Adventisti

[Šarrdy]

Kako nismo odgovorili, pa ja sam ti odgovorio u jednom od prethodnih komentara, i sada cu ponoviti.


Svi tekstovi koji naizgled govore o hrani i praznovanju odrejenih dana se nikako ne odnose na moralni zakon i subotu ili zakon o zdravoj ishrani, vec u vecini slucajeva se odnose na ceremonijalni - obredni zakon i starozavetne praznike i svetkovine.
U pojedinim slucajevima postoje tekstovi koji pretstavljaju savet apostola da slaboga brata u veri postepeno vodimo ka svetlosti istine koja se nalazi u Bogu i njegovoj reci, jer nisu svi moralno jaki da u startu prime svetlost koja bi izazvala vise stete nego koristi u toj duhovnoj spoznaji.

Dakle. poruka Rimljanima 14 poglavlja je `Ne osudjivati, vec svojim primerom pokazati poslusnost na delu, cak i u svetkovanju subote kako bi i slabi u veri dostigli spoznaju istine i krenuli tim istim putem poslusnosti..

A ja sam ti na to odgovorio:
Imaš li ti brate STIHOVE i BIBLIJSKE ARGUMENTE za izneto ili samo ono što si naučio u Adventističkoj Crkvi kao ODGOVOR NA RIMLJANUMA 14-TE GLAVE.
A odgovor i ISTNA o kom DANU Pavle misli u navedenoj glavi je :

Rimljanima 14
Često osporavana glava od strane adventista. Pa da vidimo o čemu se tu radi, jer oni govore da se ne odnosi na SUBOTU, već na starozavetne godišnje praznike i novokompane Hrišćanske praznike.

1 – Poslanica Rimljanima je pisana u Korintu, oko 56 g. skupštinu u Rimu. Tada je i u Korintu i u Rimu postojala skupština (zajednica) Hrišćana koji su uglavnom bili sastavljeni od Jevreja, ali i od novopridošlih Hrišćana iz matičnih zemalja (Kapetan Kornelijus- Izveštaj u Delima 10). A najverevotnije i od ostalog življa koji je tada živeo u Rimskoj imperiji;

2 – Takvom sastavu Pavle piše sledeće stihove:
Рим. 14: [SUP]4 [/SUP]Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га. [SUP]5 [/SUP]Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
[SUP]6 [/SUP]Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога. [SUP]7[/SUP] Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
[SUP]8[/SUP] Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

Koji je to dan koji je tada mogao biti predmet spora Hrišćana u I veku u Rimu; Koji je to dan koji je vekovima bio sporan u Hrišćanstvu; Koji je to dan koji je danas sporan u Hrišćanstvu!?
Neki starozavetni praznik? Novokomponovani Hrišćanski praznik..............??
Gluposti. Uvek je to bila subota. Koja je jednostavno na jedan sakriveni način udaljena iz Novog Zaveta kao obaveza držanja za Hrišćane.
Na kraju krajeva piše: ‘’Da neko razlikuje DAN od dana’’, a ne NEDELJE ili bilo šta drugo. Znači u pitanju je neki dan.
Možemo i sami zaključiti o čemu su prvi Hrišćani, šarekolikog sastava, raspravljali kada je DAN za svetkovanje bio sporan.
Znači Pavle kada im je to saopštavao, znao je da se najviše spora vodi oko SUBOTE, ali je nije naglasio zato što je poenta Novog Zaveta i našeg spasenja LJUBAV, a ne držanje zakona, tako da DAN NAPISAN u Rimljanima 14:5,6 se ustvari ODNOSI NA BILO KOJI DAN U TOKU SEDMICE! Gotovo je sigurno da je apostol Pavle znao da će se veličati i nedelja i petak i ............ zato je i napisao DAN. Odnosno da nas niti uvodi u Carstvo Nebesko držanje nekoga dana, niti nas udaljava.
Ovo je jedino istinito tumačenje ovih par stihova. Jer ne spašava svetkovanje bilo kog dana u sedmici već ljubav prema Bogu i bližnjem. Ustvari to nije nikakvo tumačenje – već veoma jasno piše da ne treba isticati BILO KOJI DAN! Ova 2-3 stiha nema šta da se tumače. Tako piše i kraj priče!
Ali će Adventisti filozofirati i knjigu će napisati o Rimljanima 14-te glave ne bi li opravdali svoju jeres.

3 – Zar bi Pavle JEVREJIN, bez mane to pisao svojim sunarodnicima u Rimu!?:
Pa zar bi Pavle pisao svojim sunarodnicima sledeće stihove:
Римљ. 3:1 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?
Колош. 3: [SUP]11[/SUP] Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос. [SUP]12[/SUP] Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење, [SUP]13[/SUP] Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви. [SUP]14[/SUP] А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.
Галатима 5: [SUP]1[/SUP] Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи,и не дајте се опет у јарам ропства ухватити. [SUP]2[/SUP] Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи. [SUP]3[/SUP] А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити. [SUP]4[/SUP] Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати. [SUP]5[/SUP] Јер ми духом чекамо од вере наду правде. [SUP]6[/SUP] Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради.

Posle odličnog poznavanja TORE :

1. Мојс 17 : 12 - 14 Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог.. Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан. А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој.

i njenog pridržavanja u svakodnevnom životu!? Gde je on mogao i od koga čuti i naučiti DA JE UKINUTO OBREZANJE !? Pa za neobrezanje su se kamenovali Jevreji !

Ili na osnovu čega je mogao da izjavi u Kološanima čuveni stih:
Kološ. 2: 16 . Neka vas dakle niko ne sudi po jelu ili po piću, po praznicima, mlađacima ili subotama.

Evo gde je Pavle naučio o neobaveznom držanju SUBOTE, ČISTE HRANE, OBREZANJA, DESETKA......

