Vinograd se može saditi, ujesen ili u proleće. U čemu je razlika, odnosno prednosti i mane. Zasađeni vinograd ujesen obezbeđuje optimalnu prilagođenost novoj sredini zasađenih kalemova, adaptaciju, a samim tim i bolji prijem i rast nove loze. Koji je tu problem koji se najčešće javlja? Nemogućnost oprimalne pripreme zemljišta za sadnju, zbog samog doba godine. Ili jasnije ako ste izrigolovali(duboko oranje od60 do 80 santimetara dubine), i to zemljište tako pripremljeno preteralo proleće, leto i deo jeseni, treba dosta muke da se dovede u red i da se idealno zasadi. Izbor načina sadnje je vrlo bitan takođe, a u smislu, dali kopati jame ili ići na sadnju sa vodenim burgijama. Treći deo je optimalna zrelost kalema za sadnju, ili dilema dali koristiti jednogodac ili dvogodac, i mogućnost obezbeđenja tih istih kalemova ujesen. Znamo da je najbolji jednogodac, lepo ožiljen i sa pravilno sazrelim prstenom kalusa. Kalemari u zemlji, a i uvoznici obično tempiraju takav kalem da stigne za prolećnu sadnju.
Međutim da nebi bilo dileme, praksa je pokazala da dobro pripremljeno zemljište tokom jeseni i zime, omogućava, a pod uslovom da su prvoklasni kalemovi, prolećnom sadnjom skoro stoprocentni prijem. Prateći zadnjih godina, a i ranije, prijem kalemova na novo podignutim, zasađenim vinogradima u Krnjevu i okolini, a gde su za sadnju korišćeni kalemovi prve klase, prijem nigde nije bio ispod 98%.
U kratkim crtama kako treba raditi pri podizanju novog zasada vinograda, bez akcenta na sortiment, o kome se može dalje pisati:
- odabir parcele u smislu položaja(osunčanost), nadmorska visina, hemijski satav zemljišta.
- korekcija i dezinfekcija zemljišta, ako je potrebno, posle analize.
- đubrenje pre rigolovanja stajskim i veštačkim đubrivima.
- rigolovanje ujesen, jednobrazdnim ili višebrazdnim plugovima najmanje dubine 60santimetra.
- prolećna priprema, ravnanje zemljišta, izbor pružanja pravca redova i obeležavanje.
- priprema kalemova za sadnju.
- sadnja, najbolje sa vodenim burgijama, uz dodatak đubriva, rastopljenog u vodi koja se koristi za vodene burgije.
Normalno za sve ove kratke crtice, nezaobilazne, može se ići u detaljnu razradu, ali su ovo ipak polazne osnove.
Ipak sam pre, i preporučio bih prolećnu sadnju.
osle odabira podloge, kvaliteta i debljine kao i kalem grančice onda se pristupa kosom zarezivanju i podloge i kalema. Podloga posle zarezivanja ukoso, mora da ima tri vidljiva okca, a kalem grančica-vijoka jedno vidljivo okce. Kosi rez se pravi na sredini internodije i kod podloge i kod kalem grančice. Internodija je razmak između dav pupoljka. Posle kosog zareza pravi se dubinski zarez na podlozi kao i na kalem grančici. To je kalemljenje na jezičak i pokazalo je do sada najbolje rezultate kod prijema. To je Dioda prikazao na primeru "B" na slici. Spojeni, uglavljeni kalemovi se pakuju u za to odgovarajuće drvene sanduke, koji imaju malo veću dubinu od dužine kalema. Ovo je i najvažniji deo sada, sanduk se obori pa se na njegovu stranicu nabaci mešavina blago navlažene mahovine i piljevine, kad nema mahovine onda se ubacuje samo piljevina, ali se bira od drveta koje nije kiselo. Na sloj tako pripremljenog supstrata se poredja nakalemljena loza, pa se ponovo pokrije sa piljevinom, pa opet red kalemova, pa piljevina i tako do kraja, tada se druga duža bočna stranica učvrsti da lepo drži lozu da se nepomera, tada se sanduk sa kalemovima uspravi tako da su vrhovi kalemova okrenuti nagore. vrhovi treba da budu pokriveni supstratom oko 2-3 cm.