Član
- Učlanjen(a)
- 07.09.2012
- Poruka
- 226
Pozdrav svima!
Kao što sam naslov govori, ova tema je posvećena Božjem Sudu, posebno njegovoj istražnoj fazi, koja je, prirodno, sastavni deo svakog suda, u kojoj se, kao što je poznato, ispituju dela onih koji su pod istragom, nakon čega se, ukoliko se optužbe dokažu, donosi presuda i pristupa izvršnoj fazi suda.
O značaju istražnog suda (bilo kojeg) je svakako izlišno govoriti kada imamo u vidu opšte poznatu činjenicu da od ispravnosti istražne procedure i, eventualno, izvođenja dokaznog postupka, zavisi sudbina optuženih te stoga ne čudi činjenica da je i Istražna faza Božjeg Suda jedan od najznačajnijih događaja u istoriji Univerzuma, kojem, kao što Biblija svedoči, prisustvuje mnoštvo Božjih anđela, ali, bez sumnje, i stanovnici brojnih svetova širom Vasione, koji ovaj sudbonosni događaj, na kojem će biti suđeno i onima koji su razapeli Gospoda Slave, prate sa najvećom pažnjom - na način koji je, Božjom svemoći, svakako dostupan.
Najznačajniji opisi ovog Veličanstvenog događaja, dati su posredstvom jednog od najvećih Starozavetnih proroka - Danila, koji, u 7. poglavlju svoje Knjige, beleži:
"Gledah dokle se postaviše prestoli, i Starac sede, na Kome beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto Mu beše kao plamen ognjeni, točkovi Mu kao oganj razgoreo. Reka ognjena izlažaše i tečaše ispred Njega, hiljada hiljada služaše Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim; sud sede, i knjige se otvoriše." (Danilo 7,9.10)
Kao što smo zaključili, o značaju i ove faze Božjeg Suda je, u normalnim okolnostima, izlišno govoriti no budući da protivnici Božje istine omalovažavanjem istine o Istražnom sudu pokušavaju da diskredituju učenje karakteristično Božjoj Crkvi posletka, svakako je korisno da se ovaj predmet izloži u punini svog veličanstvenog sjaja, kojeg otkriva i citirani opis proroka Danila, da pred Prestolom Svemira - u Svetinji nad svetinjama Nebeskog Svetilišta, u kojem naš Otkupitelj obavlja Posredničku i Prvosvešteničku službu - služe milioni Božjih anđela ("...hiljada hiljada služaše Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim..."), koji sa neizrecivom pažnjom prate ispitivanje dela svih koji su ikada bili u službi Bogu dok će druga Istražna faza, u kojoj će učestvovati i spaseni, nastupiti nakon Hristovog Drugog dolaska.
Dakle, Božja Reč kaže da nema čoveka koji nije sagrešio i da “nam se svima valja javiti na Sudu Hristovu, da primimo svaki što je koji u telu činio, dobro ili zlo.” “Onima dakle koji su trpljenjem dela dobroga tražili slavu i čast i neraspadljivost - život večni; a onima koji se uz prkos suprote istini a pokoravaju se nepravdi - nemilost i gnev.” (2. Korinćanima 5,10; Rimljanima 2,7.8)
Budući da pravednici vaskrsavaju prilikom Hristovog Dolaska (1. Solunjanima 4,16), Istražni Sud, Koji će pokazati da li su ispunili uslov spasenja, po proročanstvima nepogrešive Božje Reči, počinje pre ovog velikog događaja - u vremenu koje je davno određeno.
"Jer je postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih." (Dela 17,31)
Biblija, svakako, otkriva i vreme zasedanja Božjeg Suda, što nije tema ove studije te se time nećemo posebno baviti ali ćemo, iz više razloga, razmotriti još jedno Svedočanstvo Biblije o određenom vremenu Suda, koje je, po Božjem proviđenju, 1844. godine, odmah nakon ispunjenja proročkog lanca od 2300 godina (Danilo 8,14 - po principu dan za godinu, koji važi za određena proročanstva: 4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,5.6), objavio Adventni pokret:
“Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas Suda Njegova, i poklonite se Onome Koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene” (Otkrivenje 14,7).