Rimski oficir > Матеј 8:9,10 (Лука 7) Јер и ја сам човек под власти,и имам под собом војнике,па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини. А кад чу Исус,удиви се и рече онима што иђаху за Њим:Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.
Žena Hananejka > Матеј 15: [SUP]22 [/SUP] И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.[SUP]23[/SUP] А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама. [SUP]24[/SUP] А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог. [SUP]25[/SUP] А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми! [SUP]26[/SUP] А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима. [SUP]27[/SUP] А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара. [SUP]28[/SUP] Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
Naman Sirijanin > Лука 4:27 И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана
Сиријанина.
Carinik iz Sinagoge > Лука 18: [SUP]10[/SUP] Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник. [SUP]11[/SUP] Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. [SUP]12[/SUP] Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам. [SUP]13[/SUP] А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме. [SUP]14[/SUP] Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
( Sigurno je carinik bio mnogo grešan kada se ovako molio. Sigurno niti je postio niti davao desetak, niti držao subotu....!)
NN lice, nepoznate vere i običaja > Марко 9:38-40 Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном. Јер ко није против вас с вама је.
Mudraci sa Istoka > Матеј 2:1,2 А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу: Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо.
( Znači mudraci sa istoka su proučavanjem zvezda ukapirali ko je Hristos, a Jevreji to nisu Biblijom!)
Samarjanka sa bunara > Јован 4:19-24 Samarjanka sa Jakovljevog bunara, prvo je Hrist njoj otkrio svoje božanstvo .............. ([SUP]10[/SUP] Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу. [SUP]11[/SUP] Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу? )
Razbojnik sa krsta > Лука 23,43 И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
( Čak će i razbojnici preteći držaoce SUBOTE i čiste hrane! Uostalom to je Hrist i najavio - Матеј 8:10,11 А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох. И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском:.).

Zato što je ukapirao Hristove reči upućene neznabožcima i paganima i uvideo da subota, obrezanje i čista hrana nemaju veze sa karakterom ličnosti i verom pojedinca. Može čovek držati ZAKON u sekund i milimetar a varati ženu, nevoleti svoju braću i neprijatelje, vređati, lagati,.............. a nasuprot toga može uopšte ne držati navedene 3 stvari a biti sjajan vernik i čovek koji nikoga ne bi oštetio ni za sekund, ni za milimetar.
Nagledao sam se Adventista, koji jure, žure, trče da u sekundu ispoštuju POČETAK SUBOTE , a srce samo što im ne iskoči iz grudi. A kasne na dogovoreno druženje ili viđenje sa nekim drugim čovekom. Opušteno i ležerno dođu sa zakašnjenjem od pola sata-sat, i samo kažu: Prevoz, gužva, izvini malo sam okasnio ....... a u sebi se potresaju ko za lanjski sneg ... Pa jel se tako poštuje Marko 2,27 (И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.)-Sve je to Pavle odlično znao. Zato je i napisao 14-tu glavu Rimljanima! Jer ZAKON ne utiče na naše srce i karakter, već naši geni, naše suštinsko ja, naš DUH! A zakon služi za karijerizam i licemerstvo.
Može i dobar čovek držati zakon. To nije greh. Ali je greh učiti druge da se zakonom mogu opravdati!. Jer ZAKON više nije uslov spasenja. Sada je uslov spasenja MESNO SRCE , a ne ZAKON (Језекиљ 11:19 И даћу им једно срце, и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тела њиховог камено срце и даћу им срце месно,).

Pavlu je to direktno otkriveno Duhom Svetim. Jer mi nigde u Bibliji nemamo da je ukinuto obrezanja, a Pavle odjedanput piše o tone. Kako to. Lepo – Duhom Svetim su mu otkrivene te stvari.:

Ефежанима 3: [SUP]1[/SUP] Тога сам ради ја, Павле, сужањ Исуса Христа за вас незнабошце, [SUP]2[/SUP] Будући да чусте службу благодати Божије која је мени дана међу вама, [SUP]3[/SUP] Да се мени по откривењу каза тајна; као што горе написах укратко, [SUP]4[/SUP] Одакле можете читајући познати мој разум у тајни Христовој, [SUP]5[/SUP] Која се у другим нараштајима не каза синовима човечијим, како се сад откри светим Његовим апостолима и пророцима Духом Светим;
2. Коринћ. 12: [SUP]2[/SUP] Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба. [SUP]3[/SUP] И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна) Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.

Jer kako bi Pavle kao ortodoksni Jevrejin mogao napisati sledeće stvari:
Дела 13:45,46 А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи. А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.

Матеј 8:10,11 А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох. И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском:

2. Кор. 3: 2,3 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.

Дела 22:18 И видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.

 

[Šarrdy]

100 cinjenica o suboti

Zašto treba poštovati subotu? Šta je suština subote? Kada je izdvojena, ko je uspostavio i za koga? Čiji je dan subota? Mnogi drže prvi dan sedmice - nedjelju. Šta Biblija kaže o tome? Adventisti drže sedmi dan - subotu. Na osnovi kojih biblijskih dokaza?
BIBLIJSKE ČINJENICE O SEDMOM DANU

1. Nakon šest dana djelovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)
2. Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znači dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rođendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
3. Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zamijeniti dan svog rođenja danom u koji nismo rođeni? Ne. Isto tako ne možemo zamijeniti Božji dan odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
4. Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5. On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6. Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
7. Subota je ustanovljena prije pada u grijeh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni poslije pada u grijeh.
8. Isus je rekao da je subota načinjena za čovjeka (Marko 2,27); što znači za sve Ijude bez obzira na vrijeme u kome su živjeli i narod kome su pripadali.
   
9. Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi dan mi se sjećamo tog veličanstvenog događaja.
10. Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11. Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12. To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina prije nastanka jevrejske nacije.
13. Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek „subotom Gospoda Boga tvojega“. Ljudi trebaju pažljivo obilježiti Božji sveti dan odmora.
14. Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15. Ona je prije Sinaja bila dio Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
16. Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Mojsijeva 20,1-17) Zapovijest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovijesti.
17. Zapovijest o suboti kao i sve ostale zapovijesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18. Svaku zapovijest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19. Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20. Ploče na kojima je bio ispisan Božji zakon čuvane su u Kovčegu zavjeta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21. Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34,21)
22. Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)
23. Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24. Bog je obećao da će Jerusalim zauvijek stajati ako Jevreji budu čuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25. U svojoj kasnijoj istoriji dospjeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26. I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovijest o suboti. (Jeremija 17,27)
27. Bog je obećao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28. Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hrišćansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29. Bog će uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)
30. Bog nas poziva da je zovemo „slavnom“, a ne „starom jevrejskom subotom“ ili „jarmom ropstva“. (Isaija 58,13)
31. Budući da su „mnoge generacije“ gazile subotu, ona će u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32. Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.
33. Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je slijedio primjer svoga Oca. Zar da ne slijedimo siguran primjer i Oca i Sina? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34. Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35. Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posvećeni dan držao i poštovao.
36. On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmjerene čovjeku. (Мarко 2,23-28)
37. Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
38. Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije „po zakonu“. (Matej 12,12)
39. On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i poslije Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40. Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom tijelu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41. Mnogo godina poslije Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u „subotnji dan“ vrlo nadahnuto propovijeda o planu spasenja čovjeka. (Djela 13,14)
42. Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka čije su riječi čitali svake subote. (Djela 13,27)
43. Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje riječi. (Djela 13,44)
44. Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Djela 13,42)
45. Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. u prisustvu apostola i učenika apostol Jakov spominje subotu. (Djela 15,21)
46. Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovijedi i molitvene sastanke. (Djela 16,13)
47. Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s prisutnima proučavao Bibliju. (Djela 17,2.3)
48. Propovjednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju Božje riječi na skupovima koji su održani subotom. (Djela 17,2)
49. U knjizi Djela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Djela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50. Jevreji i vjernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišćani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa Jevrejima.
51. Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52. Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: „Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagriješih.“ (Djela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53. Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavjetu.
54. Nijednom riječju u Novom zavjetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promijenjena.
55. Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOMENIJEDOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56. Nijedan hrišćanin prije ili poslije Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavjetu nije zabilježen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vjernika rane hrišćanske Crkve.
57. U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvećenje sa subotnjeg dana.
58. Subota će biti vječno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59. Subota kao dan odmora važan je dio Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: „Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...“ (Matej 5,17)
60. Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podređivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedjelje dio je Ijudske tradicije.
    

BIBLIJSKE ČINJENICE O PRVOM DANU SEDMICE (NEDJELJI)

1. Prve riječi zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedjelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na našoj planeti.
   
2. Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3. Nijedan patrijarh nikada nije svetkovao nedjelju.
4. To nije činio nijedan prorok.
5. Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.
6. Sam Bog naziva ga „radnim – težačkim“ danom. (Jezekilj 46,1)
7. Bog nije počivao u taj dan.
8. Bog ga nikada nije blagoslovio.
9. Hristos nikada nije počivao u taj dan.
10. Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11. Apostoli su radili nedjeljom.
12. Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13. Crkva je nikada nije blagoslovila.
14. Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
15. Nikada nije bila posvećena.
16. Nijedan zakon božanskog porijekla nije odredio svetkovanje nedjelje.
17. Novi zavjet ne zabranjuje rad tog dana.
18. Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19. Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20. Nikakvo pravilo ne određuje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21. Nedjelja nikada nije nazvana „hrišćanskom subotom“.
22. Nikada nije nazvana subotom.
23. Nigdje nije nazvana Gospodnjlm danom.
24. Nigdje nije nazvana danom odmora.
25. Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26. Nedjelja je nazvana jednostavnim imenom: „prvi dan sedmice“ ili tačnije „prvinom šabata“.
27. Isus je nikada nije spomenuo.
28. Nedjelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29. Nijednu riječ u korist nedjelje kao svetog dana nlsu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30. Prvi dan sedmice u cijelom Novom zavjetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Jovan 20,1.19; Djela 20,7; 1. Korinćanima 16,2.
31. Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32. Pavle je pozvao prve hrišćane da nedjeljom obavljaju svoje svjetovne poslove. (1. Korinćanima 16,2)
33. U cijelom Novom zavjetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Djela 20,5-12)
34. Ne postoji nijedna nagovijest da je neki sličan sastanak održan prije ill poslije toga.
35. Apostoli i vjernici prve Crkve nijesu imali običaj da se nedjeljom okupljaju.
36. Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb lomi nedjeljom.
37. Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Djela 20,7)
38. Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoći tj. do zore. (Djela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a učenici su to činill svakog dana. (Djela 2,42-46)
39. Bibllja nigdje ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim značenjem krštenje nas između ostaloga podsjeća па Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40. Novi zavjet nigdje ne spominje promjenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana

Ipak su Adventisti zombirani SUBOTOM.
Nismo mi tražili, od mene već više puta prorokovanu Adventističku varijantu ''Copy/Paste (ispunjeni Stari Zavet). Već SAMO JEDAN STIH IZ BIBLIJE, gde se možemo uveriti da SUBOTA važi kao uslov spasenja držanja za Hrišćane ?
Ovo nam odgovori ili nam opet zaluđeno daj Adventističku dogmu o 100 dokaza da subota važi i za Hrišćane.

 

[Mika32]

Ipak su Adventisti zombirani SUBOTOM.
Nismo mi tražili, od mene već više puta prorokovanu Adventističku varijantu ''Copy/Paste (ispunjeni Stari Zavet). Već SAMO JEDAN STIH IZ BIBLIJE, gde se možemo uveriti da SUBOTA važi kao uslov spasenja držanja za Hrišćane ?
Ovo nam odgovori ili nam opet zaluđeno daj Adventističku dogmu o 100 dokaza da subota važi i za Hrišćane.

