Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

  • Začetnik teme Ana_ana
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Izložba o Antonu Čehovu u Matici srpskoj

Izložba o Antonu Čehovu u Matici srpskoj

RTV 12.03.2010 13:54



Povodom 150 godina od rođenja ruskog pripovedača i dramskog pisca Antona Pavloviča Čehova (1860-1904) Biblioteka Matice srpske priredila je izložbu koja traje od danas do 16. aprila.

Postavkom su obuhvaćena mnogobrojna izdanja Čehovljevih pripovedaka i drama, kao i izbor literature o njegovom životu i stvaralaštvu.
U pratećem katalogu izložbe navedeni su izvodi tekstova koje su o Čehovu napisali Olga L. Kniper, Lav N. Tolstoj, Konstantin S. Stanislavski, Ivan A. Bunjin, Maksim Gorki, Aleksandar I. Kuprin, Vladimir Nabokov, Viktor Šklovski, Tomas Man, Isidora Sekulić, Simo Matavulj, Velibor Gligorić, Jovan Hristić, Zoran Božović, Milosav Babović, Mihajlo Pantić, Nikita Milivojević i Žan Vilar.
Čehov je rođen 1860. godine u ukrajinskom gradu Taganrogu. Prvu zbirku pripovedaka, "Melpomenine bajke", objavio je 1884. godine, a četiri godine kasnije dodeljena mu je Puškinova nagrada.
Rano oboleo od tuberkuloze i život je praktično proveo po banjskim lečilištima širom Rusije i Evrope. Umro je 1904. u nemačkom sanatorijumu Badenvajler.
Čehov se smatra piscem koji je u svom opusu ustanovio gotovo sve oblike modernog kratkog pripovedanja. Napisao je više od 500 humoreski, anegdota, crtica, kratkih priča i novela, lirskih drama i jednočinki, kojima je, kako u izboru i građenju likova, tako i u koncipiranju i tretiranju fabule, napravio veliki zaokret u ruskoj literaturi.
Njegove pripovetke (Stepa, Čovek u futroli, Dama s kučencetom, Činovnikova smrt, Paviljon br. 6 i dr.) ubrajaju se u sam vrh svetske književnosti, a "Galeb", "Ujka Vanja", "Tri sestre" i "Višnjik" i danas su među najigranijim dramama na svetskim pozornicima.
 
jeka911

jeka911

Član
SKC 13. mart - ASTRAL PROJECTION -koncert + 15. mart Kultura ritmova, ciklus predavanja KAPUERA: MUZIKA, PLES, OTPOR

subota, 13. mart

22.00 velika sala

ASTRAL PROJECTION

koncert psychedelic trance i goa trance muzike svetski poznatog izraelskog

benda.

ponedeljak, 15. mart

18.00 mala sala

Kultura ritmova, ciklus predavanja

KAPUERA: MUZIKA, PLES, OTPOR

Učesnici: Ivan Šentevski, diplomirani etnolog, kapuerista, Jovana
Dudić, apsolvent istorije umetnosti, kapueristkinja

Moderator: Miroslav Vićentijević, diplomirani art menadžer, student
master studija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Tribina ima cilj da dodatno informiše i senzitiviše domaću publiku za
kontrakulturni pokret vezan za brazilsku kapueru: istorijat i kontekst
njenog nastanka, odgovarajuće adaptacije ovog fenomena s obzirom na
potrebe određenog društva, te njegovog „prevođenja“ u aktuelni
kontekst delovanja, vezan za ideologiju otpora, kao i umetničko
angažovanje kroz muziku, poznavanje i korišćenje određenih
instrumenata, ples, te sportsku kulturu (kulturu borilačkih veština).

