUP]15[/SUP] Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме): [SUP]16[/SUP] Тада који буду у Јудеји нека беже у горе; [SUP]17[/SUP] И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући; [SUP]18[/SUP] И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје. [SUP]19[/SUP] А тешко труднима и дојилицама у те дане. [SUP]20[/SUP] Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;
O čemu se ovde radi? Koji je dogašaj u pitanju? Da li Armagedon, ili nešto drugo?........
Zna se po Danilu 9:25-27. Opsada Jerusalima u I veku! Puno istotiskih i biblijskih dokaza imamo da se radi o tom događaju.
Znači Hrist UPOZORAVA Jevreje o razrušenju Hrama. A oni poima nemaju za značaj bilo kog dana, osim SUBOTE. Znači njima se obratio i na njihov najprepoznatljiviji jezik im je to opisao. Zima kao nezgodna za bežanje, jer je hladna. A SUBOTA, jer bi morali da krše zakon! Da nose teret, da hodaju više od propisanog broja koraka......... a onda bi se mnogi rađe odlučili za smrt, nego da KRŠE SUBOTU.
2. Da ovaj stih govori o svetkovanju SUBOTE, kao obavezu za Hrišćane, onda bi trebali svetkovati i ZIMU! Jer Hrist isti značaj daje u ovom stihu i suboti i ZIMI.
3. Da je u pitanju SUBOTA, KAO OBAVEZA za Hrišćane, Biblija bi bila u suprotnosti sa samom sobom. Jer nas nigde ne UPOZORAVA za svetkovanje subote, već KONTRA – Da nas niko ne sme osuđivati za subote !!!
Dakle ovaj stih nam ne govori kao obavezu držanja SUBOTE za Hrišćane, već upozorenje Jevrejima šta ih čeka posle Hristove smrti. Nažalost oni te reči nisu shvatili i posle opsade Rimljana koji su za kratko povukli sa zidina Jerusalima zbog problema u svojoj matičnoj državi, a onda ponovo vratili, i potukli Jevreje.
Gde ja kažem kada je SUBOTA bila stvorena ili napravljena?
Nemoj da praviš insinuacije, već CITIRAJ moje reči iz bilo kog posta ! Izvoli !
Niko ne spori da je DATA ZA ADAMA I JEVREJE, zato uopšte ne znam čemu ovi stihovi !? Pa još po ko zna koji put. Kao Švaba tralala. Mi sporimo da je SUBOTA DATA HRIŠĆANIMA, za njihovo spasenje.
Pozdrav
Дела 15:10,11 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети ? Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
Галатима 2:15,16 Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца, Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
Галатима 5:1 Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
Ali mislim da su ovi stihovi džabe pisani kada su Adventisti u Pitanju, a jasni su kao DAN.
Jer ako NISU – Šta je nejasno u njima !?
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Наравно, тако је и Хелена Вајт знала да прориче неке ствари које су по масонском плану испуњене - имала је информације из прве руке. Ја ћу се и даље ослањати на посланицу Јеврејима јер она потпуно објашњава о каквој се суботи ради, јер видимо да се упорно погрешно интерпретирају речи нашег апостола.
3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
Наставља се почивање, тј. држање Сабата, али вером у Исуса, не недељним циклусом, јер седми дан не уводи у покој, само је сен ове СУБОТЕ - вечне.
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
ВЕРУЈЕШ >>> УЛАЗИШ У ПОКОЈ >>> У САБАТУ (СУБОТИ) СИ >>> ПОЧИВАШ
ΠΡΟΣ ΕΒΡΑΙΟΥΣ 4:9 Greek NT: Textus Receptus (1894)
αρα απολειπεται σαββατισμος τω λαω του θεου
Hebrews 4:9 Greek Study Bible (Apostolic / Interlinear)
ἄρα ἀπολείπεται σαββατισμὸς τῷ λαῷ τοῦ θεοῦ.
KJV with Strong's
There remaineth therefore a rest to the people of God
There remaineth therefore a rest to the people of God
Караџић
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
Овај превод Џејмса је потпуно исправан и тачан као и Караџићев (исти су), јер тако је погођен смисао починка о коме се говори и нема злоупотребе као што ви чините коришћењем речи СУБОТА коју уопште и не разумете чему служи и зашто је успостављена и налази се у Декалогу.
