Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
На данашњи дан (11. јануара) пре равно двеста година (1811) основано је прво министарство просвете у Србији, у чијем је делокругу у то време била наука у култура. Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Први министар просвете постао је Доситеј Обрадовић, најученији Србин тога доба и великан српске историје, коме се ове године навршава два века од смрти.
Доситеј Обрадовић, световно име Димитрије, рођен је у Чакову (вероватно 1739, мада се као године његовог рођења помињу и 1742, 1744), у румунском делу Баната, у тадашњој Аустрији. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовање по Европи, где се сретао са идејама просветитељства и рационализма, које је настојао да пренесе и свом народу. Његова чувена дела су „Писмо Харалампију“, „Живот и прикљученија“, „Совјети здравога разума“, творац је песме “Востани Сербие”.
На вест о Првом српском устанку у Србији ступио је у везу са Карађорђем и дошао да помогне устројству нове државе. У ослобођеној Србији провео је пет последњих година живота, од 1807. до 1811, дајући огроман допринос “просвешћенију” и “изображенију” свог рода. Основао је Велику школу - будући универзитет 1808. године и Богословију 1810.
Приближио је Србији Европу и свет и отворио прозор за продор нових културних и цивилизацијских тековина.
Умро је у Београду 28. марта 1811. године. Његови остаци су исте године пренети из Беча.
U uži izbor romana za NIN-ovu nagradu za 2010. godinu, žiri je uvrstio šest knjiga. Romani među kojima se nalazi novi dobitnik prestižne književne nagrade su “Gospođa Olga” Radovana Belog Markovića, “Mi različiti” Veselina Markovića, “Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića, “Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića, “Kamen blizanac” Zorana Petrovića i “Ono što oduvek želiš” Gordane Ćirjanić.
NIN-ov žiri kritike, koji čine Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Mladen Šukalo, Mileta Aćimović Ivkov i Aleksandar Ilić, su na sednici 10. januara odabrali knjige koje su se nžle u uzzem izboru.
Ime dobitnika NIN-ove nagrade biće saopšteno 17. januara.
Rediteljski prvenac proslavljenog glumca Rajfa Fajnsa otvoriće predstojeći beogradski filmski festival PREDSTOJEĆI, 39. Fest otvoriće, kako je ranije najavljeno, rediteljski prvenac proslavljenog glumca i gosta Festa 2009. Rejfa Fajnsa - “Koriolan”, moderna adaptacija Šekspirovog dela. Od 25. februara do 6. marta na programu Festa će se, po staroj matrici “festival festivala”, naći gotovo svi najbolji i nagrađeni filmovi sa najvećih filmskih smotri u protekloj godini: iz Berlina, Kana, Venecije, Toronta... Tu su i druga značajna nova ostvarenja svetske produkcije, najnoviji filmovi velikih autora ali i filmovi najmlađih, budućih zvezda svetskog filma.
U jeku holivudske groznice koju krajem februara izaziva dodela nagrada američke Akademije, u Beogradu će biti prikazani i neki od favorita u trci za Oskara, poput “Kraljevog govora” Toma Hopera sa Kolinom Firtom i Džefrijem Rašom. Na Fest stiže i “Još jedna godina”, Majka Lija, drugoplasirani u Kanu i francuski kandidat za Oskara - “O bogovima i ljudima” Ksavijera Bovoe, drugi deo čuvenog “Varljivog sunca” Nikite Mihalkova, pretpremijerno predstavljen na Kustendorfu, kao i “Overena kopija” Abasa Kjarostamija. Na programu će biti i “Tužna balada trube” Aleksa de la Iglesije, dobitnika Srebrnog lava za najbolju režiju i nagrade za scenario u Veneciji, rimejk vesterna “Čovek zvani hrabrost” u režiji braće Koen koji otvara Berlinale, “Zečja rupa” - drama Džona Kamerona Mičela sa Nikol Kidman koja film potpisuje i kao producentkinja... Međunarodni beogradski filmski festival koji je prvi put održan pre ravno četiri decenije, ove godine će se, uz novog umetničkog direktora Borislava Anđelića i selektora Ivana Karla, odvijati pod sloganom “U kom si filmu?” i to u Sava centru, Kulturnom centru i Muzeju Kinoteke, a iznova i u renoviranoj dvorani Doma omladine. Fest će obogatiti prateći sadržaji: masterklasovi, radionice, gostovanja istaknutih filmskih stvaralaca i premijere domaćih i filmova autora iz regiona, poput “Neprijatelja” Dejana Zečevića i “Cirkusa Kolumbije” Danisa Tanovića.
Čuveni arheolog Zahi Havas, generalni sekretar egipatskog Vrhovnog savjeta za antikvitete, zatražio je od Njujorka da vrati obelisk u Egipat, ako nije u stanju da ga zaštiti od erozije i propadanja. Obelisk star oko 3.500 hiljade godina, nastao u čast faraona Tutmozisa III nalazi se u Central parku, iza Metropoliten muzeja u Njujorku. Na istočnu obalu Amerike stigao je kao poklon jednog egipatskog političara SAD-u u 19. vijeku.
Visok 21 metar poznat kao "Kleopatrina igla" u SAD je od 1881. godine, kada je razdvojen od drugog istovjetnoj Tutmozisovog obeliska, koji se i sada nalazi u Londonu.
Havas je u pismu koje je stiglo na adresu njujorškog gradonačelnika Majkla Blumberga upozorio da će Egipat zatražiti da SAD vrate obelisk i napomenuo da Njujork ništa nije učinio da se sačuvaju hijeroglifi, koji su trajno nestali sa njega.
- Moja dužnost je da čuvam i štitim sve egipatske starine, bilo da se nalaze u Egiptu ili van njega - napisao je Havs, dodajući da će, "ukoliko Njujork ne može dostojno da brine o spomeniku, vratiti vrijedni obelisk u Egipat i spasiti ga od propadanja" i napomenuo da su neki hijeroglifi već potpuno iščezli s površine spomenika.
Ukoliko Central park i Njujork ne preduzmu ubrzo neophodne korake, upozorio je on, "Kleopatrina igla" će potpuno propasti.
Direktor Odjeljenja za umjetnost i antikvitete njujorških parkova Džonatan Kun, prokomentarisao je Havasove tvrdnje o eroziji obeliska kao nedokazane. On se pozvao na studio i obelisku koju je Metropoliten muzej uradio prije dvadesetak godina, u kojoj stoji da su oštećenja nastala u dalekoj prošlosti. Za razliku od Kuna, gradonačelnik Blumberg se do sada nije oglasio.
Najbolja u protekloj godini je izložba „Kadence” održana u galeriji Kulturnog centra Beograda Beogradski slikar Bojan Bem (1936) je 68. dobitnik „Politikine” nagrade za najbolju izložbu održanu u 2010. godini. Bem je nagrađen za izložbu „Kadence” održanu u galeriji Kulturnog centra Beograda u decembru prošle godine. „Kadence” je trodelna video instalacija: „Bazen”, „Stena” i „Tereni”, koja kroz tri petominutna video rada predstavlja prepoznatljive motive sa Bemovih dosadašnjih slika i crteža – košarkaške i teniske terene na Kalemegdanu, stene na Straževici, bazen... Bemove slike sada su i „oživljene” specifičnom atmosferom i zvucima: kišom, sunčevom svetlošću, senkama, sutonom i atmosferom noći, preletom ptice, kretanjem lopte čiji upad na teren i usporeni ritam kretanja prati budno oko kamere direktora fotografije Đorđa Arambašića. „Kamen u gradu, linije na teniskim terenima, sukob zida i travnjaka... ta ’gradska priroda’ me je mnogo više uzbuđivala. Kada radim, strašno sam neurotičan. Pokušavam da pretvorim sopstveni haos u neki red. Lutam gradom bez ikakvog cilja i osećam se kao dete-istraživač koje preskače iz jednog dvorišta u drugo, iz jedne dimenzije u neku sasvim nepoznatu”, izjavio je jednom prilikom umetnik. U obrazloženju žirija, između ostalog, ističe se: „Bojan Bem na suptilan i analitičan način dovodi u vezu klasičnu sa digitalnom slikom. Zamrznuti kadar tipičan za Bemov slikarski rad i isticanje onoga što se ne uočava u bučnom životu grada, dosledno je fokusirano u projekcijama ekranske slike i delikatno oživljeno minimalnim, potpuno nevidljivim pokretima senke, kiše i vodenih valova. Bemov video rad „Kadence” predstavlja apsolutno iznenađenje za poznavaoce dela ovog slikara, a vremenske odrednice staro i novo, nekad i sad , autor je upravo novim radom ubedljivo relativizovao”. Bem, po obrazovanju istoričar umetnosti, a po opredeljenju slikar, prisutan je na ovdašnjoj sceni više od četiri decenije. Prati ga glas „neupadljive prisutnosti” slikara koji je afirmaciju stekao radom u klasičnim medijima – crtežu, slici, kolažu.
Film „Besa“ („Solemn Promise“ je naziv za englesko tržište) prikazan je na festivalu u Palm Springsu, gde je ostavio odličan utisak - naročito zbog glumačkog izvođenja Mikija Manojlovića i Ive Krajnc. U ocenama izveštača se ističe kako je ova ratna drama, smeštena u vreme Prvog svetskog rata, predivno odglumljena te da su Manojlović i Krajncova podarili fantastične i bogate role. Iako se napominje da je priča možda rađena po istinitom događaju, ističe se da reditelj Srđan Karanović maestralno vodi priču na svoj način, sa vrlo malo dijaloga od strane Krajncove (koja je neke izveštače podsetila na mladu Nikol Kidman) i sa „tužnim očima Manojlovića“ kojima je stavljeno ljudsko lice na ovu intimnu i intrigantnu posledicu međunarodnog konflikta. Ove pohvalne ocene domaćeg kandidata za Oskara za filmove van engleskog govornog područja odlomak su kritike iz Hollywood Reportera. U susret skoroj odluci o najužem izboru filmova za jednu od najvećih filmskih nagrada po odluci Američke filmske akademije, zamolili smo Srđana Karanovića da prokomentariše kakve su šanse da se „Besa“ nađe u tom izboru. - To je svakako lepa vest koja me je obradovala. Odlične kritike takvih profesionalnih novina kao što je Holivud riporter se ne dobijaju baš svaki dan, pogotovu za filmove iz našeg regiona. Međutim, ne treba zaboraviti da se na festivalu u Palm Springsu prikazuje preko 150 igranih filmova od kojih većina konkuriše za Oskara s neengleskog govornog područja. ‘Besa’ najverovatnije nije jedini film koji će dobiti ovakve pohvale, a pri tom dolazi iz jednog prilično zabačenog dela sveta za koji američka, čak i profesionalno filmska, javnost baš mnogo ne mari. Takođe mislim da naš film, i ljudi koji tamo brinu o njemu, ne poseduju dovoljnu količinu sredstava da ga promovišu onako i onoliko koliko bi bar bilo dovoljno da ga uopšte vide članovi Filmske Akademije koji bi trebalo da glasaju. Zbog toga mislim da je i ovaj uspeh više nego što sam očekivao i da bi svi s njim trebalo da budemo zadovoljni. Već smo dobili i više nego što smo uložili! Ubeđen sam da bi eventualni dalji uspeh bio ravan velikom čudu, a u čuda odavno ne verujem. Čak i danas kad je u ‘modernom optimizmu’ to vrlo poželjno. Inače, u vezi sa „Besom“ kao domaćim kandidatom za Oskara, posle mnogo vremena postignut je konsenzus šire javnosti da je upravo ovaj film pravi izbor među filmovima nastalim prethodne godine koji ispunjavaju kriterijume za kandidaturu. Da podsetimo, slična vrsta filma - intimna, ljubavna priča između dvoje ljudi u zrelim godinama a takođe iz različitih etničkih sredina, film Darka Lungulova „Tamo i ovde“, bio je prvobitno prošlogodišnji domaći kandidat za Oskara. U međuvremenu je, međutim, uočeno da on ne ispunjava jedan od kriterijuma - da dijalog mora pretežno da bude na jeziku ili jezicima koji nisu engleski, pa ga je zamenio film „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Srđana Dragojevića. Jedan od kriterijuma je i da „stvaralački talenti zemlje porekla moraju imati većinsko učešće u filmu“ kako stoji u pravilniku nagrade koji je prenela ovdašnja Akademija filmske umetnosti i nauke koja odlučuje o domaćim kandidatima za Oskara, što znači da nije od presudne važnosti to što je „Besa“ (kao i većina domaćih filmova poslednjih godina) nastala u koprodukciji više zemalja iz regiona. Inače, Oskar za najbolji strani film ustanovljen je od 29. dodele Oskara 1954. godine, posle čega je ova nagrada redovno dodeljivana, u standardnoj proceduri, nakon nominacija i glasanja. Jugoslavija se već prvi put kada je učestvovala našla u najužem izboru među pet nominovanih. Bilo je to 1958. godine sa filmom „Cesta duga godinu dana“ Đuzepa de Santisa. Jugoslovenski filmovi još pet puta našli su se među pet nominovanih nominovanih: 1960. „Deveti krug“ Franca Štiglica, zatim 1966. i 1967. Aleksandar Petrović sa filmovima „Tri“ i „Skupljači perja“, 1969. Veljko Bulajić sa „Bitkom na Neretvi“ i 1985. Emir Kusturica sa „Ocem na službenom putu“. Od srpskih filmova od 1994. godine do danas, jedino je filmu „Klopka“ Srdana Golubovića pošlo za rukom da uđe u uži krug, među devet odabranih . Ko je ove godine u užem krugu za Oskara za najbolji strani film znaće se 20. januara.
Predstava o ljudima navučenim na Facebook biće premijerno izvedena u februaru. Svojevrsni nastavak predstave "Fake porno" pratiće grupu ljudi koji su zavisni od komunikacije na popularnoj društvenoj mreži.
Predstavu režira Jelena Bogavac, a tekst su napisali Maja Pelević, Minja Bogavac i Filip Vujošević, U "stand up" predstavi igraju Marinko Madžgalj, Danijela Vranješ, Srđan Jovanović i Anastasija Mandić. Muziku potpisuje Marko Grubić iz grupe Vrooom.
Premijera "Fake book" biće 6. februara u Bitef teatru.
Šest kandidata za Ninovu nagradu o svojim romanima
Šest kandidata za Ninovu nagradu o svojim romanima
24 sata 14.01.2011 09:17
U najužem izboru za prestižno književno priznanje Ninovu nagradu za roman godine, čiji je pokrovitelj ove godine „Telekom Srbija”, jesu dela... ...„Gospođa Olga” Radovana Belog Markovića, „Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića, „Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića, „Kamen blizanac” Zorana Petrovića, „Mi različiti” Veselina Markovića i „Ono što oduvek želiš” Gordane Ćirjanić. Za „24 sata” autori govore o svojim delima. Radovan Beli Marković Gospođa Olga DUŠA - Govoreći o junakinji Olgi, neobičnoj ženi nesvakidašnje sudbine i činjenici da se ta knjiga nadovezuje na njegova prethodna dela, Radovan Beli Marković kaže: „To je knjiga o podnebesnom lutanju neupokojene njezine duše.”
Goran Petrović Ispod tavanice koja se ljuspa BIOSKOP - Radnja knjige smeštena je u kraljevački bioskop, u kome se, iznenada, prekida projekcija na vest o Titovoj smrti. - Nisam siguran šta je ovde književnost, šta je istorija, a šta kinematografija. Čini mi se da smo mi to sve pomalo živeli u veku koji je za nama i u ovom koji je počeo - kaže Petrović.
Vladan Matijević Vrlo malo svetlosti PRIČA - Roman omnibus u kome su junaci američka istoričarka umetnosti, bivši ministar u vladi pre petooktobarskih promena u Srbiji i apsolvent filozofije. - Svetlost, koja je biblijskim tumačenjem označila početak stvaranja sveta, univerzalna je kategorija i metafora. Svi junaci žive poluživote, u kojima ima onoliko svetlosti koliko je dovoljno da obasja samo deo puta kojim hodaju, ili jedan san koji sanjaju - priča autor.
Veselin Marković Mi različiti PROBLEM - Roman je baziran na uzbudljivoj priči protkanoj krimi zapletima. - Kao i ranije knjige, ovu sam pisao s ubeđenjem da književnost može i mora da govori o suštinskim i univerzalnim ljudskim problemima, nezavisno od pitanja u kakvom društvu i kulturi oni žive. Naime, od nekog društvenog uređenja možete da pobegnete, ali od samog sebe ne možete.
Zoran Petrović Kamen blizanac VEZA - Pisac kaže da je njegov prvi objavljeni roman zapravo napisan kao poslednji iz trilogije koja govori o jednom idealu prijateljstva koji neguju strašno usamljeni ljudi: ”Pitao sam se da li smo dobro protumačili onu Platonovu opasku o srodnim, blizanačkim dušama koje se na svetu traže. Zašto smo taj magnetizam ograničili telesnim?”
Gordana Ćirjanić Ono što oduvek želiš SERIJA - Junak romana opsednut je TV serijama, neostvareni pisac, čovek koji se zaljubio u svastiku, ubio biciklistu na magistrali… - Naslov knjige sadrži, ne samo ironiju nego tugu, dramatičnost i dijagnozu savrmenog društva. Evolucija čoveka sastojala se u obuzdavanju želja, a upravo u onom prostoru između želje i njenog ispunjenja pojavio se moral - kaže autorka.
Gordana Ćirjanić dobitnica je ovogodišnje NIN-ove knjževne nagrade za roman godine. Priznanje joj je pripalo za knjigu “Ono što oduvek želiš” u izdanju “Narodne knjige”. Poznata spisateljica je tek četvrta žena dobitnik u istoriji ovog priznanja koje se dodeljuje od 1954. godine. Za nju je glasalo tri od pet članova žirija. Bila sam veoma zbunjena kada su mi javili za nagradu jer sam zaista očekivala da će je dobiti moj kolega Radovan Beli Marković. Toliko sam sebe ubedila da neću dobiti nagradu da nemam nikakav odgovor spreman - rekla je Gordana Ćirjanić za “Blic” čim je saznala za priznanje.
- Lakše je bilo napisati četiri romana nego osvojiti NIN-ovu nagradu koja je svakako najveće priznanje kod nas i biti večiti aspirant za tu nagradu jer sam već tri puta bila nominovana- kaže Ćirjanić.
Junak romana opsednut je TV serijama, neostvareni pisac, čovek koji se zaljubio u svastiku, ubio biciklistu na magistrali…
- Naslov knjige sadrži, ne samo ironiju nego tugu, dramatičnost i dijagnozu savrmenog društva. Evolucija čoveka sastojala se u obuzdavanju želja, a upravo u onom prostoru između želje i njenog ispunjenja pojavio se moral - kaže autorka.
Svečano uručenje nagrada će biti 26. januara u Skupštini grada, a generalni sponzor ove godine je “Telekom Srbija”.
Junak romana “Ono što oduvek želiš” opsednut je TV serijama, neostvareni pisac, čovek koji se zaljubio u svastiku, ubio biciklistu na magistrali…
- Naslov knjige sadrži, ne samo ironiju nego tugu, dramatičnost i dijagnozu savrmenog društva. Evolucija čoveka sastojala se u obuzdavanju želja, a upravo u onom prostoru između želje i njenog ispunjenja pojavio se moral - kaže autorka.
Izložba radova Margarete Jelić biće otvorena 18. januara u Galeriji "Haos", čime će ova galerija prvi put za 15 godina rada otvoriti vrata posebnom vidu crteža, vezanom za animirani film. Projekat pod nazivom "Prisustvo i/ili odsustvo" sastoji se iz umetničinog istoimenog animiranog rada i jednog broja crteža, namenski rađenih za ovu priliku, u tehnici tuš na papiru, uljani batoni na platnu i kombinovana tehnika sa printom, većih formata. Crteži zadržavaju tematsku i likovnu vezu sa animiranim radom koji će biti projektovan na zidu i monitoru galerije, a publika će taj projekat moći da pogleda do 12. februara. Jelićeva je rođena u Beogradu 1967. godine. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo, 1992, u klasi profesora Gradimira Petrovića. Magistrirala je 2006. godine na interdisciplinarnim magistarskim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na grupi za Višemedijsku umetnost kod profesora Čedomira Vasića i profesora Vladana Radovanovića. Godine 2008. odbranila je doktorsku disertaciju na temu "Teorija pogleda: pogled između slikarstva i medija", na grupi za Teoriju umetnosti i medija (mentor profesor Miško Šuvaković) Univerziteta umetnosti u Beogradu, a sledeće godine na istom fakultetu je doktorirala na grupi za Višemedijsku umetnost (mentor profesor Vladan Radovanović), na temu "Odnos posmatračeve i junakove percepcije u višemedijskom delu". Od 1991. godine izlaže redovno na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bavi se animacijom kao umetničkim medijem i autor je animiranih radova "Marta i njeni prijatelji" (2000), "Srušeni snovi" (2003) , "Četiri priče o nama" (2007), "Dobar dan gospodine Noa" (2009) i "Prisutnost i/ili odsutnost" (2010). Član je ULUS-a i ULUPUDS-a od 1997. godine, a od 2000. i Udruženja likovnih umetnika Austrije BVO (Berufsverband Bildender Kunstler Osterreićs). Jelićeva je autor knjige "Fragmentirani pogled u umetnosti i medijima 20. i 21. veka" (Nolit, 2010).
