Adventisti

[Milan M 2012]

Biblija nedvosmisleno govori da je Dan Gospodnji Subota:

Dan Gospodnji u Apostolskoj Crkvi​

U današnjem Hrišćanstvu, koje je u velikoj meri odstupilo od osnovnih Biblijskih učenja, na kojima je bila utemeljena Apostolska Crkva, postoje mnoga učenja koja su samo plod ljudske mudrosti i proizvoljnosti. Jedan od najočiglednijih primera predstavlja doktrina o Danu kojeg je Bog blagoslovio i posvetio isključivo za službu Njemu i bližnjima. Naime, i pored dobro poznate činjenice da se Bog ne menja (Malahija 3,6), i da Njegov Zakon može stajati samo kao i On - nepromenljivo, mnogi Hrišćani su sebi dali za pravo da odstupe od učenja Svetog pisma i da umesto JEDINOG Dana kojeg je Bog nazvao “Svojim Svetim Danom” – Subote, svetkuju prvi dan u sedmici – nedelju, koja NIKADA nije bila Dan Gospodnji, niti će biti, jer kako u Starom, tako i u Novom Zavetu, Dan Gospodnji je bio i biće Sedmi dan – Subota:

“Ako odvratiš nogu svoju od Subote, da ne činiš što je tebi drago na Moj Sveti dan, i ako prozoveš Subotu milinom, svaki Dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči, tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske…” (Isaija 58,13.14)

“I dan beše petak, i Subota osvitaše. A žene koje behu došle sa Isusom iz Galileje… videše grob i kako se telo metnu. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u Subotu ostaše na miru po Zakonu.” (Luka 23,54-56)

U Zapisima evanđelista postoji više tekstova koji govore o nepromenljivosti Božjeg Zakona a slične izveštaje sadrži i Knjiga “Dela apostola”, koja je svedočanstvo o veroispovesti i delovanju rane Hrišćanske Crkve:

“A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dođoše u Pergu Pamfilijsku… a oni otišavši iz Perge dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u Dan subotni sedoše. A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: Ljudi braćo! Ako je u vama reč utehe za narod, govorite!”

“A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči i u drugu Subotu govore.” “A u drugu Subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.” (Dela 13,13-15.42.44)

“A u Dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gde beše Bogomolja; i sedavši govorismo…” (Dela 16,13)

“Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska. I Pavle po običaju svome uđe k njima, i tri Subote razgovara se s njima iz Pisma.” (Dela 17,1.2)

“A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint… A prepiraše se u zbornicama SVAKE Subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.” (Dela 18,1.4)

Kao što vidimo, Jevreji - koji su nepoštovanje Subote strogo osuđivali i kažnjavali - nakon Hristovog raspeća i Pedesetnice nisu optuživali apostole za kršenje ove Zapovesti. O tome, u Delima apostola, nema NIJEDNOG izveštaja a trebalo bi da ih bude veći broj, obzirom na važnost koju su Jevreji, po Božjim zapovestima, pridavali Suboti. Da su apostoli zaista prestali sa svetkovanjem Subote, to bi bilo poznato i uspeh misije među Jevrejima ne bi bio ni približan ostvarenom.


Evanđelje je, na njihov zahtev, i neznabošcima objavljivano Subotom: “A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči i u drugu Subotu govore.” (Dela 13,42) Ovaj Zapis svedoči da su oni bili upućeni u pitanje važnosti Subote dok - ponavljam - činjenica da apostoli (i ne samo apostoli već i novoobraćenici iz neznaboštva, koji su neretko morali da čuju i mišljenje Jevreja o svim bitnim pitanjima) nikada nisu optuženi za prekršaj Subote, nedvosmisleno govori da su se po pitanju važnosti Subote slagali sa Jevrejima i da, stoga, ni neznabošci, koji su imali takvo - dvostruko svedočanstvo, nisu imali ni najmanji spor o važnosti i ove Zapovesti Dekaloga.


Referenca:

http://samobiblija.blogspot.com/p/bozji-pecat.html

 

[Adrian BG]

Ово се све односи на јеврејске синагоге где се окупљало суботом. Јесте ли ви Јевреји? Наравно да сте фарисеји чим се држите старозаветних закона. Крајње смешан "доказ". Исто и онај када је у суботу ишао поред воде да прича женама. Па, није полудео да иде у неки други дан јер су се Јевреји окупљали суботом. Када су Јевреји потпуно одбацили хришћанство, апостол Павле се окреће нама (незнобошцима) и он је наш апостол. Доказ?

A kad izlažahu iz zbornice jevrejske!

Не каже из зборнице хришћанске, јер и први хришћани који су били Јевреји јесу оснивали посебне богомоље и зборнице, састајали се у први дан недеље како је и апостол Павле уредио.

1. А за милостињу светима, као што уредих по црквама галатијским онако и ви чините.
2. Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем. (1.Коринћанима 16)

Није проблем што ви држите суботу, проблем је што говорите да је сав хришћански свет скоро 2 000 година у заблуди. Има ли то смисла? Наравно да нема.

Имам осећај да се са Јеврејима дописујем и објашњавам им хришћанство и смисао уласка у покој и починак. Читајте Јеврејима 4. и молите се до изнемоглости да вам Господ дозволи да схватите о чему се ту ради, да не изврћете науку више. Ако и схватате (као што је Мика схватио па се сада прави као да се ништа није десило) и не признате, на вама остаје грех да саблажњавате људе и изврћете науку.

“Ako odvratiš nogu svoju od Subote, da ne činiš što je tebi drago na Moj Sveti dan"

Ко је увео суботу? Господ. Ко укида суботу? Господ. Зашто?8. Јер је Господар и од суботе Син човечији. (Матеј 12)


24. И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља? 25. А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?
26. Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?
27. И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.
28. Дакле је Господар Син човечји и од суботе. (Марко 2)

5. И рече им: Син је човечији Господар и од суботе. (Лука 6)

Дакле, Исус свесно "крши" суботни закон, ако гледамо по вашем (фарисејском) сагледавању, а по хришћанском Он испуњава 4, заповест увођењем верних у покој. Знао је да ће нас увести у покој ако верујемо и признамо Њега.

10. Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.2 Мој. 20:10, Нем. 13:19, Мат. 12:2, Лука 6:2

11. А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12. А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
16. И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17. А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18. И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу. (Јован 5)

19. Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете? (Јован 7)

Њима (Јеврејима) Мојсије даде закон, а нама хришћанима Исус Христ даде закон (љубави и милости). Где ви припадате? Очигледно је, не знате ни сами, час говорите једно, час друго. Тако је то када се не разуме наука Божија, а следи лажни пророк.

 

[Mika32]

Ово се све односи на јеврејске синагоге где се окупљало суботом. Јесте ли ви Јевреји? Наравно да сте фарисеји чим се држите старозаветних закона. Крајње смешан "доказ". Исто и онај када је у суботу ишао поред воде да прича женама. Па, није полудео да иде у неки други дан јер су се Јевреји окупљали суботом. Када су Јевреји потпуно одбацили хришћанство, апостол Павле се окреће нама (незнобошцима) и он је наш апостол. Доказ?

Adriane, u pravu si da je Pavle propovedao Jevrejima i neznaboscima, ali Pavle je uvek u Subotu, gde god je bila sinagopga, isao na bogosluzenje iako je bio hriscanin.

Drugo, ti dobro znas da Pavle nije bio jedini apostola neznabozaca, Petar je prvi od apostola ucinio taj korak i propovedao neznaboscima i krstavao ih. Istina je d aje Pavle u tom prednjacio.

Perma tome, Milan je u pravu sto je izneo nepobitne dokaze da su prvi hriscani, neznabosci ili Jevreju poraznovali subotu a ne nedelju.
----------------

A kad izlažahu iz zbornice jevrejske!

Не каже из зборнице хришћанске, јер и први хришћани који су били Јевреји јесу оснивали посебне богомоље и зборнице, састајали се у први дан недеље како је и апостол Павле уредио.

Adrisane, u pravu si, ne kaze iz hriscanske zbornice, jer zboirnice i jesu bile jevrejska a ne hriscanske, ali to dokazije da su prvi hriscani u subotu isli u sinagogu zato sto su praznovali subotu. Gresis sto tvrdis da je Pavle uredio da se hriscani sastaju prvi dan. Koji dokaz iz Biblije imas za to? Nikoji!

Hriscani su se sastajali SVAKOGA DANA: "I svaki dan bejahu jednako jednodusno U CRKVI i LOMLJENJU HLEBA po kucama." Dela 2,46.
Dakle ovo je bilo jos dok ih je Pavle progonio. Prema tome tvoja tvrdnja da je Pavle uputio hriscane da se sastaju nedeljom, nije tacna,
---------------

1. А за милостињу светима, као што уредих по црквама галатијским онако и ви чините.
2. Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем. (1.Коринћанима 16)

Adriane, ti si pametan covek, i sam vidis da ovaj tekst nema nikakve veze sa bogosluzenjem niti praznovanjem ijednog dana.
Pavle savetuje vernike da unapred misle na pomoc siromasnima i neka posnu od prvoga radnoga dana sedmice da ta sredstva KOD SVOJE KUCE ostave na starnu.Zasto, zato da se ne skupljaju darovi kada on dodje, jer nema vremena da ceka na to.
Adriane, ti vidis da to nema veze ni sa subotom a jos mjanje sa nedeljom.
------------------

Није проблем што ви држите суботу, проблем је што говорите да је сав хришћански свет скоро 2 000 година у заблуди. Има ли то смисла? Наравно да нема.

Adriane, pa sad sa ovim DAROVIMA si nas ubedio da su prvi hriscani praznovali nedelju? Je li tako?
Tvoj dokaz je toliko "ubedljiv" da razmislam da pocnem praznovati nedelju. hahah
Adriane, jel ti to najjaci dokaz u prilog praznovanja nedelje? Dokaz je zaista jaki, samo malo morgena.
--------------------------
Имам осећај да се са Јеврејима дописујем и објашњавам им хришћанство и смисао уласка у покој и починак. Читајте Јеврејима 4. и молите се до изнемоглости да вам Господ дозволи да схватите о чему се ту ради, да не изврћете науку више.

Adriane, pa svi tvoji "argumenti" zasnovani su na osecanjima a ne na dokazima.
Proucavali smo mi Jevrejiam 4. decenijama pre nego si se ti rodio i jako dobro smo razumeli Pavlovu poruku.
Nego nece biti na odmet da se i ti pomolis Bogu da te prosvetli da shvatis da BEZAKONICI nisu upoznali pokoj o kome Pavel
pise niti su jos usli u njega.

U Hristu imamo pokoj, odmor, ali on nas ne oslobadja samo od osude zakona koji nas osudjuje zbog nasih prestupa, nego nas oslobadja i od hreha.
Onaj koj je primio Hrista za svoga Spasitelja, pokajao se zbog svoje gresnosti, napustio hreh i zivi u sklada sa Bozjim zakonom koji je merilo Bozje pravednosti i takvi su usli u pokoj o kome Pavel govori. Oni koji jos zive u bezakonju i grehu,ne znaju sta je pokoj Bozji.
------------
Ако и схватате (као што је Мика схватио па се сада прави као да се ништа није десило) и не признате, на вама остаје грех да саблажњавате људе и изврћете науку.

Pa to upravo ti neprestano rodis Adriane, izvrsec istinu i siris zablude.
Zar sbilja mislis da si dokazao da je Pavle uspostavio nedelju time sto je savetovao vernicima da kod kuce ostavljaju na stranu datrove? Makar sta. Nemoj da zasmejavas narod.

Nadji nam biblijski dokaz da je Pavle naredio hriscanima da se sakupljaju SAMO prvog radnmog dana nedelje.

Sve najbolje

 

[Šarrdy]

Famozni post

Sardy, ja o tome upravo govorim, ti uiznova iznosis tekstove na koje ti j vec odgovoreno kao da toboze nije, to je sustina tvog nepostenja.Ja nista ne dokazujem, ve ukazujem na istinu naspram lazi koje se iznose..

A ja tvrdim nešto što se veoma lako može proveriti u svim dosadašnjim postovima na ovoj temi(Adventisti) - ko LAŽE, a ko govri ISTINU:
Da nikada niste odgovorili na moje pitanje na koji DAN je apostol Pavle mislio kada je pisao poslanicu Rimljanima 14-te glave (stihovi 4-6).

Da sam više puta tražio da ponovite taj FAMOZNI POST, koji uopšte ne postoji, kao odgovor na moje pitanje !

Da sam više putao rekao da nikada ni nećete uspeti odgovoriti - jer odgovor je vrlo jasan! Zna se o čemu je tu Pavle pisao Rimljanima. A da ćete samo iznositi kao odgovor crkveno-adventističku jeres kao odgovor !

I napomenuo sam da to što navodite - Da mi ne želite ponoviti taj FAMOZNI POST - JE BACANJE PRAŠINE U OČI I SPAMOVANJE TEME. Jer kada znate da po 100 puta ponovite jedne te iste stihove (npr. Marko 2,27 a - Subota je data čoveka radi....) ZAŠTO NE ponovite barem DVA puta taj famozni post koga samo imaginarno stalno spominjete.
Pa vi ste majstori ponavljanja jednih te istih stihova. Tu vam ni JS nisu ni primaći.

Tako da molim sve istinite vernike da obrate pažnju NA ODGOVOR OVOM MOM POSTU. Da li će i dalje trubiti Adventisti u istu tikvu, ili KONAČNO DATI TAJ ODGOVOR NA Rimljanima 14:4-6 !? Već dat u ranijim postovima kako NAVODE !

 

[Laodikeja]

A ja tvrdim nešto što se veoma lako može proveriti u svim dosadašnjim postovima na ovoj temi(Adventisti) - ko LAŽE, a ko govri ISTINU:
Da nikada niste odgovorili na moje pitanje na koji DAN je apostol Pavle mislio kada je pisao poslanicu Rimljanima 14-te glave (stihovi 4-6).

Da sam više puta tražio da ponovite taj FAMOZNI POST, koji uopšte ne postoji, kao odgovor na moje pitanje !

Da sam više putao rekao da nikada ni nećete uspeti odgovoriti - jer odgovor je vrlo jasan! Zna se o čemu je tu Pavle pisao Rimljanima. A da ćete samo iznositi kao odgovor crkveno-adventističku jeres kao odgovor !

I napomenuo sam da to što navodite - Da mi ne želite ponoviti taj FAMOZNI POST - JE BACANJE PRAŠINE U OČI I SPAMOVANJE TEME. Jer kada znate da po 100 puta ponovite jedne te iste stihove (npr. Marko 2,27 a - Subota je data čoveka radi....) ZAŠTO NE ponovite barem DVA puta taj famozni post koga samo imaginarno stalno spominjete.
Pa vi ste majstori ponavljanja jednih te istih stihova. Tu vam ni JS nisu ni primaći.

Tako da molim sve istinite vernike da obrate pažnju NA ODGOVOR OVOM MOM POSTU. Da li će i dalje trubiti Adventisti u istu tikvu, ili KONAČNO DATI TAJ ODGOVOR NA Rimljanima 14:4-6 !? Već dat u ranijim postovima kako NAVODE !

Kako nismo odgovorili, pa ja sam ti odgovorio u jednom od prethodnih komentara, i sada cu ponoviti.


Svi tekstovi koji naizgled govore o hrani i praznovanju odrejenih dana se nikako ne odnose na moralni zakon i subotu ili zakon o zdravoj ishrani, vec u vecini slucajeva se odnose na ceremonijalni - obredni zakon i starozavetne praznike i svetkovine.
U pojedinim slucajevima postoje tekstovi koji pretstavljaju savet apostola da slaboga brata u veri postepeno vodimo ka svetlosti istine koja se nalazi u Bogu i njegovoj reci, jer nisu svi moralno jaki da u startu prime svetlost koja bi izazvala vise stete nego koristi u toj duhovnoj spoznaji.

Dakle. poruka Rimljanima 14 poglavlja je `Ne osudjivati, vec svojim primerom pokazati poslusnost na delu, cak i u svetkovanju subote kako bi i slabi u veri dostigli spoznaju istine i krenuli tim istim putem poslusnosti..

 

[Laodikeja]

100 cinjenica o suboti

Zašto treba poštovati subotu? Šta je suština subote? Kada je izdvojena, ko je uspostavio i za koga? Čiji je dan subota? Mnogi drže prvi dan sedmice - nedjelju. Šta Biblija kaže o tome? Adventisti drže sedmi dan - subotu. Na osnovi kojih biblijskih dokaza?
BIBLIJSKE ČINJENICE O SEDMOM DANU

1. Nakon šest dana djelovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)
2. Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znači dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rođendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
3. Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zamijeniti dan svog rođenja danom u koji nismo rođeni? Ne. Isto tako ne možemo zamijeniti Božji dan odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
4. Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5. On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6. Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
7. Subota je ustanovljena prije pada u grijeh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni poslije pada u grijeh.
8. Isus je rekao da je subota načinjena za čovjeka (Marko 2,27); što znači za sve Ijude bez obzira na vrijeme u kome su živjeli i narod kome su pripadali.
   
9. Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi dan mi se sjećamo tog veličanstvenog događaja.
10. Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11. Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12. To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina prije nastanka jevrejske nacije.
13. Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek „subotom Gospoda Boga tvojega“. Ljudi trebaju pažljivo obilježiti Božji sveti dan odmora.
14. Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15. Ona je prije Sinaja bila dio Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
16. Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Mojsijeva 20,1-17) Zapovijest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovijesti.
17. Zapovijest o suboti kao i sve ostale zapovijesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18. Svaku zapovijest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19. Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20. Ploče na kojima je bio ispisan Božji zakon čuvane su u Kovčegu zavjeta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21. Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34,21)
22. Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)
23. Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24. Bog je obećao da će Jerusalim zauvijek stajati ako Jevreji budu čuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25. U svojoj kasnijoj istoriji dospjeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26. I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovijest o suboti. (Jeremija 17,27)
27. Bog je obećao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28. Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hrišćansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29. Bog će uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)
30. Bog nas poziva da je zovemo „slavnom“, a ne „starom jevrejskom subotom“ ili „jarmom ropstva“. (Isaija 58,13)
31. Budući da su „mnoge generacije“ gazile subotu, ona će u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32. Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.
33. Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je slijedio primjer svoga Oca. Zar da ne slijedimo siguran primjer i Oca i Sina? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34. Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35. Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posvećeni dan držao i poštovao.
36. On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmjerene čovjeku. (Мarко 2,23-28)
37. Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
38. Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije „po zakonu“. (Matej 12,12)
39. On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i poslije Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40. Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom tijelu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41. Mnogo godina poslije Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u „subotnji dan“ vrlo nadahnuto propovijeda o planu spasenja čovjeka. (Djela 13,14)
42. Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka čije su riječi čitali svake subote. (Djela 13,27)
43. Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje riječi. (Djela 13,44)
44. Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Djela 13,42)
45. Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. u prisustvu apostola i učenika apostol Jakov spominje subotu. (Djela 15,21)
46. Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovijedi i molitvene sastanke. (Djela 16,13)
47. Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s prisutnima proučavao Bibliju. (Djela 17,2.3)
48. Propovjednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju Božje riječi na skupovima koji su održani subotom. (Djela 17,2)
49. U knjizi Djela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Djela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50. Jevreji i vjernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišćani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa Jevrejima.
51. Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52. Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: „Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagriješih.“ (Djela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53. Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavjetu.
54. Nijednom riječju u Novom zavjetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promijenjena.
55. Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOMENIJEDOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56. Nijedan hrišćanin prije ili poslije Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavjetu nije zabilježen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vjernika rane hrišćanske Crkve.
57. U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvećenje sa subotnjeg dana.
58. Subota će biti vječno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59. Subota kao dan odmora važan je dio Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: „Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...“ (Matej 5,17)
60. Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podređivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedjelje dio je Ijudske tradicije.
    

BIBLIJSKE ČINJENICE O PRVOM DANU SEDMICE (NEDJELJI)

1. Prve riječi zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedjelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na našoj planeti.
   
2. Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3. Nijedan patrijarh nikada nije svetkovao nedjelju.
4. To nije činio nijedan prorok.
5. Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.
6. Sam Bog naziva ga „radnim – težačkim“ danom. (Jezekilj 46,1)
7. Bog nije počivao u taj dan.
8. Bog ga nikada nije blagoslovio.
9. Hristos nikada nije počivao u taj dan.
10. Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11. Apostoli su radili nedjeljom.
12. Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13. Crkva je nikada nije blagoslovila.
14. Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
15. Nikada nije bila posvećena.
16. Nijedan zakon božanskog porijekla nije odredio svetkovanje nedjelje.
17. Novi zavjet ne zabranjuje rad tog dana.
18. Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19. Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20. Nikakvo pravilo ne određuje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21. Nedjelja nikada nije nazvana „hrišćanskom subotom“.
22. Nikada nije nazvana subotom.
23. Nigdje nije nazvana Gospodnjlm danom.
24. Nigdje nije nazvana danom odmora.
25. Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26. Nedjelja je nazvana jednostavnim imenom: „prvi dan sedmice“ ili tačnije „prvinom šabata“.
27. Isus je nikada nije spomenuo.
28. Nedjelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29. Nijednu riječ u korist nedjelje kao svetog dana nlsu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30. Prvi dan sedmice u cijelom Novom zavjetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Jovan 20,1.19; Djela 20,7; 1. Korinćanima 16,2.
31. Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32. Pavle je pozvao prve hrišćane da nedjeljom obavljaju svoje svjetovne poslove. (1. Korinćanima 16,2)
33. U cijelom Novom zavjetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Djela 20,5-12)
34. Ne postoji nijedna nagovijest da je neki sličan sastanak održan prije ill poslije toga.
35. Apostoli i vjernici prve Crkve nijesu imali običaj da se nedjeljom okupljaju.
36. Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb lomi nedjeljom.
37. Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Djela 20,7)
38. Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoći tj. do zore. (Djela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a učenici su to činill svakog dana. (Djela 2,42-46)
39. Bibllja nigdje ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim značenjem krštenje nas između ostaloga podsjeća па Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40. Novi zavjet nigdje ne spominje promjenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana

 

[Adrian BG]

За почетак, постоје речи које свих 100, па и 1000 ствари у старту поништавају, јер разумном човеку је сасвим довољно доказати једном да су се први хришћани још крајем првог, а почетком другог века окупљали недељом, да терање људи да буду Јевреји без икаквог разлога сем умишљаја људских (секташких) има само разорни фактор међу хришћанима без обзира на деноминацију:

14. А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски? (ово се директно на вас односи, нема сумње)
15. Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,
16. Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
17. Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
18. Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
19. Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
20. А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.21. Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре. (Галатима 2)

Ово се све односи на јеврејске синагоге где се окупљало суботом. Јесте ли ви Јевреји? Наравно да сте фарисеји чим се држите старозаветних закона. Крајње смешан "доказ". Исто и онај када је у суботу ишао поред воде да прича женама. Па, није полудео да иде у неки други дан јер су се Јевреји окупљали суботом. Када су Јевреји потпуно одбацили хришћанство, апостол Павле се окреће нама (незнобошцима) и он је наш апостол. Доказ?

Adriane, u pravu si da je Pavle propovedao Jevrejima i neznaboscima, ali Pavle je uvek u Subotu, gde god je bila sinagopga, isao na bogosluzenje iako je bio hriscanin.

Drugo, ti dobro znas da Pavle nije bio jedini apostola neznabozaca, Petar je prvi od apostola ucinio taj korak i propovedao neznaboscima i krstavao ih. Istina je d aje Pavle u tom prednjacio.

Perma tome, Milan je u pravu sto je izneo nepobitne dokaze da su prvi hriscani, neznabosci ili Jevreju poraznovali subotu a ne nedelju. (ЛАЖ, не постоји ни један доказ)
----------------

A kad izlažahu iz zbornice jevrejske!

Не каже из зборнице хришћанске, јер и први хришћани који су били Јевреји јесу оснивали посебне богомоље и зборнице, састајали се у први дан недеље како је и апостол Павле уредио.

Adrisane, u pravu si, ne kaze iz hriscanske zbornice, jer zboirnice i jesu bile jevrejska a ne hriscanske, ali to dokazije da su prvi hriscani u subotu isli u sinagogu zato sto su praznovali subotu. Gresis sto tvrdis da je Pavle uredio da se hriscani sastaju prvi dan. Koji dokaz iz Biblije imas za to? Nikoji!

Вама се цео свет врти око суботе, па то је невероватно. Какве синагоге, видиш ли уопште шта пишеш? Још ће испасти да цркава није било, а апостоли пишу црквама у свим посланицама. Зар сте толико изгубљени каквим се правите? Изгледа да јесте. Чуј, хришћани ишли у синагоге. Свашта!

О каквом богослужењу причаш? Шта измишљаш? Ишао је да проповеда хришћанство, имаш ли представу колико маштате и пишете неистине?

"Drugo, ti dobro znas da Pavle nije bio jedini apostola neznabozaca, Petar je prvi od apostola ucinio taj korak i propovedao neznaboscima i krstavao ih. Istina je d aje Pavle u tom prednjacio."

Немаш елементарно знање:

7. Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
8. (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)
9. И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима; (Галатима 2)


46. А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
47. Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
48. А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни. (Дела 13)

Не каже: држаше суботу, него ВЕРОВАШЕ! А ви као и ови Јевреји од којих узесте држање суботе.

7. За које сам постављен проповедник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца, у вери и истини.
8. Хоћу, дакле, да молитве чине људи на свакоме месту, подижући свете руке без гнева и премишљања.
9. Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоценим,
10. Него добрим делима као што се пристоји женама које се обећавају побожности. (1.Тимотију 2)


Ни речи о суботи, можете ви комбиновати стихове и веровати у шта хоћете, разумни људи неће насести на ваше лажи и обмане. Само ви светкујте суботу и грицкајте шаргарепу, а по јеванђељу љубави не морате чинити. Имате АДРА-у да изгледа као привид хуманости, а у срцу лед ледени. Не тврдим за све адвентисте, али по лукавству и манипулацији Библијом видим колико сте спремни да штитите ваше јереси.

Показујете се сада као фини хришћани, а видело се какви сте лицемери када сам почео да износим истине о вашем масонеријском оснивању, о сатанистичким симболима у почетку и оних које данас имате. Све наизглед се чини хришћански, а у сржи сте вуци који заводе хришћане.

"Gresis sto tvrdis da je Pavle uredio da se hriscani sastaju prvi dan. Koji dokaz iz Biblije imas za to? Nikoji!"

Ја сам на претходној страни изнео неколико доказа, како је могуће да се толико правите "блесави"? Обрезани су држали закон, необразеани нису обавезни. А у принципу, обрезање је ништа, већ је вера у Исуса Христа СВЕ. Вама је субота битнија од било чега, тако да и остале заповести занемарујете, а ову да држите. Опет ћете помислити на декалог, а ја под заповестима мислим (што и сваки хришћанин зна) да су то заповести љубави и милости које су много пута изречене од стране Господа, а поновљене од апостола.

Ако тако "јеврејски" гледате, зашто користите слику Господа која и не показује прави лик? Кршите Другу заповест из декалога! Све може, само субота не може. Лепо су вас обрадили да ширите саблазан, али саблазни морају да дођу, Богу хвала па ће и проћи, јер ће Господ све саблазни и јереси затрти.

 

[gerakules2]

Istorija svedoči da su Hrišćani od samog nastanka Crkve svetkovali dan Vaskrsenja Hristovog, toga dana se okupljali i učestovali u zajedničkom bogosluženju - Liturgiji. Nema nikakvih indicija da je u Hrišćanstvu ikada bilo sukoba oko dana bogosluženja, iako adventisti pokušavaju da dokažu da je u nekom od prvih vekova taj dan promenjen sa subote na nedelju. Dr.Bacchiocchi tvrdi da se ova promena desila u vreme vladavine imperatora Adrijana oko 130. godine.


Slede istorijska svedočanstva Hrišćana o svetkovanju nedelje od IV veka unazad do apostola. Navedena je godina, autor i mesto nastanka dokumenta (ukoliko je poznato).

- 306. Petar, Episkop Aleksandrije, Egipat -
"Ali Dan Gospodnji slavimo kao dan radosti jer je tada on ponovo ustao (iz mrtvih)."
[Kanon 15]

- 270. Anatolije, Episkop Laodikeje, Mala Azija -
"Nase poštovanje prema vaskrsenju Gospodnjem koje se desilo na Dan Gospodnji navodi nas da ga svetkujemo."
[Glava X]

- 250. Apostolska pravila -
"Na dan vasksenja našeg Gospoda, koji je Dan Gospodnji, okupljajte se revnosnije."
[Knjiga 2,7]

- 250. Kiprijan, Episkop Kartagine, Afrika -
"Osmi dan, a to je je prvi dan posle subote, je Dan Gospodnji."
[Poslanica 58, 4]

- 200. Tertulijan, Afrika -
"Svečano proslavljamo dan posle subote nasuprot onima koji taj dan nazivaju svojim počinkom."
[Apologija, g.XVI]

- 194. Kliment, Aleksandrija, Egipat -
"On, ispunjavajući pravila, prema Jevandjelju, drži Dan Gospodnji ... proslavljajuži vaskrsenje Gospodnje u sebi"
[Knjiga 7, g.XII]