У оригиналу се користи грчка реч σαββατισμὸς sabbatismos - "Sabbatism", а та реч се више нигде у Новом завету не спомиње и разликује се од речи σάββατον sabbaton - "the Sabbath". Исправно је тумачити реч као "држање суботе" из σαββατιζω саббатизо - "да задржи суботу", што значи непрекидну радњу - одржавање суботе, а не периодичну (седмичну). То је оно што од старта говорим, улазак у покој и починак није периодична радња једном недељно као што је у старом завету случај и што беше СЕН овог коначног и вечног уласка у покој и вечни мир и починак са Богом. Не можемо ми веровати у Христа једном седмично, јер овај НОВИ ДАН је вечан и непрекидан, с обзиром да вером улазимо у покој и починак. Како онда ми држимо тај Сабат?
14. Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
ДРЖИШ СЕ ПРИЗНАЊА >> ДРЖИШ САБАТ (СУБОТУ)
То је оно што ви не разумете, субота се држала једном седмично и нико не уђе у покој на тај начин, већ то беше најава за коначан улазак у покој са НОВИМ ДАНОМ, који се назива ДАНАС (САДА), тј. чим прихватимо Исуса. Он нас уводи у покој, јер да је могао да нас уведе држањем суботе једном недељно, не би говорио о ДРУГОМ ДАНУ, а тај дан је вечан и непролазан, заувек траје и то значи да је ВЕЧНА СУБОТА (САБАТ, ШАБАТ).
Имамо ли доказа да се истог тренутка чим поверујемо и признамо Христа прикључујемо Царству небеском и да налазимо вечни починак са Богом?
42. И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
43. И рече му Исус: Заиста ти кажем:данас ћеш бити са мном у рају. (Лука 23)
Да се ради о почивању које значи одмор и обнову можемо видети и у Старом завету, јер се и ту користи тај термин, а не означава само седмичну суботу, него суботу која није ограничена већ означава починак на дужи период. Таква врста "суботе" се види и када се сваке седма ГОДИНА обележавала као субота. Јер Господ све послове заврши за шест дана и у седми почину. Тако је Богу један дан као хиљаду година, остаје нам да се замислимо да шест "Божијих дана" ускоро истиче. И шта нас чека? Чека нас починак са Богом, тј. скори повратак Христов и успостављање царства.
34. Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене.
35. За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели. (3.Мојсијева 26)
2. Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.3. Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род. 4. А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.
5. Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.(3.Мојсијева 25)
21. Да се испуни реч Господња коју рече устима Јеремијиним, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше све време докле беше пуста, докле се не наврши седамдесет година. (2.Дневника 36)
Дакле, видимо да СУБОТА (САБАТ) није само једном седмично, већ је била и "дугачка" равно годину дана и седамдесет година. Ова ХРИШЋАНСКА СУБОТА је вечна и непрекидна, верник улази у покој и починак заувек јер је знак између Бога и Израиља вечан кроз Исуса Христа, Сина Божијег. Коначно је измирен Израиљ са Богом што у старом завету није било испуњено; само Господ Исус Христ испуни план искупљења и измирења. Јер се све освети и измири Исусом Христом. Све се очисти и освети пред Богом.
15. И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани. (Дела 10)
Не говорите, дакле, да ми кршимо заповест Божију када је ДРЖИМО својом вером, не поганите нас на тај начин јер себи омчу набацујете не схватајући Христову науку. То нису "приче", како рече Мика, већ живот (начин живота). Отуда се и ја држим апостолских речи и на вашу је савест што мислите да вас мрзим, ствар је супротна. Само ви не видите, јер да видите не бисте рекли да видите, већ да бејасте слепи, као што и ја и сви ми бејасмо слепи код духовних очију о којима Господ говори када је разговарао са јеврејским свештеницима. И они су тврдили да виде, зато им и рече да ће остати "слепи".
13. Сведочанство је ово истинито; заради тог узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вери, 14. Не слушајући јеврејске гаталице ни заповести људи који се одвраћају од истине.
15. Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.
16. Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани. (Титу 1)
Poslednja izmena:
Adriane, posto stalno ponavljas iste tekstove, ne mislim d aje neophodnod ana njih po ko zna koji put odgovaram,
Zato pozivam te d amalo o ovome razmislis:
1. Kada je Bog stvorio coveka, odredio mu je dan odmora i jelovnok, bilje, vocei, povrce sa semenkama i zitarice. To pokazuje da je ishrana veoma vazna jer i Bog vodi brigu o njoj. 1. Mojsijeva 2,2.3; 2,15.16.
