Evharistija ili pričest

[TomaD]

Bog pomogao svakome i svuda!

Zanimljivo mi je kako se na odredjeni način prva Božija zapovest
odnosi na Boga Oca, druga na Isusa Hrista, Sina Njegovog a treća
na Duha Svetoga.

brat Toma

 

[stvarnoslap]

uopšte ne znaš ni šta je Mojsijev zakon, koji je i ukinut? Očigledno da ne razlikuješ Dekalog od Mojsijevog zakona.

Sramotno je da ja katolik "pismolatrima - idolopoklonicima Pisma" moram nešto dokazivati citirajući Sveto pismo, dok oni zastupajući svoje teze bježe od Pisma ko vrag od tamjana. Zavirimo, dakle, u Sveto i pismo i pogledajmo što je Mojsijev zakon.

Lk 2,22-24: Kad se zatim po Mojsijevu Zakonu (νόμον Μωϋσέως) navršiše dani njihova čišćenja, poniješe ga u Jeruzalem da ga prikažu Gospodinu - kao što piše u Zakonu Gospodnjem (νόμῳ Κυρίου): Svako muško prvorođenče neka se posveti Gospodinu! - i da prinesu žrtvu kako je rečeno u Zakonu Gospodnjem (νόμῳ Κυρίου): dvije grlice ili dva golubića.

Lk 2,27-29: Ponukan od Duha, dođe u Hram. I kad roditelji uniješe dijete Isusa da obave što o njemu propisuje Zakon (νόμου), primi ga on u naručje, blagoslovi Boga i reče: "Sad otpuštaš slugu svojega, Gospodaru, po riječi svojoj, u miru!

Pogledajmo, u jednom kratkom pasusu (Lk 2,22-29) četiri puta Luka se referira na Zakon. Svaki put riječ je o jednom istom zakonu.

1. Luka spominje Zakon u kontekstu "navršavanja dana čišćenja", i imenuje ga "Mojsijevim zakonom" (νόμον Μωϋσέως)

2. Luka spominje isti Zakon u kontekstu "prikazanja Gospodinu u Hramu" (nema veze sa Dekalogom), i svejedno ga imenuje "Zakonom Gospodnjim" (νόμον Κυρίου)

3. Luka spominje ponovo isti Zakon, "da obave što propisuje Zakon", i imenuje ga naprosto "Zakonom" (νόμου)

Kao što vidimo, jedan isti i jedan jedini Zakon, Luka jednom imenuje "Mojsijev zakon" (νόμον Μωϋσέως), dva puta ga imenuje "Zakon Gospodnji" (νόμον Κυρίου) i jednom ga imenuje naprosto "Zakon" (νόμον).

Ovdje je važno pratiti grčki original i riječ koja se koristi za Zakon (Toru, Pentetauh, Petoknjižje). Uvijek se koristi grčka riječ νόμον (Zakon). U sintagmi "νόμον Μωϋσέως" znači Mojsijev zakon, a u sintagmi "νόμον Κυρίου" znači Gospodnji (Božji) zakon. Dekalog (Deset riječi) označen je svojim originalnim imenom δεκα λογους. Ovaj grčki termin δεκα λογους ne nalazimo niti na jednom mjestu u Novom zavjetu. I Isus i apostoli, koji će kasnije napisati novozavjetne spise, sve ovo izvrsno znaju i kad kažu i napišu νόμου znaju da je to Zakon (Tora), kad napišu νόμον Μωϋσέως znaju da je to isti taj Zakon (Tora) samo žele naglasiti da je taj Zakon dat preko Mojsija pa ga imenuju "Mojsijev zakon", i kada napišu νόμον Κυρίου ponovo znaju da je to taj isti Zakon (Tora) samo žele naglasiti da je taj Zakon dao Bog pa ga imenuju "Gospodnji (Božji) zakon".

Pogledajmo što je Zakon (Tora) Židovima, a svi apostoli su bili Židovi i vrlo dobro su ovo znali:

Pisana Tora je prvi i najvažniji pisani izvor židovske literature. Sva kasnija književnost oslanja se na pisanu Toru. Sve što je napisano u Tori, njezini odsječci, riječi, slova i znakovi najpoznatiji su i najautoritativniji izvor židovske literature, a osobito literature židovskog prava. Sve proročke knjige i Spisi, te usmena Tora, oslanjaju se na nju. Pisana Tora ili Mojsijeva Tora ( תורת משה ) poznata je i kao Petoknjižje. Ona ima najvišu svetost u hijerarhiji svetih spisa.

Kao izvor židovskih vjerskih propisa, pisana i usmena Tora dane su Mojsiju na Sinaju. To je vjersko načelo, jer kasniji proroci nisu imali ovlasti na području židovskog prava. Tora je Mojsiju dana u cijelosti i ne smije joj se ništa dodati ili od nje oduzeti. (Rabin Kotel Da-Don, Židovstvo)

Evo što kaže židovski rabin. Tora ili Mojsieva Tora je sve ono što nalazimo u prvih pet kniga Biblije i nedjeljiva je - "ne smije joj se ništa dodati ili od nje oduzeti". Zato se još naziva i Petoknjižje. Deset zapovijedi (Dekalog) je dio te Mojsijeve Tore.

Rezime: Prema Svetom Pismu imamo: Božji zakon = Mojsijev zakon = Zakon, (Lk 2,22-29)

Mi pozivamo na Božji zakon,a ne na Mojsijev.

Eno gore sveti Luka piše: Lk 2,22-24: Kad se zatim po Mojsijevu Zakonu (νόμον Μωϋσέως) navršiše dani njihova čišćenja, poniješe ga u Jeruzalem da ga prikažu Gospodinu - kao što piše u Zakonu Gospodnjem (νόμῳ Κυρίου) - Mojsijev zakon = Gospodnji (Božji) zakon.

Znači namjerno nečasno ovdje izmišljaš.

Ipak si ti totalno neuk o svim ovim pitanjima.

 

[TomaD]

Sramotno je da ja katolik "pismolatrima - idolopoklonicima Pisma" moram nešto dokazivati citirajući Sveto pismo, dok oni zastupajući svoje teze bježe od Pisma ko vrag od tamjana. Zavirimo, dakle, u Sveto i pismo i pogledajmo što je Mojsijev zakon.
..........................

Pomaže Bog Jedini!

Zanimljivo mi je da iako najviše učim čitajući, slušajući i gledajući
Pravoslavne Bogoljubive teologe, umem naučiti nešto i od
ne-Pravoslavnih vernika.

Zahvalan!

brat Toma

 

[Laodikeja]

Ovde ne možeš ništa drugo čuti osim kontradikcija, izvrnutog tumačenja tako jasno vidljivih istina Božje reči koje se pokušavaju dokazati pismom, tako da je to čudo koje je vredno za rubriku "verovali ili ne"

Dakle, izraz "Mojsijev zakon" po bibliji ne označava "biblijsku knjigu starog zaveta od prve do poslednje stranoce" već skup obrednih pravila i propisa koje je Mojsije napisao u knjigu, koju je zatim stavio pored kovčega zaveta"

"I kad napisa Mojsije riječi ovoga zakona u knjigu, sve do kraja,
Zapovjedi Mojsije Levitima, koji nošahu kovčeg zavjeta Gospodnjega, govoreći:
Uzmite ovu knjigu zakona, i metnite je pokraj kovčega zavjeta Gospoda Boga svojega, da bude ondje svjedok na vas" ( 5 Mojsijeva 31. 24 - 26 )

Dakle, ovde se ne radi o biblijskoj knjizi starog zaveta, jer stari zavet je pisan u periodu od 1500 godina pre Hrista, i ne obuhvata samo Mojsijeve knjige.

Jevreji jesu kasnije celu knjigu staroga zaveta nazvali "TORA - zakon" ali sa akcentom - da u njoj postoje određeni zakoni koji se dele po važnosti, i tipološkoj trajnosti.

Za razliku od toga - deset zapovesti se jednostavno nazivaju "Božji zakon" jer je te zapovesti sam Bog napisao svojim prstom na dve kamene ploče, koje su bile stavljene u kovčeg zaveta.

Amin!

 

[tripo 41]

Dakle, ovde se ne radi o biblijskoj knjizi starog zaveta, jer stari zavet je pisan u periodu od 1500 godina pre Hrista, i ne obuhvata samo Mojsijeve knjige.

Jevreji jesu kasnije celu knjigu staroga zaveta nazvali "TORA - zakon" ali sa akcentom - da u njoj postoje određeni zakoni koji se dele po važnosti, i tipološkoj trajnosti.

Za razliku od toga - deset zapovesti se jednostavno nazivaju "Božji zakon" jer je te zapovesti sam Bog napisao svojim prstom na dve kamene ploče, koje su bile stavljene u kovčeg zaveta.

Amin!

Oni mrze subotu i zato moraju da se trude da prikažu kako je ukinut Zakon, a pri tom misle samo na subotu, dakle oni tumače sve kako oni misle da je. Po njima bi trebalo da ispadne da je cijeli dekalog ukinut, ako je ukinut Zakon.

Da bi ljudi dokazali laž, onda moraju da upadnu u još veću laž i sve tako.

Što znači da bi dokazali svoje blato (mislim na lažnu nauku) oni upadaju u još veće, jer hoće da blatom speru blato.

Vidiš koliko je to licemejrno od njih, daju stihove o Zakonu, a misle samo na subotu.

I lažno ovdje prikazuju kako je to sve jedan zakon.

Zato imaju magijsko shvatanje svega pa i pričesti.

misle da su bolji postali zbog čina, a ne zbog duha Božjeg koji mijenja srce.

 

[TomaD]

Dakle, izraz "Mojsijev zakon" po bibliji ne označava "biblijsku knjigu
starog zaveta od prve do poslednje stranoce" već skup obrednih pravila
i propisa koje je Mojsije napisao u knjigu, koju je zatim stavio pored kovčega zaveta"

Pomaže Bog, svuda i stalno!

Ako neko "sa strane" čita ovo, bitno je da zna da sveti Mojsije
nije napisao sve u prvih 5 knjiga Starog Zaveta, jer na samom
kraju poslednje knjige, opisano je kako se upokojio sv. Mojsije
i kako je sahranjen.
A verujemo da mrtvi ljudi ne pišu knjige ili pisma.

Već je poput Crkve - zajedničarenjem, pisanjem zajednice poBožnih Jevreja
i prvih 5 knjiga Mojsijevih nastalo. Slično se može primetiti i kod
spisa Svetog Novog Zaveta, na početku poslanica....

brat Toma

 

[Laodikeja]

Pomaže Bog, svuda i stalno!

Ako neko "sa strane" čita ovo, bitno je da zna da sveti Mojsije
nije napisao sve u prvih 5 knjiga Starog Zaveta, jer na samom
kraju poslednje knjige, opisano je kako se upokojio sv. Mojsije
i kako je sahranjen.
A verujemo da mrtvi ljudi ne pišu knjige ili pisma.

Već je poput Crkve - zajedničarenjem, pisanjem zajednice poBožnih Jevreja
i prvih 5 knjiga Mojsijevih nastalo. Slično se može primetiti i kod
spisa Svetog Novog Zaveta, na početku poslanica....

brat Toma

Dobro zapažanje.

pet knjiga Mojsijevih je pisao Mojsije, i to do vremena kada je umro.
Jedan mali deo je završio neko od Jevreja - moguće i sam Isus Navin - opisujući i smrt Mojsijevu, što je u skladu sa izjavom biblije:

"I umrije ondje Mojsije sluga Gospodnji u zemlji Moavskoj po riječi Gospodnjoj.
A pogrebe ga Gospod u dolini u zemlji Moavskoj prema Vet-Fegoru; i niko ne dozna za grob njegov do današnjega dana.
I bješe Mojsiju sto i dvadeset godina kad umrije, i ne bjehu potamnjele oči njegove niti ga snaga izdala.
I plakaše sinovi Izrailjevi za Mojsijem u polju Moavskom trideset dana; i prođoše plačni dani žalosti za Mojsijem.
A Isus sin Navin bješe pun duha mudrosti, jer Mojsije bješe metnuo na nj ruke svoje. I slušaše ga sinovi Izrailjevi, i tvoriše kao što zapovjedi Gospod preko Mojsija.
Ali ne usta više prorok u Izrailju kao Mojsije, kojega Gospod pozna licem k licu,
U svijem znacima i čudesima, za koja ga posla Gospod da ih učini u zemlji Misirskoj na Faraonu i na svijem slugama njegovijem i na svoj zemlji njegovoj,
I u svijem djelima krjepke ruke i u svijem strahotama velikim, koje učini Mojsije pred svijem Izrailjem" ( 5 knjiga Mojsijeva 34. 5 - 12 )

ALI, ono što je sad bitno je to - da tih 5 knjiga Mojsijevih ne čine knjigu nazvana "TORA" ili stari zavet, već su to mnoge druge starozavetne knjige.

