Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Glumica Dara Džokić ovogodišnja je dobitnica glumačke nagrade "Žanka Stokić", koju dodeljuju Narodno pozorište i kompanija "Večernje novosti" iz Beograda i Opština Požarevac Nagrada se dodeljuje glumačkoj ličnosti koja je obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza, za celokupno umetničko ostvarenje u punoj stvaralačkoj zrelosti, navodi se u saopštenju.
O ovogodišnjem laureatu odlučivao je žiri: Mira Stupica (doživotni predsednik), Božidar Đurović, Manojlo Vukotić, Dušan Kovačević i prošlogodišnja laureatkinja Gordana Đurđević Dimić.
Dara Džokić ostvarila je brojne i značajne uloge na sceni "Ateljea 212", kao i na drugim pozorišnim scenama i u filmovima.
Ubraja se u one glumice, kako se navodi u obrazloženju žirija, koje u potpunosti stoje iza svake svoje uloge, iza svake predstave, uspevajući da svojom jedinstvenom igrom prikaže tanane nijanse svojih likova.
Nagrada "Žanka Stokić" osnovana je na inicijativu Mire Stupice, kao izraz umetničke rehabilitacije glumice čije ime nosi.
Priznanje su do sada dobile Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Jelisaveta Sablić, Ružica Sokić i Gordana Đurđević Dimić.
Svečano uručenje biće 14. marta u podne na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
U subotu i nedelju dva promenadna koncerta u Kolarčevoj zadužbini. Ulaz na oba koncerta je slobodan! Prvi koncert u subotu, 27. februara u 20 časova biće "Večernja promenada kamerne muzike", a na repertoaru su dela Sluka, Pulanka, Mihajlovića, Marinkovića i Radića.
Drugi koncert 28. februara u 11 časova prepodne u okviru ciklusa "Jubileji", u čast 200 godina od rođenja Frederika Šopena, njegova dela sviraće profesori i asistenti Fakulteta muzičke umetnosti.
Film "Metastaze" Branka Šmita pobednik je takmičarskog programa "Evropa van Evrope" na ovogodišnjem, 38. Festu, saopštio je danas žiri. Film "Metastaze", snimljen u hrvatsko-bosansko-srpsko koprodukciji, nagradu je dobio za "znalačku režiju i snažan psihološki portret ljudi s društvenih margina", rekla je na konferenciji za novinare predsednica žirija, filmska kritičarka Dubravka Lakić.
Jednoglasnu odluku je doneoz ziri u kojem su bili kritičarka Lakić, glumica i producentkinja Labina Mitevska i filmska kritičarka magazina "Varajeti" Alisa Sajmon.
Pobednički film biće prikazan večeras od 19 časova u Velikoj dvorani Sava centra, a pre projekcije Branku Šmitu biće uručena nagrada dnevnog lista "Politika" - skulptura Nikole Pešića "Eritrocit". Reditelj Branko Šmit je rekao novinarima da je počastvovan nagradom Festa i da je to priznanje znak da je priča kojom se njegov film bavi "prepoznatljiva u svim urbanim tranzicijskim sredinama". Film prikazuje odnose četvorice prijatelja koji se ne uklapaju u društvo. Kroz njihove likove reditelj problematizuje aktuelne teme hrvatskog društva: pad socijalnog standarda, život bez perspektive, nacionalizam, narkomaniju. U takmičarskoj selekciji Festa "Evropa van Evrope" ove godine je bilo osam filmova. Za festivalsku nagradu takmičili su se i jermenski film "Granica" reditelja Arutjuna Hačatrjana, albanski "Živ" Artana Minarolija, ruski "Buben, baraban" Alekseja Mizgirjeva i "Melodija za ulični vergl" Kire Muratove iz Ukrajine. U takmičarskoj selekciji prikazan je i film "Flešbek" Aleksandra Jankovića iz Srbije, tursko ostvarenje "Ljudi na mostu" Aslija Ezgea, snimljen u koprodukciji s Nemačkom i Holandijom, i izraelsko-francusko-nemački film "Jafa", rediteljke Keren Jedaje. Žiri FIPRESCI Srbija, u sastavu: Marjan Vujović, Jasmina Prodanović i Vladimir Džudović, za najbolji film na 38. Festu proglasio je izraelsku ratnu dramu "Liban" Samuela Maoza. Nagrada "Nebojša Đukelić", koju dodeljuje Udruženje filmskih novinara i kritičara, pripala je filmu "Širom otvorenih očiju" Haima Tabakmana.
01.03.2010. - 03:59/ 24 sata U pitanju je plesna predstava... Muzika se izvodi uživo na sceni.
PLES Premijera predstave „Mirisi cimeta” zakazana je za 3. mart (u 20 sati), na dan rođendana Bitef teatra. U pitanju je plesna predstava holandskih koreografa Ronija Havijera i Gaja Vajzmana inspirisana „Pesmom nad pesmama”, a muzika se izvodi uživo na sceni.
On je jedan od najznačajnijih pijanista i prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. On je Frederik Šopen i rođen je na današnji dan pre tačno 200 godina... Studentkinja muzike Jihue Li vežba jedan Šopenov preludijum. Pored nje za klavirom sedi docent Boris Bloh. Mlada pijanistkinja iz Južne Koreje veoma dobro zna da su Šopenove kompozicije poseban izazov:
„Kod Šopena je isto kao kod pevanja. Jako je teško da se izrazite, a i tehnički je veoma teško. Kad svirate Šopena, onda imate puno teških tehničkih kombinacija za prste, pa mora puno da se radi.“
Posebno su teške Šopenove etide. Za njih je neophodan visok tehnički nivo. Boris Bloh kaže da Šopena moraju da sviraju svi pijanisti:
„Ne možete postati pijanista ako ne svirate Šopena. Njegove etide su enciklopedija sviranja klavira.“
Poljska – u Šopenovom srcu mazurka
Čuveni kompozitor je i lično držao časove klavira. Važio je za strogog i nestrpljivog učitelja. Naposletku su časovi klavira postali njegova pasija. Zbog toga se razlikuje od drugih velikih kompozitora, koji su držali časove obezbeđujući na taj način svoju egzistenciju.
Frederik Šopen je rođen 1. marta 1810. godine u Poljskoj, gde je i odrastao. Kao dvadesetogodišnjak je napustio svoju zemlju i otišao u Pariz. Gubitak domovine mu je teško pao, kaže Boris Bloh:
„U svojim kompozicijama, Šopen je uspeo da izrazi ljubav prema svojoj domovini kao ni jedan drugi kompozitor. Kod njega to nije preterano, pompezno ili jeftino nacionalistički. On duboku ljubav i povezanost sa svojim narodom prikazuje na ponosan, ali nikad prenaglašen način, a to ga i čini posebnim.”
Šopen pripada celoj Evropi
Šopen je sin Poljakinje i Francuza. Ali za koju naciju je kucalo njegovo srce? Benjamin, student muzike kaže:
„Ja sam siguran, da je Šopen i pored bola koji je osećao zbog sudbine Poljske i tada postojećeg nacionalizma, bio građanin celog sveta. Na neki način je pripadao čitavoj Evropi.“
Prestižna nagrada Brankovog kola "Pečat varoši sremsko-karlovačke" za 2009. godinu ravnopravno je pripala Andreju Jeliću Mariokovu za zbirku poezije "Molebni venac" (Udruženje srpskih izdavača, Beograd) i Gordani Đilas za knjigu pesama "Učitelj sećanja" (Izdanje autora, Novi Sad), saopštio je danas žiri. Krstivoje Ilić, Jelena Aleksić i Nenad Grujičić, koji su činili žiri, odluku su doneli jednoglasno, a u najužem izboru za nagradu bile su i nova knjige pesama Milene Marković ("Ptičije oko na tarabi"), Radmile Lazić ("Magnolija nam cveta itd."), Ljubomira Simovića ("Planeta Dunav") i Miodraga Raičevića ("Dlan & lopata"). Nagrada "Pečat varoši sremskokarlovačke" svečano će, po četrdeset prvi put, biti uručena laureatima 15. marta, na dan rođenja Branka Radičevića po julijanskom kalendaru, u Sremskim Karlovcima, u najstarijoj srpskoj gimnaziji u kojoj se školovao veliki pesnik srpskog romantizma. U obrazloženju žirija navedeno je da su dve izvrsne knjige poezije Mariokova i Đilas predstavljaju iznenađenje na mapi savremene srpske poezije. "To su zbirke uočene mimo uigranih linija vrednovanja poezije i izvan tokova pomodnog mejnstrima. Kao novi laureati "Pečata varoši sremsko-karlovačke", potpuno različitih poetika, ova dva autora na gotovo volšeban način izneveravaju horizont očekivanja u inerciji dodela pesničkih priznanja na tranzicionoj srpskoj sceni koja obiluje predvidivim ishodima nagrađivanja i varljivim obrascima tzv. književnog etabliranja", navedeno je u saopštenju žirija.
Američki film "Alisa u zemlji čuda" u režiji Tima Bartona biće premijerno prikazan večeras u Centru "Sava", a od 4. marta u bioskopima i to na 3D projekcijama u "Rodi", Domu sindikata i "Takvudu".
Prema sinopsisu, Alisa sada ima 19 godina. Bežeći od dosadnog prosca, vraća se u neobični svet koji je otkrila kao devojčica i ponovo se sastaje sa prijateljima iz detinjstva - Belim Zecom, Nije Šija i Nego Vratom, Puhom, Gusenicom, Mačkom Kezalom. Ona se upušta u bajkovito putovanje kako bi pronašla svoju pravu sudbinu i okončala tiraniju Crvene Kraljice.
U glumačkoj ekipi su En Hatavej, Helena Bonam Karter, Krispin Glover. Naslovnu ulogu igra mlada glumica Mia Vašikovska, a Ludog Šeširdžiju popularni Džoni Dep. Film u žanru fantazije i avanture, po motivima poznate priče Luisa Kerola, producirao je "Volt Dizni Pikčers".
Manifestacija posvećena scenskim i izvođačkim umetnostima, biće prvi put realizovana na Međunarodni dan pozorišta. Manifestacija "Dan i noć u pozorištu", posvećena scenskim i izvođačkim umetnostima, biće prvi put realizovana na Međunarodni dan pozorišta, 27. marta, u Beogradu.
Projekat je nastao na inicijativu pozorišnih umetnika Beograda, kao izraz potrebe da se još više približe publici, navodi se u najavi nove manifestacije.
Beogradsko dramsko pozorište (BDP) je osmislilo niz akcija čiji je zajednički cilj upoznavanje publike sa magijom pozorišta, ali i druženje gledalaca i onih koji čine tu magiju...
U prvoj polovini marta biće sprovedena anketa za izbor najpopularnije predstave sa repertoara tog teatra i najomiljenijeg glumca i glumice BDP-a.
Anketa će biti i nagradna igra, a nagrade su škola profesionalnog šminkanja za scenu, tura sa predavanjem kroz lavirint pozorišne zgrade, prisustvovanje pripremi scene za predstavu, kao i generalnoj probi.
Uvod u proslavu Međunarodnog dana pozorišta biće izložba fotografija posvećena istoriji teatarskog praznika, koja će biti otvorena 17. marta.
Na sam praznik, 27. marta, BDP će predstaviti svoj rad na zajedničkom štandu svih beogradskih teatara, ispred "Ruskog cara".
Juče u Beogradu preminuo Momčilo - Momo Kapor Umetnik koji je voleo život i to strasno
T. Nježić| 04. 03. 2010. - 00:02h| Foto: M. Petrović | Blic Online
U mom životu postoje samo dve stvari koje sam radio svaki dan: crtao sam i pušio, zapisao je nedavno u svom autopoetičkom tekstu (u knjizi "Magija slike" Jelice Rađenović) Momo Kapor, jedan od najpopularnijih srpskih pisaca, koji je juče preminuo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sudeći po raznim stvarima koje se o njemu mogu saznati, ostaće upamćen i po književnom i po likovnom opusu, a i po tome da je veoma, kako je govorio, voleo život, a nije voleo nekrologe.
Momčilo - Momo Kapor, jedan od najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar, rođen je u Sarajevu 1937. godine. Po završetku Drugog svetskog rata, sa porodicom se preselio u Beograd u kome je, uz povremene boravke širom sveta, ostao do kraja i bio njegov svojevrsni hroničar.
Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Otkako je 1975. godine objavio "Folirante", napisao je veliki broj romana i zbirki priča. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova ("Bademi s onu stranu smrti", "Banket", "Valter brani Sarajevo", "Džoli džokej", "Kraj vikenda"). Romani "Una" i "Knjiga žalbi" doživeli su ekranizaciju.
U, za njega tako karakterističnom, duhovitom, lucidnom i ironičnom maniru govorio je za sebe da je najprodavaniji pisac na haubama automobila i najispreskakaniji u oficijelnoj kritici i nagradama.