Dodato posle 6 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

[COLOR="DARK NIGHT BY DJ GAVRA

TAKMICENJE "MRACNIH" DJ-eva AMATERA NA AKADEMIJI

Takmicenje DJ-eva amatera odrzace se u okviru rezidentske "Dark Night" veceri na Akademiji, u petak 12. marta.
Svi zaintetresovani treba da posalju zahtev na email [EMAIL="djgavra@hotmail.com"]djgavra@hotmail.com[/EMAIL]

Uslovi za ucesce su:
1. da je osoba amater tj. da do sada nije pustala muziku u nekom klubu i pri tom zaradila neke pare
2. da ponese nekoliko diskova jer ce se muzika pustati iskljucivo sa cd playera, znaci nista laptopovi, mp3 playeri i slicno
3. da pozove sto vise navijaca jer ce osnovno merilo prilikom ocenjivanja biti reakcija publike
4. da ne pusta narodnjake :)

Plan je da se odrze dve polufinalne veceri sa nekoliko takmicara koji bi u dvadesetominutnom setu pokusali da pokazu sta znaju.

Prvo polufinale je u petak 12.03.2010. a drugo u petak 26.03.2010.

Takmicari bi nastupali jedan za drugim u periodu od 02h do 03h. Vreme nastupa je dato otprilike i nije striktno, kao ni setovi koji mogu biti malo kraci ili malo duzi.

Redosled nastupa takmicara ce biti izvucen zrebom. Nezavisni ziri, ciji je sastav tajna da ne bi neko uticao na njih :) ce dati svoje ocene na osnovu tehnike i taktike takmicara a najvise ce se oslanjati na reakciju publike, jer osnovni zadataka DJ-a i jeste da zabavi publiku :)

Veliko finale sa dva pobenika polufinala ce se odrzati u petak 09.04.2010. na istom mestu i u sklopu zvanicnog Covenant warm up partyja, dan pred koncert. Nagrada za pobednika je ucesce u zvanicnom Covenant afterpartyju u Domu omladine odmah nakon koncerta na kome ce nastupiti i DJ Redlilly iz Zagreba.

Prijave, kao i sva pitanja, saljite na gorepomenuti mail.

CODEX PRESENTS DRUM'N'BASS PARTY NA AKADEMIJI

Drum'n'bass zurka CODEX PRESENTS serijala odrzace se u subotu 13. marta u Velikom klubu Akademije, kada ce nastupiti DJ TOXIC i DJ PHASE, osnivaci CODEX kolektiva, kao i beogradski DJ-evi TIMMY, KINETIK i WORKE, dok ce se za vizuelni segment veceri pobrinuti DOMINATOR [Kosmoplovci]

DJ Toxic i DJ Phase serijalom dnb zurki na Akademiji, ali i celu deceniju unazad, beogradskoj publici s uspehom prezentuju ono najbolje i najaktuelnije sa svetske drum'n'bass scene.

Ovi veterani domaceg drum'n'bassa nastupali su i dekove delili sa gotovo svim znacajnijim svetskim dnb umetnicima, pred hiljadama domacih i inostranih fanova, a dovoljan kredibilitet im daje i deo liste izvodjaca koji su gostovali na Codex Presents zurkama: Pendulum, Bad Company, Teebee, Cause 4 Concern, Black Sun Empire, Noisia, The Sect, Impulse, Raiden, Klute, D Bridge, Squire, Danny Wheeler, Drumsound, Identity, Proket, Mindscape, JFB, Reference...

Svoj prvi album "Elektrodemija" Codex izdaje '04. godine pod Beograund etiketom. Potpisuju "Incubation" za Soundkraft, sa Mayhemom rade "Conform" za luksemburski Full Force Recordings, kao i "Ring" [Broken Souls EP] za britanski Sinuous Records, a gostuju i na albumu Bdata Dzutima [a.k.a. Timbe, ex-Bad Copy] "Praznik Za Usi" [Magmedia '09], sa remiksom pesme "Kik het sner", koji je nezvanicno ocenjen kao najtvrdja domaca jungle traka.

U okviru zajednickog projekta "Kernel", Codex, MC Seven i MC Wikluhsky prezentuju nesto komercijalniji drum'n'bass zvuk.

Zurka pocinje u 22h.
Za devojke ulaz je slobodan do 23h.
Cena karte: 200 dinara

p.s. Spremite poklone - ovaj put slavimo DJ Toxicov rodjendan :)))

VECE MULTIMEDIJALNE UMETNOSTI NA AKADEMIJI

SLOBODA JE ZENA

Vece multimedijalne umetnosti "Sloboda je zena", odrzace se u Malom klubu Akademije, u subotu 13. marta, sa pocetkom u 22h.

