Član
- Učlanjen(a)
- 07.09.2012
- Poruka
- 226
Biblija nedvosmisleno govori da je Dan Gospodnji Subota:
U današnjem Hrišćanstvu, koje je u velikoj meri odstupilo od osnovnih Biblijskih učenja, na kojima je bila utemeljena Apostolska Crkva, postoje mnoga učenja koja su samo plod ljudske mudrosti i proizvoljnosti. Jedan od najočiglednijih primera predstavlja doktrina o Danu kojeg je Bog blagoslovio i posvetio isključivo za službu Njemu i bližnjima. Naime, i pored dobro poznate činjenice da se Bog ne menja (Malahija 3,6), i da Njegov Zakon može stajati samo kao i On - nepromenljivo, mnogi Hrišćani su sebi dali za pravo da odstupe od učenja Svetog pisma i da umesto JEDINOG Dana kojeg je Bog nazvao “Svojim Svetim Danom” – Subote, svetkuju prvi dan u sedmici – nedelju, koja NIKADA nije bila Dan Gospodnji, niti će biti, jer kako u Starom, tako i u Novom Zavetu, Dan Gospodnji je bio i biće Sedmi dan – Subota:
“Ako odvratiš nogu svoju od Subote, da ne činiš što je tebi drago na Moj Sveti dan, i ako prozoveš Subotu milinom, svaki Dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske…” (Isaija 58,13.14)
“I dan beše petak, i Subota osvitaše. A žene koje behu došle sa Isusom iz Galileje… videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u Subotu ostaše na miru po Zakonu.” (Luka 23,54-56)
U Zapisima evanđelista postoji više tekstova koji govore o nepromenljivosti Božjeg Zakona a slične izveštaje sadrži i Knjiga “Dela apostola”, koja je svedočanstvo o veroispovesti i delovanju rane Hrišćanske Crkve:
“A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dođoše u Pergu Pamfilijsku… a oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u Dan subotni sedoše. A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: Ljudi braćo! Ako je u vama reč utehe za narod, govorite!”
“A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči i u drugu Subotu govore.” “A u drugu Subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.” (Dela 13,13-15.42.44)
“A u Dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše Bogomolja; i sedavši govorismo…” (Dela 16,13)
“Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska. I Pavle po običaju svome uđe k njima, i tri Subote razgovara se s njima iz Pisma.” (Dela 17,1.2)
“A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint… A prepiraše se u zbornicama SVAKE Subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.” (Dela 18,1.4)
Kao što vidimo, Jevreji - koji su nepoštovanje Subote strogo osuđivali i kažnjavali - nakon Hristovog raspeća i Pedesetnice nisu optuživali apostole za kršenje ove Zapovesti. O tome, u Delima apostola, nema NIJEDNOG izveštaja a trebalo bi da ih bude veći broj, obzirom na važnost koju su Jevreji, po Božjim zapovestima, pridavali Suboti. Da su apostoli zaista prestali sa svetkovanjem Subote, to bi bilo poznato i uspeh misije među Jevrejima ne bi bio ni približan ostvarenom.
Evanđelje je, na njihov zahtev, i neznabošcima objavljivano Subotom: “A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči i u drugu Subotu govore.” (Dela 13,42) Ovaj Zapis svedoči da su oni bili upućeni u pitanje važnosti Subote dok - ponavljam - činjenica da apostoli (i ne samo apostoli već i novoobraćenici iz neznaboštva, koji su neretko morali da čuju i mišljenje Jevreja o svim bitnim pitanjima) nikada nisu optuženi za prekršaj Subote, nedvosmisleno govori da su se po pitanju važnosti Subote slagali sa Jevrejima i da, stoga, ni neznabošci, koji su imali takvo - dvostruko svedočanstvo, nisu imali ni najmanji spor o važnosti i ove Zapovesti Dekaloga.
Referenca:
http://samobiblija.blogspot.com/p/bozji-pecat.html
Dan Gospodnji u Apostolskoj Crkvi
U današnjem Hrišćanstvu, koje je u velikoj meri odstupilo od osnovnih Biblijskih učenja, na kojima je bila utemeljena Apostolska Crkva, postoje mnoga učenja koja su samo plod ljudske mudrosti i proizvoljnosti. Jedan od najočiglednijih primera predstavlja doktrina o Danu kojeg je Bog blagoslovio i posvetio isključivo za službu Njemu i bližnjima. Naime, i pored dobro poznate činjenice da se Bog ne menja (Malahija 3,6), i da Njegov Zakon može stajati samo kao i On - nepromenljivo, mnogi Hrišćani su sebi dali za pravo da odstupe od učenja Svetog pisma i da umesto JEDINOG Dana kojeg je Bog nazvao “Svojim Svetim Danom” – Subote, svetkuju prvi dan u sedmici – nedelju, koja NIKADA nije bila Dan Gospodnji, niti će biti, jer kako u Starom, tako i u Novom Zavetu, Dan Gospodnji je bio i biće Sedmi dan – Subota:
“Ako odvratiš nogu svoju od Subote, da ne činiš što je tebi drago na Moj Sveti dan, i ako prozoveš Subotu milinom, svaki Dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske…” (Isaija 58,13.14)
“I dan beše petak, i Subota osvitaše. A žene koje behu došle sa Isusom iz Galileje… videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u Subotu ostaše na miru po Zakonu.” (Luka 23,54-56)
U Zapisima evanđelista postoji više tekstova koji govore o nepromenljivosti Božjeg Zakona a slične izveštaje sadrži i Knjiga “Dela apostola”, koja je svedočanstvo o veroispovesti i delovanju rane Hrišćanske Crkve:
“A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dođoše u Pergu Pamfilijsku… a oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u Dan subotni sedoše. A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: Ljudi braćo! Ako je u vama reč utehe za narod, govorite!”
“A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči i u drugu Subotu govore.” “A u drugu Subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.” (Dela 13,13-15.42.44)
“A u Dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše Bogomolja; i sedavši govorismo…” (Dela 16,13)
“Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska. I Pavle po običaju svome uđe k njima, i tri Subote razgovara se s njima iz Pisma.” (Dela 17,1.2)
“A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint… A prepiraše se u zbornicama SVAKE Subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.” (Dela 18,1.4)
Kao što vidimo, Jevreji - koji su nepoštovanje Subote strogo osuđivali i kažnjavali - nakon Hristovog raspeća i Pedesetnice nisu optuživali apostole za kršenje ove Zapovesti. O tome, u Delima apostola, nema NIJEDNOG izveštaja a trebalo bi da ih bude veći broj, obzirom na važnost koju su Jevreji, po Božjim zapovestima, pridavali Suboti. Da su apostoli zaista prestali sa svetkovanjem Subote, to bi bilo poznato i uspeh misije među Jevrejima ne bi bio ni približan ostvarenom.
Evanđelje je, na njihov zahtev, i neznabošcima objavljivano Subotom: “A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči i u drugu Subotu govore.” (Dela 13,42) Ovaj Zapis svedoči da su oni bili upućeni u pitanje važnosti Subote dok - ponavljam - činjenica da apostoli (i ne samo apostoli već i novoobraćenici iz neznaboštva, koji su neretko morali da čuju i mišljenje Jevreja o svim bitnim pitanjima) nikada nisu optuženi za prekršaj Subote, nedvosmisleno govori da su se po pitanju važnosti Subote slagali sa Jevrejima i da, stoga, ni neznabošci, koji su imali takvo - dvostruko svedočanstvo, nisu imali ni najmanji spor o važnosti i ove Zapovesti Dekaloga.
Referenca:
http://samobiblija.blogspot.com/p/bozji-pecat.html
Poslednja izmena: