Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

25 godina Madam Baterflaj

25 godina Madam Baterflaj

RTV Pink 07.12.2009 07:12


Popularna opera Đakoma Pučinija "Madam Baterflaj" koja je prvi put postavljena na scenu Narodnog pozorišta 1984. godine, proslaviće 8. decembra 25 godina uspešnog postojanja na repertoaru nacionalnog teatra.

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Pučinijevu operu u režiji Dejana Miladinovića koji je pre 25 godina i postavio na scenu, izvešće solisti Suzana Šuvaković-Savić, Janko Sinadinović, Miodrag D.Jovanović, Olga Savović, Igor Matvejev, Predrag Milanović, Nebojša Babić, Branislav Kosanić i Tatjana Mitić. Učestvuju Orkestar i Hor Narodnog pozorišta a dirigent je Dejan Savić.
Opera "Madam Baterflaj" za protekle dve i po decenije odigrana je 83 puta pred skoro 28 000 gledalaca, na matičnoj sceni ali i na gostovanjima u Kragujevcu, Požarevcu, Nišu, Šapcu, Smederevu, Užicu, Čačku, Trsteniku, Zaječaru i na Kipru, gde je u decembru 2001. odigrana dva puta, saopštilo je Narodno pozorište.
U istorijatu ove popularne opere na sceni nacionalnog teatra stoji da su libreto preveli Husnija Kurtović i Konstantin Vinaver, da je na premijeri 14. decembra 1984. godine dirigovao Nikolaj Žličar, scenograf je bio Mileta Leskovac, a kostimograf Svetlana Čkonjević.
Ulogu Čo-Čo-San na premijeri je tumačila Radmila Smiljanić, ulogu Suzuki Breda Kalef a Pinkertona Krunoslav Cigoj.
U naslovnoj ulozi nastupale su i Radmila Bakočević, Gordana Jevtović, Višnja Pavlović Drakulić, Vjera Mikić Miranović, Jasmina Trumbetaš Petrović i Suzana Šuvaković.

 

[Ana_ana]

Nagrada „Konstantin Obradović“ Mirjani Karanović

Nagrada „Konstantin Obradović“ Mirjani Karanović

Nagrada „Konstantin Obradović“ za unapređenje kulture ljudskih prava za 2009. godinu dodeljena je pozorišnoj i filmskoj glumici i pedagogu Mirjani Karanović, saopštio je danas Beogradski centar za ljudska prava.

Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu književnik Filip David, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, profesor Vojin Dimitrijević i sociolog i poslanik Vesna Pešić.
Naša poznata glumica nagradu je zaslužila jer je „uporno i dosledno doprinosila podizanju kulture ljudskih prava u Srbiji i celom regionu“.
„Ona je to činila tako što je na ubedljiv i emotivan način tumačila likove žena koje su ljudska mržnja i ravnodušnost teško oštetile i kao građanka koja se nije ustručavala da izađe iz svoje profesije i da se javnom rečju založi za poboljšanje društva u kome živi“, obrazložio je žiri.
U saopštenju je navedeno da Mirjanu Karanović „odvažan stav nije poštedeo od teških, niskih - pa odvratnih - napada, koje je ona hrabro podnosila i još hrabrije se s njima obračunavala.“
Nagrada „Konstantin Obradović“ biće uručena na svečanosti u subotu, 12. decembra, u beogradskom Aeroklubu.

Autor: Tanjug

 

[Ana_ana]

Kulturna baština i po trotoarima

Kulturna baština i po trotoarima

U Beogradu nema prodavnice umetničkih rukotvorina

Delegacija zadužena da napravi kolekciju rukotvorina sveta za prvu damu Amerike našla se u velikom problemu došavši ove jeseni u Beograd. Naša prestonica nema nijednu prodavnicu umetničkih rukotvorina, a onome koji želi da do njih dođe preostaje jedino da vredne predmete naše kulturne baštine traži po tezgama i trotoarima. Žene okupljene oko „Etno-mreže“ održaće 15. decembra promotivnu izložbu u beogradskoj galeriji „Progres“. To će biti i vrsta apela da se konačno u centru Beograda iznađe mesto za etno-galeriju i autentične predmete Srbije.

Na izložbi će biti prikazane tradicionalne rukotvorine modernog dizajna, nastale u okviru projekta Ministarstva ekonomije i Nacionalne službe za zapošljavanje. Oživele su zaboravljene tehnike veza, zlatoveza, tkanja, pustovane vune, necrne čipke, pletenja, sve ono sto oslikava domaću tradiciju, srpske motive i kulturno nasleđe. Godinama je radilo na tome 40 žena iz osam nerazvijenih opština. Njihove radove Protokol Vlade Srbije poklanja stranim delegacijama kao ekskluzivne darove, ali se oni, nažalost, u slobodnoj prodaji ne mogu naći.
Rukotvorine našeg podneblja su bile praktično nestale i retko ko bi u Srbiji sada i znao da kaže kako izgledaju dvoprežne čarape sa srpskim motivima, mada Muzej u Knjaževcu čuva bogatu zbirku od čak 700 pari. Još manje je jasno šta je pustovana vuna, češljana i valjana stočna dlaka, prva tekstilna tehnika na svetu od koje su pravljeni dušeci u vreme kad ni kreveta nije bilo.
- Pustovana vuna je nekada bila toliko dragocena i u zavisnosti od toga koliko je neko bio bogat toliko mu je bio debeo dušek. Ona se i nasleđivala, to vidimo u dubrovačkim testamentima. Kod nas je u narodu poznatija kao valjano sukno, od kojeg su rađeni delovi srpske narodne nošnje, zubuni recimo. Od valjane vune pravile su se čak i dečje igračke, obuća. Sada se u Srbiji vuna baca - podseća Sofija Arsić, koordinator „Etno-mreže“.
Najveća priznanja došla su „Etno-mreži“ za uspešno oživljavanje tradicionalnih peškira u zlatovezu i sa rukom rađenom čipkom. Srpskom peškiru pripala je prva nagrada na Sajmu turizma 2007. godine. Od tada interesovanje za tradicionalne predmete naše kulture ne jenjava.

- Predrasuda da proizvodnja rukotvorina nije održiva i da ne postoji tržište za njihov plasman ne stoji. Dosta stranih firmi traži naše etno proizvode. Na izložbi „Etno-mreže“ u „Madlenianumu“ je za jedan sat prodato stvari za 1.500 evra, u Hajatu za nepuna dva sata za 4.000 evra. Piroćenci su u hajatu prodali sve što su doneli. Doskoro je bio problem u tome što nismo imali dobar proizvod i nismo mogli da ga plasiramo kao ekskluzivu, sada imamo dobro dizajnirane proizvode u jako dobroj ambalaži, sa sertifikatima i deklaracijama - ukazuje Sofija.
Pokušaj da „Etno-mreža“ dobije galeriju u Knez Mihailovoj ulici, gde bi se svakog meseca organizovale tematske izložbe i upoznavali kako stranci, tako i ljudi iz Srbije, sa zaboravljenom kulturnom baštinom, propao je iz jednostavnog razloga - nema prostora. Razumevanja nije bilo ni u Skupštini grada, iako Beograd slovi za najveće stecište turista u Srbiji.
- Saznali smo da postoji mali slobodan poslovni prostog Skupštine grada, u Sremskoj ulici, ali su nam rekli da je prihod od iznajmljivanja tog prostora uračunat u gradski budžet i to je nemoguće promeniti. Jako dobar model za plasman rukotvorina imali smo do početka devedesetih. Tada je lanac prodavnica Narodne radinosti preuzela „Mona“ - napominje Sofija.
„Etno-mrežu“ je do sada, u ime zaštite nematerijalne kulturne baštine i tradicionalnih znanja, podržalo Ministarstvo kulture. Zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i Izvršnom veću Vojvodine u osam opština realizovali su projekat „Put do dobrog proizvoda“. Uz pomoć Ministarstva omladine i sporta sprovedena je obuka mladih u tkanju, vezu i izradi keramike. Podržavaju ih i pojedine lokalne samouprave.

- Ključni problem jeste u distribuciji i ako to ne rešimo, ne možemo osetiti ekonomsku korist, koja može biti velika. Takođe možemo i demotivisati ljude da istraju u izradi rukotvorina, a zapošljavanje još malih seoskih domaćinstava putem razvoja umetničkog zanatstva i proizvodnje rukotvorina je od velike važnosti. Oni u budućnosti neće imati šanse da žive od poljoprivrede – smatra Renata Pindžo, zamenik Ministarstva ekonomije.
Sav trud u oživljavanju umetničkih rukotvorina biće uzaludan ukoliko se uskoro ne pronađu rešenja za njihov plasman.

Sve je krenulo od „Blica“
„Etno-mreža“ je nastala 2005. godine, kada je nakon serije tekstova o starim zanatima u „Blicu“ USAID izdvojio znatna sredstva za očuvanje starih i zaboravljenih tehnika izrade rukotvorina. Tako je nastala prva zadruga za rukotvorine u Kikindi, koja je okupila žene ostale bez posla, zatim slična u Novom Sadu, Velikom Gradištu, Negotinu, Vrbasu, Bačkoj Topoli, Kladovu, Boru, Negotinu, Ćupriji...

Nova uloga muzeja
- U razvijenom svetu izložbe rukotvorina su žirirane i na njima mogu biti izloženi samo komadi koji odgovaraju standardima tradicionalnih tehnika. Kod nas niko ne vodi računa o tome i na pojedine izložbe rukotvorina se iznese sve što je napravljeno poslednjih godina. Muzeji rade u lošim uslovima i nisu okrenuti aktivnom odnosu prema tradiciji - kaže Sofija Arsić.
Osmišljavanje interaktivnih postavki u okviru kojih se demonstriraju tradicionalne tehnike izrade predmeta je savremena uloga muzeja.


Autor: Manuela Graf

 

[Ana_ana]

Srpsko i evropsko slikarsko iskustvo

Srpsko i evropsko slikarsko iskustvo

Izložbe Milene Pavlović Barili u Rimu i Parizu

Milena Pavlović Barili se vraća u Rim i Pariz povodom proslave stogodišnjice rođenja. Najpre će izložba Milene Pavlović Barili biti otvorena u Rimu 18. decembra u 19 sati u Muzeju „Hendrik Kristijan Andersen“, koji je u sastavu Galerije moderne i savremene umetnosti Rim, a potom 22. decembra u Parizu, u Kulturnom centru Srbije. Obe izložbe pripadaju širem projektu obeležavanja Mileninog jubileja čiji je pokrovitelj Ministarstvo kulture Srbije, a koji nadzire Nacionalni odbor za proslavu jubileja Milene Pavlović Barili čiji je predsednik ministar kulture Nebojša Bradić.

Rimsku Mileninu izložbu „Milena Pavlović Barilli 1909-1945“ - koja se održava 80 godina nakon njenog prvog predstavljanja u Večnom gradu, u Galeriji „D’arte di Roma“, otvoriće direktorka Galerije moderne umetnosti Rim Marija Vitorija Marini Klareli, direktorka Muzeja „H. K. Andersen“ Matilde Amaturo, ambasador Republike Srbije u Italiji Sandra Rašković-Ivić i ministar kulture Nebojša Bradić.
Na rimskoj postavci u Muzeju „Andersen“ koja traje do 30. januara 2010. Milena Pavlović Barili će biti predstavljena sa 41. delom (slika, tempera i crteža), nekoliko ličnih predmeta i fotografija, kao i nekoliko knjiga Bruna Barilija, njenog oca, čuvenog italijanskog muzičkog kritičara i kompozitora. Sva dela i predmeti izloženi u Rimu potiču iz fundusa Galerije „Milena Pavlović Barili“ u Požarevcu. Izložbu su priredile Jelica Milojković, muzejski savetnik Galerije „Milena Pavlović Barili“ u Požarevcu, i Žana Gvozdenović, viši kustos u Muzeju savremene umetnosti Beograd.
Rimska izložba predstavlja zapravo deo Mileninog opusa pohranjenog u Požarevcu, koji ukupno broji 894 dela i to 136 slika ulja na platnu, 51 pastela, 284 tempera i akvarela, šest grafika i 415 crteža, zatim umetničke fotografije i dokumenatrne fotografije.
- Pariska Milenina izložba „Ključevi snova“ predstaviće Milenin opus kroz didaktičku koncepciju, to jest na reprodukcijama njenih dela u vidu edukativnih panoa koja se nalaze u fundusu Muzeja savremene umetnosti Beograd, uz tekstualni materijal na francuskom i srpskom, kao i video prezentaciju njenog celokupnog opusa na ekranu s ulice, preko puta „Bobura“. Izložba u Parizu se otvara 22. decembra 2009, a traje do 1. marta 1910. - kaže autor postavke Žana Gvozdenović, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Beograd i dodaje da se u fundusu MSUB nalazi 15 kapitalnih Mileninih slika, među kojima je i čuvena „Venera s lampom“ trenutno na konzervaciji.
- Opus Milene Pavlović Barilli pripada srpskom i evropskom slikarskom iskustvu tridesetih godina, zahtevu za povratak redu i velikim uzorima iz prošlosti, kao i za odbacivanjem eksperimenta u umetnosti. Radi se o idejama inspirisanim metafizičkim slikarstvom, zatim umerenim nadrealizmom i postnadrealizmom, francuskim magičnim realizmom i uticajima umetnika okupljenih oko rimskog časopisa „Valori Plastici“ („Plastičke vrednosti“), kao i uticajima Pikasovog klasičnog perioda. Milenina ikonografija je rafinirane osećajnosti, zasnovana na prostudiranoj, dubokoj ličnoj simbolici, na oniričkom i fantazmagoriji, kao i na istorijskom, muzejskom slikarstvu velikih majstora, posebno visoke renesanse, iz koje je umetnica, erudita i poliglota, crpila svoje inspiracije - objašnjava Gvozdenovićeva.
Milena je bila odličan portretista, te je često slikala svog oca, Bruna Barilija, kao i majku Danicu. O ovom možda i najznačajnijem segmentu Mileninog dela Milojkovićeva veli:
- Izuzetno je sugestivna psihološka produbljenost likova, očev nemirni duh i zanesenost kompozitora, kao i majčina senzibilinost, prefinjenost i posvećenost. Naslikala je portret Gonzalesa, kubanskog pijaniste koji je bio ljubav njenog života, te kasnije i portret supruga, američkog oficira Goselina. Osim bavljenja slikarstvom i kasnije, u Americi, komercijalnim modnim dizajnom, tokom celog života pisala je i pesme i svoju poeziju objavljivala na francuskom i italijanskom u Italiji, gde je dobijala veoma afirmativne kritike.

Najnovije publikacije o Mileninom delu
Iz štampe je upravo izašla najnovija studija o delu Milene Pavlović Barili „Ex Post“, u izdanju Hesperia. Edu, čiji su autori Lidija Merenik, Aleksandar Petrović i Magdalena Koch. Uz iscrpan monografski katalog Jelice Milojković objavljen povodom Milenine izložbe održane nedavno u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu i katalog Žane Gvozdenović objavljen povodom izložbi Milene Pavlović Barili u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu (Palazzo Italia), za brže i detaljnije informacije videti sledeće sajtove: www.barilli.co.rs, www.MilenaPavlovicBarilli.rs i www.museoandersen.beniculturali.it

Istovremeno i u Riminiju
Istovremeno će u Riminiju, u Muzeja grada, biti predstavljeni Milenini crteži za modne žurnale na izložbi „Moda u sobi umetnice“, od 19. decembra 2009. do 24. januara 2010. Ovu izložbu realizovali su Univerzitet u Bolonji – Filozofski fakultet/Didaktičko-naučno odeljenje u Riminiju, i Univerzitet u Beogradu – Fakultet primenjenih umetnosti. Koncept i projekat postavke osmislili su profesori i studenti ta dva fakulteta, dela su pozajmljena od Galerije „Milena Pavlović Barili“ u Požarevcu, a projekat je finansirala italijanska prokrajina Emilija Romanja.


Autor: Milena Marjanović

 

[Ana_ana]

Palavestri i Galiću nagrada Vukove zadužbine

Palavestri i Galiću nagrada Vukove zadužbine

Ovogodišnja nagrada za nauku Vukove zadužbine pripala je akademiku Predragu Palavestri, dok je istu nagradu iz oblasti umetnosti dobio Slavoljub Galić.

Palavestra je nagrađen za dvotomnu knjigu „Istorija srpske književne kritike (1768-2007)“ koja je objavljena krajem prošle godine u izdanju Matice srpske. Knjiga je rezultat višedecenijskog rada na dva projekta kojima je rukovodio. Reč je o projektu SANU „Izučavanje istorije srpske književnosti“ i projektu Instituta za književnost i umetnost „Istorija srpske književne kritike“.
- „Istorija srpske književne kritike“ akademika Palavestre, kao retka sinteza u našoj nauci o književnosti, ocenjena je kao kapitalno delo - napominje Miro Vuksanović, glavni urednik izdavačkog centra Matice srpske.
Kragujevačkom umetniku Slavoljubu Galiću je nagrada Vukove zadužbine dodeljena za izložbu ekskluzivne kolekcije nakita „Snovi Hilandara“, koja je održana novembra 2008. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Kolekcija sadrži 33 predmeta nastala kombinovanjem odbačenih komada metala, monaškog alata, eksera starih šarki ili delova brave sa Hilandara, sa zlatom i dijamantima.
- Jedinstveno je nastojanje našeg istaknutog umetnika da ostvari spoj klasičnog, tradicionalnog poimanja umetnosti našeg zlatarstva i modernih rešenja - kaže Draško Ređep, predsednik Odbora za umetnost Vukove zadužbine. Galićeva izložba je prikazana u više evropskih zemalja.

Autor: M. Graf

 

[Ana_ana]

Puriši Đorđeviću nagrada filmskih umetnika Srbije

Puriši Đorđeviću nagrada filmskih umetnika Srbije

Nagrada Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS) za celokupno stvaralaštvo i doprinos razvoju filmske umetnosti uručena je danas reditelju i scenaristi Mladomiru Puriši Đorđeviću, na svečanosti u bioskopu „Balkan“.

Zahvaljujući se na priznanju veteran srpske kinematografije Djordjević osvrnuo se u svom, duhovitom, stilu na decenijama dugu karijeru. Na svečanosti je prikazan njegov novi, kratki eksperimentalni film, u kojem je i akter, pod nazivom „Poljupci“. Nagradu UFUS-a za filmsko stvaralaštvo u 2009. godini primio je scenograf Miljen Kljaković Kreka, za kreaciju u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“. U okviru ceremonije prikazan je insert iz tog filma, kao i drugih ostvarenja za koja je Kljaković radio scenografiju.
UFUS je dodelio i šest Povelja. Načelnik sektora za stvaralaštvo i kulturnu industriju Ministarstva kulture Srbije mr Milica Kuzmanović Janković nagrađena je za uspešnu dugogodišnju saradnju u oblasti kinematografije, a reditelj Darko Bajić za doprinos očuvanju beogradskog bioskopa „Balkan“ i promociju srpskog umetničkog filma. Zamenik direktora Republičke direkcije za imovinu Milovan Ivanović dobio je Povelju za dugogodišnju pravnu saradnju i pomoć UFUS-u, reditelj Milan Knežević za donaciju i materijalnu pomoć UFUS-u, kritičar i teoretičar filma Tomislav Gavrić za enciklopedijski rad na knjizi „Leksikon srpskih sineasta“, a sekretar UFUS-a Mirjana Bošković za dugogodišnji i istrajan doprinos radu institucije udruženja. Priznanja je su uručili predsednica UFUS-a Vera Vlajić i drugi istaknuti članovi udruženja. Jednoglasnu odluku o nagradama donela je komisija čiji je predsednik reditelj Žarko Dragojević, a članovi su reditelji Dragomir Zupanc i Vladimir Blaževski, snimatelj Radoslav Vladić i scenarista Jovan Marković.

Autor: Tanjug

 

[Ana_ana]

Izložba „Tito i Staljin“ u Čačku

Izložba „Tito i Staljin“ u Čačku

U Istorijskom arhivu u Čačku u petak uveče otvorena je izložba dokumenata i fotografija „Tito i Staljin“, koja prikazuje nova saznanja o odnosima nekadašnjih država Sovjetskog Saveza i Jugoslavije i njihovih dugogodišnjih lidera Tita i Staljina.

Otvarajući izložbu, kako javlja Tanjug, direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milošević je rekao da te odnose valja i dalje izučavati i rasvetljavati, jer bez dovoljnog razumevanja njihovog vremena, ne mogu se na pravi način shvatiti mnogi društveni procesi koji još traju.
Obojica lidera imali su brojne zajedničke osobenosti. Potiču iz nižih društvenih slojeva, posedovali su skromno obrazovanje, odlikovali se strogošću, žestinom karaktera i čvrstom volje. Bili su neosporno harizmatski lideri, koji su u svojim zemljama neprikosnoveno vladali više od tri decenije, rekao je Milošević.
Postavka u Čačku, koja je otvorena preksinoć, sadrži 224 eksponata, fotografija i dokumenata i predstavlja nastavak serije izložbi koje su priređene posle publikovanja tajnih dokumenata u okviru međunarodne arhivske saradnje Rusije sa drugim nacionalnim arhivskim službama.
Prva postavka bila je prikazana u Moskvi 2005. godine, a potom u Beogradu i još nekim gradovima Srbije.

Autor: E. B.

 

[Ana_ana]

Pronađen pokrov iz Isusovog doba

Pronađen pokrov iz Isusovog doba

Arheolozi su na groblju nedaleko od Jerusalima pronašli ostatke platna u
koje je bio zamotavan pokojnik iz vremena kada se pretpostavlja da je ževio i Isus Hrist.

Analiza pronađenog platna pokazala je da se materijal bitno razlikuje od Torinskog platna u koje je navodno bio umotan sam Mesija te su arheolozi zaključili da Torinsko platno nije iz vremena Hrista. Platno je, za razliku od Torinskog, vrlo jednostavnog tkanja i pretpostavlja se da je takvo tkanje bilo rašireno u vreme Hrista, javlja Slobodna Evropa.
Veruje se da je u Torinsko platno bio umotan Isus Hrist nakon raspeća te da su obrisi muškog lica na njemu obrisi lica Hrista. Platno se čuva u katedrali sv. Ivana Krstitelja u Torinu, a celi niz naučnika već je izneo teorije o nastanku platna. Neke od njih, poput testa radioaktivnim ugljenikom, pokazuju da platno nije autentično.
Analiza novopronađenog platna donela je još jedno otkriće. Izgleda da su jevreji onog doba telo pokojnika umotavali u dve tkanine, jednu kao pokrov za telo, a drugu za glavu. Pretpostavlja se da se to radilo kako bi, u slučaju da osoba zapravo nije mrtva, mogla maknuti pokrov s glave i dozvati pomoć.

Autor: FoNet

 

[Ana_ana]

Obeležavanje 150 godina od rođenja Paje Jovanovića

Slikar običaja i ljudi Balkana

„Neka nejasna želja da postanem slikar i izradim žive slike rodila se u meni pre nego što sam naučio pisati i čitati. A ta želja rasla je sa mnom dok, najposle, nisam uvideo da moram početi sa crtanjem. To je bio početak moje umetničke karijere, a crkva je bila moj prvi učitelj...“

Ovako je, između ostalog, u svojim memoarima zapisao slikar Paja Jovanović (1959-1957), čiji je jubilej (150 godina od rođenja) pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture počeo izložbom 25 dela u Gradskom muzeju Vršca i sećanjem na umetnika u Apoteci na stepenicama, zgradi barokno-klasicističkog stila, gde centralno mesto zauzima čuveni Vršački triptih. Obeležavanje Jovanovićevog jubileja nastavlja se u Galeriji SANU izložbom koja se otvara 23. decembra.
- Slikar ljudi i običaja Balkana, Pavle - Paja Jovanović je slavu i popularnost stekao vrlo rano, ne navršivši tridesetu. Dovoljno je pomenuti da je član Srpske kraljevske akademije postao sa svega dvadeset devet godina, da je međunarodna priznanja sticao u umetničkim metropolama poput Beča, Londona, Minhena i Pariza - kaže viši kutos Narodnog muzeja u Beogradu Petar Petrović, koji je zadužen za izbor dela Paje Jovanovića namenjenih postavci u Galeriji SANU.
- Izložba se zove jednostavno „Paja Jovanović“, a predstaviće ukupno 97 umetnikovih dela, i to iz Narodnog muzeja 41, iz Galerije Matice srpske osam, iz Muzeja grada Beograda 23, četiri iz fundusa SANU, zatim Narodnog muzeja u Pančevu i Zrenjaninu, Istorijskog muzeja Srbije i Zadužbine kralja Petra na Oplencu.
Paja Jovanović je u šesnaestoj upisao Bečku akademiju. Iako je njegov otac lepo zarađivao kao fotograf, nije mogao da pokrije troškove inače skromnog sinovljevog života u austrougarskoj prestonici. Srećom, talentovani student uspeo je da dobije stipendiju Matice srpske (35 forinti mesečno), a potom 1882. nagradu Akademije za najuspešniji studentski rad (sliku „Ranjeni Crnogorac“) koja mu je pak donela redovnu isplatu stipendije iz ličnog fonda cara Franje Josifa. U Jovanovićevim memoarskim zapisima stoji i da mu je njegov galerista u Londonu, kome ga je preporučio prof. Leopold Karl Miler, odmah otvorio bankovni račun, obezbedio mu prostran atelje s baštom, poslugu i sve uslove za nesmetan rad. Trebalo je samo da slika i gotova dela dostavi galeriji „Frenč“ u kojoj su posebno na ceni bili orijentalni motivi.
Slikajući žanr-scene iz života ljudi Balkana i Orijenta, Paja Jovanović je, koliko zahvaljujući nesumnjivom daru i velikom radu, toliko i probuđenom interesovanju Evrope XIX veka za Orijent, brzo stekao mnogo poklonika širom sveta. Kada se kao umetnik potvrdio u Evropi, bio je primljen i kod nas. U jesen 1893, povodom proglašenja za stalnog člana Srpske kraljevske akademije, priredio je i prvu izložbu u Beogradu u skupštinskoj sali Velike škole u Kapetan-Mišinom zdanju, beleži Petrović u katalogu.
Žanr scenama iz života balkanskih naroda, posebno istorijskim kompozicijama „Takovski ustanak“, „Seoba Srba“, „Krunisanje cara Dušana“ i „Ženidba cara Dušana“, Paja Jovanović je učinio sve što je jedan umetnik mogao da učini na polju vaspitavanja i podizanja nacionalne svesti u godinama pre balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Godine 1902, na vrhuncu slave, putuje u Ameriku, a po povratku se potpuno okreće portretnom slikarstvu. U galeriji Jovanovićevih portreta koje je slikar prof. Aleksa Čelebonović okarakterisao kao „ulepšani svet buržoaskog realizma“ nalaze se: kralj Aleksandar, kraljica Marija, grof Bogdan Dunđerski, vožd Karađorđe, sveti Stefan Dečanski...
Paja Jovanović je naš najskuplji slikar u Evropi. Njegovo delo „Ukrotitelj zmija“ svojevremeno je prodato za 169.580 evra. Beogradska publika imaće priliku da vidi skicu za ovo delo.

Udarne slike i crteži
- Među najpoznatijim delima Paje Jovanovića, koja će od srede biti izložena u Galeriji SANU, jesu: „Ženidba cara Dušana“, „Seoba Srba“, „Kićenje neveste“, „Krunisanje cara Dušana“, „Borba petlova“, „Izdajica“, „Portret Muni“ (umetnikove supruge), „Umir krvi“, „Portret kralja Aleksandra“, „Mihajlo Pupin“... Takođe ćemo izložiti 17 slika iz privatnih kolekcija kao što su „Povratak čete Crnogoraca“, „Boško Jugović“, „Seoba Srba“ (treća varijanta), „Toaleta“ (ženski akt koji se prvi put pokazuje publici), nekoliko skica za kompozicije, kao i portrete porodice Jovanović. Od 97 dela 70 su slike, 25 crteži, jedan pastel i jedna litografija u boji - kaže Petar Petrović.
Uvodni tekst za katalog izložbe „Paja Jovanović“ u Galeriji SANU pisao je prof. dr Miroslav Timotijević, dok je autor postavke arh. Igor Stepančić.


Autor: Milena Marjanović

 

[Ana_ana]

Završena humanitarna akcija „Pozorište je solidarnost“

Završena humanitarna akcija „Pozorište je solidarnost“

Humanitarni projekat „Pozorište je solidarnost“, namenjen deci sa posebnim potrebama, deci bez roditeljskog staranja, deci romske i drugih manjinskih nacionalnosti, realizovan od 14. do 18. decembra u Malom pozorištu „Duško Radović“ bio je veoma uspešan, saopšteno je juče iz tog teatra.

Po rečima uprave pozorišta „Duško Radović“ i dalje će se raditi na ciljevima tog projekta koji obuhvataju „skretanje pažnje šire javnosti na problem marginalizacije odredjenih grupa dece i mladih u našem društvu, kao i ispitivanje realnih mogućnosti uključivanja tih grupa u redovne aktivnosti ovog i drugih pozorišta.“
Program je svečano otvoren beogradskom premijerom predstave „Ja i ti smo mi“, koja je nastala pod pokroviteljstvom Koordinacionog centra za opštine Bujanovac, Preševo i Medvedja, u okviru kreativnih radionica na kojima su učestvovali srednjoškolci sa juga Srbije.U prisustvu visokih predstavnika Vlade Srbije, ambasadora, nevladinih i humanitarnih organizacija, 14 srednjoškolaca odigralo je ovu predstavu na četiri jezika.
U toku nedelje solidarnosti besplatno su odigrane četiri predstave sa redovnog repertoara pozorišta „Radović“.
Uprkos teškim uslovima (loša vremenska situacija i epidemija gripa), odziv institucija, škola i organizacija bio je odličan.
Predstave „Radovića“ posetilo je oko 700 gledalaca iz domova za osobe ometene u razvoju, specijalnih škola „Antun Skala“, „Miloje Pavlović“, „Radivoj Popović“, „Stefan Dečanski“, „Boško Buha“, prihvatilišta „Moša Pijade“, „Drinka Pavlović“ i „Jovan Jovanović Zmaj“ i drugih organizacija i bolnica.

Autor: t. nj.