Svoj performans "Multimedijalno haiku dozivanje" izvesce Oslobodjeni Joxa, a nastupice i pesnici Branko Ilic, Aleksandar Stefanovic, Bojan Saptovic, Djordje Popovic i Zeljko Marinkovic, bendovi Recycle Being, Anima, Hipnagoga Slike, K.K.L, Duboka Ilegala, Rokaj Rol, fotografska grupa Monochrome Art, kao i svi oni koji imaju potrebu nesto da kazu ili da prikazu na temu slobode, i to na nacin na koji zele!

Bendovi ce se, u polusatnim nastupima, smenjivati sa pesnicima na bini, dok ce umetnicke fotografije celo vece biti projektovane na platnu, u pozadini scene.

Voditelj programa bice Zeljko Marinkovic.

Cena ulaznice za ovaj dogadjaj bice 200 dinara.

Nedelja 14. mart 2010.
BERZA PLOCA NA AKADEMIJI

Pozivamo kolekcionare longplejki, singlica i originalnih CD izdanja, ljubitelje pucketavog zvuka zaboravljenih vinila, radoznalce, istrazivace, pregovarace i razmenjivace na BERZU PLOCA, koja ce se odrzavati na Akademiji svake nedelje od 9h do 13h!

Ulaznica ce kostati 100 dinara

Vidimo se :)

AKADEMIJA
Rajiceva 10, 11 000 Beograd
 
Poslednja izmena od urednika:
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
"Rekvijem" u BDP-u

"Rekvijem" u BDP-u

Glas javnosti 13.03.2010 12:55



Drama čuvenog izraelskog pisca Hanoha Levina "Rekvijem - Negde između Pariza i Šangaja" biće premijerno izvedena 17. marta u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) u režiji Milice Kralj, najavljeno je na konferenciji za novinare.

Direktorka BDP-a Maša Mihailović istakla je da će to biti prvo izvođenje ovog komada u našem regionu, dodavši da se time BDP uključuje u proslavu 150 godina od rođenja Čehova jer je Levin zasnovao "Rekvijem" na tri priče slavnog ruskog pisca - "Rotšildova violina", "Tuga" i "Željna sna".
Ona je izrazila zadovoljstvo što će posle dužeg vremena BDP imati predstavu sa velikim ansamblom (21 učesnik), kao i zahvalnost Ambasadi Izraela u Beogradu na podršci u realizaciji ovog projekta.
Prvi sekretar izraelske ambasade Jair Fromer izjavio je da je predstojeća premijera vrhunski događaj u njegovom trogodišnjem radu u Beogradu.
Fromer je najavio da će gost na premijeri u BDP-u biti direktor Kameri teatra iz Tel Aviva Nor Semel, dodajući da je to pozorište bilo Levinov drugi dom.
Levin je napisao "Rekvijem" posle saznanja da je teško bolestan (od raka), a sam je i režirao predstavu. Premijera je bila marta 1999. u Kameri teatru, izvedena je više od 400 puta, obišla svet i pobrala mnoge nagrade.

Dramu je na engleski prevela Mirjam Šlezinger, a zatim na srpski rediteljka Kralj.
Ona je izjavila da "Rekvijem" vidi kao "neobičan, emotivan, uzbudljiv komad, komplikovan u jednostavnosti koju zahteva, sa snažnim likovima koji otvoreno, iskreno, na sav glas govore šta misle i kako se osećaju".
Uloge igraju Petar Kralj (na fotografiji), Jadranka Selec, Aleksandar Alač, Sandra Bugarski, Nataša Marković, Srđan Dedić, Lako Nikolić, Milena Pavlović i drugi glumci BDP-a, uz studente Akademije umetnosti.