Sarrdy,
pa ti kao da si postao adventista. Pre svega tih 100 dokaza u svetkovanju sedmog dana subote nisu izmislili advnetisti, nego je tobiblijsko ucenje.

I vrlo mi je drago da si ih ti postorao a ne ja ili bilo ko dugi. Sarrdy, i sam vidis da su biblijski dokazi neoborivi. Subota jeste sedmi dan jos od stvaranja. Svemoguci Bog ju je uvrstao u svoj zakon.
Dok za praznovanje nedelje u Bibliji ne poztoji nikakva zapovest i to je dovoljno.


Sve najbolje

 

[Šarrdy]

Sarrdy,
pa ti kao da si postao adventista. Pre svega tih 100 dokaza u svetkovanju sedmog dana subote nisu izmislili advnetisti, nego je tobiblijsko ucenje.

I vrlo mi je drago da si ih ti postorao a ne ja ili bilo ko dugi. Sarrdy, i sam vidis da su biblijski dokazi neoborivi. Subota jeste sedmi dan jos od stvaranja. Svemoguci Bog ju je uvrstao u svoj zakon.
Dok za praznovanje nedelje u Bibliji ne poztoji nikakva zapovest i to je dovoljno.


Sve najbolje

Pa ako nisu izmislili Adventisti, i ako je to Biblijsko učenje. I ako su to NEOBORIVI DOKAZI; i ako je to Svemogući Bog UVRSTIO U SVOJ ZAKON.....

Zašto je onda potrebno da vas mi Hrišćani pitamo PO 100 PUTA DA NAM DATE BAREM JEDAN STIH iz Biblije koji nam eksplicitno govori da je SUBOTA OBAVEZNA ZA DRŽANJE HRIŠĆANIMA !?
A vi Adventisti UPOTNO TO ODBIJATE , nego ljudskim (crkvenim) rečnikom nam objašnjavate !?

Ne tražimo mi crkveno učenje, ili Adventističko učenje, ili ljudsko učenje O SUBOTI. ilI BILO KAKVO UČENJE . Već BIBLIJSKO ! I jedino njega prihvaćamo.

Evo sada ti se pruža fabtastična prilika da nam daš SAMO JEDAN STIH, ne treba nam dva, o obavezi držanja subote za Hrišćane, pozdrav.

Kološ. 2 : 16 Neka vas dakle niko ne sudi po jelu ili po piću, po praznicima, mlađacima ili subotama.

 

[gerakules2]

Evo pa citajte braco adventisti,ako imate kontra argumente od ovog dajte?Samo jednu subotu da hriscanin nejevrein mora da svetkuje subotu?



Hišćanska Crkva nastala je u pedeseti dan nakon Vaskrsenja kao sto čitamo u drugoj glavi Dela Apostolskih. Tada se krstilo oko "tri hiljade duša" [Dela 2:41] i organizuje se prva hrišćanska zajednica u Jerusalimu [Dela 2:42-47 i dalje]. Zatim apostoli kreću na propoved širom tada poznatog sveta i organizuju se hrišćanske zajednice u Antiohiji, Damasku, Korintu i tako dalje.

Adventistički propovednici uveravaju nas da "Biblija jasno uči" kako su ove prve Hrišćanske zajednice svetkovale subotu, što bi značilo da u Novom Zavetu ima puno takvih primera. Ovde ispitujemo sve subote koje se pojavljuju u Novom Zavetu od postanka Crkve Hristove. Neka Biblija kaže istinu.


[Dela 1:12]

Savremena jevrejska sinagoga

"Tada se vratiše u Jerusalim sa gore zvane Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda."

Subota kao mera za dužinu - "subotni dan hoda", pošto su Jevreji imali propis koliko se koraka sme napraviti subotom.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.

[Dela 13:14,27,42,44]
"A oni otišavši iz Perge, dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u sinagogu u dan subotni sjedoše... Jer oni što žive u Jerusalimu, i starješine njihove, ne poznaše Ovoga, nego osudivši ga, ispuniše proročke riječi koje se čitaju svake subote... A kad oni izlažahu iz sinagoge judejske, moljahu neznabošci da im se ove riječi i u drugu subotu govore... I u iduću subotu sabra se gotovo sav grad da čuje riječ Božiju"

Pavle i Varnava propovedaju okupljenim Jevrejima i jevrejskim prozelitima u sinagogi u Antiohiji. "Neznabošci" koji se ovde pominju su nejevreji koji su želeli da prime Judaizam, što jedino objašnjava njihovo prisustvo u jevrejskoj sinagogi. Inače ne bi imali razloga da budu tamo.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.

[Dela 15:21]
"Jer Mojsej ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovijedaju, pošto se u sinagogama čita svake subote."

I dalje je jasno da apostoli svetkovanje subote strogo vezuju za "sinagogu" - jevrejsku zbornicu.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.

Unutrašnjost sinagoge
Počasni deo sasvim napred zauzima "arka" u kojoj se čuvaju svici Tore.
U prvom planu je "Bimah" - mesto sa kojeg se čita Tora, jevrejski Zakon.

[Dela 16:13]
"I u dan subotni iziđosmo van grada na rijeku, gdje se smatralo da je bogomolja; i sjednuvši govorismo ženama koje se bijahu sabrale"

Jevreji su sinagoge gradili (ako je moguće) blizu reka - zbog starozavetnih obrednih pranja. U Filipima očigledno nije bilo sinagoge, pa su se žene sabrale tamo gde je verovatno bilo predvidjeno mesto za izgradnju sinagoge - pored reke. Pavle i Timotije propovedaju tim zenama, koje tada prvi put cuju za Hrista.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.

[Dela 17:2]
"I Pavle po svome običaju uđe k njima, i tri subote raspravljaše s njima o Pismu"

Pavle se "tri subote" raspravlja sa Jevrejima u sinagogi u Solunu. Šta je bio njegov "običaj"? Očigledno, da prvo propoveda Jevrejima koji su se okupljali subotom u sinagogi. Razlog njegovog odlaska je bio misionarski, a ne "svetkovanje". Na kraju bi obično od Jevreja dobio batine i bio oteran iz sinagoge štio Dela 17 lepo ilustruju.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.

[Dela 18:4]
"A raspravljaše u sinagogi svake subote, i uvjeravaše Judejce i Jeline"

Pavle se subotom raspravlja sa Jevrejima i prozelitima u sinagogi u Korintu, a ubrzo zatim odustaje od njih i odlazi da propoveda
neznaboscima [Dela 18:6]. Neznabošci se svakako nisu okupljali "u sinagogi svake subote"...
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.

Kao sto vidimo, svi ovi stihovi odnose se na Jevreje i jevrejske prozelite koji su se okupili u sinagogi, a nijedan na zajednicu verujućih Hriscana. Čitamo da je Pavle imao običaj da prvo ide da propoveda i raspravlja se sa Jevrejima koji su se okupljali subotom u svojoj zbornici, a kada bi se oni razgnevili, napustao ih je i odlazio da propoveda neznaboscima. Osim toga, sami Jevreji uče da svetkovanje subote nije namenjeno neznabošcima - potpuno biblijski.


Jedini stih Biblije koji govori o odnosu Hrišćana prema suboti glasi:

"Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."
[Kol 2:16,17]

Postoje samo dva opisa hrišćanskog bogosluzenja u Bibliji:

"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, besjeđaše im Pavle, jer namjeravaše sutradan da otide, i produži besjedu do ponoći"
[Dela 20:7]

"Svakog prvog dana nedjelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem"
[1.Kor 16:2

Ovo dokazuje da u Bibliji nema ni jednog jedinog primera da su prvi Hrišćani svetkovali subotu. Naprotiv, iz Biblije je očigledno da su se prvi Hrišćani okupljali nedeljom.

True Faith

Pozdrav od Gere.

Evo stiha gde se apostoli dogovaraju,govore neznaboscima da su oslobodjeni od mojsijevog zakona i zasto boldovano crvenim:






Prvi Hrišćani bili su jerusalimski Jevreji koji su držali celokupni Mojsijev zakon, počev od obrezanja, praznika, prinošenja žrtvi i svega ostalog. Tu se nije postavljalo pitanje da li je Mojsijev zakon (Tora) potreban ili ne - svi su ga držali od početka do kraja. Dolazak Mesije Jevreji su doživljavali kao "jevrejsku stvar", pa su se tako i ponašali.
Međutim, uskoro su Hrišćanstvo počeli da prihvataju i mnogi Grci i drugi neznabošci, posebno velika zajednica Hrišćana iz neznaboštva bila je u gradu Antiohiji. Tada je došlo do sukoba jer neki od Jevreja-Hrišćana "sišavši iz Judeje učahu braću: Ako se ne obrežete, po običaju Mojsejevu, ne možete se spasti... Onda ustadoše neki od jeresi farisejske koji su povjerovali, govoreći da ih valja obrezati i zapovjediti da drže Zakon Mojsejev" (Dela 15:1,5). Ovde se zapravo postavilo jedno ključno pitanje - da li biti Hrišćanin podrazumeva da se prvo primi Judaizam, tj. postane Jevrejin. Jer je "obrezati se" značilo prihvatiti celokupni Mojsijev zakon sa svim odredbama koje su držali ovi Jevreji-Hrišćani: "a svjedočim opet svakome čovjeku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti" kaže apostol Pavle Galatima (5:1).
Dakle, glavni problem sa ovim prvim Jevrejima-Hrišćanima bio je u tome što su smatrali da sledbenik Hrista/Mesije može biti samo Jevrejin i zato su tražili od neznabožaca koji žele da postanu Hrišćani da se obrežu i prihvate celokupni Mojsijev zakon. To je po starozavetnom zakonu bilo moguće i takvi su se nazivali "jevrejski prozeliti", a pominju se na više mesta u Pismu. Nakon katiheze i obrezanja, oni bi postali sasvim ravnopravni članovi sinagoge - potpuni Jevreji. U tom kotekstu možemo razumeti pitanja koja je rešavao apostol Pavle u svojim poslanicama, pre svega Galatima i Rimljanima, mada se toga dotiče u gotovo svim svojim spisima.

I apostolski sabor doneo je jasnu odluku da Mojsijev zakon - Tora nije na snazi za Hrišćane:

"Apostoli i prezviteri i braća pozdravljaju braću iz neznabožaca koja su u Antiohiji i Siriji i Kilikiji. Pošto čusmo da neki izišavši od nas uznemiriše vas riječima, i smutiše duše vaše govoreći da se obrezujete i da držite Zakon, što im mi ne zapovjedismo; Zato mi sabrani jednodušno, nađosmo za dobro da vam pošaljemo izbrane ljude sa našim dragim Varnavom i Pavlom, Ljudima koji su predali duše svoje za Ime Gospoda našega Isusa Hrista. Poslasmo, dakle, Judu i Silu, da vam i oni to isto usmeno kažu. Jer ugodno bi Svetome Duhu i nama da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovoga što je neophodno: Da se čuvate od žrtava idolskih i od krvi i od udavljenoga i od bluda, (i što nećete da se čini vama ne činite drugima); od ovoga ako se čuvate, dobro ćete činiti.

Budite zdravo."
(Dela 15)

​

Ovde je zanimljivo da apostolska odluka, iako oslobađa Hrišćane Mojsijevog zakona, strogo sledi pravila jevrejskih učitelja. Naime, ovde navedene "neophodne" zapovesti za Hrišćane jesu, po jevrejskom rabinskom učenju, tzv. "Nojeve zapovesti" koje važe za sve potomke Noja, tj. čitavo današnje čovečanstvo. Noju je Gospod dao nekoliko zapovesti (1.Mojsijeva 9) koje su Jevreji nazivali „Nojeve zapovesti” i koje su smatrali obaveznim za sve narode, jer su svi narodi potomci Noja. Na taj način, Jevreji-Hrišćani su bili zadovoljni odlukom jer se uklapala u njihovo učenje, a Hrišćani su bili spašeni ropstva Mojsijevom zakonu za koji apostol Pavle objašnjava da je bio samo privremen i da je ukinut Hristovom smrću i Vaskrsenjem.

True Faith
Pozdrav od Gere.

 

[Laodikeja]

Pa ako nisu izmislili Adventisti, i ako je to Biblijsko učenje. I ako su to NEOBORIVI DOKAZI; i ako je to Svemogući Bog UVRSTIO U SVOJ ZAKON.....

Zašto je onda potrebno da vas mi Hrišćani pitamo PO 100 PUTA DA NAM DATE BAREM JEDAN STIH iz Biblije koji nam eksplicitno govori da je SUBOTA OBAVEZNA ZA DRŽANJE HRIŠĆANIMA !?
A vi Adventisti UPOTNO TO ODBIJATE , nego ljudskim (crkvenim) rečnikom nam objašnjavate !?

Ne tražimo mi crkveno učenje, ili Adventističko učenje, ili ljudsko učenje O SUBOTI. ilI BILO KAKVO UČENJE . Već BIBLIJSKO ! I jedino njega prihvaćamo.

Evo sada ti se pruža fabtastična prilika da nam daš SAMO JEDAN STIH, ne treba nam dva, o obavezi držanja subote za Hrišćane, pozdrav.

Kološ. 2 : 16 Neka vas dakle niko ne sudi po jelu ili po piću, po praznicima, mlađacima ili subotama.

Ovakav zakljucak na osnovu prilozenog teksta moze da donese samo neko ko ne poznaje starozavetnu tipologiju i njeno ispunjenje u novom zavetu.

Ovaj tekst je namerno prekrojen da bi se dokazalo da on govori protiv subote, a upravo je suprotno, on objasnjava u stvari ovu starozavetnu tipologiju i uopste ne govori o suboti kao cetvrtoj zapovesti.

Dakle, ceo ovaj tekst glasi:

Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.( Kolosanimaa 2. 16 ).


Ali hajde da vidimo na osnovu biblijskog konteksta sta pretstavljaju jela i pica o kojima govori apostol Pavle u ovom tekstu, i koji zakon je ukinut Hristovim dolaskom na ovaj svet a koji je pretstavljao SEN onoga sto ce doci, ili Hristovog tela.

Kao prvo izraz, SEN Grcki TIPOS znaci PREDSLIKA ili SIMBOL.

Sledeci tekstovi govore o tome sta u bibliji predstavlja ovaj sen, i cega je on bio simbol.

"Jer zakon imajući sendobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.

Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste; Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti greha.
Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio. Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom. I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo
puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha.
A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. ( Jevrejima poglavlje 10 )

Dakle, iz ovog teksta vidimo da je SEN zakon o prinosenju krvnih zrtava, odnosno same zrtve su predstavljajle SEN ili simbol Isusa Hrista i njegove zrtve koju je prineo na krstu golgote.

Da vidimo dalje sta predstacvlja SEN ii simbol Hristovog tela, i o kojim jelima i picima apostol Pavle govori.

"Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.
A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta.
A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.
A kad ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja. Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom? ( Jevrejima 9 poglavlje ).

U ovom tekstu takodje vidimo da je SEN obredni zakon koji je podrazumevao prinosenje krvnih ali i jestivih i naljevnih zrtava i da se o tome govori kada se pominju jela i pica o kojima govori apostol Pavle.

Iz ovog prilozenog konteksta mozemo videti o cemu govori 14 poglavlje Kolosanima poslanice.

"I izbrisavši pismo uredbe (OBREDNI ZAKON) koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu;
I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu.
Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće,(PRINOSENJE ZRTAVA) ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;
Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.( Kolosanimaa 2. 16 ).


Dakle apostol ovde kaze, DA VAS NIKO NE OSUDJUJE ZASTO NE PRINOSITE ZRTVE I PRINOSE U VIDU JELA I PICA - JESTIVIH I NALJEVNIH ZRTAVA BILO ZA VREME KAKVOG PRAZNIKA ILI MLADINA ILI ZA VREME SUBOTA, JER JE TO SVE BILO SIMBOL HRISTA I NJEGOVE ZRTVE.

Jos nesto, ovde u ovom tekstu u 14 poglavlju apostol Pavle za izraz subote koristi Jevrejski izraz SABATIM koji se odnosi na godisnje obredne subote kojih je u starom zavetu bilo sedam, a ne SABATA koji se odnosi na sedmicnu subotu.

Ovo je kompletan odgovor na Kolosanima 14 poglavlje.

 

[Adrian BG]

Још само да се вратите кроз време и објасните то првим хришћанима, да мало научите апостоле како је то Исус анђео Михаило јер они то нису знали, како душа "спава"и како треба само да апостоли једу житарице и воће и ваша мисије је потпуна.

Сен од онога што ће доћи вама представља проблем?

17. Које је све било сен од оног што хтеде да дође, и тело је Христово.

1. Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве. (Јеврејима 10)

11. Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом?
12. Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.(Јеврејима 7)


4. Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону, 5. Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.(Јеврејима 8)


11. Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
12. Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп. (а ви кажете да је ушао 1844 - јерес)
13. Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
14. А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
15. И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
16. Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
17. Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
18. Јер ни први није утврђен без крви.
19. Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
20. Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
21. А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
22. И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
23. Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
24. Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
25. Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
26. Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
27. И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
28. Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају. (Јеврејима 9)

"Dakle apostol ovde kaze, DA VAS NIKO NE OSUDJUJE ZASTO NE PRINOSITE ZRTVE I PRINOSE U VIDU JELA I PICA - JESTIVIH I NALJEVNIH ZRTAVA BILO ZA VREME KAKVOG PRAZNIKA ILI MLADINA ILI ZA VREME SUBOTA, JER JE TO SVE BILO SIMBOL HRISTA I NJEGOVE ZRTVE."

Дакле, Павле веома јасно каже да се не оптерећујемо законом Мојсијевим кога ви оживљавате, јер све што је требало да се уради Господ је наш урадио и испунио оно што је било СЕН овог што дође и Исус учити за нас. Тело је Његово била савршена и јединствена Жртва која укину све старе законе које ви стално напомињете. Од слободе у Христу хоћете људе да уведете у старозаветно ропство закону, а појма немате да закон живи у срцу и испуњава се кроз љубав према људима, милост према свима. Та СЕН која је најављивала ослобођење од ропства закону (греху) сада је жива вера у Исуса Христа, нашег Спаситеља. Јер вером се оправдавамо, а не делима закона који не спашавају нити нас доводе Богу. Само нас вера у Христа доводи Богу. Елементарне ствари...

 

[Laodikeja]

Tacno Adrian.

Ukinut je obredni zakon i prinosenje zrtava, a ne 10 zapovesti.

Zrtve koje su se prinosile za grehe su predstavljale SEN ili SIMBOL Isusovog tela koji ce se zrtvovati za grehe covecanstva, on je JAGNJE BOZJE KOJE UZE NA SE GREHE SVETA.
Obredni zakon je uklonjen i mi se vise ne opravdavamo prinosenjem krvnih zrtava, vec je Hristos prineo sebe i opravdao nas od greha.

Moralni zakon nije SEN niti ikada to moze biti, 10 zapovesti su odraz ljubavi koja stanuje u srcu koje je preporodjeno Bozjim Duhom, i ostvaruje se u ljubavi prema Bogu i bliznjima..Amin..

Jos nesto bih napomenuo kada su u pitanju navodni istorijski podaci da se nedelja praznovala u prvooj crkvi.

U ovome postoji jedna stvar opste medijske manipulacije od strane vladajucih crkava, koje su na neki nacin lazirale istoriju prve crkve
da bi dokazale svoje teorije i ucenja, i ukazivale samo na ovu jednostranost.

Istorija potvrdjuje da je prva crkva u Jerusalimu bila Jevrejska crkva, i da su ti prvi Hriscani postovali Bozji zakon i biblijsku subotu po cetvrtoj zapovesti, i o tome govore kasniji istoricari. Posle smrti apostola, u crkvu su pocele da se uvlace razlicite jeresi posredstvom laznih ucitelja i samozvanih apostola.
Tako je i mnogobozacka nedelja polako uvucena i nasla svoje mesto u okrilju crkve.

Ovim crkvama iz mnogobostva nije bilo tesko da prihvate ove promene, ali one nisu bile proizvod niti Hristove volje niti njegovih apostola.

Oni su upucivali na to, da ce se posle njihovog zemaljskog zivota, u crkvi pojaviti mnogi lazni ucitelji, koji ce u crkvu uneti lazna ucenja i ljudske filozofije:

`Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;
Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada; I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom. ( Dela svetih Apostola 20. 28 - 30 ).

A beše i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će uneti jeresi pogibli, i odricaće se Gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu pogibao.
I mnogi će poći za njihovim nečistotama kojima će se huliti na put istine.
I u lakomstvu loviće vas izmišljenim rečima. Njihov sud odavno ne docni, i pogibao njihova ne drema. ( 2 poslanica Petrova 2. 1 - 3 )

Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom,
Koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo.
Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!
Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude! ( Galatima poslanica 1. 6 - 9 ).

Kao sto sam napomenuo, prva Hriscanska crkva u Jerusalimu koju su osnovali Hristos i Apostoli posle Hristovog vaznesenja, je bila Jevrejska crkva.
Ovi prvi Hriscani su u istoriji poznati pod imenom Nazareti, ili Nazareni ( Nazoreji ).
U bibliji u Delima Apostolskim 24 poglavlju, Jevreji su optuzili Apostola Pavla da je kolovodja Nazaretske sekte.

Crkveni istoricar Epifanije ( 315 - 403 n.e ), svedoci da su Nazareni drzali 10 zapovesti, i biblijsku subotu kao dan odmora, da priznaju hrista kao Mesiju i Bozjeg sina, da je Bog stvoritelj, i da su oni direktni potomci Apostola.
Epifanije i crkveni otac Euzebije ( 260 - 334 n.e ), svedoce da je do 135 godine nove ere, postojala jos jedna grupa Hriscana po imenom `Ebioniti.
Crkveni otac Irinej Ebionitre naziva Judeognostickom sektom, i ubraja ih u krivokletstvo, posto su njihova ucenja bila mesavina hriscanskih elemenata i mnogobozackih filozofija.
Ebioniti su u pocetku postovali subotu kao cetvrtu Bozju zapovest dekaloga, ali su pod uticajem mnogobozackih filozofija prihvatili nedelju - Dies Solis, mnogobozacki dan posvecen bogu sunca Mitri.

