Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[Big Moca]

Gostovanje "Akademije St. Martin " i Žanin Jansen

Gostovanje "Akademije St. Martin " i Žanin Jansen





Beograd - Jedan od najboljih svetskih kamernih orkestara "Akademija St. Martin in the Fields" iz Londona sa gošćom violinstkinjom Žanin Jansen, održaće u subotu, 23. januara koncert u Kolarčevoj zadužbini. Beogradska publika će u organizaciji Jugokoncerta biti u prilici da čuje dela za violinu i orkestar Volfganga Amadeusa Mocarta i Petra Iliča Čajkovskog.J

edan od vodećih kamernih orkestara u svetu "Academy of St. Martin in the Fields" osnovao je 1958. godine Ser Nevil Mariner, a prvi koncert održali su 1959. godine. Zamisao wegovih članova, vodećih londonskih muzičara, bila je da formiraju orkestar koji će delovati bez dirigenta.

Obeležavajući 50-godišnjicu postojanja, Akademija je nastupala širom Velike Britanije, u SAD, Kanadi kao i na koncertima u Bakingemskoj palati, za kraljicu Elizabetu II, povodom proslave 60 godina Komonvelta. Ansambl je do danas ostvario preko 500 albuma i dobitnik je mnogih nagrada, među kojima je i Gremi 2003. godine za snimak ostvaren sa Ser Nevilom Marinerom i Hilari Han.

Nakon svog debija u dvorani Koncerhebau 1997, Žanin Jansen postala je velika zvezda u rodnoj Holandiji. Danas se smatra za jednog od vodećih violinista sveta, umetnicu izuzetno uzbudljivih i maštovitih interpretacija.



Izvor: Glas javnosti

 

[crvendac_011]

"Zlatni ćuran" Petru Kralju

"Zlatni ćuran" Petru Kralju

RTS 21.01.2010 15:50



Festival najboljih komediografskih ostvarenja Srbije "Dani komedije" dodelio nagradu "Zlatni ćuran" za životno delo Petru Kralju. Nagrada će biti uručena na završetku 39. Dana komedije 27. marta.

Glumac Petar Kralj dobitnik je nagrade "Zlatni ćuran" za životno delo, Pozorišnog festivala najboljih komediografskih ostvarenja Srbije "Dani komedije", saopštio je predsednik Upravnog odbora festivala Dobrica Milićević.
"Zlatni ćuran", najviše priznanje festivala, sastoji se od diplome, statuete ćuran i novčanog iznosa. Nagrada će Kralju biti uručena 27. marta, na završetku 39. Dana komedije. Taj datum se obeležava kao Svetski dan pozorišta.
Odluka je bila jednoglasna, a u igri za nagradu bila su još dva glumca, istakao je Milićević na konferenciji za novinare, istakavši da je Kralj "jedan od vodećih srpskih glumaca danas".
Kralj je na "Danima komedije", koje se u Jagodini tradicionalno održavaju od 1972. godine, od 20. do 27. marta, tri puta nagrađen za glumu statuetom Ćuran.
Prvi put je nagradu dobio 1977. godine za ulogu Kapetana Ivulića u predstavi "Buzdovan" Kleme Grubišića, režija Zoran Ratković u izvođenju Ateljea 212 iz Beograda.

 

[Big Moca]

Sava Šumanović i Kiki, kraljica Monparnasa

Sava Šumanović i Kiki, kraljica Monparnasa


Čuveni model, zvezda pariskih kabarea, uvek u društvu najvećih slikara 20. veka pozirala je i Šumanoviću, što pokazuje večerašnja izložba u galeriji ovog slikara u Šidu.

Kiki na najpoznatijoj fotografiji mana Reja


Rođendan Save Šumanovića (1896–1942), koji se obeležava 22. januara, bio je povod da direktorka istoimene galerije u Šidu Vesna Burojević odluči da kao autorka izložbe predstavi tri Savine slike iz pariskog perioda, vesele, pune života, na kojima je ovekovečena Kiki, kraljica pariske četvrti Monparnas. Ovu zanimljivu postavku pod nazivom „Artisti i modeli: Sava Šumanović i kraljica Monparnasa“, koja se večeras u 18 časova otvara u Galeriji „Sava Šumanović“ u Šidu, moći će da vidi publika u narednih 30 dana. Vesna Burojević o večerašnjoj rođendanskoj proslavi kaže:

– Izložićemo tri Savine slike na dan njegovog rođenja. Dve je naslikao 1929. u Parizu, a doneo ih godinu dana kasnije u Šid. Reč je o „Jutru“, ležećem ženskom aktu i „Pariskom modelu“, sedećem aktu. A na trećoj slici koju je umetnik naslikao 1935. pod nazivom „Kraj šumarka“, dok još nije pronašao odgovarajući model, a na kojoj je pet aktova, centralno mesto pripalo je Kiki, naslikanoj po skicama iz Pariza. Kiki je bila čuveni model, zvezda pariskih kabarea, uvek u društvu najvećih slikara 20. veka. To što je pozirala i Šumanoviću pokazuje da je on takođe bio deo pariske umetničke elite. Na otvaranju će posetioci moći da vide i inserte iz kratkih umetničkih filmova u kojima je Kiki igrala.

Jasna Jovanov, autorka teksta u katalogu, kaže da je poenta izložbe u Šidu otkrivanje novog sloja života Save Šumanovića, a namera je da se pokaže kako je on bio deo boemskog miljea u Parizu, gde se stvarala umetnost.

– Sava se družio sa umetnicima, piscima, slikarima, a Kiki je bila njihova muza, i zanimljivo je da se život čitave jedne generacije može sagledati kroz priču o Kiki, a Sava je i te kako bio deo svega – kaže Jasna Jovanov, istoričarka umetnosti i direktorka Spomen zbirke Pavle Beljanski iz Novog Sada. Jasna Jovanov, autorka kataloga ove izložbe, o pariskoj atmosferi u kojoj je Šumanović stvarao piše da je najveći kuriozitet Monparnasa predstavljala grupa samosvesnih žena koje su zarađivale za život nastupajući kao igračice i glumice, pevajući u kabareima ili pozirajući slikarima, ponekad se i same okušavajući na umetničkom planu.

„Kraj šumarka” (Kiki, ležeći akt u sredini) 1935.


„Najpoznatija je bila Kiki, koja je tokom ludih dvadesetih, tridesetih i četrdesetih godina 20. veka bila model, slikarka, kabaretska pevačica, filmska glumica, inspiracija mnogim umetnicima”, piše Jasna Jovanov. Ko je u stvari bila Kiki?

U katalogu se navodi da je rođena u Burgundiji kao Alis Pren (1901–1953) i da je bila simbol boemskog i umetničkog života Pariza. Pozirala je Medjickom, Mojzeu Kislingu, Peru Krogu, Aleksandru Kalderu, Pablu Gargalu, Luju Paskinu i mnogim drugim umetnicima sa Monparnasa. Družila se sa Gertrudom Stajn i Ernestom Hemingvejem. A legenda o Kiki sačuvana je zahvaljujući seriji fotografija koje je snimio Emanuel Radnicki, poznatiji kao Man Rej, između 1921. i početka četvrte decenije prošlog veka. Igrala je i u dva kratka i jednom dugometražnom filmu Mana Reja, kao i u drugim kratkim filmovima.

Pored tri slike koje ćemo u narednih 30 dana videti u Šidu, postoji još slika na kojima je ovekovečena Kiki, jedna od njih se nalazi u Narodnom muzeju, druga u Matici srpskoj u Novom Sadu, a treća je u privatnom vlasništvu. Izložba u Šidu nije samo priča o Savi ili Kiki, već o spoju artista i modela, o jednoj istoj stvaralačkoj energiji koja je iznedrila umetnost 20. veka.

Izvor: Politika/B. Lijeskić

 

[crvendac_011]

Muzej Vuka i Dositeja saniran, potrebna totalna rekonstrukcija

Muzej Vuka i Dositeja saniran, potrebna totalna rekonstrukcija

24 sata 26.01.2010 07:59



Naočare, fes, gusle, pisma i portreti, od nedavno i Vukov pribor za pušenje, samo su neke od stvari koje se čuvaju u Muzeju Vuka i Dositeja.

Kuća u Gospodar Jevremovoj 21, u kojoj je nekada bila smeštena Velika škola, koju je otvorio Dositej Obradović, a jedan od njenih prvih đaka bio Vuk Karadžić, i danas je riznica zanimljivosti iz istorije srpske književnosti i tadašnjeg načina školovanja.
Posle šestomesečne sanacije, Muzej je prošle nedelje otvoren. Zdanje u kome se muzej nalazi tipičan je primerak turske arhitekture i najstarija je sačuvana zgrada u Beogradu.
- Zgrada je veoma stara i prosto podleže zubu vremena. Sada je završena rekonstrukcija međuspratnog prostora koji je pukao i ugrožavao i živote radnika i posetilaca. Ipak, neophodna je rekonstrukcija od temelja do krova, koji prokišnjava - kaže kaže za „24 sata“ Ljiljana Čubrić, upravnica muzeja.

 

[crvendac_011]

"Politika" pronašla sliku Paje Jovanovića u Čileu

"Politika" pronašla sliku Paje Jovanovića u Čileu

Umesto nestale slike Paje Jovanovića „Furor Teutonicus”, u čileanskom muzeju pronađen najviše nagrađivan „Portret dame”

Paja Jovanović: Madam Mirka

U potrazi za čuvenom slikom monumentalnih dimenzija Paje Jovanovića „FurorTeutonicus” ili „Bitka u Teutoburškoj šumi”(iz 1899), „Politika” je u septembru prošle godine došla do nezvaničnih saznanja da se ova istorijska kompozicija možda nalazi u Nacionalnom muzeju lepih umetnosti Santijago de Čile u Čileu (MuseoNationaldeBellasArtes). Ova slika je, prema Jovanovićevim memoarima, na neobjašnjiv način nestala pred Drugi svetski rat i, po svim pretpostavkama, otkupila ju je država Čile oko 1910. godine.
Kustos Narodnog muzeja u Beogradu, istoričar umetnosti Petar Petrović uputio je prošle godine nadležnima u Nacionalnom muzeju Santijago de Čile pismo sa molbom da potvrde da li se slika „FurorTeutonicus” nalazi u tamošnjim zbirkama.
Umesto odgovora na ovu molbu, iz čileanskog muzeja sredinom januara stigla je informacija da se u njihovom muzeju nalazi samo jedno delo Paje Jovanovića – „Portret dame” (gospođa Mirka), dimenzija 200h100 cm, signirano P. Joanowitch, bez godine nastanka.
– Prema podacima koje smo ljubaznošću kustoskinje muzeja dobili, portret je dospeo u muzej otkupom čileanske vlade od delegacije Austrije sa internacionalne izložbe 1910. godine u Čileu. Pre toga portret je imao više nego zapažen uspeh gde god je bio izložen. U Jovanovićevom popisu dela, portret MmeMierke se navodi kao njegov najviše puta nagrađivani portret – kaže Petar Petrović.
O ovom delu Paja Jovanović je zabeležio:
„Veliki uspeh portreta Mme Mierkenoseća ne samo vel. zlatnu Staatsmedaille Wien, Medaille ď Or – Salon Paris već i zlatnu medalju Gr. Kunst Ausstellung Berlin – počasno mesto u Roual Academie London, Carnegie Institute Pittsbourgh U.S.A. i internacionalne Umetničke izložbe u San Jago da Chile gde se slika, kupljena od države i nalazi – sve to me pobudilo da se sasvim posvetim portretnoj veštini”.
– Upravo ovi navodi samog slikara daju objašnjenje zašto se daroviti Jovanović, u vreme kada je kao proslavljeni slikar žanrova i istorijskih kompozicija dostigao zenit slave i uspeha krajem 19. i početkom20.veka, u potpunosti okrenuo portretskoj veštini od koje je imao ne samo priznanja i dobre kritike, nego i znatnu materijalnu dobit. Uostalom, to je pri povratku iz Amerike 1903. i potvrdio, kada je u razgovoru sa Milanom Savićem rekao da „(...) Za dva portreta može tamo dobiti toliki honorar, koliki dobija za ceo ikonostas novosadske Saborne crkve”. Razlog što je upravo ovaj portret otkupljen za muzej sadržan je, između ostalog, i u činjenici da je čileanska vlada otkupljivala nagrađivana dela sa međunarodnih izložbi u Evropi i Americi zbog ustanovljenja novog Nacionalnog umetničkog muzeja koji je svečano otvoren 1910. godine i koji upravo ove godine slavi stogodišnjicu svog postojanja – kaže Petrović i dodaje da portret gospođe Mirke zaista spada u Jovanovićeva najbolja portretska ostvarenja.
– Ovaj portret stoji rame uz rame sa Jovanovićevim „Mihailom Pupinom” i „Džejmsom Simingtonom” iz beogradskog Narodnog muzeja, „Portretom Bečlijke” iz Galerije Belvedere u Beču, „Studije za ženski portret” iz minhenske Nove Pinakoteke ili „Portretom Emi Štraus” i „Hedvig Frančilo-Kaufman”. Prefinjen, elegantan i majstorski naslikan portret predstavlja otmenu damu Mirku o kojoj ne znamo mnogo, osim da je pripadala visokom društvu u kojem je naš Paja Jovanović izgradio ime veoma traženog i priznatog slikara portretiste – zaključuje Petrović.
Budući da se u pismu koje je stiglo na adresu Narodnog muzeja u Beogradu iz čileanskog muzeja uopšte ne spominje slika „FurorTeutonicus”, potragu ćemo nastaviti. Podsetimo, u Muzeju grada Beograda nalazi se heliogravura, rezbarena reprodukcija potpuno verna originalu „Furor Teutonicus” (mada znatno manjih dimenzija) dobijena na čuvanje 1952. godine sa ukupnom ostavštinom dela Paje Jovanovića koja danas čine njegov muzej u Ulici kralja Milana u Beogradu.
U Narodnom muzeju postoji skica u ulju za sliku „Furor Teutonicus” koju je Paja Jovanović svojevremeno poklonio Branislavu Nušiću i na njoj je posveta: „Uspomena od Paje”. Narodni muzej otkupio je ovu skicu malog formata od Nušićeve porodice. Postoji još jedna skica ove slike koja je bila u privatnom vlasništvu pa je pre dve godine preprodata drugom. Identitete niko ne želi da otkriva. Reprodukcija slike Furor Teutonicus ponuđena je i na internet prodaji reprodukovanih dela, pri čemu je njen naziv na španskom jeziku i ona je nazvana „Bitka Germana i Rimljana”.

Marija Đorđević
[objavljeno: 27/01/2010]
Politika

 

[majale]

Izložba postera mladih polaznika Istraživačkog centra Petnica

Oko tri hiljade Leskovčana dočekalo je Novu Godinu po julijanskom kalendaru na Širokoj Čaršiji,uz koncert popularnog srpskog pevača Momčila Bajagića Bajagu i njegovog benda Instruktori.Doček Nove godine organizovala je Turistička organizacija a pokrovitelj je bio grad Leskovac.
Bajaga i instruktori stali su na binu u 22,30h a sa nje otišli dva sata posle ponoći.
Poneseni veselom i razdraganom publikom otpevali su sve svoje stare i nove hitove,a tačno u ponoć Bajaga je "dragim leskovčanima čestitao Novu godinu i poželeo im dobro zdravlje i sreću.
Sve vreme na trgu su se besplatno točili topli napici,a TV leskovac je uživo prenosila koncert.
Prethodno je Bajaga na konferenciji izjavio da se koncert održava u okviru slavljeničke turneje povodom 25 godina postojanja benda.
"Čast nam je da smo ovaj praznik dočekali baš u Leskovcu gde nismo nastupali skoro 20 godina",kayao je Bajaga evocirajući uspomene sa svog prvog nastupa u gradu na Veternici,održanom u okruglom paviljonu leskovačkog sajma.
Preuzeto sa Grad Leskovac, zvanična prezentacija grada - Насловна страна

Dodato posle 36 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Izložba postera mladih istraživača u Galeriji Muzeja Nauke traje do 28. januara.
Na izložbi je predstavljeno 70 radova od 130 mlada autora iz oblasti društvenih,prirodnih i tehničkih nauka.Autori su učenici srednjih škola koji su tokom prethodnih godina pohadjali kurseve i seminare te istraživačke stanice.
Istraživačka stanica Petnica je institucija u Valjevu koja se 27 god bavi naučnim obrazovanjem srednjoškolaca i omogućava im da uz pomoć studenata i profesora fakulteta naprave prve korake u nauci.Na kraju obrazovnog procesa organizuje se konferencija na kojoj najuspešniji polaznici predstavljaju svoje radove.Osma konferencija održana je od 26.- 29. nov.a uskoro počinju novi seminari i kursevi.

preuzeto iz "Blic"

 

[crvendac_011]

Umro Dž. D. Selindžer, autor Lovca u raži

28/01/2010 22:40 | Njujork

Umro Dž. D. Selindžer, autor Lovca u raži

Autor: R. D.
Danas

Njujork - Američki romanopisac i pripovedač Džerom Dejvid Selindžer, autor „Lovca u raži“, umro je u 91. godini u Nju Hempširu, naveo je njegov sin. Prema rečima njegovog sina, Selindžer je umro u svom domu u Kornišu u Nju Hempširu, gde je decenijama živeo u samoizolaciji.

Roman kojim je stekao svetsku slavu - „Lovac u raži“ o mladom buntovniku Holdenu Kolfildu i njegovim zanimljivim doživljajima u Njujorku, objavljen je 1951. U vreme objavljivanja te knjige, ali i kasnije, Kolfild je postao gotovo mitska ličnost u Americi, ali i širom sveta. Selindžer je rođen na Menhtenu (Njujork), gde je i odrastao, od oca uspešnog Jevrejina - uvoznika sira, i majke koja je bila škotsko-irskog porekla. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u mnogim bitkama, među kojima je bila i invazija na Normandiju. Kasnije je dodatno postao poznat po tome što nije želeo da bude poznat, odbijajući intervjue i svaku komunikaciju sa spoljnim svetom. Najpoznatija Selindžerova dela, osim „Lovca u raži“, jesu „Freni i Zui“, „Za Esme“, „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“, „Simor: uvod“.

 

[crvendac_011]

"Bukvari i bukvarska nastava kod Srba"

"Bukvari i bukvarska nastava kod Srba"

Studio B 31.01.2010 06:43



U Pedagoškom muzeju otvorena je izložba „Bukvari i bukvarska nastava kod Srba" koja obuhvata dug period izdavanja prve knjige za svakog đaka od kraja XVI veka do danas.

Izložba donosi najzanimljivija rešenja bukvara, od onih koji su imali samo nekoliko listova bez slika, do današnjih čiji se izdavači utrkuju koji će bukvar imati bogatije ilustracije.

 

[crvendac_011]

Povratak hipi plemena

Beograd 03. 02. 2010
Press

Povratak hipi plemena

Večerašnja premijera nove verzije mjuzikla „Kosa" u Ateljeu 212 podsetnik je na vreme kada je Beograd bio kulturna prestonica socijalističkog sveta

Pozorišni hit 1969... „Kosa" u Ateljeu 212

Večeras u Ateljeu 212 premijerno će biti odigran čuveni mjuzikl „Kosa", u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića. Ova verzija smeštena je u današnje vreme i, za razliku od prve predstave iz maja 1969. godine, u njoj nema golotinje! Press podseća kako je srpska publika prihvatila ovu kultnu predstavu, koja je postavila nove standarde u srpskom teatru i lansirala celu novu generaciju našeg glumišta.
Predstava, koja je označila početak jugoslovenskog „leta ljubavi", nastala po libretu Džeroma Ragnija i Džejmsa Rada, prvi put je postavljena 1969. u režiji Mire Trailović i Zorana Ratkovića. Ideja za nastanak srpske „Kose" rodila se u centru njujorške hipi scene - Grinič Vilidžu. Teatrolog Jovan Ćirilov i Mira Trailović, gostujući u Njujorku sa trupom Ateljea 212, videli su, između ostalog, i predstavu „Kosa" i odmah odlučili da komad postave u Beogradu. Jovan Ćirilov za Press se prisetio rada na ovom mjuziklu.

Duga kosa kao znak pobune

Četiri decenije kasnije... Gordan Kičić čeka premijeru

- Predstava je rađena u vreme kada je naša omladina počela da saznaje i uključuje se u pokret „dece cveća". Mi smo birali glumce tako što smo išli na igranke po tada poznatim diskotekama, i mladiće i devojke koji dobro igraju zvali na audiciju! Atmosfera pripreme predstave bila je sjajna, pravili smo nešto što je kod nas bilo sasvim novo. Na dugu kosu se gledalo kao na jeres, pobunu. Bilo je to vreme kada se kod nas seksualna revolucija osećala u vazduhu - svedoči Ćirilov o ovom veoma zanimljivom vremenu.
Rad na „Kosi" potrajao je osam meseci, a ansambl je okupio više od pedeset glumaca! Uloga Bergera, poglavice plemena hipika, pripala je Draganu Nikoliću, a rola regruta Kloda Bukovskog dodeljena je Mihajlu Janketiću. Branko Milićević Kockica je, sticajem okolnosti, igrao gotovo sve glavne muške uloge - pevao je umesto Miše Janketića, odmenjivao Dragana Nikolića, Ljubu Moljca... Lepu bogatašicu Šilu igrala je Mirjana Peić, a Seka Sablić trudnu hipi devojku Dženi koja ne zna čije dete nosi. Kada joj je bilo samo 16 godina, Nada Blam je zaigrala u „Kosi" kao član plemena, a tri godine kasnije zamenjivala je Seku Sablić u ulozi Dženi. Glavne solo numere izvodio je Dušan Prelević.

[YOUTUBE]c1f6sCDATd4&feature[/YOUTUBE]

Ćirilov navodi da je, iako je izazvala šok među malograđanima i puritancima, ovakva predstava bila preko potrebna tadašnjem režimu, koji se naglo otvarao prema Zapadu.

- Sama predstava, iako je bila šokantna, odgovarala je vladajućim strukturama. Oni su želeli da, postojanjem jednog Bitefa ili Ateljea 212, pokažu da je Jugoslavija otvorena za liberalne ideje i nove umetničke tendencije. Nekoliko godina nakon premijere došlo je do otopljavanja odnosa sa Sovjetskim Savezom, i to je dovelo do novog konzervativizma. Održano je jedno veliko savetovanje na kome je „Kosa" osuđena. Postojala je opasnost da se stavi tačka na sve avangardne umetničke projekte, ali su to zaustavili stari srpski nadrealisti. Oskar Davičo je rekao „Nećemo nazad", i njegova reč se poštovala - naveo je čuveni teatrolog.
Predstava, iako je bila šokantna, odgovarala je vladajućim strukturama koje su želele da pokažu da je Jugoslavija otvorena za liberalne ideje i nove umetničke tendencije ... Jovan Ćirilov

Predstava, iako je bila šokantna, odgovarala je vladajućim strukturama koje su želele da pokažu da je Jugoslavija otvorena za liberalne ideje i nove umetničke tendencije ... Jovan Ćirilov

Trifunovići u novoj „Kosi"
Premijera „Kose" u Ateljeu 212 bila je prvi komad tog tipa izveden u zemljama socijalizma, a predstava je doživela 210 izvođenja i poslednji put odigrana je 4. februara 1973. Na jedno od izvođenja u Ateljeu došli su i autori Rado i Ragni. Jovan Ćirilov, koji je sa njima sedeo u centralnoj loži Ateljea 212, naveo je da je, pred kraj predstave, kada je Dušan Prelević Prele pevao „Daj nam sunca", Rado u ekstazi istrčao na scenu, uz ovacije publike.
Ćirilov je siguran da će i nova „Kosa", u kojoj će igrati Sergej i Branislav Trifunović, Katarina Žutić i mnogi drugi, postati pozorišni hit.
antrfile

„Njuzvik": Srpska „Kosa" najbolja na svetu!
U američkom časopisu „Njuzvik" 7. jula 1969. godine objavljen je veoma laskav podatak da su Njujorčani Džerom Ragni i Džejms Rado, hipici i autori „Kose", izjavili da im je beogradska postavka najdraža od svih verzija njihovog mjuzikla koje su videli! „Njuzvik" je objavio i izjavu autora koja doslovce glasi: „Predstava je bila toliko divna i spontana da smo se popeli na scenu da podelimo entuzijazam sa trupom."
Autori su kasnije izjavili da „Beograd nema malograđanskih predrasuda", i kao kontrast naveli ponašanje ljudi u Minhenu, gde su im zbog dugih kosa uskratili boravak u skupom hotelu. „Njuzvik" je naveo i sledeće: „Krov Ateljea 212 bio je posebno obezbeđen tokom izvođenja predstave, da bi se sprečilo da se klinci penju i poginu pokušavajući da vide delić predstave." Ugledni časopis je konstatovao i da je beogradska predstava, kao i sve neameričke produkcije, imala lokalne detalje, kao što su političke „strelice" uperene na račun Mao Cetunga i susedne Albanije!

- Siguran sam da je Kokan Mladenović napravio „Kosu" za 21. vek, i veoma sam srećan zbog toga! - kaže Ćirilov.
Na portalu pressonline.rs pogledajte odlomak iz mjuzikla „Kosa" iz 1969, u kojem pesmu „Daj nam sunca" izvode Dušan Prelević i Mira Peić.

Istorija... Plakat za mjuzikl iz 1969.

N. KOSTIĆ

 

[crvendac_011]

90 godina opere "Madam Baterflaj"

90 godina opere "Madam Baterflaj"

RTV Pink 12.02.2010 18:50



Izvođenjem Pučinijeve opere"Madam Baterflaj" u postavci Dejana Miladinovića, na velikoj sceni Narodnog pozorišta sutra uveče biće obeleženo 90 godina od premijere popularne Pučinijeve opere na sceni nacionalnog teatra.

Povodom ovog jubileja u foajeu druge galerije pola sata pre predstave biće otvorena izložba "Madam Baterflaj - 90 godina" autorke Jelice Stevanović. Kako je najavljeno, izložbu će otvoriti primadona Radmila Bakočević, a o izložbi će govoriti upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović, glavni urednik izdavačke delatnosti Željko Hubač i autorka. U sutrašnjoj svečanoj predstavi nastupiće solisti: Jasmina Trumbetaš Petrović, Janko Sinadinović, Miodrag D.Jovanović, Olga Savović, Igor Matvejev, Predrag Milanović, Nebojša Babić, Branislav Kosanić i Tatjana Mitić. Učestvuju Orkestar i Hor Narodnog pozorišta a dirigovaće gošća iz Italije Đana Frata, pijanistkinja briljantne karijere koja se poslednjih godina isključivo posvetila dirigovanju, dobitnica počasne titule viteza Italije, koju joj je prošle godine dodelio predsednik Đorđo Napolitano, za profesionalne zasluge na nacionalnom i internacionalnom nivou. U muzičkoj istoriji stoji zabeleženo da je Pučinijeva opera premijerno izvedena u Milanu 1904.godine i da se nije se svidela publici. Vrlo brzo potom "Madam Baterflaj" postaje jedna od najpopularnijih opera uopšte. Lirska muzička tragedija o ljubavi mlade Japanke Čo Čo San i lakomislenog poručnika mornarice SAD Pinkertona koja se završava samoubistvom male Japanke madam Leptirice, u Narodnom pozorištu, kako je zabeleženo, odigrana je u prvoj sezoni novoformiranog ansambla Opere kao prva premijera 11. februara 1920. Predstavu je dirigovao Stanislav Binički, režirao Fejfar, a scenograf je bio Jovan Bijelić. U naslovnoj ulozi Čo Čo San nastupila je Jelena Lovšinska, u ulozi Pinkertona Vojislav Turinski, služavku Suzuki je pevala Teodora Arsenović, Rudolf Ertl je tumačio ulogu Šarplesa, američkog konzula u Nagasakiju, japanskom gradu u kome se odvija radnja operer na prelazu u 20.vek.