Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Reditelj Andrej Kravčuk ("Admiral") i glumac Vladislav Vetrov ("Samrtni ples") Sedam filmova novije ruske produkcije uvršteno u program „Nedelje savremenog ruskog filma“ koja se održava u beogradskom Centru „Sava“. Danas projekcije filmova „Uskoro će proleće“ Vere Mihajlove i „Car“ Pavela Lungina, dok se sutra prikazuju „Jedan je rat“ Vere Glagoljeve i „Soba i po“ Andreja Hržanovskog. Dani ruske duhovne kulture u Srbiji, u okviru kojih se održava „Nedelja savremenog ruskog filma", važna je za unapređenje kulturne saradnje Rusije i Srbije i za bolje razumevanje dve države, rekao je ataše za kulturu Ambasade Ruske federacije Aleksandar Kononahin.
Kononahin je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da su ekonomska i politička saradnja Srbije i Rusije na visokom nivou, ali da kulturna saradnja još nije potpuno razvijena. „Zato je program 'Nedelja savremenog ruskog filma', koji je otvoren projekcijom filma 'Admiral' reditelja Andreja Kravčuka, važan korak u razmeni kulture dve zemlje", istakao je Kononahin.
"Uskoro će proleće", četvrtak 19.00 časova
Reditelj Andrej Kravčuk rekao je da je veoma zadovoljan kako je publika u Beogradu primila njegov film, i da je bio prijatno iznenađen jer je Velika sala Centra „Sava" bila puna. Tokom programa „Nedelja savremenog ruskog filma" prikazani su i filmovi „Samrtni ples" Aleksandra Smirnova i „Pop" Vladimira Hotinenka (sreda). Najavljene su još i projekcije ostvarenja „Uskoro će proleće" Vere Mihajlove, „Car" Pavela Lungina (četvrtak), „Jedan je rat" Vere Glagoljeve i „Soba i po ili sentimentalno putovanje u domovinu" Andreja Hržanovskog (petak).
"Car", četvrtak u 21.00 čas
Ulaz na projekcije svih filmova u Centru „Sava" je besplatan. Filmovi će biti prikazani i u Leskovcu, a organizatori su najavili da će iduće godine biti održana Nedelja srpskog filma u Rusiji. Reditelj filma „Soba i po" Andrej Hržanovski rekao je da je film snimljen prema književnim esejima Josifa Brodskog, njegovim crtežima, materijalima iz njegove biografije. Prema njegovim rečima, osim igranih delova, u filmu je korišćena animacija, kao i dokumentarni materijali koji se odnose na Brodskog i njegovo okruženje.
"Jedan je rat", petak 19.00 časova
„Odlučio sam da napravim film prema eseju Brodskog jer sam imao osećaj da je taj esej pisan o meni. Ja sam takođe stanovao u sobi i po u komuni u bivšoj SSSR, i bio sam jedini sin dosta starijih roditelja. Brodski i ja smo praktično vršnjaci i imamo dosta zajedničkih prijatelja", rekao je Hržanovski.
Милорад Милинковић, редитељ: Српска кинематографија у коми
Милорад Милинковић, редитељ: Српска кинематографија у коми
Глас Српске 16.09.2010 20:54
Гледање доброг филма за мене је један од врхунских ужитака, као и добра храна или књига. Публика ће да осети ужитак после пројекције филма “T.Nt Велика летња авантура”, који ће бити забаван и поучан. Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” београдски редитељ Милорад Милинковић. Свој нови филм, “T.Nt Велика летња авантура”, за који је писао и сценарио, Милинковић снима у Бањалуци и Требињу, а дио глумачке екипе је из Српске.
* ГЛAС: Како је почела сарадња са бањалучким глумцима и зашто сте се одлучили да у Бањалуци снимате нови филм?
МИЛИНКОВИЋ: Био сам један од сценариста за серију “Тотално нови талас”, која је претходила филму и тако је све почело. Онда су ме продуценти звали да напишем сценарио који би се дешавао у Републици Српској. Замишљено је да јунаци филма долазе у Бањалуку и то ми се свидело. Волим да откривам нове крајеве, а и раније сам долазио у Бањалуку, као члан фестивала “Краткофил”. Одмах сам рекао да ћемо снимати сцену рафтинга, јер су ме тада водили на рафтинг. Пошто ми се Бањалука и раније допала као град, лако сам се одлучио да свој нови филм снимам баш ту.
* ГЛAС: Ваш филм “Мртав ладан” гледало је више од 300.000 људи. Какву гледаност предвиђате “Великој летњој авантури”?
МИЛИНКОВИЋ: Никада нисам волео да правим процене, а и не знам то да радим. Постоје људи који се тиме баве и који знају шта би могао да буде хит. Имао сам срећу да су мој филмови били гледани и да их је публика волела. Не знам да ли ће то бити са овим филмом.
* ГЛAС: Да ли Вам је једноставније да режирате филм ако сте и аутор сценарија?
МИЛИНКОВИЋ: Сценариофилма “Велика летња авантура” нисам писао за себе, јер нисам знао да ћу га режирати. Тек касније сам сазнао да ћу бити и редитељ филма. Када пишем за друге, понашам се као да пишем за себе. Волим да пишем и то ми није никакав проблем. Једина је разлика што према своме тексту не морате да имате никав обзир, можете да га мењате како хоћете. Када радите туђи текст, морате да питате писца за дозволу када правите неке промене.
* ГЛAС: Како оцјењујете стање у кинематографији Србије?
МИЛИНКОВИЋ:Људи који се баве кинематографијом има јако пуно и врло сам срећан што је тако. Имамо много редитеља, глумаца и свих осталих филмских радника. Наравно, постоји и државна небрига за кинематографију. Биоскопи у Србији су углавном затворени и ту је веома лоше стање. Сви који добију нешто мало новца од државе муче се да нађу тај остатак да би снимили филм. Онда покушају да ураде нешто са људима из иностранства, па нам дођу неки Немци или Французи и одређују правила. Људи у Србији немају више где да гледају филмове, имају два, три биоскопа, али мислим да ће се то побољшати. То је као стање коме, никада не знате да ли ће се човек пробудити.
Otvaranje Memorjala Nadežde Petrović 18. septembra
Otvaranje Memorjala Nadežde Petrović 18. septembra
Glas javnosti 17.09.2010 17:02
Jubilarni, 25. memorijal Nadežde Petrović, bijenalna likovna manifestacija posvećena toj srpskoj slikarki, održaće se u Čačku od subote, 18. septembra do 2. novembra. Memorijal ,koji organizuje Umetnička galerija "Nadežda Petrović" iz Čačka, biće otvorena 18. septembra u 17.00 u tom izložbenom prostoru, a tom prilikom biće dodeljene i nagrade najuspešnijim učesnicima manifestacije. Najavljeno je i predavanje profesora iz Francuske Žan-Fransoe Gitona, na temu "Veza umetnosti, muzeja i novih tehnologija".
Ovogodišnji Memorijal, čija je tema "Ja sam to što jesam", na inicijativu umetničkog direktora Miodraga Krkobabića, zajednički je projekat četiri kustosa, s jedinstvenim ciljem da se kritički i odgovorno preispitaju i reartikulišu postojeći dometi kulture. Na Memorijalu će izlagati 16 umetnika iz Srbije i inostranstva, kao i dve umetničke grupe, a njihovi radovi će pored galerijskog prostora, biti izloženi i u Arhivu, Gimnaziji, Gradskom parku i na parkingu. Memorijal Nadežde Petrović osnovan je pre 50 godina i do sada je na njemu učestvovalo više od 500 umetnika iz Srbije i inostranstva.
U sklopu manifestacije "Dani evropske baštine", koja se tradicionalno obeležava u srpskoj prestonici 18. i 19. septembra, u Beogradu će biti organizovano razgledanje zdanja pod zaštitom i niz kulturnih programa. Građani će tokom dva dana moći da obiđu kazamate Vojnog muzeja, zgradu Narodne banke Srbije, kao i zgradu Vlade Srbije u ulici Nemanjina 11.
Postavka u Vojnom muzeju predstavlja vojnu istoriju jugoslovenskih naroda od doseljavanja na Balkan do 20. veka. Izložba je, s manjim izmenama, sačuvana do danas, a u zbirkama muzeja nalaze se oružje, uniforme, zastave, odlikovanja, arhivska dokumenta, umetnička dela, fotografije, makete.
Osim u zgradi Vojnog muzeja, deo postavke nalazi se i na otvorenom prostoru. Na samom ulazu u muzej izložena su dva topa s kraja 18. veka, kojima je nekada branjena tvrđava Fetislam kod Kladova. U rovu kod Vojnog muzeja smešteni je oružje i ratna oprema iz Prvog i Drugog svetskog rata.
Građani će u zgradi Narodne banke Srbije moći da vide svečanu salu, trezor, galeriju i izložbeni prostor, sa postavkama posvećenim razvoju novca na tlu Srbije, kao i životu i delu Đorđa Vajferta.
Tokom vikenda biće organizovan i obilazak Doma Jevrema Grujića, sa izložbenom postavkom posvećenom šezdesetim godinama 19. veka u Beogradu, kao i obilazak Kuće Veljkovića, sa postavkom "Istorija porodice - istorija Beograda", koja sadrži porodičnu zaostavštinu, između ostalog i geografske karte iz 17. veka.
Narodni muzej u Beogradu će u okviru manifestacije "Dani evropske baštine" zainteresovane besplatno upoznati sa postavkama i aktivnostima Galerije fresaka i Muzeja Vuka i Dositeja.
Posetioci Galerije fresaka moći će da pogledaju izložbu "Studenica - osam vekova slikarstva", saznaju zanimljive činjenice o vremenu formiranja samostalne srpske države i višestrukom značaju i funkciji manastirskog kompleksa Studenica i bliže se upoznaju sa izuzetnim studeničkim živopisom.
U Muzeju Nikole Tesle, pored stalne postavke, do 19. septembra, posetioci će moći da pogledaju izložbu "Nikola Tesla u karikaturi".
Vatikanska biblioteka, jedna od najstarijih i najbogatijih u svetu, nakon trogodišnje obnove u koju je uloženo 25 miliona evra, 20. septembra ponovno otvara vrata istraživačima. Radovi u kojima je biblioteka dobila i najsavremeniju bezbednosnu opremu bili su nužni zbog pukotina koje su se pojavilena zgradi izgradjenoj u 16. veku.
U njoj se čuva oko milion i po knjiga, medju kojima najstarije potiču iz prvih vekova naše ere, piše danas zagrebački "Vjesnik". Biblioteka ima oko 150.000 rukopisa, a medju njima je i najbogatije opremljena "Biblija" u svetu, ukrašena minijaturama, u čiju izradu je utrošeno kilogram i po zlata, saopštili su konzervatori.
Pored obnove prostorija, medju kojima su čitaonice sa plafonima ukrašenim freskama - koje su sada medjusobno bolje povezane, biblioteka je dobila i elektronski sistem za kontrolu korišćenja knjiga koji omogućuje da se u svakom trenutku zna gde su i da se spreči iznošenje.
Obnovu je finansirala sama Biblioteka Vatikana (Bibliotheca Apostolica Vaticana), uz pomoć sponzora iz Italije i inostranstva. Biblioteku svake godine poseti oko 4.000 naučnika, koji tu mogu da istražuju dela vezana uz pravo, istoriju, filozofiju, istoriju nauke i teologiju.
Savo Popović predstavlja izložbu koja traje do 29. septembra. Mera, ukus, ali i bogatstvo oblika života u skulpturalnom portretu... ili, kako kaže Savo - u traganju za portretom - umetničkim delom otkrili smo portretistu.
U Blok galeriji Savo Popović, istoričar umetnosti, likovni kritičar, estetičar... prikazao je novobeogradskoj publici (a bilo nas je i sa ove strane reka bogami podosta) autorsku izložbu "Portret u skulpturi u Srbiji u 21. veku".
Lepo veče za izložbu, petak, 17. (uf, nije 13.) septembar i svi raspoloženi za razgovor i još jedno druženje u umetnosti sa dobro znanim, i nekim osvežavajuće novim, licima i delima.
