Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Pa gde se tu vidi da je Nebeska Svetinja uprljana, i da je za naše spasenje bitno kada istražni sud počinje i kada se završava ? I da je Hrist prešao iz Svetinje u Sv.nad Sv. 22.10.1844 ?
Što se, pak, tiče vremena zasedanja Božjeg Suda, o čemu je, argumentovano, govorio i "Laodikeja", i njegov značaj je, svakako, određen značajem samog Suda, tako da je i o njemu izlišno govoriti, bez obzira na to da li se termin održavanja Suda tiče spasenja (spasenje svakako nije jedini kriterijum koji određuje vrednost Biblijskih sadržaja, već se ovako nelogičnim i tendencioznim uslovljavanjem neprijatelji Božje istine hvataju za slamku spasa u pokušaju da makar umanje značaj istina karakterističnih Božjoj Crkvi posletka, kao produženoj ruci Protestantske reformacije).
Kao što je pomenuto u uvodnom delu diskusije - o značaju samog Božjeg Suda i, posebno, njegove Istražne faze - Bog je, u savršenstvu Svog proviđenja i delovanja, "...postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih" (Dela 17,31), koji je, u hronologiji Starozavetnih praznika (koji su predslike bitno važnih segmenata Hristove Posredničke i Prvosvešteničke službe u Nebeskom svetilištu), dolazio nakon Praznika nedelja, odnosno - Pedesetnice, koja je, po Obrednom zakonu (3. Mojsijeva 23. poglavlje), svetkovana 50. dana po prazniku Obrtanih snopova* (*koji je simbolisao Hristovo Vaskrsenje), ali, za razliku od ranijih praznika (koji mu prethode), nema - s obzirom na trajnost Istražnog suda i zatočeništvo sotone tokom Hiljadugodišnjeg Suda i carovanja spasenih sa Hristom u Prestonici Svemira - doslovno vremensko ispunjenje tokom jednog dana (koliko je, dakle, kao njegova predslika, trajao Starozavetni "Dan očišćenja"), te je početak Čišćenja Nebeske svetinje (od grehova spasenih, koji su, podsetimo se, zabeleženi u izveštajima o svim njihovim delima učinjenim za ovozemaljskog života), odnosno - početak Istražne faze Božjeg Suda, određen posebnim proročanstvom, koje je, posredstvom proroka Danila, objavljeno nekoliko vekova pre Hrista:
“Do dve tisuće i tri stotine dana i noći; onda će se Svetinja očistiti.” (Danilo 8,14)
Da bi ovaj tekst bio ispravno shvaćen treba znati šta je Svetinja i kako će se očistiti:
“Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove Svetinja. A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove Svetinja nad svetinjama.”(Jevrejima 9,2.3)
“A ovo je glava od toga što govorimo: imamo Takvog Poglavara svešteničkog Koji sedi s desne strane prestola Veličine na Nebesima; Koji je Sluga Svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek.” (Jevrejima 8,1.2)
“Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju koja je prilika prave, nego u samo Nebo, da se pokaže sad pred Licem Božjim za nas.” (Jevrejima 9,24)
“Koji učini Sobom očišćenje greha naših…” (Jevrejima 1,3)
Božja Reč svedoči da je Svetinja nad svetinjama druga odaja Božjeg Hrama i da nije mogla da bude očišćena pre Hristovog ulaska u Svetinju: “Ali došavši, Hristos, Poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovoga stvorenja, ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz Svoju krv uđe jednom u Svetinju, i nađe večni otkup. Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu, a kamoli neće krv Hrista, Koji Duhom Svetim Sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest vašu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živome i Istinome?” “I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez proljeva krvi ne biva oproštenje. Tako je trebalo da se obličja nebeskih ovima čiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih. Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju koja je prilika prave, nego u samo Nebo, da se pokaže sad pred Licem Božjim za nas.” (Jevrejima 9,11-14.22-24) Samo čišćenje greha se obavlja od 1844. godine, kada je navršen period od 2300 godina. Tada je Gospod Isus ušao u Svetinju nad svetinjama, gde je počeo Predadventni Istražni sud, na kojem se ispituju dela vernika iz svih vremena - da bi se iz nebeskih Knjiga, ukoliko se nađu dostojnim, izbrisali (očistili) gresi koje su okajali u ime Jedinog Spasitelja.
