Žensko zdravlje

[belja91]

Galaktoreja

[h=1]Galaktoreja
[/h]

Galaktoreja predstavlja produkciju mleka u dojkama van perioda laktacije. Može se javiti i kod žena i kod muškaraca.

[h=2]Uzrok nastanka[/h]
Najčešći uzrok galaktoreje je prolaktin sekretujući tumor (prolaktinom) hipofize. Takođe galaktoreja može nastati kod korišćenja nekih lekova (pentiazini, metildopa, opioidi), kontraceptivnih sredstva i kod hipotireoze, tumora jajnika i testisa.
[h=2]
Klinička slika[/h]
Nekada je jedini sumptom produkcija mleka, ali uz to se često mogu javiti i nepravilne menstruacije, izostanak menstruacija i neplodnost, suvoća vagine. Kod muškaraca hiperprolaktinemija retko izaziva galaktoreju i ginekomastiju ( povećanje dojki). U 15% muškaraca javljaju se seksualne disfunkcije, a moguća je i neplodnost.
[h=2]
Dijagnoza[/h]

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza nivoa hormona u krvi i rendgenografije, CT-a (skenerom), MR-a (magnetnom rezonancom).
[h=2]
Lečenje[/h]

Ukoliko je uzrok prolaktinom lečenje se može sprovoditi lekovima ili hirurški. Lek izbora je bromkriptin, agonist dopamina. Bromkriptin reguliše hiperprolaktinemiju kod gotovo svih bolesnika s mikroprolaktinomom. Lek može ponekad i smanjiti veličinu tumora, najviše tokom prva tri meseca lečenja. Ako se terapija prekine, nivo prolaktina opet raste, međutim ponovni rast tumora se može odložiti mesecima ili godinama. Bromokriptin je takođe delotvoran kod velikih makroadenoma. Ako u toku terapije bolesnica zatrudni, lek se prestaje davati.

Hirurški zahvat i zračenje dodatne su mogućnosti lečenja ovih tumora koje se primenjuju ako se simptomi ne povlače nakon 1-3 meseca lečenja bromkriptinom, kod trajnih problema i težih poremećaja i ako bolesnici ne podnose bromkriptin. Mikroadenomi imaju jako dobru prognozu. Prognoza makroadenoma zavisi od simptoma i odgovora na terapiju lekovima.U drugim slučajevima često je dovoljna samo terapija bromokriptinom.

Stetoskop

 

[Golden red]

Gel za bezbolan ginekološki pregled



Sledeći put kad odete kod ginekologa, pitajte ga da li instrumente može namazati lubrikantom na bazi gela.

Prema novoj studiji, tri od deset žena ne oseća bol tokom vaginalnog pregleda kada se spekulum namaže gelom.

Samo jedna od deset je ocenila bezbolnim pregled obavljen uz običan lubrikant. Mnoge žene žale se na neprijatnost procedure i volele bi kada ih pregled ne bi toliko boleo.

U istraživanju je učestvovalo 119 žena koje su imale zadatak da ocene bol od jedan do deset u trenutku kada im lekar u vaginu ubaci spekulum.

Kod jedne polovine korišten je gel, dok je kod druge polovine upotrebaljavana obična voda. Grupa koja je pregledana spekulumom premazanim gelom ocenila je bol sa 1,4, dok je druga grupa ispitanica dala ocenu 2,15.

Razlika jeste mala, ali je za žene očigledno primetna. Takođe, čak trećina žena kod kojih je upotrebljavan gel rekla je da uopšte ne oseća bol.

U žurnalu Ginekologija i akušerstvo objavljeno često se mogu pronaći tekstovi o tome da gel može uticati na rezultate papa testa, kao i analize na seksualno prenosive bolesti.

Međutim, postoje dokazi da gel ne čini ništa od toga, jer je svih 75 papa testova obavljenih tokom istraživanja bilo ispravno.




Izvor: B92

 

[belja91]

Mastopatija

Mastopatija

Mastopatija je pojam koji označava istovremeno prisustvo progresivnih i regresivnih promena u tkivu dojke, koje u različitoj meri pokazuju znakove atrofije, hiperplazije i metaplazije različitih tkivnih komponenti mlečne žlezde, i kojima je u patogenetskom smislu zajedničko svojstvo njihova hormonska zavisnost. Po pravilu mastopatija se javlja obostrano i manifestuje različitim strukturnim promenama koje su individualno specifične. Javlja se tokom celog reprodukcionog perioda, a pogađa prie svega gornje spoljašnje kvadrante dojki.

Uzrok nastanka



U etiologiji - nastanku mastopatije, najznačajniju ulogu igra disfunkcija jajnika s kvantitativnom ili sinhronom neravnotežom u produkciji hormona folikularne faze, odnosno hormona žutog tela s "estrogenskom dominacijom" kao posledicom. Na taj način nastala disregulacija cikličnih promena u mlečnoj žlezdi s premenstruacijskom hiperemijom, napetošću tkiva i proširenjem mlečnih kanalića, kod pojačane estrogene stimulacije ili ukoliko izostaje postmenstruacijsko povlačenje promena vrlo lako prelazi u područje patološkog. Smanjenje tegoba u vreme menopauze i odsustvo mastopatije, kao i involucija dojki u postmenopauzi, govori u prilog ovakovom sledu događaja.

Podela

• Mastopatija I°: jednostavna mastopatija ili laka displazija dojke, mastopatija bez proliferacije epitela
• Mastopatija II°: jednostavna proliferativna mastopatija ili srednje teška displazija, mastopatija s proliferacijom epitela, ali bez ćelijske atipije,
• Mastopatija III°: mastopatija s atipičnom proliferacijom epitela, teška displazija dojke.

U grupi jednostavnih mastopatija (mastopatija I°), najveći udeo od 70% čine promene tkiva dojke označene kao fibro - cistična mastopatija. Radi se o dobroćudnim strukturnim promenama tkiva dojke koje se javljaju u dva oblika: fibroznom (kada su u prvom redu prisutne promene u smislu umnožavanja vezivnog tkiva između žlezdanih lobulusa ili intralobularno, sa skleroziranjem i hijalinizacijom strome, kao i atrofijom acinusa), i fibro - cističnom (osim umnožavanja vezivnog tkiva, unutar žlezdanog parenhima su prisutne i manje ili veće ciste).

Česta strukturna promena kod mastopatije I° je i adenoza (sklerozirajuća adenoza, adenomatosis), koja čini ca 9% dobroćudnih promena tkiva dojke. Kod ove forme dominira hiperplazija epitela acinusa, malih izvodnih kanalića, kao i mioepitela. Obično izostaje stvaranje cističnih struktura.

Mastopatija II° obuhvata osim navedenih promena prisustvo intrakanalikularnog rasta epitela, koje se javlja fakultativno (ca 20%) kod fibro - cistične mastopatije. Intraduktalni epitel je zadebljan, često višeslojan ili stvara sliku solidnih adenoidnih ili papilarnih struktura.


Teška displazija dojke ili mastopatija III° - atipična proliferirajuća mastopatija označava prisustvo epitelne proliferacije intraduktalno, intraacinusno ili intrapapilarno, a uz proliferaciju epitela se nalaze znaci mitoze i ćelijske atipije kao što su polimorfizam i hiperhromazija ćelijskih jezgara.

Klinička slika


Klinička slika mastopatija obuhvata pre svega 3 simptoma: prisustvo zadebljanja i čvorića u dojkama (mastopatični "plaque"-ovi), koji se najčešće nalaze u gornjim spoljašnjim kvadrantima dojke, češće difuznog rasporeda i obostrano, bolovi u dojkama (mastodynia, mastalgia), koji su cikličnog karaktera i javljaju se po pravilu pre nastupanja menstrualnog krvarenja, u drugoj polovini ciklusa, i prestaju s nastupanjem menstrualnog krvarenja, prisustvo iscedka iz dojki koji je obično vodenastog ili mlečnog karaktera, ređe sukrvičav ili smeđkast. U 50 - 60% prisustvo krvi u iscedku ukazuje na papilomatozne proliferacije unutar mlečnih kanalića.
Dijagnoza

Dijagnoza mastopatije se postavlja na osnovu pregleda dojki, ultrazvučnim nalazom i mamografijom, a kod prisustva iscedka galaktografijom i citološkom analizom. Kod svih sumnjivih nalaza dijagnostiku je potrebno dopuniti punkcijom ili biopsijom sumnjivih promena, odnosno histološkom analizom tkivnih promena.

Lečenje

S obzirom na različite forme mastopatije, kao i različitost subjektivnog doživljaja tegoba, u lečenju mastopatije je potrebna individualna terapija. Kod jednostavne mastopatije pre svega je cilj ispraviti "estrogensku dominaciju".

U lečenju se koristi lokalna aplikacija progesteronskih masti (resorpcija oko 10% od primenjene doze), kao i nadoknada gestagena tokom II faze ciklusa. U ovu svrhu se može primenjivati i niskodozirana oralna kontracepcija. Kod formi s produkcijom iscedka, naročito ako je povišen nivo prolaktina korisno je ordinirati bromocriptin. Slični dobri rezultati opisani su kod terapije s danazolom, ili antiestrogenom tamoxifenom, pri čemu se mora obratiti pažnja na česta neželjena dejstva ovih lekova.

Stetoskop

 

[belja91]

Grozdasta mola (Hidatidna mola)

Grozdasta mola (Hidatidna mola)

Grozdasta mola je poremećena trudnoća koju karakteriše degeneracija čupica i njihovo pretvaranje u mehuriće poređane u obliku grozda ispunjene tečnošću. Parcijalna degeneracija malog broja horionskih čupica kod inače normalne posteljice prilično je česta, ali je bez većeg kliničkog značaja. Međutim, prava grozdasta mola je relativno retko oboljenje. Javlja se u oko 0,4% svih trudnoća.

Klinička slika

U tipičnim slučajevima grozdaste mole začetak ugine već u početku trudnoće i čupice se samostalno razvijaju. Međutim, češći su slučajevi parcijalne mole kad nisu sve čupice zahvaćene degenerativnim procesom i kod kojih se začetak može i dalje razvijati. U takvim slučajevima na podu nekada mogu i da se nađu i druge urođene anomalije, pa on tada može da ugine pre termina očekivanog porođaja ili ubrzo po porađaju.

Molarna trudnoća u početku protiče kao normalna bremenitost, pri čemu su ponekad izvesni simptomi jače naglašeni. Pored amenoreje kraćeg ili dužeg trajanja, kod trudnica se često ispoljavaju znaci lošeg podnošenja graviditeta u vidu muke, gađenja, povraćanja, bledila i opšte slabosti. Najvažniji simptomi molarne trudnoće su oskudna produžena krvarenja, zatim krvarenja u vreme kada je žena trebalo da ima menstruaciju, brz rast materice, koji ne odgovara starosti trudnoće, znaci slabosti i iscrpljenosti trudnice i česta pojava ranih graviditetnih toksikoza. Zbog toga je trudnica bleda, malaksala i sa znacima intoksikacije. Ukoliko se molarna trudnoća ne otkrije ili spontano na završi u prvim mesecima graviditeta, kod bolesnice se može razviti klinička slika preeklampsije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, laboratorijskih analiza (povišen horionski gonadotropin), nalaz mehurića mole u izbačenoj krvi, ultrazvuka.

Lečenje

Molarna trudnoća se obično sponatno prekida oko četvrtog meseca trudnoće ili nešto kasnije, pri čemu nastaju obilna krvarenja iz materice. Zato treba hitno intervenisati i pažljivom kiretažom odstraniti sadržaj materice. Takođe se tako interveniše i u slučajevima kada se sa sigurnošću postavi dijagnoza. Nekada se praženjenje materice vrši i vakuum - aspiracijom. U prva tri meseca bolesnicu treba kontrolisati jednom mesečno, posle toga na 3 meseca do godine a na 6 meseci do dve godine. Pravilno lečene žene mogu po isteku 2 godine da ostaju trudne i da rađaju zdravu novorođenčad.

Stetoskop

 

[belja91]

Proširene vene i trudnoća

[h=1]Proširene vene i trudnoća[/h]

Usled pritiska uvećane materice na trbušne vene, prvenstveno na donju šuplju venu i njene glavne ogranke, u odmakloj trudnoći dolazi do izvesne krvne, odnosno venske staze u donjim delovima tela trudnice, a naročito u donjim ekstremitetima. Osim toga usporenoj cirkulaciji u donjim delovima tela i prepunjenosti njihovih krvnih sudova svakako doprinosi i znatno povećan krvni volumen u organizmu trudnice.

[h=2]Klinička slika [/h]
To se ispoljava manjim ili većim hipostatskim otocima, najčešće na nogama, odnosno potkolenicama i stopalima. Donekle, to je razlog što se proširene vene kod trudnica obično javljaju na nogama, i to, prvo i najčešće, na potkolenicama, zatim na butinama, stidnici i vagini. Sem toga, vrlo se često proširuju zapaljenje njihovih zidova i pojavu šuljeva od kojih pate mnoge trudnice.

[h=2] Lečenje [/h]
Ne postoji, osim odmora u horizontalnom položaju i sa podignutim nogama, nikakva naročita niti efikasna terapija proširenih vena u trudnoći.


U vrlo izraženim slučajevima, kod proširenih vena na potkolenicama, preporučuje se nošenje gumenih čarapa ili uvijanje nogu zavojima, pre jutarnjeg ustajanja. Takve trudnice treba da se što više odmaraju ležeći, a što manje da stoje i manje da se kreću.


Trudnice sa proširenim venama na donjim ekstremitetima, u maloj karlici, na spoljnim polnim organima i u vagini teba da se porađaju u bolesničkim porodilištima gde postoje mogućnosti za otklanjanje eventualnih komplikacija, a prvenstveno za zaustavljanje krvarenja iz prekinutih vena.

Kod izrazito proširenih hemoroidnih vena, trudnica treba da vodi računa da ima redovnu i žitku stolicu i da izbegava začinjena jela. Isto tako mora da se stara o održavanju higijene oko anusa. U slučaju zapaljenja hemoroidalnih proširenih vena terapija je kod trudnica ista kao i van graviditeta.

Stetoskop

 

[Golden red]

Hormonski koktel - lek za menopauzu





Kroz period menopauze prolazi svaka žena između 45. i 55. godine života, a osim činjenice da ulaze u neplodan period u životu, u kojem su sklonije osteoporozi i kardiovaskularnim oboljenjima, žene prolaze i kroz neprijatne klimakterične tegobe.

​

​

Istovremeno, muškarci nisu pošteđeni, a promene kroz koje prolazi njihovo telo nazivaju se - andropauza.

Žene u menopauzu ulaze onda kada punih godinu dana izostane menstruacija, a kada menopauza počne, tegobe su raznovrsne: od talasa vrućine, skokova krvnog pritiska, lupanja srca, nervoze, nesanice, smanjenja seksualne želje, do starenja kože i bolova u zglobovima, a za to je odgovoran deficit hormona estrogena.

"Menopauza je proces gubitka funkcije jajnika u smislu sinteze estrogena. To je fiziološki proces koji nastaje obično negde oko 50. godine života i ima svoje posledice. Estrogen ima brojne funkcije, ne samo reproduktivne.

On utiče i na metabolizam koštanog tkiva, lipida u krvi itd. Kao posledica menopauze, žene osećaju tegobe, a povećava se i rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog povećanja koncentaracije masti u krvi i dolazi do ubrzane razgradnje koštanog tkiva, što dovodi do osteroporoze," upozorava dr Milan Petronijević, reumatolog internista na VMA.

Simptomi menopauze mogu da traju od dve do pet godina, a kod onih žena kod kojih su simptomi toliko izraženi da ozbiljno remete normalan život, moguće je uključiti savremenu hormonsku terapiju koja pomaže da se promene lakše prevaziđu.

Kako ublažiti tegobe?

Nosite laganiju odeću
Spavajte u nezagrejanoj prostoriji
Izbegavajte začinjenu hranu, kafu i alkohol
Prestanite da pušite
Redovno se bavite fizičkim aktivnostima

"Prvi simptomi menopauze mogu da se ublaže konstultovanjem s ginekologom koji će preporučiti terapiju kombinovanja estrogena i progesterona, u određenom vremenskom periodu od oko pet godina.

Ovim preparatima je dugo pripisivano to da povećavaju rizik od nekih drugih oboljenja, ali su današnji sintetski preparati napravljeni tako da rizika od nekih drugih bolesti praktično nema," dodaje dr Petronijević.

Za prvih pet godina posle menopauze žena gubi i do 20 odsto koštane mase, što ubrzava gubitak koštane gustine, koja se smanjuje već posle 35. godine života.

Šta su valunzi?

Vrelina se širi od torzoa naviše i zahvata čitavo lice, praćena je ubrzanim pulsom i osećajem uznemirenosti, koji se ponavlja nekoliko puta na dan, bez pravila. Temperatura tela se nekad povisi i za čitavih sedam stepeni, iako taj porast najčešće varira od jednog do četiri stepena Celzijusa. Temperatura se uglavnom snizi za nekoliko minuta, ali kod nekih žena valunzi traju i po pola sata.

Soja pomaže

Italijanski istraživači došli su do zaključka da izoflavoni iz soje mogu da smanje neprijatne simptome menopauze ukoliko se uzimaju duži period. U istraživanju je učestvovalo 3.000 žena, a šest nedelja kasnije, nakon svakodnevnog konzumiranja soje, zabeleženo je smanjenje valunga za čak 41 odsto.

Promene na koži

Posledice menopauze se ne osećaju samo unutar organizma već i na koži lica i tela, koja naglo gubi svoj tonus. Bore se pojačavaju i nestaje svežina tena, pa je koži lica i tela potrebna posebna pažnja i nega za zrelu kožu.




Izvor: topvita.info

 

[belja91]

Ciste žutog tela (Luteinske ciste)

[h=1]Ciste žutog tela (Luteinske ciste)
[/h]

Ciste su patološke promene, obavijene kapsulom, ispunjene tečnošću ili polučvrstim sadržajem, a nalaze se u jajniku ili na njemu. Luteinske ciste nastaju uvećanjem žutog tela i njegovim ispunjavanjem tečnošću. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze uili teke interne.

[h=2]Uzrok nastanka [/h]
Luteinska cista je funkcionalna cista žutog tela koje nastaje tek nakon oslobađanja jajašceta iz folikula tokom ovulacije.


[h=2] Klinička slika [/h] Luteinske ciste se nalaze najčešće obostrano, pre svega kod mole hidatidoze. Često nema nikakvih simptoma ali kao i kod drugih cisti i ovde se mogu javiti promene normalnog menstrualnog ciklusa, bol tokom ili nakon seksualnog odnosa, osećaj punoće i oticanja u donjem delu trbuha, promene u mokrenju ili pražnjenju creva.



Usled nepravovremenog lečenja može doći do sledećih komplikacija: prsnuće ciste, uvrnuće peteljke ciste i prsnuće, suženje porođajnog kanala. Ukoliko dođe do prsnuća, javlja se jak bol u donjem delu trbuha, slabost, mučnina i povraćanje.




[h=2] Lečenje [/h] U većini slučajeva ciste se spontano povlače i zahtevaju samo ultrazvučno praćenje i kontrolu. Koriste se hormonski preparati u smislu gestagenske supstitucije u drugom delu ciklusa kao i kontraceptivne pilule koje mogu zaustaviti rast i pojavu cista.

Stetoskop

 

[belja91]

Cistokela i uretrokela

Cistokela i uretrokela

Spuštanje prednjeg zida vagine je retko kada izolovana pojava već je uglavnom praćena spuštanjem i uretre ili mokraćne bešike što dovodi do stvaranja uretrokele i cistokele.

Uzrok nastanka

Etiološki činioci koji dovode do spada prednjeg, zadnjeg ili oba zida vagine, najčešće su posledica nezbrinutih rascepa posle teških, produženih, komplikovanih porođaja praćenih raznim akušerskim intervencijama - forcepsom, vakuum ekstraktorom, perforacijom, dekapitacijom, okretom i ekstrakcijom ploda. Sve ove intervencije izazivaju manje ili veće rascepe na zidu vagine i mišića na karličnom dnu i stvaraju pogodno tlo za nastanak uretro-, cisto-, rekto-, ili entero-kele.

Veliku ulogu u nastajanju ovih promena i povećani intraabdominalni pritisak koji vrši manji ili veći pritisak na matericu i vaginu pa se one spuštaju prema karličnom izlazu što dovodi do spada.

Klinička slika

Cistokela (cystocoela) i uretrokela (urethrocoela) - slabljenje ili ruptura pubovezikalne cervikalne fascije iz bilo kog razloga manifestuje se spuštanjem prednjeg zida vagine zajedno sa uretrom(uretrokela), vratom ili dnom bešike(cistokela) kroz introitus vagine i izvan njega.

Obično do izražaja dolazi kod napona, kašlja, smeha, ustajanja, kada se i registruje ispupčenje ispod izlaznog otvora mokraćnog kanala i izmedju malih i velikih usana. Sluzokoža cistokele je obično tvrda, dosta zadebljele, hiperemična (zbog česte lokalne infekcije).

Od simptoma treba pomenuti - izraženi simptomi vulvitisa, kolpitisa, belo pranje, čest nagon na mokrenje, pečenje pri mokrenju i nevoljno ispuštanje mokraće (stress incontinentio).

Iako se najčešće javljaju kod žena koje su rađale mogu se naći i kod nulipara sa kongenitalnim malformacijama ili slabog endopelvičnog vezivnog tkiva i muskulature poda karlice.

Dijagnoza

Dijagnoza spada prednjeg ili zadnjeg zida se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i izvršenog kliničkog pregleda.

U anamnezi je potrebno obratiti posebnu pažnju na opstetričku traumu (broj porođaja, težina dece, intervali između porođaja, intervencije, povrede), pojavu menopauze, pridruženu patologiju susednih organa, kao i na vreme pojave simptoma i promena, evoluciju, intenzitet i dosadašnje lečenje. U kliničkom pogledu,sem običnog ginekološkog pregleda (na ginekološkom stolu) koristimo i pregled u stojećem stavu. Ovaj pregled treba izvesti u mirovanju, zadršci (kontrakcija mišica karličnog dna) i naponu.

Da bi se prikazali pojedini elementi spada i ispada korisno je izvršiti i test ekarterima,uz njihovo prislanjanje na prednji i zadnji zid vagine, kao i povlačenje grlića materice dvozubim kleštima.

Lečenje

Terapija spada prednjeg ili zadnjeg zida vagine zavisi od prisutnih subjektivnih tegoba ali i od toga da li je žena završila svoju reproduktivnu funkciju ili želi i dalje da rađa. Terapija može biti neoperativna i operativna. Neoperativna podrazumeva korišćenje pesara, izvođenje Kegelovih vežbi koje ojačavaju muskulaturu pelvičnog dna. Kod starijih žena korićenje estrogena može poboljšati i tonus i vaskularizaciju ovih struktura.

Hirurška terapija se izvodi u cilju restitucije spuštene vaginalne sluzokože, podizanja bešike kao i parauretralnog vezivnog tkiva. Najčešće se terapija sprovodi iz zdravstvenih, higijenskih ali i estetskih razloga i to kao prednja ili zadnja plastika vagine (colporaphia anterior et posterior). Važno je bolesnici naglasiti da postoperativno treba da izbegava dizanje teških stvari,naprezanje i dugo stajanje naredna tri meseca.

Stetoskop

 

[Golden red]

Šta kada su seksualni odnosi bolni?





Čak petina žena u jednom trenutku svog života iskusi dispareuniju – bolan seksualni odnos. Nažalost, relativno retko će potražiti pomoć lekara ili stručne informacije, naročito u sredinama poput naše.

Žena tokom seksa najčešće oseća bol ukoliko ne postoji dovoljno vaginalne lubrikacije. Ipak, bol može biti i uzrok suvoće vagine, a ne samo posledica.

Razlog za to je, pre svega, nedovoljna informisanost, a zatim i neprijatnost koju ovakav problem sam po sebi izaziva. Međutim, bolni seksualni odnosi mogu imati širok spektar potencijalnih uzročnika, od emotivnih do nekih ozbiljnih bolesti, i to nije problem kojeg treba zanemarivati.

Pojava bolnog seksualnog odnosa različitih uzroka naziva se dispareunija (dyspareunia). Iako i muškarci mogu imati bolan seksualni odnos, ovaj termin vezuje se gotovo isključivo za žene. Njime se opisuje ponavljani ili stalni genitalni bol, koji se javlja pre, tokom ili posle seksualnog odnosa.

Bol može biti posledica različitih telesnih, ali i psiholoških smetnji. Sa svoje strane, on postaje uzrok emotivnih problema i narušavanja odnosa u ljubavnoj vezi. Stoga je izuzetno važno razumeti problem i na pravi način, pravovremeno i bez odlaganja ili straha, pristupiti njegovom otklanjanju. Same žene neretko imaju uverenje da se suvoća vagine i bol javljaju zbog njihove nesigurnosti, straha ili drugih emotivnih smetnji, a često im i partneri, direktno ili posredno, nameću takvu tezu. U svakom slučaju, nema ništa lošeg u tome da probate sa opuštanjem, maštanjem, igrama, dužom predigrom i, posebno, kvalitetnim lubrikantima na bazi vode. Ukoliko ovakvi saveti ne pomognu, najbolje je ipak da potražite pomoć lekara.

Kada se javiti lekaru?

Naime, iako često i ne zahteva lekarsku intervenciju, treba znati da bolan seksualni odnos može da ima uzrok u nekim ozbiljnim oboljenjima. Zato se tretman dispareunije inicijalno orijentiše na fiziološke uzroke, a tek kada se oni potpuno isključe, pristupa se emotivno-psihološkoj komponenti problema.

Svom ginekologu se obavezno javite ukoliko se bol iznenada javi i ponavlja u dužem vremenskom periodu, a posebno ako je praćen i drugim simptomima, kakvi su bolan menstrualni ciklus, pojačano ili produženo krvarenje tokom ciklusa, pojačan vaginalni sekret, bolno i učestalo mokrenje, bol prilikom praženjenja creva itd.

Odlazak kod lekara zbog dispareunije nije posebno neprijatan ni bolan, tačnije, može se reći da se u prvom trenutku ne razlikuje od standardnog ginekološkog pregleda. Lekar će najpre utvrditi da li je vaginalni bol površinski ili dubinski, te utvrditi da li se javlja uvek ili samo u određenim situacijama (uslovima). U zavisnosti od nalaza, neretko će biti potrebno kao uzrok bola prvo isključiti vaginalne infekcije.

Tek kada se isključe svi fiziološki uzroci bolnih seksualnih odnosa, potražite savet psihologa. Emotivne i psihološke smetnje koje dovode do poremećaja seksualnih odnosa, pa i bola, mogu biti različitih uzroka i nezahvalno je davati provizorne savete. Ipak, možemo reći da su često posledica nesigurnosti, faktičke nespremnosti na seksualni čin, pogotovo kod mladih žena, zatim straha, osećaja krivice ili griže savesti, nezadovoljstva svojim telesnim izgledom, kao i loših prethodnih iskustava u seksualnim odnosima.

Dispareunija nakon trudnoće i u menopauzi

Neki od uzroka dispareunije mogu biti i povrede (traume) nastale prilikom porođaja, a neretko se javlja i tokom menopauze, kada vagina može da izgubi normalni stepen prirodne lubrikacije. U slučaju bolnog seksa nakon trudnoće, treba da znate da je posle porođaja preporučjivo sačekati najmanje šest nedelja pre nego što pokušate seksualni odnos. Isti savet važi i nakon većih hirurških intervencija u predelu stomaka.

Pritom, strpljenje i nežnost partnera su imperativ, pa mu to otvoreno stavite do znanja. Ako je vagina isuviše suva usled menopauze, najbolje je da se obratite svom ginekologu, koji vam može prepisati odgovarajuću terapiju u vidu lekova ili estrogenskih krema.

Šta sve može izazvati bolne seksualne odnose?

​

​

Osim infekcija i polno prenosivih bolesti, koje su tema za sebe, neki od najčešćih uzroka bolnih seksualnih odnosa mogu biti:

Vaginismus
Jedan od češćih uzroka vaginalnog bola, koji sejavlja se zbog spazma vaginalnih mišića (neželjenog grčenja, kontrakcija), i to obično kod inicijalne penetracije. Uglavnom je posledica straha i nepripremljenosti, tačnije nespremnosti na seksualni odnos. Zbog toga je znatno češći kod mladih i neiskusnih žena.

Problemi sa grlićem materice
Tokom seksualnog odnosa, penis u maksimalnoj penetraciji može može doći do cerviksa (grlića materice). Tako eventualna oboljenja cerviksa, kao što su infekcije ili tumori, mogu da izazovu veoma jak i neprijatan bol.

Benigne tvorevine na materici
Miomi i fibromiomi su relativno česti benigni tumori koji se javljaju na glatkom tkivu materice. Smatra se da svaka peta žena u srednjem ili kasnom reproduktivnom dobu ima ove tumore, ali pošto najčešće ne izazivaju nikakve simptome, uglavnom ostanu neoktriveni. Međutim, u pojedinim slučajevima mogu da narastu toliko da izazivaju izuzetno bolne seksualne odnose, a često i bolnu menstruaciju, pojačano mokrenje i druge simptome.

Problemi sa jajnicima
Ovakvi problemi mogu biti uzrokovani cistama na jajnicima ili upalama.

Endometrioza
Javlja se kada tkivo sluzokože materice (endometrijum), koje je „aktivno“ tokom menstrualnih ciklusa, raste van šupljine materice, gde nema dovoljno prostora, pa se vezuje za okolne strukture (jajnike, jajovod, creva) i pritiska ih. Osim bolnih seksualnih odnosa, endometriozu prate i drugi simptomi, kao što su bolne menstruacije, pojačano krvarenje tokom ciklusa, bol prilikom pražnjenja creva ili mokrenja itd. Ovo oboljenje može izazvati sterilitet i druge ozbiljne posledice.

Kokcigodinija
Nastaje uglavnom usled preloma trtične kosti. Ovakva povreda se relativno često viđa kod žena, a najčešće nastaje kao posledica pada na stražnjicu. Usled preloma, dolazi do povećanja zakrivljenosti ove kosti, pri čemu je njen vrh usmeren ka napred i pritiska debelo crevo i vaginu. Pored bolova koji se javljaju tokom pražnjenja creva, kokcigodinija može izazvati i bolove u toku seksualnog odnosa.



Izvor: Bol.rs

 

[belja91]

Za 12 minuta polip ide napolje

[h=2]Za 12 minuta polip ide napolje[/h]Ginekologija - uklanjanje izraštaja u materici: Izraslina se kleštima vadi pod kontrolom ultrazvuka. Pacijentkinja se otpušta kući svega nekoliko sati od intervencije

Izraslina se kleštima vadi pod kontrolom ultrazvuka

Polipi unutar materice izazivaju obilne i produžene menstruacije, a mogu da budu i uzrok neplodnosti. Zbog toga moraju precizno i bezbedno da se uklone.


Za razliku od drugih polipa koji se javljaju unutar genitalnih organa, a mogu da se uklone i kiretažom, endometrijalni polipi ne bi smeli da se uklanjaju kiretom, „naslepo“. U GAK „Narodni front“ se uspešno koristi metoda ultrazvučno praćene polipektomije.


Prednost ovog zahvata u odnosu na kiretažu je, prema rečima dr Spase Anđelića, načelnika Dnevne bolnice, to što se izvodi u kratkotrajnoj anesteziji, pa se pacijentkinja otpušta kući svega nekoliko sati od intervencije.

- Eksplorativna kiretaža radi se „naslepo“: instrument kojim se ulazi u matericu u velikom broju slučajeva ne može da „zahvati“ izraštaj zbog svoje fibrozne, mekane građe, i on ostaje unutar materice. Zato se u praksi događa da se po nekoliko puta uradi eksplorativna kiretaža, a da se ne postigne odgovarajući efekat.

ČEŠĆE KOD ŽENA U PEDESETIM

Polipi unutar materice se otkrivaju najčešće kod pacijentkinja sa obilnim, produženim i iregularnim krvarenjima (23,8 procenta), a trećina su žene u petoj deceniji života. Kod neplodnih pacijentkinja polipi se javljaju u pet do čak 44 procenta, a kod žena koje nemaju nikakvih simptoma polipi se otkriju u svega jednom procentu. Rizik od maligne alteracije endometrijalnih polipa iznosi manje od jedan odsto i to kod starijih žena, žena u menopauzi i u slučajevima kada je polip veći od 1,5 centimetra.

Polipi u materici teže se dijagnostikuju i nekada se teško razlikuju od hiperplazije sluzokože materice ili od submukoznih mioma, čestih uzročnika spontanih pobačaja i prevremenih porođaja. Zato je za polipe bolje koristiti metodu histeroskopije ili polipektomije, ciljanog uklanjanja pod kontrolom ultrazvuka. Histeroskopom može da se sagleda unutrašnjost materice i da se otkloni polip, ali je polipektomija još preciznija metoda.

- Ovom metodom se polipi ne stružu sa zidova materice, nego se posebnim kleštima obuhvate, uvrnu i pažljivo izvade - objašnjava dr Anđelić. - Ceo zahvat se prati na ekranu.


Polipektomija pod kontrolom ultrazvuka se izvodi u kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji i traje u proseku 12 minuta. Primera radi, za histeroskopiju je potrebno duplo duže vremena da bi se obavila intervencija i u 80 odsto slučajeva je neophodna opšta anestezija.

Večernje Novosti