Željka Momirov, Đorđe Arnaut, Zdravko Joksimović, Ivan Marković, Nikola Koka Janković, Mustafa Musić, Milan Blanuša i Slobodan Roksandić su izbor autora izložbe, a kako i zašto biće vam veoma jasno kad vidite izložbu i pročitate Savin tekst iz kataloga.
Sam izbor portreta, napravljen izgleda s uživanjem namerno nepretenciozno ali ipak značajno reprezentativno, pa sama postavko koju pratimo sa neopisivom lakoćom krećući se po galeriji od portreta do umetnika mešajući u vizuru „neportretisanu“ publiku, pa uz vince i opuštene razgovorancije i Savine duhovitosti i možda nećemo ni osetiti koliko smo se oplemenili, obogatili, edukovali,...
Zanimljivost izložbe možda prevazilazi samo još i njen značaj, iako to (svesno) nije naglašavano (a možda i nije potrebno) jer se čini da samo delo po sebi već dovoljno govori o želji autora da afirmiše i propagira prave vrednosti.
Izložba je, da još jednom kažem, odlična i nezaobilazna za svakog ko pretenduje da ima pravi i prvi uvid šta se dešava sa portretom u skulpturi u Srbiji u 21. veku, a možete je pogledati do 29. septembra.
Једна од смерница програма 44. Битефа је обележавање 150 година од рођења Антона Павловича Чехова, класика руске књижевности. За ту прилику тешко да се могао пожелети врснији интерпретатор за то од светски реномираног редитеља Јиргена Гоша. Публика Битефа је пре неколико година могла да види његову маестралну режију Шекспировог "Магбета", док је овај пут препуна сала сцене "Љуба Тадић" Југословенског драмског позоришта без даха уживала више од три сата у монументалној, а због Гошове смрти практично и тестаментарној режији и изведби Чеховљевог "Ујка Вање" Дојчес театра из Берлина.
На границама анахроности, без интереса у актуелизацији, реинтерпретацији и другим редитељским поступцима уобичајеним за савремено сценско постављање класика, Јирген Гош себи и свом позоришту допушта тај луксуз да "Ујка Вања" буде високоестетизована сувопарна драма о венућим животним соковима људи. Декор, ритам, глумачка игра, све иде у прилог томе да се добро чује, види и осети свака реченица Чеховљевих јунака. У сцени кутији – декору без пролаза за излаз/ улаз, прозора, "тераса", глумци су константно "у игри", што леђима што лицем прибијени уза зид. Као пред стрељање, као у затвору или гробу. Тим чишћењем руралности или давања на значају било којој од спољашњих (друштвених) манифестација, остао је чист план заробљености и безизлаза у оном што је унутра, што је суштинска одредница човека, баш онако како је то Чехов замишљао (Сав смисао и сва драма човекова је у њему). А у Ујка Вањи, у Астрову, Соњи, Војницком, Јелени, доминира дефетизам, човек је већ упропашћен. Отуд психолошки лајт мотив Гош извлачи у репликама:" Ништа не желим, ништа ми не треба, никога не волим«,Кад већ нема правог живота, нека се живи у привиђењима, Уништено је све, а у замену није створено ништа... Лирски крешендо, пак, добија се самоваром и гитаром Телегина која таман кад разбокори тугу прекине је нека од убиствених тривијалности. С обзиром на сценска решења, усплахиреност ликова, дакако изазвана јединим "спољашњим"фактором драме, доласком Серебрјакова, односно доласком његове младе и лепе жене Јелене (у још једној епизоди свог живота), заиста би се пре могло рећи да су сви они већ доста дуго мртви и попут духова прекраћују, убијају време, трагикомично и апсурдно мантрајући да треба живети, треба радити, па ће на крају стићи заслужени одмор. Страст је ту само пролећни лахор на сламчицу, привидно разарање смртне пропадљивости, живог блата у којем смо рођени.
Ruski baletski prvaci oduševili publiku u Centru "Sava"
Ruski baletski prvaci oduševili publiku u Centru "Sava"
Glas javnosti 22.09.2010 11:24
Vrhunski baletski igrači najvećih pozorišta Rusije oduševili su preksinoć nekoliko hiljada posetilaca u Centru "Sava" maestralnim nastupom na gala koncertu u okviru manifestacije Dani ruske duhovne kulture u Srbiji. Izvanredno dobro osmišljen program u režiji nekadašnje zvezde ruskog baleta, sada direktorke Dens open kompanije iz Sankt Peterburga Ekatarine Galanove, poneseno i tehnički blistavo izveli su vodeći solisti Mariinskog i Boljšoj teatra.