Ovaj tekst se, po mom osvedočenju, na Božji Sud može odnositi uopšteno (nevezano za njegove faze, mada je jasno da se obično misli na izvršnu), što, svakako, uključuje i istražnu fazu, zahvaljujući čemu je ovim značajnim proročanstvom otkriven početak Božjeg Suda, koji, u Predadventnoj istražnoj fazi (Istražna faza za pokajane grešnike, koji, u slučaju da istražni proces pokaže da su život okončali kao verni Bogu, vaskrsavaju prilikom Hristovog Drugog adventa, to jest - Dolaska), ispituje dela svih vernika iz svih vremena (ali, svakako, i onih koji nisu čuli istinu ali su živeli u skladu sa zdravom savešću: Rimljanima 2,11-16), čija su imena upisana u Knjizi života, kako bi se iz Svetih izveštaja, u ime Onoga Koji je umro njih radi, izbrisali svi gresi koje su učinili za ovozemaljskog života:
"A u to će se vreme podignuti Mihailo, veliki knez, koji brani tvoj narod; i biće žalosno vreme, kakvog nije bilo otkako je naroda do tada; i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi." (Danilo 12,2)
"Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred anđelima Njegovim." (Otkrivenje 3,5)
"I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim. I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim. I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno." (Otkrivenje 20,12-15)
Ono što je takođe značajno, a nepoznato je i mnogim istraživačima Božje Reči, jeste da je Istražni sud svoju predsliku imao u jednom od Starozavetnih praznika, koji su, simbolično, ukazivali na sve važne segmente Isusove Mesijanske misije, sa posebnim osvrtom na Njegovu Posredničku i Prvosvešteničku službu. Ovaj simbolični praznik je, u skladu sa prirodom centralnog događaja na kojeg je, između ostalih, ukazivao, nazvan Danom očišćenja (3. Mojsijeva 16), kada je prvosveštenik, kao predslika Pravog Prvosveštenika, u Nebeskom svetilištu - Svetilištu Novog i živog zaveta, krvlju životinjske žrtve kropio poklopac Kovčega u kojem su se nalazile Ploče Zakona Deset zapovesti, nakon čega je, u jednako simboličnom obredu, polagao ruke na glavu jarca "za Azazela" (koji predstavlja uzročnika zla - sotonu) i nad njim ispovedao grehe naroda (koji su, simbolično, obuhvaćeni krvlju kojom je škropljen poklopac Kovčega sa pločama Zakona), nakon čega je jarac odagnavan u pustinju, gde bi, kao predslika sotone, i preminuo, što je ekvivalentno sotoninom boravku na Zemlji koja će nakon Hristovog Drugog dolaska i izlivanja sedam poslednjih sudova na nepokajane stanovnike Zemlje (koji će se pokloniti "zveri" - to jest, papstvu i sotoni - i njenoj "ikoni": Otkrivenje 13), biti opustošena i napuštena od svih tokom hiljadu godina carovanja spasenih sa Hristom u Nebeskom Carstvu, gde će, dakle, i suditi palim anđelima i svim nepokajanim ljudima iz svih vremena, koji će, nakon toga, vaskrsnuti kako bi odgovarali za sve svoje prestupe i potom umrli drugom, odnosno - večnom smrću:
“I kaza Gospod Mojsiju: Reci Aronu bratu svojemu da ne ulazi u svako doba u Svetinju za zaves…” “Potom neka uzme dva jarca, i neka ih metne pred Gospoda… i neka Aron baci ždreb za ta dva jarca, jedan ždreb Gospodu a drugi ždreb Azazelu. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na koga padne ždreb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za greh. A jarca na koga padne ždreb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa da ga pusti u pustinju Azazelu.” “A kad očisti Svetinju… tada neka dovede jarca živoga. I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živome, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga vodi u pustinju. I jarac će odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onoga jarca u pustinju.” “I ovo neka vam je večna uredba da očišćate sinove Izrailjeve od svih greha njihovih jednom u godini.” (3. Mojsijeva 16,2.7-10.20-22.34)
"I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim. I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim. I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno." (Otkrivenje 20,12-15)
Kada, u skladu sa temom, razmatramo značaj Božjeg Suda, izvesno je da o tome možemo da razmišljamo i u kontekstu odgovora na pitanje šta naš Divni i Dobri Gospod, kao Vaskrsli i Živi Spasitelj, DANAS čini za nas, Kome - neka je večna slava i hvala za sva neizmerna dobra, koja nam, kao Tvorac i Otkupitelj, svakodnevno pruža, posebno za priliku da se, kao, nesumnjivo, poslednji naraštaj (o čemu svedoči ispunjavanje svih znakova vremena), vrlo skoro, sretnemo sa Njim!
Kao što sam naslov govori, ova tema je posvećena Božjem Sudu, posebno njegovoj istražnoj fazi, koja je, prirodno, sastavni deo svakog suda, u kojoj se, kao što je poznato, ispituju dela onih koji su pod istragom, nakon čega se, ukoliko se optužbe dokažu, donosi presuda i pristupa izvršnoj fazi suda.
O značaju istražnog suda (bilo kojeg) je svakako izlišno govoriti kada imamo u vidu opšte poznatu činjenicu da od ispravnosti istražne procedure i, eventualno, izvođenja dokaznog postupka, zavisi sudbina optuženih te stoga ne čudi činjenica da je i Istražna faza Božjeg Suda jedan od najznačajnijih događaja u istoriji Univerzuma, kojem, kao što Biblija svedoči, prisustvuje mnoštvo Božjih anđela, ali, bez sumnje, i stanovnici brojnih svetova širom Vasione, koji ovaj sudbonosni događaj, na kojem će biti suđeno i onima koji su razapeli Gospoda Slave, prate sa najvećom pažnjom - na način koji je, Božjom svemoći, svakako dostupan.
Najznačajniji opisi ovog Veličanstvenog događaja, dati su posredstvom jednog od najvećih Starozavetnih proroka - Danila, koji, u 7. poglavlju svoje Knjige, beleži:
"Gledah dokle se postaviše prestoli, i Starac sede, na Kome beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto Mu beše kao plamen ognjeni, točkovi Mu kao oganj razgoreo. Reka ognjena izlažaše i tečaše ispred Njega, hiljada hiljada služaše Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim; sud sede, i knjige se otvoriše." (Danilo 7,9.10)
Kao što smo zaključili, o značaju i ove faze Božjeg Suda je, u normalnim okolnostima, izlišno govoriti no budući da protivnici Božje istine omalovažavanjem istine o Istražnom sudu pokušavaju da diskredituju učenje karakteristično Božjoj Crkvi posletka, svakako je korisno da se ovaj predmet izloži u punini svog veličanstvenog sjaja, kojeg otkriva i citirani opis proroka Danila, da pred Prestolom Svemira - u Svetinji nad svetinjama Nebeskog Svetilišta, u kojem naš Otkupitelj obavlja Posredničku i Prvosvešteničku službu - služe milioni Božjih anđela ("...hiljada hiljada služaše Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim..."), koji sa neizrecivom pažnjom prate ispitivanje dela svih koji su ikada bili u službi Bogu dok će druga Istražna faza, u kojoj će učestvovati i spaseni, nastupiti nakon Hristovog Drugog dolaska.
Dakle, Božja Reč kaže da nema čoveka koji nije sagrešio i da “nam se svima valja javiti na Sudu Hristovu, da primimo svaki što je koji u telu činio, dobro ili zlo.” “Onima dakle koji su trpljenjem dela dobroga tražili slavu i čast i neraspadljivost - život večni; a onima koji se uz prkos suprote istini a pokoravaju se nepravdi - nemilost i gnev.” (2. Korinćanima 5,10; Rimljanima 2,7.8)
Budući da pravednici vaskrsavaju prilikom Hristovog Dolaska (1. Solunjanima 4,16), Istražni Sud, Koji će pokazati da li su ispunili uslov spasenja, po proročanstvima nepogrešive Božje Reči, počinje pre ovog velikog događaja - u vremenu koje je davno određeno.
"Jer je postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih." (Dela 17,31)
Biblija, svakako, otkriva i vreme zasedanja Božjeg Suda, što nije tema ove studije te se time nećemo posebno baviti ali ćemo, iz više razloga, razmotriti još jedno Svedočanstvo Biblije o određenom vremenu Suda, koje je, po Božjem proviđenju, 1844. godine, odmah nakon ispunjenja proročkog lanca od 2300 godina (Danilo 8,14 - po principu dan za godinu, koji važi za određena proročanstva: 4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,5.6), objavio Adventni pokret:
“Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas Suda Njegova, i poklonite se Onome Koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene” (Otkrivenje 14,7).