--------------------------------------------------
Ako razmatramo kontekst 8. poglavlja Knjige proroka Danila onda je još jasnije da je u 14. stihu reč o Očišćenju Nebeske svetinje i da “Mali rog” predstavlja papstvo a ne Antioha Epifana, čija uloga u istorijskim tokovima nije bila ni blizu značaja uticajne uloge Papske institucije, što ćemo videti i na osnovu Biblijskih tekstova.
U početku ovog poglavlja prorok opisuje sadržaj vizije kojom mu je pokazan razvoj svetske istorije u vremenu Medo-Persije, Grčke i Rima, koji su predstavljeni odgovarajućim simbolima, čije je značenje otkriveno u istom poglavlju.
Nakon 14. stiha, gde piše da će Svetinja biti očišćena po isteku 2300 dana i noći, on moli za razumevanje vizije: “A kad videh ja Danilo ovu utvaru” (viziju) “zaiskah da razumem... i čuh glas čovečiji... koji povika i reče: Gavrilo, kaži ovome utvaru... a on mi reče: Pazi, sine čovečiji, jer je ova utvara za poslednje vreme...” (8,15-17) Zatim sledi opis vremena kada će proročanstvo o Očišćenju Svetinje biti ispunjeno: “Ovan što si ga video, koji ima dva roga, to su carevi midski i persijski. A runjavi je jarac car grčki; i veliki rog što mu beše među očima, to je prvi car. A što se on slomi, i mesto njega narastoše četiri, to su četiri carstva, koja će nastati iza tog naroda. A na posledak carovanja njihova, kad bezakonici navrše meru, nastaće car bestidan i lukav. Sila će mu biti jaka, ali ne od njegove jačine, i čudesno će pustošiti... i gubiće silne i narod sveti... i podignuće se u srcu svom, i u miru će pogubiti mnoge, i ustaće na Kneza nad knezovima, ali će se potrti bez ruke. A rečena utvara o danu i noći istina je, zato ti zapečati utvaru, jer je za mnogo vremena.” (8,20-26)
Prema izveštaju iz 8. i 9. stiha ovog poglavlja, Papska institucija, simbolično predstavljena Malim rogom, nastala je znatno kasnije u odnosu na vreme raspada Grčkog carstva, što je istorija u potpunosti potvrdila, i ona je ta koja je “narasla do Poglavara nebeske vojske”, odnosno Hrista, tako da je i to jasan pokazatelj da se ni Očišćenje Svetinje ne može vezivati za vreme Antioha Epifana, koji je živeo oko 150-200 godina pre Hrista.
Još jednu potvrdu da je u 14. stihu reč o Očišćenju Nebeske svetinje a ne zemaljskog oltara (oltar i nije nazvan svetinjom, kao što stoji jasno napisano u ovom tekstu, već svetinjom nad svetinjama), predstavljaju nedvosmislene tvrdnje da je ta vizija, o Očišćenju Svetinje, “za poslednje vreme” i da je zato i zapečaćena, kako bi njeno značenje bilo protumačeno u pravom vremenu, kada je Adventni pokret objavio početak Istražnog suda.
Oni koji pogrešno tumače značenje izraza 2300 dana i noći tvrde da je u pitanju odgovarajući broj doslovnih dana, ili polovina istih, što bi u krajnjem slučaju bilo oko šest godina dok je prema opisima onoga što će se dešavati tokom tog perioda jasno da se radi o vekovima, tako da je neophodno primeniti princip dan za godinu (4. Mojsijeva 14,34. Jezekilj 4,5.6).