Na atraktivnoj Velikoj sceni SC, koju je dizajnirao Vjačeslav Okunev, uz dinamičan video dizajn i dobru režiju svetla Aleksandra Naumova, smenjivali su se koreografski biseri. Sola, dueti i tria, igra orkanske snage i neizrecive lepote, ponosne samouverenosti da svakim pokretom publici daruju čistu radost, graciozni baletski prvaci neštedimice su iskazali ono najbolje od svog umeća. Tehnički veoma zahtevne, ali publici širom sveta omiljene koreografske numere klasičnog i savremenog baleta izveli su Marijana Rižkina, Dmitrij Gudanov, Elena Evseva, Igor Kolb, Elizaveta Čeprasova, Filip Stepin, Anastasija Staškevič, Mihail Lobuhin, Irma Nioradze, Anastasija Matvijenko, Denis Matvijenko, Denis Medvedev, Anastasija Petuškova i Kamil Janguzarov.
Prvake proslavljenog ruskog baleta beogradska publika oduševljeno je pozdravljala aplauzima i povicima "bravo", razdragana njihovim nastupom, četvrtim za samo dve godine, što je, kako je na konferenciji za novinare istakao ruski ambasador Aleksandar Konuzin, retkost, jer je malo zemalja u koje ruski igrači tako često dolaze. Gala koncert solista baleta ruskih najvećih pozorišta u okviru manifestacije Dani ruske duhovne kulture u Srbiji, dar je vrhunske umetnosti iz zemlje koja je obeležila svetsku baletsku umetnost imenima kao što su koreografi i igrači Petipa, Fokin, Đagiljev, Balanšin, Nižinski, Tamara Karasavina, Ana Pavlova i Maja Plisecka. Dani ruske duhovne kulture u Srbiji završavaju se večeras koncertom vokalnog tria "Relikt" u Kolarčevoj zadužbini. Tenori Aleksandar Nikerov, Aleksej Kondratov i bariton Vjačeslav Majunov izvešće raznovrstan program: od ruskih narodnih pesama, starih romansi, kamerne muzike i klasičnih dela, do pesama napisanih posebno za trio "Relikt".
„Ludo, pogledaj u svoje srce i piši“, savetuje muza engleskog renesansnog pesnika Filipa Sidnija. Nije birala reči - zapravo, dala mu je savet koji bi dobio od svakog profesora kreativnog pisanja, možda neznatno preformulisan. Nedavno objavljena knjiga „Era programa: posleratna proza i uspon kreativnog pisanja“ istražuje uticaj kurseva kreativnog pisanja na američku prozu pisanu posle Drugog svetskog rata. Autor Mark Makgerl shvatio je da se, pojednostavljeno rečeno, radi o mrtvom uglu - o književnom kursizmu kao području uticaja koje je ostalo nevidljivo i piscima i istoričarima književnosti. O uticaju kursista i kursizma na istoriju savremene književnosti mora se progovoriti jer su saveti ponavljani na tečajevima pisanja i u radionicama oduvek manje-više svodivi na slično: gledaj u svoje srce, gledaj u sebe, piši o onome što znaš, daj nam sve svoje tajne. Programi forsiraju autodidakte i neguju naivnost, ne mareći da upoznaju polaznike sa kanonom svetske književnosti, i čineći suprotno od recepta koji Stiven King daje: po njemu, naime, pisac ćeš postati tako što puno čitaš i puno pišeš.... Makgerl ide dotle da metaforično predstavlja radionicu kreativnog pisanja kao psihijatrijsku bolnicu u „Letu iznad kukavičjeg gnezda“ i kao manifestaciju „američkog sna o savršenom izražavanju sebe“. Ove kurseve posmatra kao rasadnike više proznih pravaca: „tehnomodernizma“, „kulturnog pluralizma“ i „modernizma niže srednje klase“. Kulturni pluralizam pokušava, recimo, da očuđenje i narativnu distancu kao temelje romana izmesti u prostor etničke razlike - u domen društvenog marginalca. Pri tome se zaboravlja da je društvena nejednakost oduvek bila tema romana: klasne, verske i rodne razlike onemogućavale su da iskustvo potlačenih bude dokumentovano, ali i to do izvesne (vremenske) granice. Bez sumnje je najreklamiraniji potomak škole