NEZNABOŽAC I NJEGOVA NAJVECA VERA
“A kad ude u Kapernaum, pristupi k njemu kapetan moleci Ga i govoreci: Gospode, sluga moj leži
doma uzet, i muci se vrlo. A Isus rece mu: Ja cu doci i iscelicu ga. A kapetan odgovori i rece: Gospode,
nisam dostojan da pod moj krov udeš; nego samo reci rijec i ozdravice sluga moj. Jer i ja sam covek
pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa recem jednome: Idi, i ide; a drugome: Dodi, i dode; i sluzi
svojemu: Ucini, i ucini. A kad cu Isus, udivi se i rece onima što idu za Njim: zaista vam kažem: Ni u
Izrailju tolike vere ne nadoh.”(Matej 8,5-10)
Da li je moguce da je ovaj neznabožac imao vecu veru nego mnogi Jevreji? Da li je zbilja moguce da
je stranac imao vecu veru od onih koji su redovno ucestvovali u svim starozavetnim obredima, prinosili žrtve,
proucavali Toru po zbornicama i kucama? Da li su to oni koji su propovedali drugima da ce
doci Mesija - Izbavitelj sveta? Da sam to ja izjavio, imali biste razloga da sumnjate u istinitost te izjave,
medutim, to je izjavio Onaj koji savršeno poznaje, ne samo izrecene reci, nego i pomisli i težnje svakog
pojedinca.
“Jevreji su od detinjstva poucavani o Mesijinom delu. Njemu su pripadale nadahnute izjave patrijaraha i
proroka i simbolicna pouka iz žrtvene službe. Medutim, potcenili su svetlost, i u Isusu nisu videli
ništa što bi poželeli. Medutim, kapetan, roden u mnogoboštvu, vaspitan u idolopoklonstvu carskog
Rima, obucen kao vojnik, prividno lišen duhovnog života svojim vaspitanjem i okolinom, još više odvojen
licemerjem Jevreja i prezirom svojih sunarodnika prema izrailjskom narodu - ovaj covek shvatio je istinu
za koju su Avramova deca bila slepa. Nije cekao da vidi da li ce Jevreji primiti Onoga koji je tvrdio
da je njihov Mesija. Kada je svetlost koja, “obasjava svakoga coveka koji dolazi na svet” (Jovan 1,9) za
sjala nad njim, on je - iako izdaleka - razabrao slavu Božjeg Sina.” (Cežnja vekova, str, 318. org)
“A kapetanu rece Isus: Idi, i kako si vjerovao neka ti bude, i ozdravi sluga njegov u taj cas.” (Matej
8,13)
Na kraju ovog razgovora i ucinjenog cuda, Isus je dao zakljucak koji veoma snažno uznemirava formalne
vernike, koji potcenjuju druge, a sebe uzdižu: “I to vam kažem da ce mnogi od istoka i zapada doci
i sješce za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u Carstvu nebeskome; a sinovi carstva izgnace se u
tamu najkrajnju; ondje ce biti plac i škrgut zuba.” (Stih 11.12)
“A kad ude u Kapernaum, pristupi k njemu kapetan moleci Ga i govoreci: Gospode, sluga moj leži
doma uzet, i muci se vrlo. A Isus rece mu: Ja cu doci i iscelicu ga. A kapetan odgovori i rece: Gospode,
nisam dostojan da pod moj krov udeš; nego samo reci rijec i ozdravice sluga moj. Jer i ja sam covek
pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa recem jednome: Idi, i ide; a drugome: Dodi, i dode; i sluzi
svojemu: Ucini, i ucini. A kad cu Isus, udivi se i rece onima što idu za Njim: zaista vam kažem: Ni u
Izrailju tolike vere ne nadoh.”(Matej 8,5-10)
Da li je moguce da je ovaj neznabožac imao vecu veru nego mnogi Jevreji? Da li je zbilja moguce da
je stranac imao vecu veru od onih koji su redovno ucestvovali u svim starozavetnim obredima, prinosili žrtve,
proucavali Toru po zbornicama i kucama? Da li su to oni koji su propovedali drugima da ce
doci Mesija - Izbavitelj sveta? Da sam to ja izjavio, imali biste razloga da sumnjate u istinitost te izjave,
medutim, to je izjavio Onaj koji savršeno poznaje, ne samo izrecene reci, nego i pomisli i težnje svakog
pojedinca.
“Jevreji su od detinjstva poucavani o Mesijinom delu. Njemu su pripadale nadahnute izjave patrijaraha i
proroka i simbolicna pouka iz žrtvene službe. Medutim, potcenili su svetlost, i u Isusu nisu videli
ništa što bi poželeli. Medutim, kapetan, roden u mnogoboštvu, vaspitan u idolopoklonstvu carskog
Rima, obucen kao vojnik, prividno lišen duhovnog života svojim vaspitanjem i okolinom, još više odvojen
licemerjem Jevreja i prezirom svojih sunarodnika prema izrailjskom narodu - ovaj covek shvatio je istinu
za koju su Avramova deca bila slepa. Nije cekao da vidi da li ce Jevreji primiti Onoga koji je tvrdio
da je njihov Mesija. Kada je svetlost koja, “obasjava svakoga coveka koji dolazi na svet” (Jovan 1,9) za
sjala nad njim, on je - iako izdaleka - razabrao slavu Božjeg Sina.” (Cežnja vekova, str, 318. org)
“A kapetanu rece Isus: Idi, i kako si vjerovao neka ti bude, i ozdravi sluga njegov u taj cas.” (Matej
8,13)
Na kraju ovog razgovora i ucinjenog cuda, Isus je dao zakljucak koji veoma snažno uznemirava formalne
vernike, koji potcenjuju druge, a sebe uzdižu: “I to vam kažem da ce mnogi od istoka i zapada doci
i sješce za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u Carstvu nebeskome; a sinovi carstva izgnace se u
tamu najkrajnju; ondje ce biti plac i škrgut zuba.” (Stih 11.12)