--------------------------------------------------
U narednom, 9. poglavlju, Danilo beleži svoju pokajničku molitvu za Božji narod, nakon čega mu pristupa anđeo Gavrilo sa novim, vrlo važnim otkrivenjima o određenom vremenu milosti za Jevrejski narod, kao i vremenu kada će Hristos biti Kršten i Pogubljen. Prema rečima nebeskog vesnika, razlog njegovog dolaska je upravo “utvara” (vizija) o Očišćenju Svetinje, koja je prethodila njegovom dolasku: “…Zato slušaj reč, i razumij utvaru: sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumij; Od kad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do Pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje Pogubljen će biti Pomazanik i ništa Mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i Svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata. I utvrdiće zavet sa mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš.” (Danilo 9,23-27)
Doslovan prevod reči “sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu”, glasi: “Sedamdeset je nedelja odsečeno tvome narodu”, što jasno govori da su tih sedamdeset sedmica, odnosno, po principu dan za godinu - 490 godina, odsečene od većeg niza godina iz 8. poglavlja. To znači da i sam proročki lanac od 2300 godina počinje “od kad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida”. Ovakvo, jedino ispravno tumačenje ovih važnih tekstova iz Danilove Knjige, potvrđeno je najavom sledećih važnih događaja, koji su svoje ispunjenje našli u vekovima nakon vremena proroka Danila:
Neke od ovih događaja, koji su najavljeni nepogrešivim Božjim otkrivenjem, u potpunosti je potvrdila i pisana istorija. Po ovom proročanstvu, Hristos je Kršten 483. godine nakon što je persijski car Artakserks, 457. godine pre Nove ere, izdao konačnu zapovest o zidanju Jerusalima (Jezdra 7,7,28), da bi potom došlo do savršenog uklapanja i ostalih događaja iz lanca proroštva.
- 490 godina milosti jevrejskom narodu, koje su navršene kamenisanjem Stefana, kada su se Hrišćani rasejali po svetu: Danilo 9,24; Dela 11,19;
- Hristovo krštenje i pomazanje Svetim Duhom: Danilo 9,25; Marko 1,15;
- Njegovo raspeće i ukidanje obrednog zakona u “polovini poslednje sedmice”: Danilo 9,27;
- ponovno zidanje Jerusalima, u određenom vremenskom roku i okolnostima: Danilo 9,25; Jezdra 7,7-28;
- obraćenje mnogih Jevreja od početka Hristove javne službe do kamenisanja Stefana, kada je jevrejski narod i konačno otpao: Danilo 9,27;
- razorenje Jerusalima i Svetinje (Hrama), koje je, po proročanstvu, trebalo da se dogodi nakon odbacivanja Hrista od strane Jevreja, što se takođe ispunilo, 70. godine Nove ere: Danilo 9,26.27.
Jedan od dokaza da je period od 490 godina odsečen od 2300 godina, predstavlja proročanstvo o razorenju jevrejskog hrama i samog Jerusalima, do kojeg je, od strane Rimljana, došlo nakon isteka 490 godina posebne milosti za ovaj narod (sedamdeset proročkih sedmica iz Danilove Knjige 9,24, koje su, po principu dan za godinu, prema Danilu 9,27, istekle tri i po godine nakon Hristovog Raspeća) - 70. godine Nove ere, jer se ovi događaji, istim proročanstvom, vezuju za taj period (490 godina Jevrejskom narodu): Danilo 9,26.27.
Još jednu potvrdu da su 2300 dana doslovne godine, čini podatak da će Mali rog (papstvo), koji ima glavnu ulogu u opisanim događajima, biti “potrt bez ruke” (bez ljudske intervencije), što u potpunosti odgovara Novozavetnom izveštaju o kraju “bezakonika, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta Svojih i iskoreniti svetlošću Dolaska Svojega.” (2. Solunjanima 2,8)
Dakle, od jeseni 457. godine pre Nove ere, kada je persijski car Artakserks izdao konačnu zapovest o zidanju Jerusalima, do početka Istražnog suda, u jesen 1844. godine, prošle su 2300 godina - kako je nepogrešiva Božja Reč i najavila. Tada je Bog podigao Adventni pokret kako bi objavio prvu od triju vesti (Otkrivenje, 14. poglavlje) za poslednje vreme: “Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas Suda Njegova, i poklonite se Onome Koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene” (Otkrivenje 14,7).
Napominjem da sam se u ovoj poruci poslužio (sopstvenim) tekstom koji je prvobitno objavljen ovde:
SAMO BIBLIJA: BOŽJI SUD
PS
Na bazi prorčkog lanca od 2.300 godina iz Danila i drugih Knjiga Novog Zaveta J. svedoci su došli do genijalnog otkrića da je Hrist došao na Zemlju 1914. Prvo je Miler, pardon Rasel računao II Hristov dolazak, pa kada se on nije obestinio jednu TEŠKU JERES, brže bolje ''popravio'' SA Hristovom PRISUTNOŠĆU !
I sada imaju elaborat na 2 strane kako je to apsolutno ISPRAVNO TUMAČENJE; Kako to drugi ne razumeju i kako su oni jedina ispravna Crkva na Planeti! Kao i da oni imaju jedini kanal komunikacije sa Bogom.
Poslednja izmena:
