Znam, sotona je haker, on ima sposobnost da prodre u mozak, u OS coveka, i to cesto nazivamo "opsednutoscu" kada ovaj "ubaci virus" tu ne pomaze nijedan cistac. Taj virus je izuzetno zarazan. Da bi ga se resili moramo pozvati proizvodjaca da intervenise tj. Boga.
Samo eto, ja cesto pomislim da razgovaram sa zdravim sistemom, a ono zarazen..
Mire, i ne znaš koliko si blizu, ali i daleko. Ali, Bog čoveka nije stvorio da bude glupava mašina, beslovesno zarobljeno stvorenje. Dao mu je um, slobodnu volju da bira šta će primati u sebe. Na svim nivoima.
Sotona takođe ima slobodu volje, a kao prvo stvoreni (da prvo stvoreni) poznaje Boga od početka, zato ga mnogi teolozi i egzorcisti i označavaju kao onoga sa kojim se ne ulazi u teološke rasprave. Naime to je za čoveka pogubno jer otvara kompjuterskim rečnikom rečeno sve portove našeg uma za iskrivljeni kod.
Pitaćeš se kako onda da neko prepozna da je napadnut od sotone, ako isti koristi svoje poznavanje Boga? Prvo, sotona nikada ne koristi sve načine odjednom, kao i haker (zato sam i rekao da si blizu) koji traži načina da prodre u sistem, okoliša, govori slatko, pokušava fino, hrani ego, govori kao anđeo (glasnik) svetla, citira Pisma.... a mi smo povodljivi, imamo kako bi to rekli u mojoj struci od pada otvoren back-door. I tu, "protivnik" tačnije opajdara (satana to i znači na hebrejskom) ulazi i nastavlja da se širi po sistemu.
Mnogi, i ne znaju da su posednuti, jer nisu sva posednuća odmah fizički vidljiva. Ali, najčešće postaju. Prvi dokaz posednuća ti je mržnja prema drugima, zatim sebeljublje, onda ide pljuvanje svega vezanog za Crkvu, iskrivljavanje slike o Bogu. Naglasak na ljudske, pre svega materijalne stvari, jer sotona obožava materijalno, naime to mu je i izazvalo pad, želja za dominacijom nad materijalnim, želja da ima moć stvaranja. Ali tu moć je Bog zadržao za sebe. Ni jedan jedini anđeo, ni kerubim, ni serafim, niko od mirijada nebeskih duhovnih stvorenja nema direktnu neporecivu moć nad materijalnim, niti ima moć direktnog stvaranja.
Jedino stvoreno biće koje ima moć stvaranja, i čije se reči mogu pretvoriti (posredno) opipljive stvari, jeste od praha zemaljskog (tačnije praha materijalnog) stvoreni Čovek. Mi zaista jesmo Imago Dei. Ali ne u čisto fizičkom smislu. Nego pre svega u duhovnom. U nama je materijalizovana sva Ljubav presvetog Trojstva. Njegova smo jedina materijalna deca. I sada možeš zamisliti ljubomoru prvo stvorenog serafa prema čoveku, dozu mržnje koju ovaj prema nama ima. Mrzeći svog tvorca, sve tri osobe, on mrzi i stvorenje, posebno ono kome je data sloboda. I zato kreće da kvari, da unosi haos, svoj haos, lažući, na isti način kako je i zaveo trećinu stvorenja nebeskih, prikazujući Boga onakvim kakav On nije, nudeći prečicu do saznanja. I čovek pada, gubeći nešto što ga je činilo posebnim. A to je mogućnost da živ, kako u materijalnom tako i u duhovnom, gleda Boga u lice, da sa Njim razgovara, da ga vidi kakav On zaista jeste.
No, spasenje postoji. Spasenje koje čovek sam ne može po nikakvim zaslugama, osim po Milosti i Ljubavi zadobiti. A to je Bog sam. Kroz usta proroka reći će ljudima da nema spasitelja ni otkupitelja osim Njega samoga. Pa čak ni to svojeglavim, padu sklonim, bludnim sinovima i kćerima (a to jesmo, jer smo umesto gospodarenja nad materijalnim, postali sluge, tačnije robovi istog) nije bilo razumljivo, pa su pomazanje, tačnije sinovstvo (messiah doslovno znači rođen od Yah) posmatrali po sopstvenim, tačnije materijalističkim shvatanjima. Spasitelj i Otkupitelj je po njima, iako je Bog preko proroka govorio sasvim drugo, trebao da bude general, ljudski, materijalni vladar, i to vladar samo jednog naroda. Samo čovek.
Umesto njihovih očekivanja, umesto čoveka koji ima pomazanje, Bog sam postaje čovekom. Um, Mudrost, Razum, Božije Ja, jedinorođeni postaje, rađa se kao čovek. Sve što se sa njime događalo pokazivalo je ispunjenje proročanstva, sve. I beg u Egipat, i povratak, i rasprava sa sveštenicima u Hramu sa njegovih 12 godina. Sve. Pa i to da svoje javno delovanje započinje sa 30 godina (po starom među bliskoistočnim narodima raširenom verovanju, 30 ta godina života je dob posvećenja). Njegovo pravo poreklo, njegova ličnost objavljena je na krštenju (koje nije morao da prođe, što Ivan-Jovan i kaže).
Sledećih tri godine Bog ljudima propoveda nadu, Doslovno poziva ih da slede Njega, koji je Put Istina i Život. No robovi materije, robovi zakona, ne vide, ne žele da vide ko im govori. Oni i dalje čekaju, pa, čak i kada im se pojave sumnje, kada čudesa i autoritet kojim Isus govori razotkrivaju njegovo poslanje, oni ne mogu da veruju, jer je sve što su videli, čuli, u suprotnosti sa njihovim viđenjem "karaktera" Boga. Pozivaju se na Mojsija, na čiju su stolicu, tačnije mesto zaseli, a ne znaju da bi se isti Mojsije radovao tom danu. Znaš li zašto? Zato što bi sada mogao Boga da gleda u Lice a da ne umre. Mojsije, kojim su i ovi adventisti opsednuti, od radosti bi plakao jer živ gleda YWHW u lice, i razgovara sa njime.
Pa čak ni to ih ne razuverava. I u svom besu, svojoj samozaljubljenosti žude da ga uklone. Sledeći onoga koga su izabrali da im bude otac. Satanu.
Tako i ovaj forumski trol, koji čas pljuje po Trojstvu, čas ga na drugom mestu opisuje. Satana je u njemu, prizvan jer je duboko u ljudskom, tačnije materijalnom. A takvi ne samo da ne znaju šta govore, nego su i ubeđeni da im je to njihovo "znanje" od Boga, i što je najgore ubeđuju druge u to.