Закон (хеб. Тора) чине следеће књиге:

• Постање (хеб. Берешит)
• Излазак (хеб. Шемот)
• Левитска (хеб. Вајикра)
• Бројеви (хеб. Бамидбар)
• Поновљени закони (хеб. Деварим)

Пророци (хеб. Невиим) чине следећу скупину књига:

• Исус Навин (хеб. Јехошуа)
• Судије (хеб. Шофтим)
• Књига о Рути
• Самуило (хеб. Шемуел)
• Цареви (хеб. Мелахим)
• Исаија (хеб. Јешаајаху)
• Јеремија (хеб. Јирмејаху)
• Језикељ (хеб. Јехезкел)
• Осија (хеб. Хошеа)
• Јоил (хеб. Јоел)
• Амос
• Авдија (хеб. Овадја)
• Јона
• Михеј (хеб. Миха)
• Наум (хеб. Нахум)
• Авакум (хеб. Хавакук)
• Софонија (хеб. Цефања)
• Агеј (хеб. Хагај)
• Захарија (хеб. Зехарја)
• Малахија (хеб. Малахи)

Списи (хеб. Кетувим) чине следећу скупину књига:

• Псалми (хеб. Техилим)
• Јов
• Приче Соломонове (хеб. Мишле Шеломо)
• Рута (хеб. Рут)
• Песма над песмама (хеб. Шир хаширим)
• Проповедник (хеб. Кохелет)
• Плач Јеремијин (хеб. Еиха)
• Јестира (хеб. Естер)
• Данило (хеб. Данијел)
• Јездра и Немија (хеб. Јездра у Нехемја)
• Дневници (хеб. Дивре хајамим)

 

[stvarnoslap]

Закон (хеб. Тора) чине следеће књиге:

• 
  Постање (хеб. Берешит)
  Излазак (хеб. Шемот)
  Левитска (хеб. Вајикра)
  Бројеви (хеб. Бамидбар)
  Поновљени закони (хеб. Деварим)

• A Dekalog (10 zapovijedi) ti je u ovoj drugoj knjizi, Izlasku. Dakle, Dekalog je sastavni dio Tore - Mojsijeva zakona.

 

[Laodikeja]

• 
  A Dekalog (10 zapovijedi) ti je u ovoj drugoj knjizi, Izlasku. Dakle, Dekalog je sastavni dio Tore - Mojsijeva zakona.

Jeste u svim knjigama starog zaveta, kao i u novom zavetu, s time - da se dekalog, i obredni zakon razlikuju po važnosti, i TIPOLOŠKPK trajnosti.

Jedan je dat kao univerzalna moralna pravila namenjena svim ljudima u svim vremenima dokle je greha na zemlji, dok je drugi dat kao sredstvo opravdanja od greha kršrnja ovog prvog, ili deset zapovesti, do vremena kada će biti zamenjen novim sredstvom opravdanja - Hristovom žrtvom, koji u novom zavetu služi za opravdanje od greha kršenja deset zapovesti.

Ako su deset zapovesti uklonjene, onda je besmislena Isusova posrednička služba na nebu, jer kad nema zapovesti - od čega bi nas u tom slučaju Isus opravdavao.

 

[tripo 41]

Dokaze da njih istina ne zanima imam u više primjera, najočitija su ova 2 pr. u mom razgovoru sa Mireom.

Mire traži dokaz izvan Biblije, dakle istorijski o držanju subote, nije rekao iz kojeg perioda, nije ni mislio jer mislio da nema tog dokaza i kada je dobio dokaz, a ne odgovara mi datum daj iz nekog drugog perioda da ti vjerujem.

Dakle njega ne zanima istina.

Isto za svinju, daj naučni dokaz da svinjetina štetna. I dobije ga, a ne može samo to moraš još i za soma itd.

To je ono što imamo u bajkama. Dođe neki car i kaže mladiću daću ti ruku ćerke ako ispuniš neki zadatak, ovaj ispuni, a car kaže, dobićeš je kada novi zadatak ispuniš i sve tako.

Marko i Laodik. džabe mislite da ćete ih uvjeriti u istinu, to njih ne zanima, sve im je dato i oni opet po svom.

Što god da im date džabe. Ma ne zanima ih istina, zanima ih kako da učenje Biblije uklope u učenje svoje crkve.

Zato su napravili magiju od pričesti. Svako ko je imalo iskren napustiće PC ili će ostati u njoj a ne kritikuje učenja drugih kao npr. pokojni patrijarh Pavle.

Nego da ima neku uopštenu hrišć. priču i da stvarno voli sve ljude.