Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Novogodišnji operski gala koncert, u organizaciji namenski osnovane agencije Gala koncert, biće održan 25. decembra u 20.30 u Velikoj dvorani Sava centra, najavili su organizatori juče na konferenciji za novinare u restoranu Litl Bej. Ideja je potekla od operskog reditelja Saša Gabrića da praznični, svečarski koncerti postanu tradicija. Takvi koncerti postoje svuda u svetu, pa je i kod nas prvi put pre 15 godina organizoavan sličan događaj, koji će se, partnerski sa SC, organizovati narednih pet godina na koliko je potpisan ugovor. U pitanju je seriozno-revijalni događaj, najavio je ispred SC Vuk Žugić, iz mnoštva operskih odlomaka sastavljenih od najlepših uvertira, horova, arija i dueta iz poznatih opera Pučinija, Verdija, Donicetija, Bizea, Mocarta, kao i nezaboravnih napolitanskim pesmama. Solisti su gost iz Italije, tenor Đorđo Kašari, sopran Suzana Šuvaković-Savići bariton David Bižić, uz Hor Radio-televizije Srbije i Simfonijski orkestar Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, sa dirigentom Dejanom Savićem. - Ovakav događaj ne može da se veže samo za jednog čoveka, istakao je Savićdodavši da presek najlepših arija iz repertora troje solista upotpunjuje orekstar „Binički“, relevantan činilac na domaćoj muzičkoj sceni. - Tu je i Hor RTS, kao i Gabrić, organizaor i operski reditelj od klase, pa su se stekli svi uslovi za jedan ovako raskošan događaj, ocenio je on. Savićje primetio i da, bez obzira na godine krize, ovakvi događaji imaju publiku, baš kao što je to bilo i pre petnaestak godina u takođe kriznim devedesetim, kada je na ovakvim koncertima bilo po dve i po hiljade ljudi. Suzana Šuvaković-Savićrekla je da je najsrećnija kada nastupa pred publikom u svom Beogradu i svojoj Srbiji, ocenivši takođe da je prostor SC pravo mesto za ovaj gala koncert. David Bižić, koji živi i radi u inostranstu i prvi put će nastupiti u SC, primetio je da je ovo veliki, ozbiljan, ali i zabavan i revijalni koncert, rečju, spektakl svetskih razmera.
Primabalerina Ana Pavlović obeležiće 20 godina umetničkog rada naslovnom ulogom u premijerno obnovljenom baletu "Dama s kamelijama“ u petak, 24. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Narodno pozorište je saopštilo da premijerna obnova popularnog baleta izvedenog prvi put na sceni nacionalnog teatra 1993. godine, ima dve potpuno nove podele. U alternaciji lik glavne junakinje Margarete Gotje igra i Mila Dragičević a premijera je narednog dana, 25. decembra na Velikoj sceni. Solističke uloge poverene su Jovanu Veselinoviću, Jovici Begojevu, Milanu Rusu, Milici Jević, Milošu Isailoviću, Aleksandri Bibić, Bojani Žegarac, Milošu Marijanu, Ivani Kozomari i Dušanki Đorđević. Predstava koja se posle pet sezona ponovo vraća na redovan repertoar, urađena je u koreografiji i režiji Lidije Pilipenko, koja je napisala i libreto prema istoimenom romanu Aleksandra Dime Sina. Muzičku adaptaciju i novu orkestraciju ovog baleta u dva čina, prema originalnoj muzici Đuzepea Verdija za operu "Travijata", uradio je dirigent Angel Šurev (1932-2004). Kostimograf je Božana Jovanović, scenograf Boris Maksimović. Orkestrom Narodnog pozorišta dirigovaće Vesna Šouc. Kako je najavilo Narodno pozorište, do kraja sezone predstava će biti na repertoaru 15. i 20. januara, 22. februara, 22. marta, 7. aprila i 16. juna.
Pravopis srpskoga jezika, u izdanju Matice srpske, do sada je najsavršeniji naš pravopis, čime se Matica potvrdila kao najistaknutiji leksikografski centar u zemlji, izjavio je predsjednik Matice srpske akademik Čedomir Popov. Na vrlo posjećenoj promociji izmijenjenog i dopunjenog izdanja Matičinog pravopisa iz 1994. i ponovljenog 2002. godine, Popov je naglasio da je to djelo, uz prvu knjigu prvog toma "Srpske enciklopedije", najznačajniji izdavački poduhvat Matice srpske, u okviru desetak objavljenih naslova ove godine.
Napominjući da se mnoge aktivnosti Matice srpske kod dijela domaće javnosti često dočekuju "sa velikim nezadovoljstvom i velikom zluradošću", Popov je rekao da je tako bilo i u slučaju pravopisa, jer je kritikovano "navodno kašnjenje" u objavljivanju.
- Pravopis je izašao kad je moglo, da bi bio dovoljno kvalitetan i da ne bismo pravili improvizacije", istakao je akademik Popov naglasivši da je pravopis "zakon koga se svaki pismen Srbin mora pridržavati i treba da ga ima na svom radnom stolu, a ne samo u ormanu".
Jedan od recenzenata ovog izmijenjenog i dopunjenog izdanja akademik Ivan Klajn podsjetio je na događaje iz posljednje decenije minulog vijeka, kada se opredjeljivalo za nacionalno-jezičku orijentaciju pravopisa.
On je napomenuo da je krajem 90-ih "bilo jasno da treba raskinuti sa pravopisom iz 1960. godine, sa srpsko-hrvatskim i srpsko-bosanskim i drugima i da treba izdati srpski pravopis" i dodao da je bio ljut na Maticu srpsku što je javnost na to djelo čekala šest godina.
- Sada vidim da je to opšte stanje naše kulture, rekao je akademik Klajn i dodao da Narodni muzej i Narodna biblioteka u Beogradu ne rade, da je čuvena knjižara "Geca Kon" dugo u štrajku, da su mnogi književni časopisi ugašeni ili "izlaze s mijene pa na uštap".
Ako se ima u vidu takvo stanje u našoj kulturi, "Matici ipak možemo da čestitamo što je, makar sa zakašnjenjem, objavila ovo izdanje pravopisa", istakao je Klajn i naglasio da je sada najbitnije to da se primjenjuju pravila koja su u tom djelu utvrđena.
Na promociji "Pravopisa srpskog jezika" u Matici srpskoj govorili su i glavni redaktor tog dela prof. Mato Pižurica, Jovan Ćirilov i profesori Živojin Stanojčić i Miloš Kovačević.
Novogodišnji spektakl biće održan u ponedeljak, 27. decembra na Velikoj sceni nacionalnog teatra. Gala koncert "Ponovo igramo zajedno" biće koprodukcija Udruženja baletskih umetnika Srbije i Društva baletnih umetnikov Slovenije, sa ostvarenjima klasične i savremene umetničke igre.
Srbiju će predstavljti solisti Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a Sloveniju umetnici iz Ljubljane i Maribora.
Prema rečima predsednice UBUS-a Sonje Lapatanov, planirano je da se koncerti održavaju jednom godišnje u Beogradu, Novom Sadu, Ljubljani ili Mariboru sa ciljem da se trajno regionalno poveže scena klasične i savremene umetničke igre.
"Novogodišnji baletski koncerti tradicionalno su održavani u obe zemlje i predstavljali su dobro prepoznatljiv oblik prezentovanja baletske umetnosti Srbije i Slovenije", kazala je Lapatanov.
Ona je istakla da u Srbiji dve decenije ne postoje koncerti ovakvog tipa, u kojima bi stvaraoci iz zemlje i regiona, savremenog i klasičnog umetničkog izraza, imali priliku da se predstave javnosti.
"Novogodišnji baletski gala koncert ima za cilj kontinuirano promovisanje srpske kulture u oblasti umetničke igre u regionu i kontinuiranu uključenost u međunarodne projekte i plesne tokove", kazala je predsednica UBUS-a.
Portret kralja Filipa IV, delo španskog slikara Dijega Velaskeza (1599 -1660), ponovo je izložen u Metropoliten muzeju u Njujorku pošto je potvrđena njegova autentičnost. Uprava muzeja je povukla sliku 1973. godine verujući da ju je naslikao neko od pomoćnika ili sledbenika slavnog baroknog majstora. Nakon jednogodišnje restauracije, medjutim, stručnjaci su preinačili nalaz i portret se sada može videti u galeriji posvećenoj delima evropskih slikara.
Kako prenosi BBC, reč je o jednom od stotinjak radova Dijega Velsakeza koji je bio glavni umetnik na dvoru kralja Filipa IV.
Portret, izložen u muzeju od 1914. godine, poslednji put je čišćen i restauriran 1911, a istoričari umetnosti su godinama polemisali o njegovoj autentičnosti.
Metropoliten je pre više od tri i po decenije povukao sliku zajedno sa još 300 spornih umetničkih dela iako je posedovao Velaskezov račun za sliku sa kraljevim potpisom koji jasno svedoči o njenoj autentičnosti.
Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama juče su uručene glumcima Ivani Knežević i Ivanu Bosiljčiću za uloge u predstavi "Gloria" rediteljke Ive Milošević. Nagrade je Ivani Knežević i Ivanu Bosiljčiću, povodom Dana Pozorišta na Terazijama, uručio upravnik Mihajlo Vukobratović, istakavši da je predstava čiji su glumci nagrađeni, obeležila 2010. godinu u tom pozorištu. Ivana Knežević je rekla da je počastvovana, a Ivan Bosiljčić da mu je drago što je nagrađen za predstavu u koju je uložio mnogo truda. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare predstavljen je mjuzikl "Producenti" po tekstu Mela Bruksa i Tomasa Mihena u režiji Juga Radivojevića, koji će premijerno biti prikazan 26. februara 2011. godine. Radivojević je rekao da je mjuzikl "Producenti" premijerno izveden na Brodveju 19. aprila 2001. godine, na osnovu istoimenog filma Mela Bruksa iz 1968. godine. Ta predstava sa Metju Broderikom i Natanom Lejnom u naslovnim ulogama, za šest godina je izvedena 2.502 puta. Mjuzikl je izvođen širom sveta i to na 15 jezika, a osvojio je 12 nagrada na dodeli Toni nagrada 2001. godine, kao i 11 Drama Desk priznanja.
Бранислав Нушић, Ујеж, режија Радослав Миленковић, Српско народно позориште Оно што је пратило Нушићев рад у његово време - оштра подељеност у симпатијама критички и некритички оријентисане публике - судећи по представи „Ујеж“ у Српском народном позоришту, поново је откривено. Није спорно да је Нушић издржао суд најважнији од свих, суд времена, као ни то да је његова комедиографија увек била на граници вулгарности, баш као што је то случај и са Стеријом, Молијером... Заправо је увек спорно уметничко уобличење, чак и ако је оно популистичко, јер на крају крајева, то је оно о чему се ту, а и овде ради!
Редитељ Радослав Миленковић, већ други пут за редом (режији „Ујежа“ претходила је режија „Три сестре“) брани боје традиције, што ће рећи да класици приступа реконструишући је, у ономе што се претпоставља да је готово идентичан манир епохе. Ако се избором или средством покуша оправдати једно од основних питања позоришне уметности кад је о једној продукцији реч - зашто - гледајући „Ујеж“ врло је лако доживети потпуно мимоилажење са одговором. Један путић је да је то зато што је важно и смешно на сцену поставити изобличење племенитих мотива еманципације жена које подсећа и на актуелну „еманципованост“ трећег сектора (невладине организације, удружења грађана) - ради забаве, као и критике (сатире), претпоствљајућии да ће асоцијативна повећаност са данашњицом бити јача од, рецимо, сексуалних алузија у комаду. А други путић би канда био: „Ето, зато!“ СНП се са “Ујежом” окренуо средњем.
Дакако да је у формулу очувања, презервације, укључено све оно што та традиција носи (давати општем за право, истовремено му пркосећи помало га исмевајући). То би у случају „Ујежа“ у СНП стојало овако: Јесте да је Нушић повлађивао најнижим интересима из пркоса оним вишим, који су врло често под мотивом европског, напредног, били мимикрија злог и наопаког, покондиреног како се то доброћудно означава, Али, у представи једва да се виде неки други мотиви, осим тих, повлађујућих. Представа са декором, богатим костимима, стилом игре из деветнаестог века, кандидује се за “право позориште”, па још и комедију - ето срећне формуле и за очување традиције, и за репертоарски хит потез. Међутим, заборављено је да без критичког преиспитивања, својеврсног одступања изазваног варијаблом актуелног, нема ни традиционалног, ни садашњег, а посебно не будућег, које на ова два почива. Осим у музеју.
Подсећања ради, „Ујеж“, драматуршки не баш најуспелија Нушићева комедија, говори о Удружењу југословенских еманципованих жена, односно о отварању друштвене улоге за жене које брже боље постају исто што и њихови „претходници“, да се не каже предводници, мушкарци. Да не остане све на том извитоперењу, и за Нушића и за Миленковића очигледан озбиљни наум био је тај да покажу како на крају страдају они за које је слобода празна реч - деца и породица (као институција). Друштвене реперкусије увек су исте - трчи за каријером, и добићеш је, али ако си спреман да изгубиш све друго. Још један клише.
Шта је то Југославија, а шта еманципација, јесте нажалост и данас мутно (чак и кад нема ни једног ни другог). Али, јасно је шта се хтело рећи - па, управо то: о чему ми причамо, у друштву које не познаје ни одговоран владин, а не невладин или цивилни сектор, приватни простор, нужност и слободу, травестија у женско, више је трик, бекство у плодније, непредвидивије тло, него оправдана последица. Баш као што су се недавно у Ужицу Стеријини „Родољубци“ преметнули у родољупке. Нажалост ових представа и на нашу срећу, жене су и даље успелији део национа.
Novosadsko pozorište će u sredu, 29. decembra, premijerno izvesti predstavu "Majstor i Margarita", koju je po romanu Mihaila Bulgakova režirao Šandor Laslo. Komad prati dve paralelne priče – prvu, o sudbini pisca Mihaila Bulgakova i njegovog romana i drugu koja se bavi samim sadržajem romana "Majstor i Margarita", navodi se u pratećem materijalu uz predstavu. Majstora igra glumac Narodnog pozorišta iz Subotice Ervin Palfi, Volanda, tajanstvenog profosora crne magije, igra Aron Balaž a Margareta je Agota Silađi. Roman je dramatizovala Kata Đarmati, a u predstavi nastupa glumačka ekipa Novosadskog pozorišta, pojačana gostima iz Subotice i iz Temišvara. Karte za premijeru su rasprodane, a slobodnih mesta ima još za pretpremijeru, u utorak, piše Beta.
Filmski centar Srbije (FCS) usvojio je novi Pravilnik rada i na osnovu njega će 30. decembra raspisati konkurs za sufinansiranje dugometražnih igranih, dokumentarnih i animiranih filmova, najavljeno je na konferenciji za novinare u FCS. Tročlana komisija treba uskoro da bude oformljena, konkurs će trajati do 28. januara, a rezultati će biti saopšteni sedam nedelja od tog datuma. Konkurs za manjinske koprodukcije biće raspisan 1. februara, a zatim u razmaku od po 15 dana konkursi za kratki metar i za razvoj scenarija. Pored tih standardnih kategorija, novi pravilnik predviđa konkurse u još tri oblasti - za unapređenje filmskog izraza (jednom u dve godine), za postprodukciju i promociju filma (stalno otvoren) i za razvoj projekta. Predsednik Upravnog odbora (UO) FCS Predrag Miki Manojlović istakao je da je u 2010. FCS ispunio sve planirane ugovore i da su sva odobrena budžetska sredstava preneta na račune producenata, što ranijih godina nije bio slučaj. Manojlović je izrazio očekivanje da će materijalna podrška za film u 2011. biti bolja nego ove gdoine. On je ukazao da je glavna stvar koja nije urađena - Zakon o kinematografiji i da ne znam šta će sa tim biti. Na pitanje kako tumači što nacrt, za koji je javna rasprava završena u januaru, još nije ušao u skupštinsku proceduru, odgovorio je da ne postoji politička saglasnost za to.
"Nema političke volje da se donese Zakon o kinematografiji niti razumevanja da je on neopghdan", naglasio je Manojlović, napominjući da ne planira još dugo da bude na mestu predsednika UO.
"Ovo radimo besplatno. Ipak, uspeli smo da ništa od odobrenih sredstava ne vratimo u budžet, obavili smo sve što je dogovoreno, dakle, mi radimo ono što možemo. I ovaj novi pravilnik je korak napred, sa preciznim odredbama o sufinasiranju domaće produkcije", ocenio je on. Manojlović je dodao da je "odnos prema kulturi ovde generalno u pitanju", da "ne može jednako da se tretira dom kulture u Grockoj i Atelje 212,", ali da je "takvo današnje stanje u koaliciji".
Redakcija NIN-a saopštila je da je žiri odabrao 30 naslova koji su ušli u najširi izbor za roman godine, kao i da se pisac Sreten Ugričić povukao iz konkurencije za nagradu za roman "Neznanom junaku". U saopštenju je navedeno da žiri kada je pravio spisak od 30 romana u koji nije uvrstio Ugričićevo delo, nije znao za njegovo pismo o povlačenju knjige. Navodeći da će spisak svih romana i piščevo pismo o povlačenju romana biti objavljeni u narednom broju NIN-a, redakcija lista je navela deo Ugričićevog objašnjenja.
"Pisac objašnjava da je nagrada funkcionalno usađena u sociosimbolički poredak kojim se bavi u romanu koji je povukao iz konkurencije, poredak za koji kaže da je tradicionalistički i konstatuje: Vladajuće merilo glasi: što srpskije to bolje, a trebalo bi da bude upravo obrnuto: što bolje - to srpskije", navodi NIN.
Detaljno objašnjavajući kako vidi taj poredak Ugričić navodi da ne pristaje da u tome učestvuje.
Na ovogodišnji konkurs stigla su 124 romana, a o romanu godine odlučuje žiri u sastavu Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo.