Ove crkve iz mnogobostva, narocito one iz Aleksandrije i Rima, u drugoj polovini drugog veka, pocinju pod uticajem mnogobozacke filozofije i gnosticizma, da odstupaju od prvobitnih principa Hristove nauke, tako je nastao jaz izmedju ostatka Hriscana Jevrejskog porekla koji su ostali verni Apostolskoj nauci, i ovih hriscana mnogobozackog porekla koji su odstupili od izvesnih tacaka Hristove nauke, i prihvatili mnogobozacke filozofije.

Smatra se da Ebioniti poticu iz grada Efesa, koji je bio centar gnosticizma i gnosticke filozofije.

Ovo je odgovor na jednostrano iznosenje prekrajanih istorijskih podataka od strane onih koji su uzeli monopol nad istinom.

Ovakav zakljucak na osnovu prilozenog teksta moze da donese samo neko ko ne poznaje starozavetnu tipologiju i njeno ispunjenje u novom zavetu.

Ovaj tekst je namerno prekrojen da bi se dokazalo da on govori protiv subote, a upravo je suprotno, on objasnjava u stvari ovu starozavetnu tipologiju i uopste ne govori o suboti kao cetvrtoj zapovesti.

Dakle, ceo ovaj tekst glasi:

Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote; Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.( Kolosanimaa 2. 16 ).


Ali hajde da vidimo na osnovu biblijskog konteksta sta pretstavljaju jela i pica o kojima govori apostol Pavle u ovom tekstu, i koji zakon je ukinut Hristovim dolaskom na ovaj svet a koji je pretstavljao SEN onoga sto ce doci, ili Hristovog tela.

Kao prvo izraz, SEN Grcki TIPOS znaci PREDSLIKA ili SIMBOL.

Sledeci tekstovi govore o tome sta u bibliji predstavlja ovaj sen, i cega je on bio simbol.

"Jer zakon imajući sendobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.

Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste; Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti greha.
Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio. Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom. I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo
puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha.
A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. ( Jevrejima poglavlje 10 )

Dakle, iz ovog teksta vidimo da je SEN zakon o prinosenju krvnih zrtava, odnosno same zrtve su predstavljajle SEN ili simbol Isusa Hrista i njegove zrtve koju je prineo na krstu golgote.

Da vidimo dalje sta predstacvlja SEN ii simbol Hristovog tela, i o kojim jelima i picima apostol Pavle govori.

"Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.
A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta.
A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.
A kad ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja. Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom? ( Jevrejima 9 poglavlje ).

U ovom tekstu takodje vidimo da je SEN obredni zakon koji je podrazumevao prinosenje krvnih ali i jestivih i naljevnih zrtava i da se o tome govori kada se pominju jela i pica o kojima govori apostol Pavle.

Iz ovog prilozenog konteksta mozemo videti o cemu govori 14 poglavlje Kolosanima poslanice.

"I izbrisavši pismo uredbe (OBREDNI ZAKON) koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu;
I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu.
Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće,(PRINOSENJE ZRTAVA) ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;
Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo.( Kolosanimaa 2. 16 ).


Dakle apostol ovde kaze, DA VAS NIKO NE OSUDJUJE ZASTO NE PRINOSITE ZRTVE I PRINOSE U VIDU JELA I PICA - JESTIVIH I NALJEVNIH ZRTAVA BILO ZA VREME KAKVOG PRAZNIKA ILI MLADINA ILI ZA VREME SUBOTA, JER JE TO SVE BILO SIMBOL HRISTA I NJEGOVE ZRTVE.

Jos nesto, ovde u ovom tekstu u 14 poglavlju apostol Pavle za izraz subote koristi Jevrejski izraz SABATIM koji se odnosi na godisnje obredne subote kojih je u starom zavetu bilo sedam, a ne SABATA koji se odnosi na sedmicnu subotu.

Ovo je kompletan odgovor na Kolosanima 14 poglavlje.

 

[Jurivaka]

[WARNING]Ne ponavljajte postove i ne citirajte sami sebe![/WARNING]

 

[Isabeleta]

Sve više ovu temu svodite na lične odnose, lične karakteristike, lične stavove..., a to, mislim, nije dobro. Mnogo će biti bolje i interesantnije ako raspravu usmjerite na doktrinarne aspekte i razlike u tumačenju Biblijskih tekstova pojedinih vjerskih denominacija, a u ovom slučaju Adventista i ostalih.

Ja mislim da uopce nije dobro sto s tolikom silinom pokusavaju dokazati nesto. Sto?
Pa, znamo da Adventisti odstupaju od izvornog krscanskog nauka, da Bibliju tumace svojevoljno i subjektivno. To je poznato, ali to je njihovo. Ne mozemo ih razuvjeriti, a i ne moramo.
Subote, jela ova i ona, sve rijeci, zarezi i tockeiz svetog Pisma ...sve to ne vrijedi, ako nema ljubavi koja daje pecat svim nasim djelima.

Ne razaraj više Božjeg djela zbog jela!
Istina, sve su stvari čiste,
ali su zlo za čovjeka koji ih jede sa zlom savješću.
Dobro je ne jesti meso i ne piti vino
i ništa ne činiti zbog čega posrće tvoj brat.
A ti svoje uvjerenje čuvaj za se pred Bogom!
Blago onomu koji ne osuđuje sama sebe u onom za što se odlučuje!
Ali koji unatoč svojim sumnjama jede, sam sebe osuđuje,
jer ne postupa po čvrstom uvjerenju.
A sve što se ne čini po čvrstom uvjerenju, jest grijeh!" (Rim 14, 17-23)

Ako su oni uvjereni u ispravnost svoje vjere, neka ih, neka budu u miru.
Drugim rijecima:da li se ovim raspravama slavi Bog, siri mir i ljubav? Neee!
Pa cemu onda sve ovo sluzi? Da se pametarimo? Da dokazemo kako nas brat po krstenju nije u pravu? Bez obzira, on ostaje nas brat kojeg treba prigrliti u ljubavi Isusa Krista.