Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Narodno pozorište potpisuje sporazum s Boljšoj teatrom
Narodno pozorište potpisuje sporazum s Boljšoj teatrom
Beta 27.12.2010 21:08
Narodno pozorište iz Beograda potpisaće 25. januara ugovor o saradnji s Boljšoj teatrom u Moskvi, najavio je danas upravnik beogradskog teatra Božidar Đurović Na svečanosti koja je povodom novogodišnjih praznika upriličena u novootvorenom Muzeju Narodnog pozorišta Đurović je rekao da je 2010. bila izuzetno uspešna za taj teatar i naglasio da je posebna pažnja bila posvećena regionalnoj i međunarodnoj saradnji.
Đurović je podsetio da je, pored već razvijene saradnje s Dramatenom iz Stokholma i Nacionalnog pozorišta Grčke iz Soluna, nedavno potpisan ugovor s Kraljevskim pozorištem iz Kopenhagena, kao i sporazum s operom i baletom iz Kaira.
"Ti sporazummi nisu mrtvo slovo na papiru, već smo gostovali s baletom 'Ko to tamo peva' u Aleksandriji i Kairu, u okviru Dana srpske kulture", rekao je Đurović.
Ansambli Narodnog pozorišta gostovali su i u Rijeci i Puli, Banjaluci, Ohridu, Trebinju, Solunu, Tuzli, Ljubljani, Mariboru, Skoplju.
Prema njegovim rečima, i ove godine Narodno pozorište gostovalo je i u brojnim srpskim gradovima, u okviru akcije "Srbija u Srbiji".
Doprinos decentralizaciji kulture, kako je rekao Đurović, Narodno pozorište je dalo i time što je prvi put ove godine jedan teatar iz unutrašnjosti Srbije - Šabačko pozorište - igrao premijeru na velikoj sceni nacionalnog teatra.
Predstava "Zlatno tele" Ilje Iljfa i Jevgenija Petrova, u režiji Gorana Markovića tokom leta je prvo pretpremijerno izvedena u Leskovcu, Pančevu i Šapcu, a zatim je premijerno videla publika Narodnog pozorišta u Beogradu, na početku sezone 6. oktobra.
Tokom 2010. godine na scenama Narodnog pozorišta iz Beograda tokom 2010. godine izvedeno je 11 dramskih, operskih i baletskih premijera.
Na Velikoj sceni postavljene su dramske predstave "Bahantkinje" i "Zlatno tele", dok su na sceni "Raša Plaović" premijerno izvedeni komadi "Životinjsko carstvo", "Državni službenici" i "Prizori egzekucije".
Premijerno su izvedene i opere "Lučija od Lamermura" i "Figarova ženidba", obnovljene su operske predstave "Seviljski berberin" i "Adrijana Lekuvrer", dok je baletski repertoar osvežen predstavama "Triple Bill" i "Dama s kamelijama".
Pored otvaranja Muzeja Narodnog pozorišta, ove godine je obnovljen Operski studio, koji vodi primadona Radmila Bakočević, pokrenut je i Baletski studio, a uspostavljena je i saradnja sa studentima Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda.
Drama "Mesec dana na selu" Ivana Turgenjeva, u adaptaciji i režiji Egona Savina, sa naslovom "Miholjsko leto" premijerno izvedena u "Madlenijanumu". Glavne likove tumače Isidora Minić, Nebojša Dugalić, Janoš Tot i Radovan Vujović. U teatru "Madlenianum" u Zemunu premijerno izvedena predstava "Miholjsko leto" u režiji Egona Savina, koji je adaptirao dramu Ivana Turgenjeva "Mesec dana na selu". Dugim aplauzom gledaoci su pozdravili glumački ansambl - Isidoru Minić u glavnoj ulozi, Nebojšu Dugalića, Radovana Vujovića, Jelenu Petrović, Janoša Tota, Radmilu Živković i druge. U mnogobrojnoj publici bio je i ministar kulture Nebojša Bradić. Predstava u žanru porodične i romantične drame sa elementima komedije prikazuje prijatan, ali isprazan život dobrostojeće udate žene i majke, za koju će dolazak mladog učitelja na imanje značiti buđenje emocija i burne promene. Publika je ostala podeljena u ocenama, dok su neki uživali u lepim slikama, bez politike i problema naše svakodnevice, kao i uz muziku Rahmanjinova i Prokofjeva, drugi su zamerili da ugledni reditelj Savin ovoga puta u kombinovanju žanrova nije našao pravo rešenje za tumačenje ruskog klasika.
Međutim, jednoglasne su pohvale za dizajn predstave, za šta su zaslužne scenografija Vesne Štrbac i kostimi Lane Cvijanović, kao i majstor svetla Srđan Jovanović.
Nove baletske kreacije: obnova „Dame s kamelijama“ u Narodnom pozorištu
Nove baletske kreacije: obnova „Dame s kamelijama“ u Narodnom pozorištu
Danas 28.12.2010 19:41
Ako se pod terminom „premijerna obnova“ podrazumeva vraćanje na pozorišni repertoar jedne predstave, koja je već imala svoju istoriju, a zadržavaju najbitnije komponente koreografije i režije (kada se radi o baletu), muzičke partiture, kostimografskih i scenografskih rešenja - onda 63. i 64. izvođenje „Dame s kamelijama“, postavljene sada već davne 1993. i igrane s uspehom do pre pet sezona, predstavlja premijerske svečanosti pre svega, zbog novih igračkih kreacija. Prvom premijernom obnovom (24. decembra) prvakinja beogradskog Baleta Ana Pavlović proslavila je 20 godina umetničkog rada unoseći u svoju interpretaciju Margarete Gotije ne samo bogatstvo scenskog iskustva i besprekornost tehnike neoklasičnog igračkog stila (koreografija Lidija Pilipenko), već i lirsku plemenitost, razdraganost i iskrenu osećajnost, koje su i do sada krasile ovu vrsnu umetnicu „kojom bi se ponosile mnoge baletske scene u svetu“. Usvajajući dramski naboj koji prati neveselu sudbinu Dimine junakinje, Ana Pavlović je uspela da romantično oboji sve zahteve koreografije i da, kako sama kaže, velikim radom i posvećenošću iz raspevanih Verijevih melodija pokaže iskrenom igrom istinski jezik tela, koji „dopire iz nesvesnih dubina umetničkog bića“. Pri tome je uspela da u potrazi za delićem savršenstva, kojem stalno teži, na najbolji način zaokruži 20 godina igranja na baletskoj sceni, koju će, u to ne treba sumnjati, i dalje obogaćivati dragocenim biserima tradicionalne i savremene umetničke igre. Iako Jovana Veselinovića poznajemo kao baletskog igrača velikih potencijala on se interpretirajući Armana Divala, uz sjajnu tehniku koja se podrazumevala, pokazao kao raskošan cvet koji otvara svoju romantičnu dušu. I u strastvenoj duetnoj igri i u solističkim deonicama pokazao je da je umetnik čija igra mora ostaviti neizbrisiv utisak na svakog gledaoca. Premijerna obnova „Dame s kamelijama“ (25. decembra), čiji su protagonisti bili blistava Mila Dragičević i virtuozni Jovica Begojev bila je za razliku od prethodne romantično intonirane, izuzetno strastvena. A ta različitost u istom treba da služi na čast ne samo njima nego i svim stvaraocima predstave, s posebno koreografkinji Lidiji Pilipenko. Raskošna lepota zavodljive igre Mile Dragičević je Margaretu Gotije uzdigla na pijedestal obožavane dame iz Diminog pariskog polusveta, koja pod bujicom strasnog ljubavnog zanosa svesno uništava svoj život. Tu silovitu strasnost pokazao je i Jovica Begojev kao Arman Dival, koji je sve svoje deonice odigrao kao u jednom dahu, ne štedeći ni poslednji atom snage i uveravajući da svoj nesumnjivo veliki talenat zrelošću i iskustvom isijava na uzbudljiv način. Milan Rus kao gospodin Duval igrao je svaku od predstava na drugi način. Otmenim stasom i dostojanstvenim plemićkim nastupom na prvoj predstavi ispoljio je veliku nezainteresovanost za ovu, izuzetno značajnu ulogu u razvoju baletskog romana, da bi na drugoj predstavi bio kao isklesan lik iz čuvenog Diminog dela. Iako su njegove igračke osobenosti daleko prevazilazile zadatke postavke, Rus je i ovoga puta znao da ih odigra sa aristokratskom mirnoćom, ali i da im udahne toplinu očinskog bola i dubokog sažaljenja prema lepotici kojoj svojim energičnim zahtevima donosi neprebolnu sudbinu. Igrački veoma jednostavnu ulogu Pridans tumačile su, više šetajući se nego igrajući što im je bio koreografski zadatak, dve balerine lepog lica i stasa Milica Jević i Olga Olćan. Bojana Žegarac i Dušanka Đorđević u prvoj podeli, a Ivana Kozomara i Aleksandra Bibić u drugoj, lakonogo, tehnički sigurno, muzikalno i šarmantno igrale Faustinove prijateljice, dok su Milja Đurić i Nada Stamatović bile diskretne i osećajne Nanine.
Godišnje nagrade Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) za 2010. godinu uručene su 29.decembra ovogodišnjim laureatima na svečanosti u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić".
Rad Čedomira Vasića
Nagrada jesenje izložbe ULUS-a uručena je umetniku, pedagogu, istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru Čedomiru Vasiću, koji, kako je navedeno u obrazloženju, "tradicionalne forme, teme i tehnike prevodi i uključuje u savremeni vizuelni jezik, preisputujući tako različite modele reprezentacije, kao i kritički diskurs naspram umetničkog nasleđa".
Na prolećnoj izložbi Zlatnu paletu dobio je Srđan Đile Marković, Zlatno dleto Mia Nikolić, a Zlatnu iglu Miloš Đorđević.
Nagrada za proširene medije pripala je Slobodanu Vračaru, a ULUS je nagradio i Bojana Mitrovića, kao i grupu građana za rad i društveno angažovanje na zaštiti platana u Bulevaru kralja Aleksandra.
Povelju za saradnju sa ULUS-om dobile su predstavnice Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srbije (PIO) - Filijala Beograd, Gordana Vićentijević i Brankica Novović.
Predsednik Umetničkog saveta ULUS-a Gradimir Rajković skrenuo je pažnju na to da su nagrade ULUS-a nekada imale mnogo veći značaj nego danas. On je dodao da su one pokazatelj kvaliteta stvaralaštva umetnika i samim tim treba da budu "reper za dobijanje nacionalnih penzija".
Jubilarni 30. novogodišnji satirikon biće održan 30. decembra u 19:30h u Kolarčevoj zadužbini, najavio je Beogradski aforističarski krug.
Na ovogodišnjoj smotri najkvalitetnijeg domaćeg humora i satire govoriće 25 autora - aforističari, pesnici i pripovedači. To su, između ostalih, Aleksandar Baljak, Rastko Zakić, Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović, Milovan Vitezović.
Učesnici Novogodišnjeg satirikona u njegovoj tri decenije dugoj tradiciji bili su Duško Radović, Vladimir Bulatović Vib, Erih Koš, Brana Crnčević, Matija Bećković, Ljubomir Simović.
Satirikon zajedno organizuju Beogradski aforističarski krug i Zadužbina Ilije M. Kolarca, a voditelj programa je Dragutin Minić Karlo.
Pozorište na Terazijama će omogućiti gledaocima koji kupe jednu ulaznicu za prvo izvođenje predstave "Dva mirisa ruže" ili predstave "Buđenje" u 2011.godini, a da drugu kartu dobiju besplatno, saopšteno je iz tog teatra.
Pozorište na Terazijama će nakon Novogodišnjih praznika početi da radi 11. januara kada će biti izvedena predstava "Dva mirisa ruže" u režiji Slavenka Saletovića (na fotografiji). Nakon toga, 12. januara će biti izvedena baletska predstava "Buđenje" Boška Đorđevića.
Na repertoaru ovog teatra u januaru su mjuzikli: "Cigani lete u nebo" u režiji Vlade Lazića, "Briljantin" u režiji Mihaila Vukobratovića, "Kabare" u režiji Četa Vokera, "Čikago" Kokana Mladenovića, "Glorija" Ive Milošević, "Na slovo na slovo" Darjana Mihajlovića, "Maratonci trče počasni krug" Kokana Mladenovića, kao i muzička melodrama "La strada" u režiji Slavenka Saletovića.
Pozorište na Terazijama je 2010. godinu završilo 28. decembra, izvođenjem predstave "Cigani lete u nebo".
Beogradska filharmonija raspisala je konkurs za prijem novih članova orkestra koji je otvoren do 7. februara, saopštila je ta kuća. Konkurs je raspisan za mesta: zamenik koncertmajstora, zamenik vođe viola, vođe grupa violončela i kontrabasa, prva oboa, klarinet, horna i truba, bas klarinet, druga violina tuti i viola tuti. Sve informacije o uslovima i audicionom programu nalaze se na sajtu bgf.co.rs. U saopštenju se navodi da proces selekcije za svako radno mesto u orkestru započinje objavljivanjem javnog konkursa, po čijem završetku se zakazuje termin audicije i o njemu obaveštavaju kandidati.
O kandidatima će odlučivati audiciona komisija koju čine šef-dirigent, koncertmajstor, vođe svih deonica orkestra i članovi grupe za koju kandidat konkuriše.
Direktor Beogradske filharmonije nije član komisije, ali prisustvuje audicijama.
Pre početka audicije, svaki kandidat od zapisničara dobija svoju šifru i program izvodi iza neprozirnoog paravana, tako da do kraja izbora nije poznat njegov identitet.
Otvaranjem izložbe „Koreni urbanizacije srpskog Beograda“, dizajnera Andreje Ivančevića u kafe-restoranu Monjument, promovisan je nov multimedijalni izlagački prostor, Milošev amam. Smešten u produžetku restorana ovaj, od 1954. godine zvanični spomenik kulture grada, podigao je knez Miloš 1838. godine uz svoj dvorac. Njegova težnja bila je da stvori nov državno-upravni centar Srbije. „Kada ne mogu da prisvojim sadašnju varoš, onda hoću da je privučem sebi. Oko moga dvora stvoriće se nova varoš i u njoj ću ja naći sve što mi bude potrebno i za našu vojsku i za naše velike narodne skupštine“, rekao je Miloš i na padini Savamale, na velikom praznom placu između današnjih ulica Nemanjine i Gepratove, podigao sebi novu rezidenciju 1838. godine. - Milošev dvor predstavljao je prst u oko Otomanskoj imperiji, Beograd je tada imao samo 7.000 ljudi - podsetio je Andrej Ivančević, dodavši da je ovo zdanje u stručnoj literaturi nedovoljno opisano i da o njemu postoje protivrečni podaci. Ipak, sasvim sigurno, dvorac je druga građevina klasicističkog stila koja je podignuta u prestonici , nakon Velike Kasarne (1835.). Ivančević je ispričao da je nakon dvora nikla Kneževa pivara, gde je održana Svetoandrejska skupština na kojoj su se smenile dinastije Karađorđevića i Obrenovića i da je 1841. dvorac prepušten Ministarstvu finansija, jer je Miloš 1839. morao da napusti Srbiju. - U narednom periodu, zdanje je u svom okruženju dobilo infrastrukturu, karakterističnu za sve dvorove u Evropi - ukazao je Ivančević i dodao da se u Vaznesenskoj crkvi podignutoj 1863. i danas čuva oslikano zvono, koje je Miloš izlio. Ono je prvo, nakon pet vekova, po objavi Hatišerifa zazvonilo Turcima u Beogradu. Širenjem grada ka Savskoj padini i vračarskom platou angažovanjem evropskih „indžilira“, koji su uz njegov nadzor izgradili prve regulacione planove, Miloš Obrenović je postavio jasne smernice u nastajanju buduće evropske metropole. Obrazovanjem srpskih oficira i inženjera u Evropi i Rusiji, krajem tridesetih godina 19. veka, knez pokazuje visok stepen brige za sveopšti napredak svog naroda. - Jedna od ideja izložbe bila je da pokaže i drugu stranu Miloša Obrenovića čije je ime, zbog određenih događaja iz prošlosti, anatemisano u srpskoj istoriji. Miloš jeste bio čovek oskudnog obrazovanja, ali i vanserijske inteligencije, koji je uspeo da Beograd postavi na šine evropeizacije - zaključio je Ivančević.
Мало је данас вредних и квалитетних наслова чија издања издавачи понављају на захтев читалаца. Један од таквих је “Терај кера лутко моја бела- војвођански речник” Соње Бајандићеве Јовановић. Јуче је директор ДОО “Дневника- новине и часописи” Милан Нешић са ауторком потписао уговор о трећем, допуњеном издању, које ће се појавити већ током јануара нове године, са близу три стотине нових термина.
Војвођански речник је намењен панонцима-почетницима, а таквих увек има, каже Соња Бајандићева Јовановић, новинарка и списатељица. Она је сабрала око три хиљаде локализама и давала им забавна, а не стручна тумачења. Основни квалитет књиге “Терај кера лутко моја бела”је то што у доброј мери чува од заборава живот и обичаје старе Војводине.
- Осправљајући и доправљајући написано, запазила сам да је велики број речи и израза илустрован стиховима бећараца и шалајки, објаснила је ауторка. Зато ми се учинило најлогичнијим да наслов потражим управо ту, у војвођанским народним песмама.
У предговору првом издању из 1999. године, Милутин Ж. Павлов је ову књигу назвао речником лингвалног веза панонске фиранге.
U susret 23. prestižnoj nagradi za knjigu godine, koju dodeljuju ”Večernje novosti”. U žiriju 47 kritičara, glasanje počinje 4. februara Koje će delo poneti laskavu titulu najbolje knjige minule godine, a njegovom autoru pripasti prestižna nagrada “Meša Selimović”, koju 23. put dodeljuju “Večernje novosti”? O tome će odlučiti reprezentativan žiri od 47 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara raznih generacija i estetskih opredeljenja iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kruševca, Kragujevca, Smedereva, Subotice, Zrenjanina, Sombora, Mladenovca, Novog Pazara, Banjaluke. Njihov izbor, odnosno glasove počećemo da objavljujemo na stranicama našeg lista 4. februara.
Svi članovi Velikog žirija, najvećeg ne samo u nas već i u regionu, dali su saglasnost za učešće u izboru najbolje knjige, a pisma sa anketnim listama i uputstvima upućena su na njihove adrese. Rok za odgovore je 1. februar, a sva pisma, kako pravila nalažu, biće sutradan komisijski otvorena, a dva dana kasnije počeće njihovo objavljivanje, koje će trajati iz dana u dan. U žiriju su: Petar Pijanović, Ljiljana Šop, Aleksandar Jovanović, Jovan Pejčić, Srba Ignjatović, Dragan Hamović, Svetlana Šeatović-Dimitrijević, Milena Ilišević, Radivoje Mikić, Vesna Trijić, Mladen Vesković, Dušica Potić, Jasmina Tonić, Dragan Bošković, Milosav Buca Mirković, Slađana Ilić, Mileta Aćimović Ivkov, Stojan Đorđić, Petar Arbutina, Slađana Jaćimović, Danica Andrejević, Mićo Cvijetić, Tijana Spasić, Marko Krstić, Dušan Stojković, Miloš Petrović, Goran Maksimović, Aleksandar Kostadinović, Aleksandar B. Laković, Tatjana Lazarević Milošević, Dobrivoje Stanojević, Šefket Krcić, Vladislava Gordić Petković, Miroslav Egerić, Nenad Šaponja, Vladimir Gvozden, Draško Ređep, Alen Bešić, Svetlana Milašinović, Nataša Polovina, Dragana Beleslijin, Slobodan Vladušić, Vladimir Arsenić, Zoran M. Mandić, Saša Radojčić, Valentina Pitulić i Sanja Macura. Za minule 22 godine najviše uspeha, po pravilu, u neizvesnoj trci za “Mešu” imali su romansijeri, ali, budući da je poezija odavno u (nezasluženoj) senci proze, ipak su se i pesnici više nego dobro pokazali jer su njih osmorica poneli titulu autora knjige godine. Dakle, prve 1988, nagradu su podelili Dubravka Ugrešić (“Forsiranje romana reke”) i Milorad Pavić (“Predeo slikan čajem”), a zatim su od romansijerskih ostvarenja priznanja osvajali: Slobodan Selenić (“Timor mortis”), Svetlana Velmar Janković (“Lagum”), Radoslav Petković (“Sudbina i komentari”), Antonije Isaković (“Gospodar i sluge”), Dobrica Ćosić (“Vreme vlasti”), Goran Petrović (“Opsada crkve svetog Spasa”), Dobrilo Nenadić (“Despot i žrtva”), Radovan Beli Marković (“Limunacija u Ćelijama”), Danilo Nikolić (“Jesenja svila”), Miro Vuksanović (“Semolj zemlja”), Dragan Velikić (“Ruski prozor”), a zatim Petar Sarić (“Sara”) i Vladimir Kecmanović (“Top je bio vreo”), koji su pretprošle godine takođe nagradu podelili. Zasad je Radoslav Bratić jedini pripovedač koji je ovu nagradu dobio za zbirku pripovedaka “Strah od zvona”. Prvi pesnik kome je pripala nagrada “Meša Selimović” bio je Ivan V. Lalić, za zbirku “Pismo”, za koju se vrlo brzo ispostavilo da je antologijska. Sledećih godina pesnici laureati bili su tada mladi Dragan Jovanović Danilov (“Živi pergament”), Milosav Tešić (“Sedmica”), Rajko Petrov Nogo (“Nedremano oko”), Vojislav Karanović (“Svetlost u naletu”), Stevan Raičković (“Fascikla 1999/2000”), Novica Tadić (“Neznan”), i prošle godine Živorad Nedeljković (“Ovaj svet”). U poslednje tri-četiri godine, a i u minuloj, produkcija je bila veoma ujednačena - uz nekoliko knjiga pisaca koji su odavno stekli izuzetan renome pojavila su se i zanimljiva dela manje poznatih autora, pa će članovi Velikog žirija biti na mukama kojim naslovima da daju svoje glasove. Dakle, kao i do sada, kada je nekoliko puta samo jedan glas više odlučivao o pobedniku, izjašnjavanje kritičara očekuje se sa velikim nestrpljenjem i neizvesnošću.