U jednom od intervjua "Blicu" upitan za osvrt na godine iza sebe, svoj opus, markantne momente u životu, rekao je: "Ja nemam kardinalne trenutke, imam samo kardinalne greške. Moja najveća greška u životu je što sam uopšte pisao, a ne samo slikao." U ranije pomenutom autopoetičnom tekstu, koji je inače koliko je poznato jedan od njegovih poslednjih tekstova objavljenih u knjizi, zapisao je i "Sve dok bih crtao bio bih spasen. Crtao sam po marginama novina, na salvetama, na poleđinama jelovnika, na ogledalima, izjutra, nečijim ružem za usne u znak zahvalnosti za provedenu noć".
No, nema sumnje da su njegove knjige "Beleške jedne Ane", "011", "Ada", "Una: ljubavni roman", "Lep dan za umiranje", "Uspomene jednog crtača" kao i mnogi drugi naslovi plenili čitalačku publiku i bivali objavljivani u tiražima velikim ne samo za naše prilike.
Među književnim znalcima govorilo se o "fenomenu Kapor", o "neobičnoj neposrednosti i lakoći s kojom osvaja pišući na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti našeg vremena", o "njegovom sentimentalizmu i elegantnoj ironičnosti kao oblicima odbrane od nerasudnih snaga sveta zla i života"...
Na svoj način se dičio time da i u eri kompjutera piše tzv. pisaćom mašinom. U jednom od intervjua "Blicu", govoreći o književnosti i XXI veku rekao je: "Ljudi mogu izmisliti kakva god hoće sredstva i elektronska čuda, ali uvek će biti najvažniji čovek koji priča i crta rukom. Jer, žeđ za pripovedanjem ili slušanjem ispovesti ili pripovesti je potpuno neuništiva, kao i ljubav. Ne primećujem da se nešto drugačije radi sa devojkom ili ženom koju volite nego što se radilo u stara vremena. Dobro, malo se, ponekad ‘dune’, znamo i to. Ali na kraju uvek ostaje ta postkoitalna cigareta sa gledanjem u plafon, zbog koje se to, uglavnom i radi u slučaju strasnih pušača kao što sam ja."
Na vest o smrti Nikola Žigon, slikar
- Vest o smrti Mome Kapora je u meni izazvala osećanje nepregledne praznine. Njegove slike, njegovi romani i eseji će ostati za sva vremena kao dokazi onoga što smo živeli. Njegovo posvećeno stvaralaštvo nam je bolje objašnjavalo ono što smo doživljavali nego što smo i sami to mogli da shvatimo. Zauvek će mi faliti njegov humor, harizma, šarm i ogromna hrabrost da kaže, napiše i naslika suštinu naših života. To njegovo delo će o budućnosti bolje svedočiti nego bilo koje istorijske činjenice.
Mihajlo Pantić
- U književnosti je najteže biti popularan, a istovremeno priznat.
Mislim da će po odlasku Mome Kapora ova druga kategorija najzad biti ispunjena. Popularnost ionako više nije važna.
Mihajlo - Miša Janketić
- Malopre sam primio tu vest… Najznačajniji deo života proživeli smo zajedno. Bili smo bliski prijatelji, saradnici, ispisnici, generacija… Voleli smo se. Nije voleo nekrologe. I, kad me pitate na vest o smrti… osećam se isto onako kako bi se on osećao da mu je stigla vest da je umro Miša Janketić.
Ukratko o opusu
Kaporove knjige su prevođene na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik. Dve pretprošle godine objavljene njegove monografije, od kojih je jedna, na gotovo 400 strana, bogata reprodukcijama i tekstom čiji je autor sam umetnik, a druga, „40 ljubavnih otisaka“, posvećena crtežu, bile su tada povod da izjavi da je na manjim, srednjim i velikim uljima na platnu predstavio sećanje na mesta gde je „sedeo s tajnim ljubavima“ i da su ove slike „priča o tom vremenu“, kao i da: „Slikarstvo sadrži atmosferu iz života koji sam voleo, za koji sam bio vezan, a to su barovi, stari ringišpili...“.
Sirijski arheolozi saopštili su da je na severu zemlje nađeno više od 250 novčića koji datiraju iz perioda vladavine Aleksandra Makedonskog. Vođa arheološkog tima Jusef Kandžo izjavio je da je jedan Sirijac pronašao kovani novac pre dve nedelje, dok je u mestu Alepo pripremao teren za izgradnju kuće. Kandžo je danas naveo da neki od novčića sa jedne strane nose lik Aleksandra Makedonskog a sa druge grčkog boga Zevsa. Aleksandar Makedonski vladao je od 336. do 323. godine pre nove ere.