Ovaj tekst se, po mom osvedočenju, na Božji Sud može odnositi uopšteno (nevezano za njegove faze, mada je jasno da se obično misli na izvršnu), što, svakako, uključuje i istražnu fazu, zahvaljujući čemu je ovim značajnim proročanstvom otkriven početak Božjeg Suda, koji, u Predadventnoj istražnoj fazi (Istražna faza za pokajane grešnike, koji, u slučaju da istražni proces pokaže da su život okončali kao verni Bogu, vaskrsavaju prilikom Hristovog Drugog adventa, to jest - Dolaska), ispituje dela svih vernika iz svih vremena (ali, svakako, i onih koji nisu čuli istinu ali su živeli u skladu sa zdravom savešću: Rimljanima 2,11-16), čija su imena upisana u Knjizi života, kako bi se iz Svetih izveštaja, u ime Onoga Koji je umro njih radi, izbrisali svi gresi koje su učinili za ovozemaljskog života:
"A u to će se vreme podignuti Mihailo, veliki knez, koji brani tvoj narod; i biće žalosno vreme, kakvog nije bilo otkako je naroda do tada; i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi." (Danilo 12,2)
"Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred anđelima Njegovim." (Otkrivenje 3,5)
"I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim. I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim. I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno." (Otkrivenje 20,12-15)
Ono što je takođe značajno, a nepoznato je i mnogim istraživačima Božje Reči, jeste da je Istražni sud svoju predsliku imao u jednom od Starozavetnih praznika, koji su, simbolično, ukazivali na sve važne segmente Isusove Mesijanske misije, sa posebnim osvrtom na Njegovu Posredničku i Prvosvešteničku službu. Ovaj simbolični praznik je, u skladu sa prirodom centralnog događaja na kojeg je, između ostalih, ukazivao, nazvan Danom očišćenja (3. Mojsijeva 16), kada je prvosveštenik, kao predslika Pravog Prvosveštenika, u Nebeskom svetilištu - Svetilištu Novog i živog zaveta, krvlju životinjske žrtve kropio poklopac Kovčega u kojem su se nalazile Ploče Zakona Deset zapovesti, nakon čega je, u jednako simboličnom obredu, polagao ruke na glavu jarca "za Azazela" (koji predstavlja uzročnika zla - sotonu) i nad njim ispovedao grehe naroda (koji su, simbolično, obuhvaćeni krvlju kojom je škropljen poklopac Kovčega sa pločama Zakona), nakon čega je jarac odagnavan u pustinju, gde bi, kao predslika sotone, i preminuo, što je ekvivalentno sotoninom boravku na Zemlji koja će nakon Hristovog Drugog dolaska i izlivanja sedam poslednjih sudova na nepokajane stanovnike Zemlje (koji će se pokloniti "zveri" - to jest, papstvu i sotoni - i njenoj "ikoni": Otkrivenje 13), biti opustošena i napuštena od svih tokom hiljadu godina carovanja spasenih sa Hristom u Nebeskom Carstvu, gde će, dakle, i suditi palim anđelima i svim nepokajanim ljudima iz svih vremena, koji će, nakon toga, vaskrsnuti kako bi odgovarali za sve svoje prestupe i potom umrli drugom, odnosno - večnom smrću:
“I kaza Gospod Mojsiju: Reci Aronu bratu svojemu da ne ulazi u svako doba u Svetinju za zaves…” “Potom neka uzme dva jarca, i neka ih metne pred Gospoda… i neka Aron baci ždreb za ta dva jarca, jedan ždreb Gospodu a drugi ždreb Azazelu. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na koga padne ždreb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za greh. A jarca na koga padne ždreb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa da ga pusti u pustinju Azazelu.” “A kad očisti Svetinju… tada neka dovede jarca živoga. I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živome, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga vodi u pustinju. I jarac će odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onoga jarca u pustinju.” “I ovo neka vam je večna uredba da očišćate sinove Izrailjeve od svih greha njihovih jednom u godini.” (3. Mojsijeva 16,2.7-10.20-22.34)
"I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim. I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim. I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno." (Otkrivenje 20,12-15)
Kada, u skladu sa temom, razmatramo značaj Božjeg Suda, izvesno je da o tome možemo da razmišljamo i u kontekstu odgovora na pitanje šta naš Divni i Dobri Gospod, kao Vaskrsli i Živi Spasitelj, DANAS čini za nas, Kome - neka je večna slava i hvala za sva neizmerna dobra, koja nam, kao Tvorac i Otkupitelj, svakodnevno pruža, posebno za priliku da se, kao, nesumnjivo, poslednji naraštaj (o čemu svedoči ispunjavanje svih znakova vremena), vrlo skoro, sretnemo sa Njim!