- 170. Ipolit, Episkop Rimski, Rim -
"U prvi dan sedmice Episkop, ako je moguće, razdaje (pricešće) svojom rukom svemu narodu, dok đakoni lome hleb."
[Apostolsko predanje, 22]

- 140. Justin Mucenik -
"Ali nedelja je dan u koji svi držimo zajedničko okupljanje, jer je Isus Hristos, naš Spasitelj, na taj isti dan ustao iz mrtvih."
[Apologija, g.LXVII]

- 120. Varnava, Aleksandrija, Afrika -
"Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i javivši se (učenicima) uzneo se na nebesa."
[Varnavina poslanica 15:9]

- 107. Ignjatije, Episkop Antiohije, Smirna, Mala Azija -
"ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..."
[Poslanica Magnezanima 9:1]

- 96. Apostol Jovan, Patmos -
"Bijah u Duhu u Dan Gospodnji"
[Otkrivenje 1:10]

- 80. Učenje dvanaestorice apostola -
"A u Dan Gospodnji, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju..."
[Didahi 14:1]

- 60. Apostol Luka, Mala Azija -
"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šćaše sjutradan da pođe, i proteže besjedu do ponoći."
[Dela 20:7]

Dakle, jos pre IV veka sve do vremena apostola, Hrišćani su svetkovali nedelju i nazivali je Dan Gospodnji u svim delovima tadašnjeg Rimskog Carstva. Subota se u Bibliji i istoriji ni na jednom jedinom mestu ne naziva Dan Gospodnji, pa nema sumnje da se radi o prvom danu sedmice - nedelji. Od samog početka jasna je i teologija nedelje: uspomena na Vaskrsenje i hrišćansko bogosluzenje - Liturgija.

Najraniji Hrišćani bili su Jevreji u Jerusalimu koji su držali jevrejski zakon- Toru, koji su svetkovali jevrejske praznike i držali obrede u Hramu (Dela 2:1, 3:1, 15:5, 21:20). Naravno, oni su svetkovali i sedmičnu subotu. Međutim, u drugom, trećem i četvrtom veku mi vidimo da su gotovo svi Hrišćani svetkovali nedelju – nekada kao dan bogosluženja i odmora poput subote, nekada kao radni bogoslužbeni dan, nekada kao dodatak suboti, a nekada umesto subote.

Kako je došlo do promene dana bogosluženja? Ovo istorijsko pitanje je od interesa za sve Hrišćane, ali je posebno važno za one koji svetkuju subotu ili koji svetkuju nedelju umesto subote.
Ovaj dokument istražuje pisane dokaze koje imamo iz prvog i drugog veka. On brani ovu tezu: iako Novi Zavet ne zapoveda neki poseban dan za hrišćansko bogosluženje, najraniji zapisi koje imamo pokazuju da je ogromna većina hrišćanske Crkve odbacila subotu i okupljala se nedeljom. Ispitaćemo koji su razlozi ovakvog razvoja događaja.

Rani drugi vek

Naši najraniji podaci iz drugog veka dolaze iz Plinijevog pisma Trajanu koje opisuje hrišćanske običaje: „Oni imaju običaj da se okupljaju jednog određenog dana pre svitanja“ 11 Zanimljivo je da su se Hrišćani okupljali pre svitanja (možda da bi izbegli progone i da bi omogućili rad tokom dnevnih sati), ali nažalost Plinije nam ne kaže u koji su se dan Hrišćani okupljali, a ni da li je to bilo sedmično.

Obilnije podatke dao je Ignjatije, episkop Antiohije, u pismima koja je napisao do 115. On je upozorio Hrišćane da odbace one koji „propovedaju jevrejski zakon“. 12 Isto tako „ako još uvek živimo po jevrejskom zakonu, priznajemo da nismo primili milost... Besmisleno je ispovedati Hrista Isusa i judaizirati.“ 13

Određenije o suboti, Ignjatije je pohvalio neko koji „više ne svetkuju subotu“ 14 Očigledno, Ignjatije nije svetkovao subotu. Raspravlja se o tome, ipak, koga on pohvaljuje. U prethodnom odeljku, on govori o starozavetnim prorocima, ali ne izgleda da njih optužuje za napuštanje subote, iako neki svetootački pisci citiraju proročke kritike držanja subote (na primer Isaija 1:13). Verovatnije, on pohvaljuje jevrejske Hrišćane koji su napustili svetkovanje subote – „oni koji su živeli u starim stvarima“ 15 Ovo ne znači da su svi jevrejski Hrišćani bili napustili subotu, ali neki jesu, a Ignjatije ih pohvaljuje kod Hrišćana u Magneziji. Nedostatak šire argumentacije pokazuje da Magnežani, kao ni Ignjatije, nisu svetkovalil subotu, ali da su postojali judejstvujući koji su se zauzimali za svetkovanje subote.

Osim toga, Ignjatije hvali neke ljude koji „žive po danu Gospodnjem“ 16 O značenju ovoga se raspravlja, pošto reč „dan“ ne postoji u grčkom tekstu, a postoje tekstualne varijante. Prostor ne dozvoljava detaljnu diskusiju, 17 ali Ignjatijev stav prema suboti pokazuje da je najverovatnije on svetkovao drugi dan, na drugi način.

Naš sledeći dokaz dolazi iz Varnavine poslanice, koja je verovatno napisana u Aleksandriji, moguće čak rano kao 70. godine. 18 ili najkasnije do 132. 19 On piše protiv jevjreskih žrtvi, postova, obrezanja i ostalih zakona. Ti zakoni su bili predslike Hrista. On daje simboličko značenje zakonima o nečistoj hrani, a onda i simboličko značenje subote: „Pazite, deco moja, na značenje reči „završi za šest dana“. To znači da će Gospod završiti sve stvari u sest hiljada godina, jer je za njega dan hiljadu godina.“ 20 (Kompletan tekst Varnavine Poslanice)

Varnava citira Isaiju 1:13-14 kao kritiku subote, zaključujući: „vaše sadašnje subote nisu mi prijatne, nego ona koji sam načinio, kada ču, dajući počinak svim stvarima, načiniti početak osmog dana, a to je početak novog sveta.“ 21 On takođe pominje našu sadašnju nemogućnost da držimo bilo koji dan svetim tako što ćemo biti „čisti u srcu“, zaključujući da ćeme biti u nemogućnosti da držimo subotu svetom sve do eshatološkog novog sveta, nakon što budemo načinjeni potpuno sveti.

U ovom odeljku, Varnava čini ove četiri stvari, koje će biti ponavljane od strane kasnijih autora: 1) On tumači subotu u smislu moralne svetosti, ne odmora, 2) On povezuje subotu sa eshatološkim dobom, 3) On povezuje novo doba sa osmim danom – koji onda povezuje sa osmim danom sedmice: „Zato, takođe, držimo osmi dan sa radošću, dan u koji je Isus ponovo ustao iz mrtvih.“ 22 4) On povezuje hrišćanski bogoslužbeni dan sa Hristovim Vaskrsenjem.

Varnava, suproteći se jevrejskim zakonima, prebacuje zapovest o suboti potpuno u budućnost i, pošto se buduće doba ne naziva samo sedmim, već i osmim, mogao je da posmatra svetkovanje nedelje kao isto takvu predsliku budućnosti. Ovo svetkovanje prvog dana samo je indirektno povezano sa svetkovanjem subote.