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Dari Džokić dodeljena nagrada „Žanka Stokić"

15. 03. 2010 PRESS

Dari Džokić dodeljena nagrada „Žanka Stokić"


Glumici Dari Džokić, ovogodišnjoj dobitnici nagrade „Žanka Stokić", ovo priznanje dodeljeno je juče u Narodnom pozorištu pred prijateljima, porodicom, kolegama i poštovaocima. Dobitnica je izjavila da je strepela od trenutka dodele



- Ovu ulogu ne znam napamet, ali već danima kako su me obavestili da sam dobila ovu veliku nagradu strepim od ovog trenutka. Hvala ti, Miro, što si se setila jedne velike požrtvovane, zaboravljene Žanke Stokić, i što si u tim trenucima mislila na žensku glumačku gardu koja hoće, voli i želi da se igra, a tu igru im niko ne sme oduzeti. Hvala svima onima koji su me pustili da sanjam ovu nagradu, hvala na kritikama i pohvalama moje ćerke Jovane, a najveće hvala ljubavi koja me je naučila da letim, hvala ti, Tirke - izjavila je Dara.
Prva dobitnica nagrade „Žanka Stokić" bila je Svetlana Bojković, koja je ovom prilikom navela:
- Dara Džokić je moja omiljena glumica, mnogo toga me vezuje za nju. Ona je uspela da sačuva radost igre i čistotu glume. Neverovatno je koliko skromno pristupa glumi. Mislim da se ona danas nalazi u jednoj ulozi koja nju može da zbuni. Meni je posebno drago što bi Darin i naš Tirke bio na ovu nagradu izuzetno ponosan.
Kolega Petar Kralj rekao je:
- Da su me pitali kome „Žanka Stokić", rekao bih: „Dara Džokić", ne zato što se to jednostavno rimuje, nego zato što je to tako. Tirke se nije ljutio na izjavu ljubavi u predstavi „Sveti Georgije ubiva aždahu", koju sam ja izjavljivao Dari, ali ja sam to iskreno i osećao. Evo, sad imam priliku da kažem: „Da, ja volim da igram sa Darom, jer ona u sve predstave unosi taj njen nemirni duh, radost i nju je vrlo lako voleti".
Glumac Branislav Lečić rekao je da ga ova nagrada nije iznenadila:
- Od samog početka Darine karijere video sam da će ona postati i biti velika glumica. Kod nje sam video kontrast između divne osobe i glumice, porodične žene i profesionalca. Ona jednostavno može da igra sve, a hrabrost u njoj vodi pozorište napred - zaključio je glumac Branislav Lečić.


Dive... Gordana Đurđević-Dimić, Svetlana Bojković, Dara Džokić, Ružica Sokić i Milena Dravić


Legendarna glumica Ružica Sokić rekla je za Press da Dari Džokić nijedna uloga ne stoji loše.
- Ona je svojom glumačkom biografijom zaslužila ovo priznanje. U različitim žanrovima, od komedije do tragedije, pokazivala je da joj svaka uloga priliči - navela je Ružica Sokić za Press, i dodala:
- Dara Džokić je vrhunska glumica. Beskrajno sam srećna zbog toga što mogu da prisustvujem i da čestitam takvoj glumici na takvoj nagradi.
Vuk Kostić je za Daru rekao da je to „naša darovita Dara" i da je za njega ona uvek bila lepa teta koja lepo miriše. On joj je zahvalio na tome što ga je sačekala da odraste, pa da zajedno odigraju neku ulogu, kako je rekao, rame uz rame.
Nagradu je inicirala Mira Stupica, koja je uputila predlog da se uspostavi priznanje sa Žankinim imenom. Ova nagrada je za vrlo kratko vreme stala rame uz rame sa već poznatom nagradom za životno delo, „Dobričinim prstenom".
(LJ. S.)
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Misteriozna žena pronicljivog pera

Izložba o Džejn Ostin u Njujorku - „Mudrost jedne žene“

Misteriozna žena pronicljivog pera


Miona Kovačević | 15. 03. 2010. - 00:02h |Blic Online

Neobičan život, delo i zaveštanje jedne od najvećih književnica na engleskom jeziku, Džejn Ostin (1775-1817), činile su srž izložbe u Muzeju i biblioteci „Morgan“ u Njujorku koja je pobudila pažnju.



Vilijam Blejk, „Portret gospođe Q“


- Omogućivši pogled izbliza na ikonu britanske književnosti, izložba „Mudrost jedne žene: Život i zaveštanje Džejn Ostin“ pružila je osećaj gotovo opipljive intimnosti sa autorkom zahvaljujući izloženim rukopisima, ličnim pismima i drugim sličnim eksponatima iz Džejninog života, koji biblioteka „Morgan“ prethodno nije izlagala više od četvrt veka - stoji između ostalog u ocenama ove izložbe koja je juče zatvorena.

Između ostalog pažnju su izazvale prve ilustrovane edicije njenih romana, kao i crteži i gravire ljudi, mesta i događaja iz tog perioda. Među stotinak eksponata bile su i knjige koje su uticale na Džejn, poput dela Samjuela Ričardsona, Lorensa Sterna, Fani Berni, Vilijama Kupera i Lorda Bajrona. Gravira Vilijama Blejka, „Portret gospođe Q“, za koju je književnica svojevremeno izjavljivala kako je „izuzetno podseća“ na njenu junakinju Džejn Benet iz „Gordosti i predrasude“.
Ipak, najintrigantniji bili su eksponati iz Džejninog života, uključujući i nekih dvadesetak knjiga koje su preostale iz biblioteke njenog oca, pisma i jedini sačuvani kompletan rukopis njenog romana - „Lejdi Suzan“.


- Veličina pisanja Džejn Ostin vidi se u njenoj velikoj popularnosti sve do današnjih dana, naročito tokom poslednje dve decenije kada je ekranizovano mnogo njenih dela - kazao je Vilijam Grisvold, direktor Biblioteke i muzeja „Morgan“. „Iako je ona pisala o životu i društvu u Engleskoj pre dva veka, njen pronicljiv, satirični pristup temama i likovima veoma je blizak savremenom čitaocu.“




Jedna od prve dve objavljene ilustracije za roman
„Gordost i predrasuda“


Međutim, teškoće nastaju onda kad pokušamo da zamislimo karakter same književnice. Po njegovim rečima, Džejn Ostin je bila suptilni tumač manira svojih likova, upoznata do tančina sa njihovim vrlinama i manama, a opet sama je bila nedokučiva i misteriozna da je teško zamisliti je kao osobu od krvi i mesa.
Ostinova je tokom svog 41-godišnjeg života napisala nekih tri hiljade pisama, najviše sestri Kasandri koja je mnoge spalila verujući da ne ostavljaju dobar utisak o Džejn i njenoj porodici. Do danas je sačuvano samo 160, od kojih „Morgan“ poseduje 51.


Ta pisma su i danas dramatična, a prateći trag Džejnine ruke možemo da osetimo njenu živahnost, tečnost i disciplinu; rukopis je pedantan i čist, a ipak brz. U nekim pismima gotovo da možete da osetite ekstatičnu govorljivost.
Iako su puna ogovaranja i trivijalnosti, pisana su sa takvim osećajem za dramu da u njima možemo osetiti skoro fizičku energiju pretvorenu u reči. Iako je Džejn bila vrlo povučena osoba - svoje prve romane objavljivala je anonimno - u pismima se vidi trag javnog sveta kome je skoro sasvim okrenula leđa, kao da bi on mogao nespretno povrediti njen novelistički univerzum.


Njena pisma ispostavljaju se kao još jedno svedočanstvo da je s pravom prati glas da je bila pronicljivog pera.
Ostinova je verovatno delovala zastrašujuće svakome ko bi je upoznao, ali sa svojom sestrom je bila vrlo iskrena i otvorena. U jednom pismu nakon Džejnine smrti 1817, Kasandra je napisala: „Izgubila sam blago; takvu sestru i prijatelja kakvog niko nikad neće nadmašiti. Bila je sunce mog života, pozlata svakog zadovoljstva i ublaživač svake tuge. Nijednu misao nisam krila od nje i kao da sam izgubila deo sebe“.

Životna priča bez srećnog kraja



Portret Džejn Ostin u olovci i akvarelu koji je, najverovatnije, uradila njena sestra Kasandra oko 1819.

Džejn Ostin rođena je 1775. u seoskoj porodici srednjeg staleža. Otac je bio rektor, a majka je poticala iz uvažene porodice. Džejn je imala osmoro braće i jednu sestru, Kasandru. U jedanaestoj godini Džejn je završila svoje formalno obrazovanje i vratila se kući. U takvom okruženju počela je da piše pesme, priče i komade za svoju porodicu - koja se sastojala od vrlo vrednih čitalaca - ali i za ličnu zabavu. Prvi roman, „Lejdi Suzan“, najverovatnije je završila 1794-95, ali on nije objavljen za njenog života. Prvi izdat roman, „Razum i osećajnost“, objavljen je 1811, a usledili su „Gordost i predrasuda“ (1813), „Mensfild park“ (1814), „Ema“ (1815) i posthumno izdati „Nortangerska opatija“ i „Pod tuđim uticajem“ (1817). Iako je bila odlični poznavalac društvenih prilika i tumač ljudskih karaktera, a mnoge svoje heroine srećno je i udala, sama Džejn nije nikad stala pred oltar. Preminula je od tuberkuloze 1817, u 41. godini života.

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
"Budimo ljudi, reč Patrijarha Pavla" na francuskom

"Budimo ljudi, reč Patrijarha Pavla" na francuskom

Glas javnosti 15.03.2010 18:43



U Kulturnom centru Srbije u Parizu održano je veče posvećeno knjizi "Budimo ljudi, reč Patrijarha Pavla" Jovana Janjića.

Predstavljeno je francusko izdanje koje je priredila Eparhija Zapadno-evropska srpske pravoslavne crkve u Parizu. Učestvovali su gospodin Kosta Hristić, novinar, Ljubomir Mihajlović, prevodilac i otac Slaviša Šanjić. Knjiga "Budimo ljudi" posvećena je nedavno preminulom patrijarhu Pavlu, u njoj je prikazan njegov životni put, od slabašnog dečaka Gojka Stojčevića, koji je rastao bez roditelja i kojem su jednom čak i sveću palili misleći da je umro, pa do toga da ga i poglavari drugih crkava i verskih zajednica u svetu predstavljaju kao jednog od najvećih duhovnika našeg vremena, ali i da ga mnogi doživljavaju kao 'sveca koji hoda'. Pored toga, tu su i patrijarhovi odgovori na krupna društvena dešavanja u vremenu kada se nalazio na čelu SPC, njegove duhovne pouke, kao i drugi materijali, nepoznati široj javnosti.

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Samo sedam domaćih predstava na Sterijinom pozorju

Samo sedam domaćih predstava na Sterijinom pozorju

RTV 15.03.2010 17:51



Od ukupno 17 predstava odabranih za predstojeće 55. Sterijino pozorje u Novom Sadu samo je sedam rađeno po delima dramskih pisaca iz Srbije, saopštili su danas selektori i rukovodstvo tog pozorišnog festivala.

Takav izbor, do kojeg je u proteklih godinu dana rada došla selektorska trojka, pokazuje da u osnovnoj selekciji nacionalne drame najmanje ima predstava iz Srbije što "govori o našoj pozorišnoj stvarnosti" ali u isto vreme i o tome da je "srpska drama zanimljiva teatrima u regionu", od Turske do Slovenije pa i šire, ocenio je direktor Pozorja Milivoje Mlađenović na konferenciji za novinare.

Selektorka predstava rađenih prema domaćem dramskom tekstu Ana Tasić je za takmičenje na 55. Pozorju odabrala sedam predstava, od kojih tri dolaze iz inostranstva, dve izvode domaća pozorišta na mađarskom a samo dve se igraju na srpskom jeziku.


Ta neobičnost selekcije nacionalne drame rezultat je "izuzetno oskudne produkcije u Srbiji, u pogledu umetničkih dometa, kvaliteta scenskog izraza, rediteljske inovativnosti...", ocenila je Tasićeva napominjući da je od ukupno 59 pogledanih predstava napravila širi izbor od oko 20 a potom konačni od sedam.


Napominjući da selekcija predstava za 55. Sterijino pozorje, koje će biti održano od 26. maja do 4. juna, "govori da nam nema bekstva iz okruženja, niti bi trebalo da ga bude", jer je komunikacija (kako politička, ekonomska tako i pozorišna) sa susedima naša sudbina, direktor SP je ocenio da je Pozorje uvek bilo "odraz stanja i zbivanja u društvu i regionu".

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Uskršnji sajam knjiga

Uskršnji sajam knjiga

RTS 15.03.2010 17:45



U holu Doma sindikata u Beogradu počeo tradicionalni Uskršnji sajam knjiga, na kojem se okupilo 50 izdavača. Oni će do Uskrsa prodavati knjige uz popuste od 20 do 50 odsto.

Tradicionalni Uskršnji sajam knjiga otvorila je u holu Doma sindikata u Beogradu književnica Ivana Krsmanović.

Na sajmu knjiga okupilo se 50 izdavača koji će svakoga dana sve do Uskrsa, 4. aprila prodavati knjige uz popuste koji se kreću od 20 do 50 odsto.
Otvarajući sajam, književnica Krsmanović je rekla da joj je ukazana čast jer je "u minuloj godini objavljen velik broj knjiga pisaca ženskog roda i podsetila da je dobitnik Ninove nagrade bila je takođe dama".
Podsetivši da su između dva Uskrsa preminula dva srpska književna velikana, Milorad Pavić i Momo Kapor, Krsmanović je konstatovala "da će njihov duh oplemenjivati dane mnogih generacija, oblikovati njihovu reč i misao, a njihova dela svedočiti o besmrtnosti ljubavi".

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Događanja uživo Marine Abramović

Događanja uživo Marine Abramović

Politika 15.03.2010 12:30



Marina Abramović sa Ulajem: emotivni susret posle 23 godine u najnovijem performansu „Umetnica je prisutna”


Umetnica je ostala da sedi za stolom i kada se otvaranje okončalo i kada više nije bilo nikoga da sedi naspram nje

U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku juče je otvorena retrospektivna izložba naše slavne umetnice Marine Abramović. Svečano, VIP otvaranje odigralo se nekoliko dana ranije, 9. marta, kada je preko 800 zvanica videlo premijeru novog performansa. Ova retrospektiva pod nazivom „Artist is present” (Umetnica je prisutna) predstavlja presedan za muzej jer kombinuje pristup umetnosti performansa kao događanju uživo sa tradicionalnim istorijskim prikazom opusa umetnice. Hronološki izloženi radovi nastali u prethodnih četrdeset godina Abramovićkine karijere kombinovani su sa „živim re-performansima”, odnosno ponovnim izvođenjima pet njenih poznatih performansa, koje će u narednih dva i po meseca izvoditi 35 performera.
Ovakav koncept menja paradigmu umetničke retrospektive kakva se danas praktikuje u muzejima moderne i savremene umetnosti.
U njujorškim medijima izložba je odjeknula kao izuzetan događaj koji je prvi put u istoriji uveo performans umetnost u mejnstrim – i to na velika vrata.
Autor je kustos Klaus Bisenbah, glavni kustos odeljenja medija i performansa MOMA i novi direktor Centra za savremenu umetnost.
Iako svetski priznata kao pionir i jedna od najznačajnijih protagonista performans umetnosti, Marina Abramović, prvi put ima prilike da približi svoju umetnost publici koja nije navikla da vidi umetnicu kako koristi svoje telo kao subjekt, objekt i medijum, ispitujući fizičke i mentalne limite svog bića.
Istorijski, tj. hronološki koncipirana izložba prikazuje rane intervencije i zvučne radove, nastavljajući preko fotografija i video-radova Marinine samostalne karijere u sedamdesetim godinama u njenom beogradskom periodu. Potom nastavlja tako što prikazuje kolaboracije – video-zapise performansa iz kasnih sedamdesetih godina prošlog veka sa Ulajem (umetničkim i nekadašnjim životnim saputnikom sa kojim se na ovoj izložbi ponovo srela posle 23 godine).
Na samom početku otvaranja umetnica je sedela nepomično dok su mnogobrojne zvanice strpljivo čekale u redu da je pozdrave. U izuzetno emocionalnom trenutku umetnica je prekršila svoju nepomičnost i preko stola pružila ruke Ulaju koji ih je prihvatio i tako se život u ovom neponovljivom trenutku prepleo sa umetnošću. Posle nekoliko trenutaka, Ulaj je poslavši joj poljubac ustao, a publika je nastavila da se smenjuje ispred umetnice u ovom specifičnom činu poklonjenja i ohrabrenja – da izdrži do kraja maja u svom naporu.
Izložba prikazuje i Marinin čuveni rad sa Ulajem, hodanje i susret na Kineskom zidu, ali prerađen kao dvokanalnu video-instalaciju The Great Wall Talk 1988/2010, kao i poznatu instalaciju Balkan Barok iz 1997. godine. Pored drugih radova iz devedesetih godina prikazana je i nova instalacija napravljena specijalno za MOMA, performans „House with the ocean view” iz 2002. godine.

 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Balet ima svoju boju

Balet ima svoju boju

Politika 16.03.2010 23:08



Srbija je bila jedan bistri potok, izvor nadahnuća. Sve je žuborilo pre dvadesetak godina u Beogradu. A te zgusnutosti i duhovnosti, uz retke izuzetke, više nema, kaže Džoja Ratković Gavela

Dosta se slikara bavilo balerinama, a među njima pre svega veliki Edgar Dega. Džoja, kao umetnica sa svojim identitetom, nije ga oponašala, niti je pošla njegovim putem. Ona je krenula nekim svojim putem.
Autorstvo nad pomenutim rečima pripada Jovanu Ćirilovu, koji je na ovaj način ponudio javnosti sopstveno viđenje izložbe „Balet od skice do slike”, slikarke Džoje Ratković Gavele, koja se večeras u 19 časova otvara u beogradskoj „Nju moment” galeriji.
Naša sagovornica, čiji je doživljaj baleta koloritan a doživljaj sveta koji je okružuje kritički, u likovnoj umetnostiprisutna je više od četiri decenije, kroz karikature, ilustracije, crteže tušom i ulja na platnu. Za sebe, stoga, kaže da je vrlo radoznala, da uvek istražuje nešto novo i da se životna vatra koja je pokreće nikada ne gasi. Međutim, balet je, kao neka opsesija, izabrao nju a ne ona njega, mada pamti da je kao dete, pored baleta, želela da se bavi i muzikom i slikarstvom. Ovo poslednje na kraju se i ostvarilo.
– Iako su me ubedili da balet nije za mene, to me nije sprečilo da dugo vremena pratim balet, prvo u Narodnom pozorištu u Beogradu, pa onda u Beču, gde sam išla na najveće baletske predstave, upoznala najveća baletska imena sveta. Moj neostvareni san da postanem balerina ostvario se na jedan prenesen način, kada su se neke bure u mom životu donekle stišale. Mada još ima vatre – kaže Džoja Ratković, opisujući dalje kako su slike nastale:
– Posle tri godine odlazaka na probe u Beču, nastalo je preko sto skica. Tada još nisam razmišljala o ulju, ali je kroz razgovor sa prijateljima došlo do toga da sam skice počela da pretvaram u ulja, jer su skice nekako bile kratkog daha, a nad tom temom htela sam da boravim. Bajkovit izgled, kako ste primetili, potiče od mog osećanja prozračnosti i potrebe da se sve nekako preliva jedno u drugo, otud i ovakav izbor boja. Jer, balet, kao igra, ima svoju boju. To je sve samo došlo od sebe, ja tu nisam ništa nameravala ni planirala.



Džoja Ratković Gavela


Slike sa ovom tematikom pre Beograda bile su izložene i u Beču, ali tada je akcenat bio na uljima na platnu, dok su skice, umetnici omiljene, bile nekako u drugom planu, kako kaže, zapostavljene. Ovoga puta na izložbi će se naći oba izraza, svaki za sebe dinamičan i srodan igri.
Na pitanje šta je trenutno obuzima, šta krade njene misli i vreme, ona kaže:
– Sa jedne strane to su grčki pejzaži, to mi je trenutno velika preokupacija. Ti maslinjaci su toliko čudni i burni da moram da ih poslušam. Sa druge, međutim, tu je i slika jedne modernosti u Srbiji.

 
Top