kreativnog pisanja i onaj ko je dosegnuo njene ideale Rejmond Karver. Iako suočeni sa nizom posthumnih kontroverzi (koje su se ticale i dvoumice da li je Karver izvorno minimalista ili je pak njegov minimalizam zapravo oblikovao urednik Gordon Liš), i kritičari i čitaoci istrajavaju na romantičnoj predstavi o Karverovom „pisanju na kolenima“. Naravno da biser-priče poput „Katedrale“ ili „O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi“ pisac nije napisao dok je klečao, već ih je skicirao sa hartijom u krilu, zaključan u automobilu kako mu sitna deca ne bi smetala. I pored borbe za egzistenciju, nalazio je vremena i novca da studira - upravo kreativno pisanje. Makgerlu Karver će sjajno poslužiti kao primer za jednu krajnost kursizma: za poetiku redukovanog izraza i prećutkivanja etnosocijalnog konteksta spram gigantske produktivnosti rasno i rodno osvešćene stvarateljke kakva je Džojs Kerol Outs.
Галерија „Палета“ у Сремским Карловцима обележиће стогодишњицу рођења Милана Кечића (1910-1998) једног од истакнутих српских сликара друге половине XX века. Уметнички, морално и занатски формиран је у Београду и припадао је његовом сликарском кругу. Био је члан УЛУС-а и сецесионе групе „Самостални“. О својој ликовној поетици Кечић је говорио да „припада оним сликарима који поред визуалне материје настоје на утиску озрачености пиктуре светлом којим нас Сунце, тај свеколики извор живота, засипа“. Кечић је оставио за собом преко 1500 слика које су садржане у многим приватним и јавним збиркама у земљи и иностранству. Осим сликарства бавио се архитектуром, писањем сценарија и режијом краткометражних филмова („Брашно, тесто и ...“, „Поподне).
- Током читавог сликарског стажа аутора (1936-1998), подразумевајући и период припрема и школовања за професију сликара, сликање је за Милана Кечића било чин остваривања својеврсне поеме завичаја језиком сликарства, поеме Срему и Војводини уопште - писала је о сликарству Кечића историчарка уметности Гроздана Шарчевић.- А у том самозадатом тематском оквиру оно је за њега било и подручје сликања мотива као ликовних знакова аутентичног поднебља које се у његовом случају није сводило само на сликање пејзажа.При томе, испољавао је своју наглашену осећајност за визуелне ефекте коју могу да се изразе бојом и реалностима слика, да се истакну њени светлосни квалитети као и сама њена материја. Све то одвијало се у сликарском раду аутора у сагласју са основним естетским програмом који је такође био утврђен за читав период његовог бављења сликарством које поред осталог одликује и само занатско умеће, умеће компоновања основних облика слике, њихово усаглашавање, усаглашавање пиктуралних вредности у сликарском представљању материје која је у функцији дефинисања одабраних мотива способних да дају одговоре на питања у вези са основним тематским оквиром сликарства аутора.
Милан Кечић је рођен у сремском селу Крчедину 1910. Прва ликовна интересовања су му везана за област примењених уметности.Од 1936. почиње да се систематски бави сликарством. Београдску Академију за ликовне уметности завршава 1947. у класи проф. Мила Милуновића.Од 1956. је живео у Новом Саду, где је у свом атељеу, у улици Владике Платона насликао већину својих слика.За редовног професора по позиву на Факултету ликовних уметнисти у Београду изабран је 1974. Сам је пројектовао зграду Галерије „Палета“ у Сремским Карловцима са свим пратећим елементима ентеријера у којој се данас налази збирка његових слика. Преминуо је 1998. године оставивши за собом огромно дело, његове слике се налазе у многим приватним и јавним збиркама у земљи и иностранству.