Justin Mučenik

Justin Mučenik nam daje dokaze sa još jedne lokacije: Rim godina 150. Njegovi komentari verovatno odražavaju takođe i običaje iz drugih gradova, kao što je Efes, gde je neko vreme živeo. 23

"Na dan koji se naziva nedelja, svi koji žive u gradovima ili na selu se sakupljaju na jedno mesto i čitaju se spisi apostola i proroka... A nedelja je dan u koji se svi okupljamo, jer je to prvi dan u koji je Bog, načinivsi promenu u tami i materiji stvorio svet; a Isus Hristos nas Spasitelj je u taj isti dan ustao iz mrtvih. 24

Justin je jasan: bila je široko rasprostranjena praksa Hrišćana da svetkuju nedelju. 25 „Možda je bilo nekih neznabožačkih Hrišćana koji su svetkovali subotu ... ali ako jeste, njihovi spisi nisu sačuvani.“ 26 Maaksvel zaključuje:

Mnogi Hrišćani su već poštovali nedelju početkom drugog veka... Dokazi su veoma jaki... da su mnogi, ako ne svi, Hrišćani odbacili subotu već do 130. godine... Kao što je svetkovanje nedelje postalo praksa već početkom drugog veka, tako je među neznabožačkim Hrišćanima svetkovanje subote nestalo veoma rano u drugom veku. 27

Ali to nije bila zamena za subotu:

Nedelja je držana samo kao bogoslužbeni dan, ne kao subota u koju je trebalo počinuti od rada... Nedelja u početku nije svetkovana kao „šabat“.... Nije svetkovana kao poštovanje četvrte zapovesti... Hrišćani su poštovali nedelju generalno ne kao dan odmora ili sveti dan, već kao dan radosti. 28

Justin daje detaljno objašnjenje njegovog shvatanja subote u svojem razgovoru sa jevrejskim učiteljem Trifunom, koji objašnjava jevrejski način da se prihvati Bog:

Najpre primi obrezanje, a potom, kao što je uzakonjeno, poštuj subotu i praznike i mladine Božije i, uopšte, ispuni sve što piše u zakonu i možda ti se tada smiluje Bog... Da držiš subotu, da se obrežeš, da držiš mladine, da se umiješ ako dodirneš nešto zabranjeno Mojsijem ili posle polnog opštenja. 29

Trifun je kritikovao Hrišćane:

Vi stalno ističete svoju pobožnost i tvrdite da ste bolji od drugih ljudi, međutim, ničim se od njih ne razlikujete, niti ste životom uzvišeniji od pagana - vi, naime, ne čuvate ni praznike, ni subote, ne obrezujete se, a svu svoju nadu polažete na raspetog čoveka nadajući se da ćete od Boga primiti blagoslov, mada ne ispunjavate njegove zapovesti. Zar nisi nikada pročitao: "Duša koja se ne obreže u osmi dan biće istrebljena iz roda svoga"? 30

A Justin je odgovario da su Hrišćani zaista bili poslušni Bogu, čak i kada je ta poslušnost bila veoma bolna:

Mi bismo takođe zadržali vaša telesna obrezanja i subote i, uopšte, sve praznike, samo da ne znamo razlog njihovog ustanovljavanja - upravo, zbog grehova vaših i ogrubelosti srca vaših. Ako mi strpljivo podnosimo sve napade zlih ljudi i demona na nas, i ako se čak i tokom najgorih muka i najtežih oblika smrti molimo da Bog pomiluje i mučitelje naše i ako po zapovesti novog Zakonodavca nikome ne želimo ni trunku zla, zbog čega ti, Trifone, želiš da mi održimo ono što nam nikako ne škodi tj. plotsko obrezanje, subote i praznike? 31

Justin objašnjava razloge zašto su Hrišćani ignorisali jevrejske zakone:

zbog toga što mi ne živimo po vašem zakonu, što ne obrezujemo telo kao vaši preci, što ne poštujemo subotu kao vi... Nama je darovan večni i savršeni zakon, zavet verni; to je – Hristos... da je On, ustvari, taj novi zakon i novi zavet... Novi zakon vam zapoveda da poštujete svagdašnju subotu, a vi se zadržavate na jednom danu i smatrate da ste zbog toga pobožni, ne shvatajući zbog čega vam je data ta zapovest. ... Ako je neko od vas kriv za prestupanje zakletve ili je kradljivac, neka ne greši više; ako je neko bludnik, neka se pokaje i tek tada će on, ustvari, savršiti poštovanje istinite i prijatne subote Božije. 32

Po Justinovom mišljenju, zapovest o suboti bila je jedno podsećanje na moralnost, a Hrišćani, ponašajući se moralno svakoga dana, su u stalnoj poslušnosti svrsi subote.

Justin nekoliok puta ponavlja da patrijarsi kao što su Avelj, Enoh Lot, Noje i Melhisedek „ugodiše Bogu bez poštovanja subote... Ako do Avraama nije bilo potrebe za obrezanjem, a do Mojseja u suboti, u praznicima i prinosima, onda i sada ... takođe nema nužde u njima.“ 33 Justin napominje da, pošto su subote i žrtve počele sa Mojsijem, one su se završile u Hristu, koji je Novi Zavet. 34

Ne samo da neznabošci ne treba da drže subotu, Justin zaključuje da „pravednici koji se rodiše od Jakova“ takođe ne trebaju. 35 Trifun je zapitao, da li Hrišćanin može svetkovati subotu ako to želi? Justin je znao za neke jevrejske Hrišćane koji su svetkovali subotu i odgovorio – da, sve dok ne pokušavaju da primoraju ostale Hrićane da drže Mojsijev zakon. 36

Justin je objasnio određenu tipologiju između starozavetnih obreda i Hrišćanskog značenja. Među njima je povezanost obrezanja i nedelje:

Zapovest o obrezanju, koja ih obavezuje da uvek obrezuju decu u osmi dan, bila je senka istinskog obrezanja, kojim se mi obrezujemo od obmane i grešnosti kroz Njega koji je ustao iz mrtvih u prvi dan nakon subote, našeg Gospoda Isusa Hrista. Jer prvi dan nakon subote, ostajući prvi od svih dana, naziva se još i osmi. 37

True Faith

Pozdrav od Gere.

 

[Adrian BG]

Виде они то, Геро, само се праве да не виде. Нису они ни битни, већ људи који читају наше постове. Пази ово шта говоре за недељу:

9.Hristos nikada nije počivao u taj dan.

А шта се десило на тај дан, тј. у недељу? Најзначајнија ствар за нас хришћане и то је нама дан радости, за разлику од Јевреја који не признају Васкрсење. Васкрс је и највећи хришћански празник. Нико никада није ни рекао да је недеља посвећена и да је нерадна и да смењује суботу. Већ сам навео да се суботом одржавају литургије (страни појам за оне који немају свештенство) и да је субота и даље седми дан. Опет се изврће све да испадне како неко забрањује суботу или да је подмукло мењао закон. Глупост.

"Novi zakon vam zapoveda da poštujete svagdašnju subotu, a vi se zadržavate na jednom danu i smatrate da ste zbog toga pobožni, ne shvatajući zbog čega vam je data ta zapovest. ... Ako je neko od vas kriv za prestupanje zakletve ili je kradljivac, neka ne greši više; ako je neko bludnik, neka se pokaje i tek tada će on, ustvari, savršiti poštovanje istinite i prijatne subote Božije. 32

Po Justinovom mišljenju, zapovest o suboti bila je jedno podsećanje na moralnost, a Hrišćani, ponašajući se moralno svakoga dana, su u stalnoj poslušnosti svrsi subote."

Ове речи су ми заисте помогле да се још више утврдим у вери и својим речима, што говорим о истој ствари и уласку у покој и да нам је сваки дан субота (Сабат). Хвала ти, Геро, неизмерно. Хвала прво Господу што ми открива Истину да могу да је поштено браним.


"35 Trifun je zapitao, da li Hrišćanin može svetkovati subotu ako to želi? Justin je znao za neke jevrejske Hrišćane koji su svetkovali subotu i odgovorio – da, sve dok ne pokušavaju da primoraju ostale Hrićane da drže Mojsijev zakon."

Ако господар суботе установи и посвети неки дан, Он може и да га укине, или тачније да испуни. То је Господ Исус Христ и учинио: испунио је закон и пророке, а нас вернике који смо Га признали и за Њега и Истину жртвујемо своје време, здравље, лични световни живот, материјална добра и не тражимо ништа сем љубави и надамо се учешћу у Васкрсењу и јеванђељу, уводи у покој и починак, те тако у нашим срцима влада мир и радост Христова да смо под благодаћу што можемо за истину сведочити верно. Немамо инерес неке заједнице, култа, јереси, други нам нису прописали шта да говоримо и како да једемо и живимо (сем Господа и апостола), а интерес је наш та Истина коју спознасмо и у њој стојимо.

Благословен да си, Господе, у све векове, јер слава је Твоја као и престо - вечна. Амин.

A ja tvrdim nešto što se veoma lako može proveriti u svim dosadašnjim postovima na ovoj temi(Adventisti) - ko LAŽE, a ko govri ISTINU:
Da nikada niste odgovorili na moje pitanje na koji DAN je apostol Pavle mislio kada je pisao poslanicu Rimljanima 14-te glave (stihovi 4-6).


Pa vi ste majstori ponavljanja jednih te istih stihova. Tu vam ni JS nisu ni primaći.

Tako da molim sve istinite vernike da obrate pažnju NA ODGOVOR OVOM MOM POSTU. Da li će i dalje trubiti Adventisti u istu tikvu, ili KONAČNO DATI TAJ ODGOVOR NA Rimljanima 14:4-6 !? Već dat u ranijim postovima kako NAVODE !

Нема од тога ништа, јер ако и признају да виде истину која је крајње једноставна било коме ко прочита, одмах пада један стуб-носач јеретички. То се никада неће десити. Ко призна, аутоматски бива избачен из те заједнице или сам напушта јер коначно схвата да је био у заблуди.

5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао. 6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

Има ли једноставнијег од овога? И ту покушавају да изврну науку или да скрену тему. Шта друго и да очекујемо, истину сигурно неће признати, то се узалуд надаш, брате. Исто важи и за ово што ћу поново цитирати, а ипак набеђују своје чланове да једу само житарице:

25. Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради; (1.Коринћанима 10)

 

[Šarrdy]

Prijatelji, vi ste vise puta trazili da vam prilozim novozavetne tekstove kao dokaz i to bez ikakvih spoljasnjih tumacenja, i ja sam vam prilozio, ne samo ove vec i druge koje se ticu drugih tema.
Vi upravo izvrcete smisao ovih tekstova i dodajete spoljasnje tumacenje koje nema temelje u svetom pismu.
Ako sam ja priozio tekstove bez spoljasnjeg tumacena u kojima je kristalno jasno o cemu se tu radi, zasto vi koji ste trazili da to bude bez tumacenja sami namecete svoje licno tumacenje.. molim odgovor.

Koji !?
Gde su ti reference !? Otkud mi znamo na šta si ti mislio. Kako ja uvek eksplicitno napišem šta me interesuje. Stihovi, poglavlje, konkretno šta želim da mi Adventisti odgovore.......
ILi samo imaš crkvno-adventističko tumačenje i zaključke, bez konkretnih pitanja ? A znaš po 100 X jedne te iste stihove o SUBOTI da postiraš.

Ako i treba nesto da se tumaci, ovim tekstovima to sigurno ne treba, jer oni su tako jasni da bi ih razumelo i malo dete.

Onda smo mi svi mala deca,sem Adventista sa njihovom lažnom proročicom EGW!

Dakle budite posteni i prihvatite istinu onakvu kakva je zapisana, a ne kako vi licno mislite da bi ona trebala da izgleda, jer je ocigledno da je vas problem nedostatak objektivnosti, i punina subjektivizma..

Ne nego vi Adventisti prestanite vući ljude u pogibao i priznajte da je to lažna Crkva sa lažnom proročicom, ili ćete imati velike nevolje na Božijem sudu zato što ste LAŽ predstavljali kao ISTINA.

Pomenut je tekst iz Jakovljebve poslanice poglavlja koji navodno govori ptrotiv drzanja zapovesti i subote.

12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; 13. Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; и хвали се милост на суду.
14. Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти?
15. Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу,
16. И рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?
17. Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи.
18. Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих. (Јаковљева 2)

Ovaj tekst upravo govori suprotno, o potrebi drzanja zakona jer govori o veri koja je mrtva bez dela.
Jos jeda elemenat u ovom tekstu potvrdjuje da ce merilo po kome ce se suditi ljudima na kraju istorije svveta biti Bozji zakon 10 zapovesti, u ovom tekstu nazvan zakon slobode, a to potvrdjuje sledeci starozavetni tekst koji takodje govori o sudu na kraju istorije sveta.

Uporedjenje:

"Тако говорите и тако творите као они који ћезаконом слободе бити суђени" ( poslanica Jakovljeva 2 poglavlje )

"Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drži, jer to je sve čoveku.
Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" ( knjiga propovednika poslednje poglavlje ).

Barem 5 puta sam Adventistima u zadnjih 30-40 postova tražio da mi navedu koje su to HRISTOVE ZAPOVESTI upućene nama hrišćanima !? I do sada nisam dobio odgovor.
Takođe sam isto barem 5 X pitao Adventiste da li će na Nebu biti NESUBOTARA – Isto nikada nisam dobio odgovor !

NOVOZAVETNI TEKSTOVI:


OSUDA ZA ONOGA KO PREKRSI MAKAR I JEDNU ZAPOVEST ZAKONA 10 ZAPOVESTI, PA PREMA TOME I SUBOTE:

"Jer koji sav zakon održi a sagriješi u jednome, kriv je za sve, Jer onaj koji je rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona"


ISUS UPUCUJE NA DESET ZAPOVESTI:

"I zapita ga jedan knez govoreći: učitelju blagi! šta da učinim da naslijedim život vječni?
A Isus reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga.
Zapovijesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svjedoči lažno; poštuj oca i mater svoju...
A on reče: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.
A kad to ču Isus reče mu: još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.
A kad on ču to postade žalostan, jer bješe vrlo bogat.
A kad ga vidje Isus gdje postade žalostan, reče: kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božije.
A oni koji slušahu rekoše: ko se dakle može spasti?
A on reče: što je u ljudi nemoguće u Boga je moguće" ( Jevandjelje po Mateju 19. 16-26 ).

FANTASTIČAN PRIMER Adventističkog učenja o SUBOTI !
Evo zašto:
Матеј 19: [SUP]16[/SUP] И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни? [SUP]17[/SUP] А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.[SUP]18[/SUP] Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш;не чиниш прељубе;не украдеш;не сведочиш лажно; [SUP]19[/SUP] Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе. [SUP]20[/SUP] Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје;шта ми још треба? [SUP]21[/SUP] Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. [SUP]22[/SUP] А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат. [SUP]23[/SUP] А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско. [SUP]24[/SUP] И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. [SUP]25[/SUP] А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити? [SUP]26[/SUP] А Исус погледавши на њих рече им:Људима је ово немогуће,а Богу је све могуће.

Fantastičan primer Adventističke jeresi:
Znači jedan od novozavetnih stihova koji Adventisti rado uzimaju kao dokaz svetkovanja SUBOTE za naše spasenje je ovaj. Pa da vidimo koliko su Adventisti u ISTINI !?

1. Iako im je više puta rečeno i dato stihova iz Pisma kao dokaz da je SUBOTA data Jevrejima, oni i dalje to ignorišu i postavljaju ovakve stihove kao dokaz o svetkovanju SUBOTE;

2. Znači glavni akter ove priče je bogati JEVREJSKI mladić, kome Hrist (Takođe Jevrejin) odgovara na pitanje šta mu treba činiti da bi zadobio Carstvo Nebrsko;

3. Ovde se na jedan pomalo prikriven način već nagoveštava ukidanje SUBOTE:
3.1. Navedena je jedna ZAPOVEST KOJE NEMA U 10 mojsijevih – Stih 19 b: Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog !
Otkud on sada ovde kada se Adventisti pozivaju na ovaj izveštaj kao dokaz o SVETKOVANJU SUBOTE !? A Hrist u stihu 17 c kaže: Drži zapovesti !
3.2. Ovde se SUBOTA uopšte ne spominje. Znamo da je Hrist i nju znao, ali je izostavio napomenuti je. Znači još jedan dokaz o uvođenju ljubavi kao spasenja, a izbacivanje SUBOTE. Ključnu zapovest kao dokaz Adventizma o držanju subote, Hrist nije ponovio.
3.3. Ključni argument kao svetosti jednog vernika Hrist navodi prodavanje svega što čovek ima i hodanjem Isusovim putem ([SUP]21[/SUP] Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. ) a ne držanje SUBOTE !
3.4 ZAŠTO JE HRIST, uopšte morao, DOĆI NA ZEMLJU ? Ako SUBOTA spašava, onda nije imao potrebe dolaziti Isus. Pa fariseji su bili fantastični držaoci subote. Mnogo bolji nego Adventisti. I šta im je to vredelo? Bili su najgori. Znači možemo povezati najgori karakter sa subotom, na bazi iskustva sa farisejima i sadukejima.
Zaključak:
Zašto je ovaj primer fantastičan:
1. Čak ni u njemu Hrist ne spominje 10 zapovesti, kao ni subotu – Dve stvari koje su bile svetinja Jevrejima.
2. Kada ni u ovom primeru mi nemamo SUBOTU, koja je bila obavezna samo za Jevreje i tuđine koji uđu u Jevrejski narod i počnu živeti sa njima, šta da o SUBOTI mislimo mi Hrišćani kojima ni na jednom mestu U NOVOM ZAVETU, nije ni spomenuta kao obaveza svetkovanja !? Spomenuto je da ćemo odgovarati ako smo Hajduci, Lakomci, Svađalice, Gatare, pogledamo neku ženu sa željom............ i još sve kakve sitnice, a SUBOTA NI JEDANPUT !

Meni je ovaj primer sjajan primer šta kriva religija učini sa čovekom. Nema ni pola stiha u Pismu o obavezi svetkovanja SUBOTE za Hrišćane, a Adventisti će je braniti do II Hristovog dolaska ! Napisaće i knjige o SUBOTI, doktorate, magistarske radove.............SVE, da bi je odbranili, a ona jednostavno nema utemeljenje ni sa pola stiha ! Strašno.

BEZAKONJE (HAMATIJA ANOMIJA ) U JOVANOVIM POSLANICAMA ZNACI KRSENJE 10 BOZJIH ZAPOVESTI:

"Svaki koji cini greh bezakonje cini: i greh je bezakonje. ( Krsenje deset Bozjih zapovesti ).
I znate da se On javi da grehe naše uzme; i greha u Njemu nema.
Koji god u Njemu stoji ne greši; ( ne krsi deset zapovesti ) koji god greši ( krsi zapovesti ) ne vide Ga niti Ga pozna.
Dečice! Niko da vas ne vara: koji pravdu tvori ( drzi deset zapovesti ) pravednik je, kao što je On pravedan; Koji tvori greh ( krsi neku od zapovesti ) od đavola je, jer đavo greši ( krsi zapovesti ) od početka. Zato se javi Sin Božji da raskopa dela đavolja.
Koji je god rođen od Boga ne čini greha, ( ne krsi zapovesti ) jer Njegovo seme stoji u njemu, i ne može grešiti, jer je rođen od Boga.
Po tome se poznaju deca Božija i deca đavolja: koji god ne tvori pravde, ( ne drzi zapovesti ) nije od Boga, i koji ne ljubi brata svog. ( 1 JovaNOVA 3. 4 - 10 ).

Smešno ! Pa vi 10 zapovesti i SUBOTU VIDITE U POLA STIHOVA Novog Zaveta, a nje nema ni u POLA STIHA NZ !
Vi Adventisti ste kao drogirani.

ZAKON 10 ZAPOVESTI OSTAJE DO KRAJA ISTORIJE SVETA, SVE ZAPOVESTI SA SUBOTOM ZAJEDNO:

"Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši. Ako ko pokvari jednu od ovijeh najmanjijeh zapovijesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskome"

( Jevandjelje po Mateju 5. 17-19 )

Pa kada je tako, HAJDE NAM TI LEPO OBJASNI, MOLIM TE, ŠTA ONDA BI SA OBREZANJEM! KO je ukinuo, kada, kako se to uklapa sa oviom tvojom konstatacijom !?
Ali nemoj kao do sada, po ko zna koji put da izbegavaš moje odgovore, jer ovo čitaju mnogi i provaliće vas veoma brzo. Tako odgoovori bilo šta, SAMO ODGOVORI !

SUBOTA DATA KAO DAN ODMORA U NOVOZAVTNOM PERIODU, PO PRIMERU BOGA KOJI JE POCINUO NAKON STVARANJA:

Ostaje, dakle, još subotni odmor narodu Božjem.
Jer, koji je ušao u mir njegov,i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.
Trudimo se, dakle, da uđemo u taj mir, da niko ne padne zbog iste neposlušnosti. ( kao i Jevreji staroga zaveta koji su krsili subotu ).
Jer je reč Božja živa, jaka i oštrija od svakoga mača oštra s obe strane, i prolazi sve do rastavljanja duše i duha, zglavaka i moždine, i sudi željama i mislima srdačnim. ( Jevrejima poslanica 4 poglavlje ).

JEVREJIMA! Ne Hriščanima !
Stvarno ste Neverovatni, kao zombirani.

(Paralela):

"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja učini;
I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini;
To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, ( 1 Mojsijeva 2. 1 - 3 ).

Davljenik se ‘vata za SLAMKU. Tako i vi Adventisti, iako nemate ni tu SLAMKU O SUBOTI, ćete se uhvatiti i za .. Mojsijevu 2. 1-3 u kojoj nema ama baš ni slovo O OBAVEZI SVETKOVANJA SUBOTE ZA HRIŠĆANE!
Ipak se vi nećete osvestiti do Drugog Hristovog Dolaska, đaba vama da se iznese i 100 stihova – Zaludela vas je EGW. Lažna proročica!