VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ja sam na forumu najmanje ukazivao na pogreške drugih, osim Stvarnoslapovim i Taramanovim pogreškama u mojim odgovorima na njihove optužbe protiv Adventista i Ellen White.
Čak to ne činim ni protiv Rimokatoličke crkve ni ono što je činila u prošlosti, već je ta moja primedba o zločinima u prošlosti bila upućena iz razloga što je Stvarnoslap energično insistirao na nekakvoj pogrešci koji je Ellen White napravila uputivši ukor zbog greha pogrešnoj osobi.
Zato sam napomenuo - da Stvarnoslap treba da se bavi svojom crkvom i propustima i pogreškama koje je ona činila, a ne pogreškama drugih, ali mi smo ljudi uvek skloni da gledamo na pogreške drugih, i time čak da opravdavamo svoje lične.
To što je neko u prošlosti činio određene propuste ili greške - to ne znači da sve treba trpati u isti koš i generalizovati stvari.
I apostoli su u svom početnom radu pravili greške i nisu potpuno razumeli Isusa i ono što im je on govorio, dok nisu bili nanovorođeni Duhom Svetim nakon Hristovog uznesenja:
"A kad se navršiše dani uzeća Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.
I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dođoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde će noćiti.
I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.
A kad videše učenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoćeš li da kažemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi kao i Ilija što učini?
A On okrenuvši se zapreti im i reče: Ne znate kakvog ste vi duha;
Jer Sin čovečiji nije došao da pogubi duše čovečije nego da sačuva. I otidoše u drugo selo" ( Luka 9. 51 - 56 )
"Otada poče Isus kazivati učenicima svojim da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
I uzevši Ga Petar poče Ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! Neće to biti od tebe.
A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko" ( Matej 16. 21 - 23 )
U tom smislu - ljudske pogreške se mogu meriti ili pak pravdati nivoom lične vere i posvećenja, ali i našim ljudskim subjektivnošću koja ponekad dođe do izražaja, i niko nema pravo da ikoga osuđuje za lične pogreške i da na tome izgrađuje generalno gledište o nekome, osim ako za to ne pronalazi dokaze u pismu da rasuđuje o samoj istini ili ne istini koju neko poseduje ili ne poseduje.
U tom smislu čoveku je i data životna misija od Boga - da otkrije istinu i da je upozna, i da počne da je sledi bez obzira na cenu, što bi značilo - da čovek ipak u nekom smislu neminovno mora doći do određene tačke generalizovanja i odvajanja istine od laži i onih koji je poseduju od onih koji je odbacuju, ali ljubav u svakom slučaju treba da zauzme prvo mesto i težnja da se ta istina sa ljubavlju prenese drugima, a ne gajiti duh čistog neprijateljstva prema drugima koji ne misle isto, što je linija manjeg otpora u odnosu na težnju da se istina primeni u ličnom iskustvu i ljubav postane osnovno načelo života i delovanja.
Pozdrav!
Čak to ne činim ni protiv Rimokatoličke crkve ni ono što je činila u prošlosti, već je ta moja primedba o zločinima u prošlosti bila upućena iz razloga što je Stvarnoslap energično insistirao na nekakvoj pogrešci koji je Ellen White napravila uputivši ukor zbog greha pogrešnoj osobi.
Zato sam napomenuo - da Stvarnoslap treba da se bavi svojom crkvom i propustima i pogreškama koje je ona činila, a ne pogreškama drugih, ali mi smo ljudi uvek skloni da gledamo na pogreške drugih, i time čak da opravdavamo svoje lične.
To što je neko u prošlosti činio određene propuste ili greške - to ne znači da sve treba trpati u isti koš i generalizovati stvari.
I apostoli su u svom početnom radu pravili greške i nisu potpuno razumeli Isusa i ono što im je on govorio, dok nisu bili nanovorođeni Duhom Svetim nakon Hristovog uznesenja:
"A kad se navršiše dani uzeća Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.
I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dođoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde će noćiti.
I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.
A kad videše učenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoćeš li da kažemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi kao i Ilija što učini?
A On okrenuvši se zapreti im i reče: Ne znate kakvog ste vi duha;
Jer Sin čovečiji nije došao da pogubi duše čovečije nego da sačuva. I otidoše u drugo selo" ( Luka 9. 51 - 56 )
"Otada poče Isus kazivati učenicima svojim da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.
I uzevši Ga Petar poče Ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! Neće to biti od tebe.
A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko" ( Matej 16. 21 - 23 )
U tom smislu - ljudske pogreške se mogu meriti ili pak pravdati nivoom lične vere i posvećenja, ali i našim ljudskim subjektivnošću koja ponekad dođe do izražaja, i niko nema pravo da ikoga osuđuje za lične pogreške i da na tome izgrađuje generalno gledište o nekome, osim ako za to ne pronalazi dokaze u pismu da rasuđuje o samoj istini ili ne istini koju neko poseduje ili ne poseduje.
U tom smislu čoveku je i data životna misija od Boga - da otkrije istinu i da je upozna, i da počne da je sledi bez obzira na cenu, što bi značilo - da čovek ipak u nekom smislu neminovno mora doći do određene tačke generalizovanja i odvajanja istine od laži i onih koji je poseduju od onih koji je odbacuju, ali ljubav u svakom slučaju treba da zauzme prvo mesto i težnja da se ta istina sa ljubavlju prenese drugima, a ne gajiti duh čistog neprijateljstva prema drugima koji ne misle isto, što je linija manjeg otpora u odnosu na težnju da se istina primeni u ličnom iskustvu i ljubav postane osnovno načelo života i delovanja.
Pozdrav!
Poslednja izmena: