Vinogradarstvo

[Nostradamus]

Prilikom skidanja lastara u proizvodnim vinogradima koji su ujedno i maticni, treba voditi racuna o rezidbi. Moraju se ostaviti oni lastari koji koji ce sluziti za lukove i kondire a ako je velika potreba reznicama ostavljaju se donji delovi lastara koji ce posluziti za kondire. Uvek treba ostaviti 2-3 okca vise nego sto ce ih biti na kondiru.
Najbolji su gornji lastari sa kondira rodnih cokota. Reznice sa gornjih lastara na kondirima bolje se primaju i od njih nastali cokoti ranije stupaju na rod u odnosu na donje lastare.
Lastari vinove loze skidaju se sa cokota takodje u jesen, posle opadanja lisca. Treba ih skinuti sto ranije, da bi i oni zadrzali sto vise vode i hranjivih materija. Na donjoj strani svakog lastara, prilikom skidanja, ostavi se deo clanka duzine 4-5 cm.
Sa lastara se ostrane zaperci i rasljike, a posle ciscenja se prekracuju na reznice. Reznice namenjene proizvodnji plemki treba da su dugacke najmanje 50 cm, tj. da na njima ima najmanje pet zdravih okaca.
Cuvanje reznica do kalemljenja
Pre cuvanja reznice se moraju dezinfikovati od raznih gljivica, a od njih su najopasnije one koje izazivaju plesan. U tu svrhu mogu da se koriste ” hinozol ” ili ” solvohin ekstra ” u koncetraciji 0.5 % (pola litre preparata na sto litara vode). Negde se koriste i ” benlejt ”ili ” ortocid ” ali se ovi preparati nisu pokazali efikasni, jer ne prodiru pod koru reznice. Pre dezinfekcije reznice se moraju ovlaziti. U rastvoru se drzi 12 do 15 casova. Isti rastvor se moze koristiti samo za tri serije reznica.
Klasican nacin cuvanja reznica je u vlaznom pesku, koji ne sadrzi organske primese, u trpovima ili podrumima. Na pod trapa ili podruma stavi se sloj peska debljine 20 cm na koji se poredjaju snopovi reznica. Preko njih se ponovo nabaca pesak, ali tako da udje u sve supljine snopova. Povrh poslednjeg sloja reznica ponovo se nanosi sloj peska debljine 20 cm.
Reznice se najbolje cuvaju kada je stalna temperatura 1 stepen i relativna vlaznost vazduha 95%. Ovakve uslove je tesko obezbediti, pa je u uslovima kada se reznice ne cuvaju u hladnjacama potrebna njihova stalna kontrola.

 

[Nostradamus]

Da bi se proizveo pozni kalem potrebno je raspolagati kvalitetnim reznicama podloge i plemke vinove loze. U vecim rasadnicima postoje tzv. maticnjaci loznih podloga i plemki, ali da bi se loza uspesno nakalemila mogu da posluze podloge nabavljene u nekom rasadniku, a plemke skinute u obicnom vinogradu naravno uz neke posebne uslove.
Oni koji imaju cokote neke od podloga vinove loze reznice mogu da skidaju od opadanja listova u jesen do pred kretanja sokova u prolece, sa izuzetkom perioda zimskih mrazeva. Medjutim, ranije skidanje reznica je mnogo bolje jer one tako izgube mnogo manje hranjivih materija i vlage, a u krajevima gde loza strada od hladnih zimskih hladnoca postoji opasnost i od izmrzavanja.
Prilikom skidanja lastara na cokotu se, makazama odseku svi lastari do osnove. Pre prekracivanja u reznice sa lastara se, pocev od osnove, skinu zaperci i rasljike, aranije skidanje reznica je mnogo bolje jer one tako izgube mnogo manje hranjivih materija i vlage, a u krajevima gde loza strada od hladnih zimskih hladnoca postoji opasnost i od izmrzavanja.
Prilikom skidanja lastara na cokotu se, makazama odseku svi lastari do osnove. Pre prekracivanja u reznice sa lastara se, pocev od osnove, skinu zaperci i rasljike, a ostrane se i nedozreli vrhovi lastara.
Za reznice prve klase koriste se delovi lastara debljine od 6 do 12 mm. Pri pocetku prekracivanja lastara u reznice odbaci se donji deo deblji od 12 mm, pa se tek odatle lastar pocne prekracivati u standardne reznice duzine od 40 do 45 cm. Lastari prekracuju tako da na debljem kraju svake reznice ispod najnizeg kolenca, ostane deo clanaka duzine 2-3 cm.
Cuvanje celih lastara
Umesto zimskog prekracivanja na reznice, standardne duzine, mogu se cuvati i lastari duzine do 12 cm, pa se u prolece, neposredno pre kalemljenja od svake druge reznice proizvedu tri normalne.
Ustanovljeno je da je vec na temperaturi od sest stepeni intezitet reznica dva puta veci nego u lastara, time je i gubitak hranjivih materija veci, a kvalitet reznica u prolece manji. Zato se u mnogim vinogradarskim zemljama tokom zime cuvaju samo dugacke reznice, pa cak i celi lastari, posle odbacivanja njihovih vrhova i rasljika.
Proizvodnja plemki
U naprednim vinogradskim zemljama maticnjaci plemki vinove loze se podizu samo od klonskog sadnog materijala tj. od najboljeg selekcionisanog, sortnog materijala. U tu svrhu se izdvajaju cokoti odredjene sorte, na kojima su zapazene najbolje osobine. Time se te osobine prenose i na potomstvo.
U nedostatku specijalnog podignutih maticnih vinograda, za tu ulogu mogu da se osposobe i proizvodni vinogradi. U njima se mora sprovesti masovna selekcija bar tri godine pre skidanja plemki. Pri tome se ne izdvajaju preterano rodni cokoti jer se od njih razmnozavanjem mogu dobiti suvise rodni cokoti, sa slabo razvijenim lastarima i nedovoljno lisca, dovodi do pogorsavanje kvaliteta, pa i propadanje cokota.
Izdvajaju se cokoti vece rodnosti, kvalitetnog grozdja i njihovih proizvoda, sa grozdovima koji nisu rehuljavi a ni suvise zbijeni, koji ranije sazrevaju otporniji su prema plesni i drugim bolestima.

 

[Nostradamus]

Ako je potpuna rezidba vinograda obavljena u jesen, a zimski i prolecni mrazovi u vinogradu nacine vece stete od uobicajnih, gubitak roda nastao izmrzavnjem moze se nadoknaditi. U tom slucaju, naredne mladice, koje se u toku vegetacije obicno uklanjaju, ne treba uklanjati. One se koriste ne samo za obnavljanje izmrzlih delova cokota i kordunice, nego i za dobijanje roda u tekucoj vegetaciji. Da bi se dobio prinos na jalovcima, neophodno je da se zalome iznad 7-8 lista, racunajuci od osnove. Cilj je da se na jalovcima izazove pojava zaperaka. Na ovaj nacin zaperci postaju rodan deo loze.
Zbog zakasnjenja pojava zaperaka u odnosu na normalne i rodne lastare, razumljivo je da ce se na njima kasnije pojaviti cvasti. Premda se cvasti na zapercima mogu javiti i sa zakasnjenjem od mesec dana, grozdje iz zaperaka sazreva desetak dana kasnije u odnosu na ostali rod. Ovako dobijeno grozdje znatno se razlikuje od “gresa”, sitnog i kiselog grozdja na zapercima, koji se spontano razvija na neprekracenim jalovicama. Ovo grozdje zbog toga, nikad ne sazri, pa se i ne bere.
Grozdje sa prekracenih jalovaka najcesce je po kvalitetu jednako ostalom grozdju, narocito ako dobro sazri. To se obicno desava kod sorti ranijeg prispevanja. Ovakvo grozdje ima nesto manje secera, a vise kiselina, ali ipak ima upotrebnu vrednost i sa uspehom nadoknadjuje izgubljeni rod.
Mere koje obezbedjuju dopunski rod iz zaperaka posebno dolazi do izrazaja u godinama kad zimski i prolecni mrazovi pocine stetu u vinogradima, tako da se poremeti ravnoteza izmedju nadzemnog i podzemnog dela loze. Da bi ova mera dala odgovarajuce rezultate, bitno je da se jalovci zalome pre nego sto se zaperci pojave, U protivnom, pozitivni rezultati izostaju.

 

[Nostradamus]

Chardonnay, svetska sorta francuskog porekla, iz područja Champagne i Borgogne. Raširena je u celom svetu.
Rodnost: Srednja i redovna.
Berba: Sazreva u II epohi.
Organoleptička ocena vina: Daje vino sa karakterističnim sortnim ukusom, slamnato-žute boje sa zlatim odsjajem istaknutih mirisa i arome, puno, prijatnog sadržaja kiseline i alkohola. Vrlo je dobro vino za proizvodnju šampanjca. Mešanjem može znatno povećati kvalitet neutralnih vina.

 

[Nostradamus]

Rizling Italijanski je verovatno poreklom iz srednje Evrope. Osnovna je sorta Panonske nizije.
Rodnost: Rodnost je srednja i velika, redovna.
Berba: Dozreva kasnije, u III epohi
Orgnoleptička ocena vina: Italijanskog Rizlinga je slamnatožute boje, izraženog mirisa, suvog ukusa, srednjeg sadržaja alkohola i ekstrakta, ugodno gorkasto i već kao mlado vino razvija sortni miris i aromu istaknute svežine.

 

[Nostradamus]

Panonija je stvorena je u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima iz ukrštanja Kunbarat x Traminer x Bianca x Riesling 239-20 Gm. Priznata je 2003. godine. Panonija je pogodna za ekološku proizvodnju grožđa.
Rodnost: Rodnost je srednja dosta redovna, na nivou dobrih klonova Rajnskog rizlinga.
Berba: Ranog je sazrevanja. Može da nakupi i mnogo više šećera i usto ne snižava bitno kiseline. Daje elegantno, harmonično vino koje asocira na vino Rajnskog rizlinga
Orgnoleptička ocena vina: Vino je izvrsnog kvaliteta, slamnato-žute boje sa zelenkastim odsjajem, suvo, aromatično, mirisno sveže.

 

[Nostradamus]

Bačka je stvorena je u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima iz ukrštanja Petra x Bianca. Priznata je 2002.
Rodnost: Odlikuje se visokom i redovnom rodnošću.
Berba: Redovno sazreva u II epohi.
Orgnoleptička ocena vina: Vino je neutralnog mirisa po kvalitetu blizu Rizlingu Italijanskom, svetlo zelenožute boje. Odlikuje se svežinom i prijatnim kiselinama.

 

[Nostradamus]

Petra je stvorena je u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Priznata je 1991. godine.
Rodnost: Rodnost je srednja i redovna.
Berba: Dozrevanje je ranije ili u srednje doba.
Organoleptička ocena vina: Vino je slamnatožute boje, s većim sadržajem alkohola, specifične muskatne arome i mirisa, harmonično, mekano, vrlo fino. Pogodna je za proizvodnju prirodnih poluslatkih aromatičnih vina.

 

[Nostradamus]

Kosmopolita je rezultat zajedničkog rada mađarskih i naših selekcionera. Stvorena je iz ukrštanja: Cserszegi fueszeres x C 43. Priznata je 2001.
Rodnost: Rodnost je srednja i redovna.
Berba: Vrlo rano sazreva.
Organoleptička ocena vina: Vino je zeleno žute boje, puno, ekstraktno sa dosta alkohola. Vino je veoma fine muskatne arome, koja asocira na miris vinogradarske breskve.

 

[Nostradamus]

Cabernet Sauvignon svetska sorta francuskog porekla, iz oblasti Bordeaux-a. Raširen je u celom svetu.
Rodnost: Srednja i redovna.
Berba: Cabernet Sauvignon je sorta srednje epohe dozrevanja.
Organoleptička ocena vina: Vino Cabernet Sauvignona je intenzivne rubin crvene boje s prelazom na ljubičastu, puno, ekstraktno, s dosta alkohola, aromatično, s karakterističnim travnatim ukusom. Sa starenjem se znatno poboljšava kvalitet.