Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Plodova voda nastaje kao produkt lučenja amniotičkih ćelija (ćelija opni), krvnih sudova majke i lučenja bubrega ploda. Njen sastav čine voda - 98,7% i 1,3% sve ostalo. U plodovoj vodi se nalaze i elementi mekonijuma (sadržaj creva ploda), kao i otpale ćelije kože i sluzokože ploda i gromuljice tzv. sirastog namaza koji obavija plod (verniks). Plodova voda se stalno menja, jer se preko unutrašnje opne neprekidno resorbuje. Istovremeno, aktivnošću ćelija opni ona se i obnavlja, održavajući stalnu količinu i svoju koncentraciju, koja odgovara starosti trudnoće. Najveća količina plodove vode je u 4. mesecu trudnoće i iznosi 1-1,5 litar. Sa napredovanjem trudnoće, ona se smanjuje, da bi u 7. mesecu iznosila pola litra, a pred sam porođaj svega 200 mililitra. U slučaju da je količina plodove vode veća reč je o hidramnionu (polihidramnion).
Uzrok nastanka
Uzroci polihidramniona nisu poznati. Zapaženo je da hronični hidramnion često prati šećernu bolest. Isto tako, relativno često se viđa kod višeplodne trudnoće, a ponekad i kod trudnica koje pate od kasnih graviditetnih toksikoza. Uzroci koji potiču od ploda takođe mogu izazvati pojavu hidramniona. Tu je u pitanju neka od urođenih anomalija u razvoju ploda. Od njih na prvo mesto dolazi anencefalija ili anomalije u digestivnom traktu.
Klinička slika
Hidramnion može da se razvije naglo ili postepeno. U prvom slučaju u pitanju je akutni, a u drugom hronični hidramnion.
Akutni polihidramnion
Ovaj oblik je naročito opasan. On se javlja u ranoj trudnoći, najčešće između četvrtog i petog meseca dok plod još nije sposoban za vanmaterični život. Bolest obično počinje iznenada, bez ikakvog povoda. Trbuh žene se naglo uvećava, materica brzo raste, njen zid je veoma razapet i razvučen, a žena oseća bolove i gušenje zbog pritiska materice na dijafragmu uvećanom plodovom vodom. U takvoj situaciji, zbog istovremenog pritiska dijafragme na sredogruđe, kod mnogih trudnica se javlja i tahikardija. Koža trudnice je suva. Trudnica gubi apetit, malaksava, njeno se stanje rapidno pogoršava. Zbog brzog stvaranja velike količine plodove vode trudnica oseća žeđ i unosi dosta tečnosti. Ali i pored toga , koža i vidljive sluzokože su suve. Trbuh je napet i osetljiv, a strije na koži su jasno izražene. Srčani tonovi ploda ne mogu da se čuju, a delovi tela ploda ne mogu se napipati. Prognoza za plod je loša. Hronični polihidramnion
Znatno češće se sreće. Razvija se postepeno. Simptomi su manje burni, pa se trudnoća nastavlja skoro do kraja. Trbuh je veliki, loptasto okrugao, jasno uzdignut u predelu pupka sa obično dobro izraženim venskim crtežom u napetoj koži potrbušine, a zid materice je istanjen i njegova snaga je oslabljena. Plod je pri palapaciji i uopšte veoma pokretljiv. Pri perkusiji može da se oseti fenomen prenošenja talasa tečnosti. Srčani tonovi ploda su manje jasni i čuju se iz dubine. Pri vaginalnom pregledu grlić materice je podignut naviše. Prognoza po majku kod hroničnog hidramniona obično je povoljna, a po plod je u visokom procentu loša. Kod slabo izraženog hidramniona porođaj protiče bez teškoća. Kod hidramniona većeg stepena u toku porođaja, usled rastegnutog i time oslabljenog materičnog mišića, često mogu nastati primarno slabe kontrakcije materice, pa je porođaj obično produžen.
Lečenje
U takvom stanju neophodno je postepeno ispuštanje plodove vode punkcijom kako bi se izbegla neželjena nagla dekompresija. Potom treba otvoriti plodove ovojke na najnižem delu ovuluma kako bi se retrahovanoj materici omogućilo stalno oticanje plodove vode. Po oticanju plodove vode smanjuju se dimenzije materice i u njenom mišiću javljaju se kontrakcije koje istiskuju plod i ostale delove ovuluma.
Žena sa dijagnostikovanim hidramnionom mora da se porađa u bolnici, gde ima mogućnosti za savremeno vođenje porođaja i ukoliko se ukaže potreba za pružanje efikasne pomoći jer usled velike pokretljivosti ploda u materici, on može zauzeti nepravilan položaj u njoj što zahteva intervenciju.
Spuštanje zadnjeg zida vagine praćeno spadom prednjeg zida rektuma dovodi do stvaranja rektokele.
[h=2]Uzrok nastanka [/h] Etiološki činioci koji dovode do spada prednjeg, zadnjeg ili oba zida vagine, najčešće su posledica nezbrinutih rascepa posle teških, produženih, komplikovanih porođaja praćenih raznim akušerskim intervencijama - forcepsom, vakuum ekstraktorom, perforacijom, dekapitacijom, okretom i ekstrakcijom ploda. Sve ove intervencije izazivaju manje ili veće rascepe na zidu vagine i mišića na karličnom dnu i stvaraju pogodno tlo za nastanak uretro-, cisto-, rekto-, ili entero-kele.
Veliku ulogu u nastajanju ovih promena i povećani intraabdominalni pritisak koji vrši manji ili veći pritisak na matericu i vaginu pa se one spuštaju prema karličnom izlazu što dovodi do spada.
[h=2] Klinička slika [/h] Rektokela se manifestuje u obliku poluloptastog ispupčenja zadnjeg zida vagine udruženog i sa spuštanjem rektuma. Kod rektokele obično postoji vrlo mala niska međica na kojoj je prisutno staro ožiljno tkivo kao posledica nezbrinutih i loše saniranih rascepa posle normalnog a pogotovu posle patološkog porođaja. Kao posledica ovako izmenjenih anatomskih odnosa (vagina i rektum u neposrednoj blizini), infekcije su veoma česte i lako se javljaju.
Od simptoma koji se smatraju pratećom pojavom rektokele su simptomi vulvovaginitisa i endicervicitisa. Takođe se javljaju i promene same vaginalne sluzokože (usled dugotrajnih infekcija, trenja, loše higijene). Bolesnice se mogu žaliti i na opstipaciju ( zatvor) ili osećaj nekompletnog pražnjenja.
[h=2] Dijagnoza [/h] Dijagnoza spada prednjeg ili zadnjeg zida se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i izvršenog kliničkog pregleda.
U anamnezi je potrebno obratiti posebnu pažnju na opstetričku traumu (broj porođaja, težina dece, intervali između porođaja, intervencije, povrede), pojavu menopauze, pridruženu patologiju susednih organa, kao i na vreme pojave simptoma i promena, evoluciju, intenzitet i dosadašnje lečenje. U kliničkom pogledu, sem običnog ginekološkog pregleda (na ginekološkom stolu) koristimo i pregled u stojećem stavu. Ovaj pregled treba izvesti u mirovanju, zadršci (kontrakcija mišica karličnog dna) i naponu.
Da bi se prikazali pojedini elementi spada i ispada korisno je izvršiti i test ekarterima,uz njihovo prislanjanje na prednji i zadnji zid vagine, kao i povlačenje grlića materice dvozubim kleštima.
[h=2] Lečenje [/h] Terapija spada prednjeg ili zadnjeg zida vagine zavisi od prisutnih subjektivnih tegoba ali i od toga da li je žena završila svoju reproduktivnu funkciju ili želi i dalje da rađa. Terapija može biti neoperativna i operativna. Neoperativna podrazumeva korišćenje pesara, izvođenje Kegelovih vežbi koje ojačavaju muskulaturu pelvičnog dna. Kod starijih žena korišćenje estrogena može poboljšati i tonus i vaskularizaciju ovih struktura.
Hirurška terapija se izvodi u cilju restitucije spuštene vaginalne sluzokože, podizanja bešike kao i parauretralnog vezivnog tkiva. Najčešće se terapija sprovodi iz zdravstvenih, higijenskih ali i estetskih razloga i to kao prednja ili zadnja plastika vagine (colporaphia anterior et posterior). Važno je bolesnici naglasiti da postoperativno treba da izbegava dizanje teških stvari, naprezanje i dugo stajanje naredna tri meseca.
[h=1]Dismenoreja [/h]
Dismenoreja označava bolne menstruacije, najčešće normalnog trajanja. Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogađa većinu ženske populacije u bilo kom uzrastu. Smatra se da 50 - 90% žena u jednom periodu menstrualne aktivnosti ima dismenoreje Ove tegobe su najčešće u ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon porođaja polako smanjivale.
[h=2]Uzrok nastanka [/h] U najvećem broju slučajeva pregledom i dodatnim ispitivanjima ne nalazimo organski uzrok dismenoreji i tada govorimo o primarnoj dismenoreji. Dismenoreju onda objašnjavamo funkcionalnim uzrocima - prirodnim procesima koji se odigravaju na kraju menstruacijskog ciklusa u materici, a čiji intenzitet premašuje uobičajeni.
Zbog pada nivoa hormona na završetku ciklusa, dolazi do stezanja krvnih sudova i nedovoljne ishranjenosti endometrijuma. To je praćeno oslobađanjem prekomernih količina prostaglandina tipa F2 alfa, hemijskog medijatora, koji izaziva snažne kontrakcije (grčeve) materice. Primarna dismenoreja se obično javlja u poznom adolescentnom periodu 2-3 godine posle prve menstruacije obično negde oko 20. godine života. Ozbiljnija forma dismenoreje pogađa oko 15% mladih žena. Veruje se da je dismenoreja tipična za ovulatorne cikluse. To su ciklusi u kojima se oslobađa jajna ćelija i u kojima je moguća trudnoća.
Pod pojmom sekundarna dismenoreja podrazumeva se organska bolest kao razlog nastanka bolnih menstruacija. Najčešći organski razlozi su endometrioza, polip materice, miom, suženje vrata materice i njegove malformacije ili priraslice u maloj karlici, strana tela materice i sl.
[h=2] Klinička slika [/h] Najčešće već nekoliko dana uoči same menstruacije, ili na samom početku, mogu se javiti grčeviti bolovi, slični kolikama, u donjem delu stomaka; ponekad su povezani i sa mučninom, migrenom ili nesvesticom. Kod nekih žena su ovi bolovi toliko jaki da ih potpuno onesposobljavaju i primoravaju da ostanu u postelji.
Dismenoreja može biti:
primarna - menstruacije su u početku bezbolne, a zatim postaju bolne. Bol se javlja samo u ovulatornim ciklusima i u vidu grčeva je. Počinje nekoliko sati pre početka krvarenja i nestaje u prvom danu menstruacije, mada nekada može trajati i duže.
sekundarna - menstruacije postaju bolne usled organskog oboljenja genitalnih organa (inflamacija, tumori, oporemećaji statike, endometrioza).
[h=2] Dijagnoza [/h] Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ginekološkog pregleda, ultrazvuka, laparoskopije, laboratorijskih analiza.
[h=2] Lečenje [/h] Kako je uzrok bolova pri dismenoreji pojačano stvaranje prostaglandina lekovi koji koče sintezu ovih materija u organizmu su logičan izbor u lečenju dismenoreje. To su nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji umiruju i bolove i upalu (NSAIL ). Među njih spadaju ibuprofen, diklofenak, naproksen, nimesulid i piroksikam. Svi ovi lekovi su dostupni u našim apotekama pod različitim zaštićenim imenima. Neželjeni efekti ovih lekova se pre svega odnose na oštećenje sluznice organa za varenje.
Ukoliko su bolovi izrazito jaki i ne rešavaju se nesteroidnim antiinflamatornim lekovima primenjuju se sredstva za oralnu kontracepciju ali obavezno uz prethodni pregled i saglasnost ginekologa. Nefarmakološki postupci za ublažavanje dismenoreje su blaga masaža trbuha i topli termofor. U tom momentu prija mirovanje ali je redovna fizička aktivnost između ciklusa korisna jer daje osećaj sigurnostii i dovodi do oslobađanja endorfina koji predstavljaju unutrašnje analgitike tela.
Pojedinim devojkama pomaže akupunktura i neki od fizikalnih tretmana kao TENS (transkutana električna stimulacija). Preporučuje se dijeta sa malo masti i dosta ugljenih hidrata a od koristi su i tablete magnezijuma u dozi 300 mg dnevno, kao i vitamini B kompleksa. Hirurško lečenje koje se sastoji u presecanju živaca materice i/ili male karlice se primenjuje izuzetno retko.
Stručnjaci sa Harvarda i Univerziteta u Torontu došli su do neobičnog saznanja tokom istraživanja koje je uključivalo skoro sto hiljada žena.
Ispitujući gotovo sto hiljada žena, stručnjaci sa Harvarda i Univerziteta u Torontu došli su do neobičnog saznanja. Naime, ispostavilo se da žene koje kao 20-godišnjakinje moraju da nose velike brushaltere, odnosno one sa bujnim grudima, imaju čak tri puta veći rizik da obole od dijabetesa tipa 2.
Devojke sa većim poprsjem su u kasnijem dobu izložene većem riziku od dijabetesa.
"Pubertet je doba života koje karakteriše povećana insulinska rezistencija, stanje u kojem telo ne apsorbuje glukozu kako bi trebalo, pa tako uzrokuje visoke nivoe šećera u krvi, što je predvorje dijabetesa tipa 2", rekao je Džoel Rej, ističući da je od presudne važnosti kako se grudi razvijaju tokom adolescencije.
Kod zdravih tinejdžerki taj visok nivo šećera u krvi nestaje. Međutim, devojke sa većim poprsjem su u kasnijem životnom dobu izložene većem riziku od dijabetesa, prenose Novosti.
Šta vam može pomoći u olakšavanju menstrualnih tegoba
Hormonske promene koje se u ženskom telu odvijaju tokom mesečnog ciklusa, glavni su krivac za PMS i menstrualne tegobe.Evo kako možete sebi da pomognete.
Predmenstrualni sindrom (PMS)
Bolovi u leđima, napetost u grudima, glavobolja, zatvor, proliv, nervoza, samo su neki od fizičkih i emocionalnih predmenstrualnih (PMS) simpotma koji muče žene. Iako je tačan uzrok PMS-a nepoznat, čini se da povezan sa promenom nivoa hormona. Tokom druge polovine menstrualnog ciklusa nivo progesterona u telu se povišava. Tada, otprilike 7 dana pre početka menstruacije nivo progesterona i estrogena pada. PMS utiče na otprilike 75% svih žena u menstrualnom razdoblju u neko vreme i pojavljuje se od 2 do 14 dana prie početka menstruacije.
Šta vam može pomoći?
Ulje noćurka vam može pomoći kod PMS-a. U njemu se nalazi gama-linolenska kiselina (GLA), nezasićena esencijalna masna kiselina, koja često nedostaje ženama koje pate od PMS-a. Telo konvertuje GLA u prostaglandin, koji se ponašaju kao hormoni i regulišu određene telesne funkcije. U Evropi, ulje noćurka se često koristi za lečenje nadutosti i napetosti u grudima, povezanim sa PMS-om. Uzmite do dve kašičice ulja noćurka dnevno sa hranom.
Vitamini B grupe, naročito B6, prema britanskim istraživanjima olakšava mnoge simptome povezane sa PMS-om. Kod ovih tegoba može da pomogne kalcijum i magnezijum. Nedavna istraživanja su pokazala da su žene koje su uzimale 1.200 miligrama kalcijuma dnevno minimalno 3 meseca imale ublažene simptome PMS-a. Kalcijum i magnezijum se moraju uzimati u razmeri 2:1 kako bi se postigla maksimalna efikasnost. Potražite dodatak koji ima 1000 do 1200 miligrama kalcijuma i 500 do 600 miligrama magnezijuma.
GRČEVI
Mnoge žene osećaju grčeve u stomaku tokom prvih dana menstruacije. Njih uzrokuje prostaglandin, hemikalija koja podstiče glatke mišiće materice na kontrakciju. Ove nesvesne kontrakcije mogu biti ili tupe ili oštre i intenzivne. Dobra vest je da grčevi obično starenjem slabe i traju kraće.
Šta vam može pomoći? Čaj od đumbira. Ovaj lekoviti koren ima sastojke koji deluju kao tonik na mišiće probavnog sistema, neutralizuju želudačanu kiselinu, stimuliše lučenje probavnih sokova, umanjuje bol i grčeve.
Pepermint je hvaljen zbog, između ostalog, svojstva da ublažava grčeve i nadutost. Takođe je blagi stimulant i osvežava, što ćete često i videti na nalepnicama čaja. Napravite čaj od sušenog lišća peperminta. Osim čaja, možete ga naći i u kapsulama, koje možete kupiti u biljnim apotekama. Pre upotrebe pažljivo pročitajte uputstva. Ako patite od gorušice, nemojte koristiti pepermint, jer opušta sfinkter između ezofagusa i želuca i može poterati kiselinu prema gore.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]
Čaj od lišća maline žene koriste već godinama kako bi ublažile menstrualne grčeve. Naučici veruju da piknogenol iz biljke pomože pri smirenju kontrakcija mišića materice. Čaj od lišća maline je tradicionalan lek za neugodnosti povezane sa trećim tromesečjem trudnoće i pomaže u pripremanju materice za porođaj. Čaj pripremite od suvog ili svežeg lišća maline, koje ostavite da se odstoji bar 10 minuta.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Trudnoća je razdoblje koje veoma pogoduje razvitku infekcije: tokom trudnoće deprimirana je funkcija T limfocita i često promenjena biološka flora u porođajnom kanalu. Infekcija može nastupiti tokom trudnoće, za vreme porođaja ili nakon porođaja.
Putevi nastanka infekcije su kontinuirani i diskontinuirani put širenja infekcije. Infekcije u trudnoći imaju specifično značenje baziarno na činjenici da se radi ne samo o infekciji majke, već i o infekciji deteta, što može ostaviti kasne i trajne posledice.
[h=2]Uzročnici[/h]
Uzročnici infekcija su kao i izvan trudnoće virusi, bakterije i treponeme, odnosno protozoe. Što se više bliži termin porođaja veća je uloga bakterijskih infekcija, dok tokom trudnoće težinu imaju virusne infekcije (rubeola, varicella, citomegalovirus, parvo B19 virus). Težina, trajanje i ishod infekcije zavise od broja i virulencije klica, imunobioloških svojstava odnosno otpornosti trudnice, puteva širenja infekcije, kao i gestacijskog doba.
Kontinuirani put označava direktno širenje infekcije bilo ushodnim (ascendentim) putem iz vagine ili nishodnim (descendentnim) putem iz jajovoda. Diskontinuirani put označava širenje infekcije putem krvi (hematogeni put) ili putem limfe (limfogeni put).
Najznačajnije infekcije u trudnoći obuhvaćene su skraćenicom T O R C H. Pri tome je T skraćenica za toksoplazmu, O za "other" i obuhvata hepatitis B, mumps i treponemu, R za rubeolu, C za citomegalovirus i H za herpes simplex virus.
[h=2] Klinička slika [/h] Simptomi ovih infekcija kreću se od neprimetnih do blagih: blaga slabost, neznatno povišena temperatura, otečeni limfni čvorovi ili kožni osip, dok su fetalna oštećenja često tako velika da dolazi do karakterističnih sindroma. Neke od ovih infekcija su tipične embriopatije, a neke tipične fetopatije. Kao i kod većine drugih oboljenja u trudnoći, i ovde je antenatalna zaštita od neobične vrednosti.
Toksoplazmoza u trudnoći predstavlja poseban problem, jer je infekcija intrauterina (infekcija ploda u materici), a kod trudnice nema uočljivih simptoma bolesti. Toksoplazmoza je infekcija koju prenose životinje, najčešće mačke, a njeni uzročnici, Toxoplasma gondii, mogu se naći u izmetu mačke, sirovom mesu i nepasterizovanom kozjem mleku, kao i u ostacima zemlje na neopranom voću i povrću. Interesantno je da se infekcija teže prenosi na plod u ranijem stadijumu trudnoće (do 3. meseca u 15 - 17%, u 2. trimestru - do 25%, a u poslednjem trimestru - čak u 65 - 90% slučajeva).
Infekcija ploda u prvom tromesečju trudnoće se završava spontanim pobačajem. Smatra se da do njega dolazi usled akutne infekcije, što omogućava da na razvoj ploda utiču sve posledice infekcije.
U poodmakloj trudnoći dolazi do infekcije posteljice koja postaje dalji izvor infekcije za plod. Usled toga mogu da se jave kongenitalne anomalije (zastoj u rastu ploda, prevremeni porođaj, čak i mrtvorođenost).
Urinarne infekcije su relativno česte u trudnoći i manifestuju se učestalim mokrenjem, pečenjem pri mokrenju, bolom u predelu bubrega, pa čak i pojavom krvi u urinu, uz temperaturu. Buduće mame su izložene i infekciji mokraćnih puteva zbog pojačanog delovanja progresterona koji izaziva opuštanje glatkih mišića bešike. Usled toga dolazi do zadržavanja mokraće i razmnožavanje bakterija koje izazivaju infekciju. Ukoliko ima simptoma, potrebno je da se uradi pregled mokraće da bi se videlo da li ima bakterija i koje su, nakon čega će se dati odgovarajući antibiotici.
Teške urinarne infekcije mogu da dovedu do pokretanja drugih komplikacija, poput prevremenih kontrakcija i sledstvenog pobačaja ili prevremenog porođaja, te je važno da se leče. Potrebno je da se unosi što više tečnosti, nezaslađene i negazirane, a kao vrlo dobar se pokazao i uvin čaj.
[h=2]Dijagnoza[/h]
Za većinu navedenih infekcija postoje specifični testovi u krvi, iz kojih se može saznati je li je trudnica ranije bolovala od te bolesti i da li ima zaštitna antitela koja štite bebu u trudnoći. Ultrazvučno praćenje i traganje za mogućim simptomima, uz amniocentezu po potrebi može razjasniti pitanje je li inficirana i beba.
Dijagnoza toksoplazmoze u trudnoći je relativno teška jer kod buduće majke nema izraženih simptoma bolesti. Osnovna laboratorijska analiza krvi može da ukaže na postojanje infekcije ukoliko je povišen broj leukocita (belih krvnih zrnaca), limfocita, monocita i eozinofila, a broj trombocita smanjen. Međutim, ovakav nalaz nije siguran znak toksoplazmoze jer sličnu laboratorijsku sliku mogu da daju i mnoge druge infekcije. Tek primenom Sabin - Feldmanovog testa kojim se ispituju antitela (imunoglobulini), može da se potvrdi (ili negira) prisustvo Toksoplazme Gondi. Definitivna dijagnostika toksoplazmoze se može postaviti tek posle porođaja i to izolacijom parazita Toksoplazma Gondi iz ćelijske kulture posteljice.
[h=2]Lečenje[/h]
Kod nekih od ovih infekcija primenjuje se specifična terapija kao što je primena spiramycina kod toksoplazmoze ili intrauterina transfuzija krvi kod parvo B19 infekcije, dok kod drugih infekcija ne postoji mogućnost lečenja. Bilo koja infekcija u trudnoći je nepotrebna i svakako ih treba izbegavati. Trudnoća takođe nije vreme u kome se insistira na obaveznoj vakcinaciji trudnica.
Osećaj tuge, besa, nezadovoljstva, neopisive sreće bez razloga ili ludosti je sasvim normalan. Razlog je jednostavan, vaše telo, baš kao i emocije se menjaju kroz 28 dana. Evo kako to izgleda.
Početak menstrualnog ciklusa je obeležen menstrualnim krvarenjem koje može trajati od 2 do 7 dana.
Menstrualni ciklus kod žena traje prosečno 28 dana, sa normalnim rasponom od 21 do 30 dana i hormonski je regulisan. Početak menstrualnog ciklusa je obeležen menstrualnim krvarenjem koje može trajati od 2 do 7 dana. A, sam ciklus podeljen je u tri osnovne faze: folikularna, ovulaciona i luteinska.
- Ovim fazama ako tako možemo da kažemo upravljaju dva hormona. To su LH- luteinizirajući hormon i FSh- folikularno simulizirajući hormon. Oba su hormoni hipofize koji direktno utiču na lučenje hormona jajnika estrogena i progesterona i ciklično se smenjuju. Jednostavnije rečeno hormoni hipofize utiču na jajnike, a hormoni jajnika na endometrijum materice, pa se te faze u mesečnim ciklusima smenjuju - objašanjava dr sci Slavica Vasiljević, ginekolog orddinacije “Merida”.
FOLIKULARNA FAZA
Usled dejstva hormona hipofize koji deluju na jajnik počinje da se stvara folukul koji će ići u ovulaciju. Žene se jako dobro osećaju jer je prošla menstruacija i ide se ka ovulaciji. Ten, koža, kosa, sve je kako treba. U ovoj fazi jedan od jajnika se priprema da oslobodi jajnu ćelija u vreme ovulacije. Mozak snažno luči endorfin i serotnoin pa su žene potpuno srećne i samo se smeju. Nema gladi i nervoze, samo vedrina.
OVULATORNA FAZA
Ovulaciju karakteriše nagli skok LH, čije su vrednosti desetostruke u odnosu na vrednosti pre ove faze. Nakon tog brzog skoka nivoa vrednosti u krvi, dolazi i do naglog pada u toku od 7-24h, i u tom periodu sledi otpuštanje jajne ćelije iz jajnika - dolazi do ovulacije. Što se tiče FSH postoji takođe jedan lak skok u ovoj fazi, ali te vrednosti su znatno niže, oko 3 puta u odnosu na prethodne vrednosti.
Značajno je da u toku skoka FSH i LH njihovo lučenje nije ravnomerno, već ima pulsirajući karakter, s tim što im se vrednosti menjaju na 90 min, odnosno svakih 90 min se događaju skokovi, odnosno pulsevi. Samo izbacivanje jajne ćelije iz jajnika je omogućeno prskanjem meška (folikula), što je uslovljeno naglim povećanjem hormonske supstance koja se naziva prostaglandin, i koja učestvuje u samom procesu prskanja meška. Nivo prostaglandina posle ovulacije naglo pada.
U ovoj fazi žene su često nervozne, ratoborne, osećaju ponekad bol, pa misle da imaju upalu jajnika, a neke ovulacije mogu biti praćene i blagim krvarenjem. Izražena je želja za seksualnim odnosom. Ako vam je ova faza bolna popite neki antireumatik, vežbajte i pojedite kockicu crne čokolade.
LUTEINSKA FAZA
Ovu fazu, koja nastaje posle ovulacije, označava formiranje žutog tela (corpus luteum). Naime, odmah nakon ovulacije-izbacivanja jajne ćelije iz meška, dolazi do nakupljanja žutog pigmenta-luteina. Razvoj žutog tela je relativno brz i traje oko 7 dana i praćen je povećanjem nivoa progesterona ali i estrogena u krvi. Posle tog maksimuma ukoliko ne dođe do oplođenja, trudnoće, njihove koncentracije počinju da opadaju. Sa svoje strane, sekrecija FSH i LH iz hipofize u ovom periodu se održava na relativno niskom nivou. Osnovno stimulišući hormon u lutealnoj fazi je LH, a osnovni glavni produkt te stimulacije je progesteron. Progesteron kod žena koje nisu trudne potiče najviše iz jajnika, a vrlo malim delom se stvara u kori nadbubrežnih žlezda, ali se praktično uzevši može reći da se on uglavnom stvara u žutom telu, koje će vrlo brzo degenerisati u slučaju da ne dođe do trudnoće. Međutim, ukoliko do nje ipak dođe, posteljica će svojim hormonima održati funkciju žutog tela, još jedan izvestan period vremena. Paralelni pad progesterona i estrogena u krvnoj cirkulaciji dovešće do krvarenja i odlubljivanja sluzokože materice, odnosno do menstruacije.
Pošto ima dosta pregosterona jako je izražena potreba za hranom, naročito slatkišima, tu su i nadutost, razdražljivost, preosetljivost, zadržavanje tečnosti, briga...
U ovom periodu jedite više vlaknaste hrane, povrće, voće, kockicu crne čokolade. Šumeći magnezijum sa B vitaminom takođe moće da pomogne kao i fizička rekreacija. Ko pati od nesanice neka popije čaj od kamilice ili matičnjaka sa kašičicom meda.
Nova studija pruža ubedljive dokaze da kombinovana oralna kontraceptivna pilula pomaže u lečenju bolnih menstruacija.
Velika Skandinavska studija koja je trajala 30 godina, konačno je pružila ubedljiv dokaz da kombinovana oralna kontraceptivna pilula pomaže u otklanjanju simptoma bolne menstruacije tj. dismenoreje. Ovo istraživanje je objavljeno online u vodećem evropskom časopisu o reproduktivnoj medicini Human Reproduction. Prethodna istraživanja o uticaju kombinovanih oralnih kontraceptiva na dismenoreju nisu pružala dovoljno jake dokaze u njihovu korist. Međutim, doktorka Ingela Lindth i njene kolege sa Instituta za kliničke nauke Geteborškog univerziteta u Švedskoj, pokazali su da žene koje koriste kombinovane oralne kontraceptive osećaju bol znatno manjeg intenziteta od onih žena koje ih ne koriste. Mlade žene su podložnije dismenoreji od starijih, pa je ovo istraživanje pokazalo i da tokom godina simptomi popuštaju, ali da je efekat pilule nezavistan od samog efekta koje godine nose sa sobom te da je efekat same pilule jači. Istraživači su ispitivali tri grupe žena koje su napunile 19 godina tokom 1981, 1991, i 2001 godine. Svaka grupa sastojala se iz 400 do 520 žena koje su pružile informacije o svojoj visini, težini, reproduktivnoj istoriji, menstrualnom ciklusu i bolovima tokom menstruacije te da li koriste kontracepciju. 5 godina kasnije svaka grupa je ponovo ispitivana, što je omogućilo da svaka žena bude sama sebi kontrola te da se uporedi uticaj koji nose godine na ublažavanje simptoma dismenoreje i uticaj koji imaju kombinovani oralni kontraceptivi.
Bol i ostali simptomi mereni su na dve različite skale: VMS (verbalni multidimenzionalni skoring sistem), koji gradira bol od nepostojećeg, preko blagog i umerenog do veoma izraženog, a uz to uzima u obzir uticaj bola na obavljanje svakodnevnih aktivnosti te da li je bilo potrebe za uzimanjem lekova za bolove; i VAS (vizualna analogna skala), gde žena gradira bol na 10cm dugačkoj liniji koja počinje sa „bez bola“ a završava se sa „nepodnošljiv bol“.
Rezultati istraživanja pokazuju da upotreba kombinovanih oralnih kontraceptivnih pilula smanjuje simptome dismenoreje za 0.3 jedinice na VMS skali što odgovara promeni od izraženog bola ka umerenom bolu, dakale pomeranje bola za jedan stepnik niže, kao i bolji učinak u svakodnevnim aktivnostima i smanjenu potrebu za analgetivcima. Na VAS skali dobijeno je smanjenje od 9 milimetara na skali bola. Kad su analizirani podaci kod žena koje nisu koristile pilule već je praćen sam efekat koji godine imaju na smanjenje simptoma dismenoreje, primećeno je da je efekat manji tj. dobijeno je smanjenje simptoma za 0.1 jedinicu na VMS skali kao i smanjenje od 5 milimetara na VAS skali. Takođe primećen je i povoljan uticaj porođaja na smanjenje simptoma dismenoreje, ali kako je mali broj ispitanica rodilo u periodu od 19 do 24 godine ovaj efekat nije mogao biti ispitan do kraja.
Primećeno je i da devojke koje pripadaju najmlađoj grupi ispitanica imaju izraženije simptome dismenoreje. Zašto je to tako nije najjasnije, možda zbog promene u kontraceptivnim sredstvima koje su koristile ili pak zbog drugačijeg pridavanja značaja samom bolu kod najmlađih devojaka i njihovom spremnošću da se žale na bol.
Dismenoreja je vrlo česta u populaciji mladih žena i procenjuje se da čak od 50% do 75% njih pati od različitog stepena bolnih menstruacija. Ona može imati vrlo štetan efekat na život mladih žena uzrokujući izostanke iz škole i sa posla kao i značajno smanjenje dnevnih aktivnosti tokom nekolko dana u mesecu, tako da je efikasno lečenje simptoma vrlo bitno sa stanovišta žene i društva u kome ona egzistira.
Endometrioza Endometrioza je poremećaj koji predstavlja prisustvo tkiva sluzokože materice (endometrijuma) van šupljine materice. Ovakvo tkivo se ponaša isto kao i tkivo koje je lokalizovano u materici, tj. u svakom ciklusu raste, buja i krvari. Dok endometrijum koji je u šupljini materice može slobodno da raste i razvija se, na drugim mestima vrši pritisak na okolne strukture, pa izaziva kako kratkoročne tako i dugoročne poremećaje ( sterilitet).
Uzrok nastanka
Postoji više teorija o nastanku endometrioze. Jedna od njih pretpostavlja promenu normalnih ćelija potrbušnice u ćelije endometrijuma. Druga teorija pretpostavlja izlazak krvi i ćelija endometrijuma kroz jajovode tokom menstruacije te njihovo nasađivanje po trbušnoj šupljini. Kako postoje poremećaji imunološkog sistema u žena koje boluju od endometrioze, postavljena je i autoimuna teorija - teorija po kojoj bolest nastaje kao reakcija imunoloških ćelija protiv vlastitog organizma. Nasledni faktori su takođe važni jer u krvnih ćelija postoji veća verovatnost obolevanja.
Klinička slika
Od simptoma karakteristični su jaki bolovi pri menstruaciji, koji se mogu pojačavati do nepodnošljivosti, zatim jače ili slabije bolove u donjem delu trbuha izvan menstruacije, jaka menstrualna krvarenja i jaki bolovi u zadnjem vaginalnom svodu pri polnim odnosima i pražnjenju creva. Endometrioza postoji samo u doba polne zrelosti. Ona nikada ne postoji pre puberteta i uvek se svršava u klimakterijumu. Uzrok je u oba slučaja nedostatak ovarijalnih hormona (ekstradiol).
U doba polne zrelosti nalazi se u oko 25 do 50 posto žena gde je endometrioza urasla, zapušila i tube i uzrokovala prirodnu neplodnost.
Endometrioza u mokraćnoj bešici upućuje nas kod polakizurie (česti pozivi na mokrenje), koji nastaju tri do sedam dana posle menstruacije i koji se održavaju skoro do pred kraj menstruacije. Cistoskopijom se razrešava ova dijagnoza (plavkasto - crvena žarišta u bešici). Tegobe od endometrioze za vreme trudnoće skoro uvek iščezavaju i duže vreme posle toga više ne nastaju.
Dijagnoza
Veća žarišta endometrioze i cista mogu da se vide ultrazvukom, a manje promene otkrivaju se laparoskopskom metodom.
Lečenje
Endometrioza se leči ili hirurškim putem ili lekovima. Počinje se primenom analgetika kao što je ibuprofen ili naprosyn, koji se propisuju s obzirom na prisutne simptome, bez konačne dijagnoze. Kod blažih tegoba često je efikasna hormonska terapija. Pošto endometriozu u mnogim slučajevima podstiče višak estrogena, koji obnavljaju sluznicu, lekari često prepisuju gestogene. Gestogeni degradiraju ćelije sluznice materice, atrofiraju ih. Najzad svo tkivo propada. Od lekova iz ove grupe su primolutnor i orgametril. Ovo lečenje kod težih oblika endometrioze može potrajati i pola godine. Kod određenih slučajeva endometrioze terapija je isključivo operativna.
Rak grlića materice jedno je od najčešćih malignih oboljenja budući da godišnje u Evropi od njega oboli oko 60.000, a umre oko 30.000 žena. Sa 1.500 novoobolelih godišnje Srbija drži neslavni evropski rekord. Ova statistika ne bi bila tako crna da žene redovnije idu na ginekološke preglede jer se rak grlića lako otkriva i veoma uspešno leči.
Do stvaranja kancera, objašnjava prof. dr Vesna Kesić, ginekolog-onkolog na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, nastaje zbog promena na ćelijama grlića materice i njihovog nekontrolisanog umnožavanja. U većini slučajeva raku grlića prethode predmaligne promene, tzv. prekanceroze, koje mogu spontano da se povuku, ali i da se razviju u rak. Proces stvaranja karcinoma traje dugo, pa nekad od faze prekanceroze do razvoja raka prođe i po 10 godina.
Kod lekara jednom godišnje
– Kako ovaj proces traje dugo, a grlić je dostupan, pa se vidi i golim okom, velike su šanse da se promene koje prethode raku i koje su izlečive otkriju na pregledu. Upravo zato je važno da žene idu na preventivne preglede barem jednom godišnje, a prvi se preporučuje odmah nakon stupanja u seksualne odnose – kaže dr Kesić i navodi da kod nas tek svaka peta ili šesta žena redovno posećuje ginekologa.
Osim redovnih pregleda, za prevenciju je veoma važan i zdrav život, što podrazumeva što kasnije stupanje u seksualne odnose, korišćenje zaštite i nepromiskuitetnost. Izbegavanje alkohola i cigareta se podrazumeva.
Vakcina nije dovoljna
Kada je reč o vakcinama kao mogućoj zaštiti od infekcije humanim papiloma virusima, dr Kesić navodi da su do sada registrovane samo vakcine koje štite od nekih tipova HP virusa. Od tih profilaktičkih vakcina maksimalnu korist imaju samo osobe koje nisu mogle da dođu u kontakt s virusom, odnosno osobe koje nisu stupale u seksualne odnose. Vakcina štiti i devojke do 26 godina starosti koje su seksualno aktivne, ali u znatno manjoj meri.
– Sve dok se ne pronađu vakcine koje će štititi od svih tipova virusa i pružati dugotrajnu zaštitu, vakcinisane žene ne treba uveravati da su potpuno zaštićene od rizičnih seksualnih odnosa i da više ne moraju da idu na redovne preglede – kaže doktorka. Virusi se lako šire
Glavni faktor rizika za nastanak raka jeste infekcija humanim papiloma virusima koji se seksualnim kontaktom lako prenose s jednog partnera na drugog. Na sreću, neće svaka infekcija HP virusa, koji tokom života zarade tri četvrtine odraslih, da se razvije u rak. Kod većine žena infekcija prođe sama od sebe, ali neki organizmi nisu u stanju da proizvedu antitela koja se bore protiv virusa.
Osim infekcije HPV, rizik za razvoj raka grlića materice povećavaju:
• Pušenje – rizik od obolevanja je čak dvostruko veći kod žena pušača u odnosu na one koje nikada nisu pušile.
• Često menjanje partnera i rano stupanje u seksualne odnose.
• Partner koji je imao veliki broj seksualnih partnerki.
• Imunosupresija (HIV infekcija, oslabljen imunitet, oporavak nakon transplantacije organa).
– Generalno gledano, najvećem riziku izložene su žene koje puše, one koje su u polne odnose stupile pre 16. godine, žene i devojke koje često menjaju partnere ili su stupale u seksualne odnose sa muškarcima koji imaju HPV infekciju i one koje ne rade redovno Papanikolau test – poručuje dr Kesić.
Simptomi raka grlića
Premaligne promene i rak grlića u početnoj fazi ne daju nikakve simptome, a kada se bolest razvije, javljaju se sledeće tegobe:
• Krvarenje posle polnog odnosa i između menstruacija ili posle menopauze.
• Uporan sukrvičav vaginalni sekret.
• Bol u donjem stomaku.