2. Sve religije u svoja verovanja ukljucuju i hranu u razlicitim oblicima.
3. Medutim, nisu to pravila nekakve sekte, kao sto ti mozda mislis, postoje evandjeoska pravila koja us data svim hriscanima pa i sviom ljudima na zemlji:
a) U Bibliji pise: "Jer ste kuplkjeni skupo, proslavite, dakle, Boga u TELESIMA svojim i u dusama svojim, sto je Bozje." 1. Kornicanima 6,20. Hriscanin je duzan da vodi brigu o telu isto kao i odusi.
b) Hriscani veruju da je njihovo telo hram Svetoga Duha: "Ili ne znate da su telesa vasa hram Svetoga Duha koji zivi u vama koga imate od Boga, i niste svoji." 1. Kotincanima 6,19.
Hrioscani veruju da je zivot dar od Boga i da o telu treba da vode brigu kao i o duhovnom zivotu.
c) Onaj ko namerno ili nepaznjom unisti zdravlje i telo kriv je pred Bogom kao i ako ubije coveka. "Ako ko pokvari crkvu Bozju, pokvarice njega Bog; jer je crkva Bozja sveta a to ste vi." 1. Korincanima 3,17. Zbog toga u svim hriscanskim zajednicama smatra se da je samoubistvo greh. Telo je dar od Boga koje namje povereno na civanje.
d) Hriscanin je pred Bogomodgovoran da vodi brigu u telu. "Molime vas, dakle, braco, milosti Bozje radi da date telesa svoja u zrtvi svetu, ugodnu Bogu, to da bude vase duhovno bogomoljstvo." Rimljanima 12,1.
e) Apostol Pavle savetuje: "Imajuci dakle ovakva obecanja, o ljubazni, da OCISTIMO SEBE OD SVAKE POGANSTINE TELA I DUHA i da tvorimo svetinju u strahu Bozjemu." 1. Korincanima 7,1.
Prema Hristovom ucenju, hriscanin treba da podjednako vodi brigu, u telu , duhu i dusi.
Adriane, da li ti je poznato da je Hristos u svojoj sluzbi na Zemlji vise vremena upotrebio cineci dobro ljudima i lececi bolesne, nego u propovedanju i ucenju?
Sva njego cuda ucinjena su iz tog razloga. Hranio je glade, spasavao one koji su bili u opasnosti za vreme bure, lecio je svaku bolest sa kojom se susreo, dizao je mrtve.
To je najjaci dokaz za nas hriscane da o telu treba istio tako da vodimo racuna kao i o duhovnom zivotu. Zbog toga, hriscani, po uzoru na svoga Ucitelja, ulazu truda i sredstava u pomaganju onima koji stradaju i koji su bolesni duhovno, dusevno i telesno.
Zbog toga zdravlje se ne moze odvojiti od duhovnog zivota, ono je nerazdvojivi deo religije.
Zato Adventisti ovako veruju:
Hrišcansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseca i radi u skladu sa nebeskim nacelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se ukljucujemo samo u ono što ce u našem životu stvoriti cistotu slicnu Hristu, zdravlje i radost. To znaci da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišcanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeca treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima cija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, vec od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takode znaci da pošto je naše telo hram Svetoga Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju mogucu ishranu i uzdržimo se od neciste hrane utvrdene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pica, duvan i neodgovorno korišcenje droga i narkotika štetno uticu na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da ucestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro. (Rimljanima 12,1.2; 1. Jovanova 2,6; Efescima 5,1-21; Filibljanima 4,8; 2. Korincanima 10,5; 6,14-7,1; 1. Petrova 3,1-4; 1. Korincanima 6,19.20; 10,31; 3. Mojsijeva 11,1-47; 3. Jovanova 2)
Zato pozivam te d amalo o ovome razmislis:
1. Kada je Bog stvorio coveka, odredio mu je dan odmora i jelovnok, bilje, vocei, povrce sa semenkama i zitarice. To pokazuje da je ishrana veoma vazna jer i Bog vodi brigu o njoj. 1. Mojsijeva 2,2.3; 2,15.16.
2. Sve religije u svoja verovanja ukljucuju i hranu u razlicitim oblicima.
3. Medutim, nisu to pravila nekakve sekte, kao sto ti mozda mislis, postoje evandjeoska pravila koja us data svim hriscanima pa i sviom ljudima na zemlji:
a) U Bibliji pise: "Jer ste kuplkjeni skupo, proslavite, dakle, Boga u TELESIMA svojim i u dusama svojim, sto je Bozje." 1. Kornicanima 6,20. Hriscanin je duzan da vodi brigu o telu isto kao i odusi.
b) Hriscani veruju da je njihovo telo hram Svetoga Duha: "Ili ne znate da su telesa vasa hram Svetoga Duha koji zivi u vama koga imate od Boga, i niste svoji." 1. Kotincanima 6,19.
Hrioscani veruju da je zivot dar od Boga i da o telu treba da vode brigu kao i o duhovnom zivotu.
c) Onaj ko namerno ili nepaznjom unisti zdravlje i telo kriv je pred Bogom kao i ako ubije coveka. "Ako ko pokvari crkvu Bozju, pokvarice njega Bog; jer je crkva Bozja sveta a to ste vi." 1. Korincanima 3,17. Zbog toga u svim hriscanskim zajednicama smatra se da je samoubistvo greh. Telo je dar od Boga koje namje povereno na civanje.
d) Hriscanin je pred Bogomodgovoran da vodi brigu u telu. "Molime vas, dakle, braco, milosti Bozje radi da date telesa svoja u zrtvi svetu, ugodnu Bogu, to da bude vase duhovno bogomoljstvo." Rimljanima 12,1.
e) Apostol Pavle savetuje: "Imajuci dakle ovakva obecanja, o ljubazni, da OCISTIMO SEBE OD SVAKE POGANSTINE TELA I DUHA i da tvorimo svetinju u strahu Bozjemu." 1. Korincanima 7,1.
Prema Hristovom ucenju, hriscanin treba da podjednako vodi brigu, u telu , duhu i dusi.
Adriane, da li ti je poznato da je Hristos u svojoj sluzbi na Zemlji vise vremena upotrebio cineci dobro ljudima i lececi bolesne, nego u propovedanju i ucenju?
Sva njego cuda ucinjena su iz tog razloga. Hranio je glade, spasavao one koji su bili u opasnosti za vreme bure, lecio je svaku bolest sa kojom se susreo, dizao je mrtve.
To je najjaci dokaz za nas hriscane da o telu treba istio tako da vodimo racuna kao i o duhovnom zivotu. Zbog toga, hriscani, po uzoru na svoga Ucitelja, ulazu truda i sredstava u pomaganju onima koji stradaju i koji su bolesni duhovno, dusevno i telesno.
Zbog toga zdravlje se ne moze odvojiti od duhovnog zivota, ono je nerazdvojivi deo religije.
Zato Adventisti ovako veruju:
Hrišcansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseca i radi u skladu sa nebeskim nacelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se ukljucujemo samo u ono što ce u našem životu stvoriti cistotu slicnu Hristu, zdravlje i radost. To znaci da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišcanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeca treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima cija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, vec od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takode znaci da pošto je naše telo hram Svetoga Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju mogucu ishranu i uzdržimo se od neciste hrane utvrdene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pica, duvan i neodgovorno korišcenje droga i narkotika štetno uticu na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da ucestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro. (Rimljanima 12,1.2; 1. Jovanova 2,6; Efescima 5,1-21; Filibljanima 4,8; 2. Korincanima 10,5; 6,14-7,1; 1. Petrova 3,1-4; 1. Korincanima 6,19.20; 10,31; 3. Mojsijeva 11,1-47; 3. Jovanova 2)
Član
- Učlanjen(a)
- 15.10.2010
- Poruka
- 572
Ma ko vam brani da postujete subotu?samo je vi postujte!to je vas izbor!jednostavno ne stavljajte nam jaram na vrat.
Jer vi ste vec u grehu kad niste obrezani a nosite jaram Mojsija!dobro kaze vanhelsing.Ako ste primili Mojsijev zakon onda ga morate postovati do kraja tj i obezati se.
Pozdreav.
Član
- Učlanjen(a)
- 01.02.2011
- Poruka
- 702
mikane ajde bar na ovaj post #1305
07-10-2012 01:54 odgovori.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Ја не понављам исте текстове као ви, ја сам поновио исти део из Посланице Јеврејима јер је покушана манипулација термином СУБОТА. Ја сам веома темељно објаснио овај пут цео тај део око Сабата, и за тај пост #1316
Ако и покушаш да одговориш, самом себи ускачеш у уста јер си схватио термин ДАНАС. Само тонеш бранећи догму, а ствар је слично и исто објашњена код првих апостола и њихових ученика при оснивању цркве. Не можете ви себе уздизати над оснивачима и првенцима. Ми смо оно велико мноштво које сведочи за реч. Налазимо се при крају времена до доласка Христовог, а ви се враћате у фарисејске јереси, без обзира што и ви верујете, надам се. Какви кувари и витамини, овде се ради о чистоћи душе и срца, а тело очишћавамо не чинећи зло и не помишљајући пре свега у своме срцу на зло. Храна је потпуно маргинална ствар. Тело се не прља јер се у срцу не рађа зла помисао и спроводи у дело, а не односи се на месо или ко зна шта све трабуњате око исхране. Још фали јогу да практикујете, па да будете потпуно у Њу ејџу.
15. Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.
Poslednja izmena: