Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Akademija umetnosti u Novom Sadu je u martu ove godine dobila donaciju Vlade Japana u iznosu od 45.843 evra. Od te svote nabavljena su dva klavira, izuzetno vredan Kawai Shigeru SK-6 ručne izrade za javne nastupe studenata i nastavnika i Kawai Conservatory RX-3C za potrebe izvođenja nastave, kao i osam setova čekića za servisiranje osam postojećih klavira. S obzirom na to da muzički instrumenti Akademije umetnosti nisu obnavljani gotovo dvadeset godina, značaj ove donacije za tu instituciju je neprocenjiv, kako za kvalitet izvođenja nastave, tako i za predstavljanje dostignuća rada Departmana muzičke umetnosti u javnosti, saopšteno je iz Akademije. Donaciju će u utorak, 14. decembra, predstavnicima Akademije uručiti japanski ambasador Tošio Cunozaki.
Predstava "Pazi vamo" Milana Markovića, u režiji Bojane Lazić, sinoć je premijerno izvedena u Pozorištu "Boško Buha". "Pazi vamo" je porodična drama o bratu i sestri, Marku i Ivani, koji žive sa majkom u Rakovici, a zaplet nastaje kada se iznenada iz Nemačke vrati otac Đole, za koga su mislili da je mrtav. Iznenadna pojava oca, koji je Rom, uzrokuje da Marko biva izbačen iz navijačke grupe, dok se Ivana do tada "autsajderka" bez prijatelja, zahvaljući novcu koji je otac doneo, pridružuje grupi "fensi" devojčica i počinje odlično da se zabavlja u tržnim centrima. Predstava je, kako je objasnila rediteljka, građena na dva nivoa - s jedne strane govori o diskriminaciji i odnosu ljudi prema Romima, a sa druge strane pruža presek tinejdžerske društvene realnosti. U predstavi igra 16 tinejdžera, uzrasta od 11 do 19 godina, polaznici tri škole glume - Nenada Nenadovića, Nenada Radovića i Bojana Lojkovića ("Besne gliste"), kao i glumci Ivan Jevtović i Andrijana Tasić. Koreografiju je uradio Damjan Kecojević, scenografiju Zorana Petrov, a kostime Jelena Petrović.
U Bitef teatru u toku su probe za novu verziju Čehovljeve drame "Tri sestre", koja će premijerno biti izvedena 21. decembra. Sestre će u verziji rediteljke Ivane Vujić, igrati Ružica Sokić, Branka Petrić i Rada Đuričin. U glumačkom ansamblu su i Mirko Babić, Konstantin Bunuševac, Dunja Mahorčić i Gorjana Stoiljković.
Ekipa predstave ovu predstavu posvećuje kolegi Radetu Markoviću koji je preminuo u septembru ove godine i koji je pripremao ulogu Antona Pavloviča Čehova.
Adaptaciju i dramaturgiju potpisuje Slavenka Milovanović, scenograf je benuševac, kostimograf Dušica Knežević, autor video rada Svetlana Volić.
Ovogodišnji, 51. Solunski festival završen je novim trijumfom rumunskog filma čiji su predstavnici, u poslednjih deset godina u samom vrhu evropske kinematografije. Najveće festivalsko priznanje, nagrada „Zlatni Aleksandar” (i 20 hiljada evra), uručena je u zdanju Olimpion mladom rumunskom debitantu Bogdanu George Apetriju za film „Zaobilaznica”, prikazanom u samoj festivalskoj završnici. Ovaj film je priča o mladoj ženi puštenoj iz zatvora na jedan dan kako bi prisustvovala majčinoj sahrani. Taj jedan jedini dan slobode pretvara se, međutim, u sumorno putovanje tokom kojeg se glavna junakinja sreće sa bratom i netrpeljivom snajom, bivšim ljubavnikom koji je njihovo zajedničko dete smestio u sirotište, konačno – i sa malenim sinom koji je već krenuo majčinim stopama u svet kriminala. Apetri daje filmu dobar ritam i otvara ogroman prostor izvrsnoj glumici Ani Ularu, kojoj je za ulogu Matilde pripala nagrada žirija za najbolju žensku rolu. Ovim priznanjima priključila se i nagrada Asocijacije grčkih filmskih kritičara. Uz „Zaobilaznicu”, takođe sa tri osvojene nagrade, trijumfovao je još jedan rumunski debitantski film, ljupka egzistencijalistička drama „Sutra” Marijana Krisana, o dva sredovečna čoveka koji ne govore istim jezikom (Rumun i Turčin imigrant), ali ostvaruju iskrenu i duboku komunikaciju jer i jedan i drugi govore jezikom nade. Za ovaj nepretenciozni film koji odiše humanošću, a progovara veoma otvoreno na temu postavljanja novih barijera i „gvozdenih zavesa” u Evropi, zbog čega su neki njeni žitelji pretvoreni u građane drugog reda, Krisan je osvojio nagradu za najbolju režiju. Glavnim glumcima – Andrašu Hačaziju i Jilmazu Jalcinu (i jedan i drugi prvi put igraju u filmu), ravnopravno je pripala nagrada za najbolju mušku ulogu, dok je reditelju Krisanu je pripala i nagrada međunarodnog žirija kritike Fipresci, u čijem je radu učestvovala i potpisnica ovih redova, koji je njegov film „Sutra” proglasio najboljim u ovogodišnjoj zvaničnoj selekciji (nagrada kritike za najbolji grčki film otišla je u ruke debitantu Ariju Bafaluki za film „Apnia” koji je osvojio i nagradu publike i iznos od tri hiljade evra).
Ustanovljeno je da se u očima Mona Lize kriju sićušni brojevi i slova, koje stručnjaci sada nastoje da dešifruju. U desnom oku su, na primer, slova L i V, što su, naravno, Leonardovi inicijali, ali levo oko je misterioznije i u njemu se nalaze simboli za koje se još uvek tačno ne zna šta su. Uskoro bi, pak, mogla da bude rešena još jedna misterija vezana za čuvenu sliku - italijanski nacionalni komitet za kulturno nasleđe traži dozvolu da ekshumira Leonardove posmrtne ostatke, kako bi analizom njegove lobanje pokušali da ustanove da li je Mona Liza zapravo autoportret, što je jedna od mnogobrojnih teorija u pogledu identiteta osobe na slici. Pojedini istoričari čak veruju da je Leonardo bio homoseksualac, i da ga je ljubav prema zagonetkama podstakla da se predstavi kao žena.
Antićeva nagrada pod stručnom kapom Radio 021 13.12.2010 07:05
Organizatori ''Antićevih dana'' doneli su odluku da ubuduće o dodeli književne nagrade ''Miroslav Antić'' ne odlučuje Skupština grada, već odbor koji će formirati stručni žiri. Predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanović podržao je tu odluku i istakao da se manifestacija ''Antićevi dani'' i nagrađivanje naših pesnika ne tiče politike, već književnog i umetničkog stvaralaštva. ''Antićevi dani'' održaće se 14. marta 2011. godine po četvrti put, na dan rođenja Mike Antića. Tokom te manifestacije ljubitelji poezije će imati prilike da se još jednom sretnu sa delom jednog od naših najpriznatijih pesnika, ali i drugim umetničkim žanrovima iz širokog Antićevog stvaralačkog opusa.
Српско народно позориште припрема нову балетску представу “Дон Кихот” Лудвига Минкуса, по кореографији Маријуса Петипаа, која ће премијерно бити изведена 18. децембра на сцени “Јован Ђорђевић”. Кореограф и редитељ ове представе је Ђула Харангозо, гост из Мађарске, а диригент је Весна Шоуц / Микица Јевтић. За костиме је задужена Мирјана Стојановић Маурич, а сценографија, која ће по речима Харангозоа, бити сасвим другачија и оригинална, поверена је Олги Ђурђевић која ради у Милану, а ово јој је први сценски задатак. У улози Китри је Јелена Лечић - Колчерију / Андреја Кулешевић, Басил је Андреј Колчерију / Ливију Хар, Еспада је Ливију Хар / Андреј Колчерију / Давид Груосо, Дон Кихот је Слободан Нинковић / Иван Ђерковић, Санчо Панса је Ранко Лазић / Љиљана Јокановић, а у осталим улогама су солисти и чланови балетког ансамбла СНП -а, уз које учествују и ученици балетских школа у Новом Саду и Панчеву, и статисти.
Мада се по овим подацима можда не чини, поставка "Дон Кихота" на сцени СНП -а је условљена бројем, односно мањком мушких играча код нас, каже за наш лист Ђула Харангозо, и додаје да у том смислу представа неће можда бити грандиозна попут оних које је радио у Будимпешти и Санкт Петербургу, али то ништа не мења, већ само указује на то да ће ова представа "Дон Кихота" напросто бити другачија.
Ђула Харангозо потиче из балетске породице. Његов отац је био чувени балетски играч и кореограф, оснивач Мађарског националног балета, а мајка позната балерина. И Ђула Харангозо је био првак Балета Мађарске државне Опере и Балета, и солиста Балета Бечке државне опере, чији је касније био и директор. Харангозо је поставио на сцену "Крцка Орашчића", "Снежану и седам патуљака", "Лабудово језеро", "Копелију", као и Штраусов "Плацконцерт" – Бал Бечке државне опере.
- Балет "Дон Кихот" је много захтеван и колико се мени чини, у овом ансамблу су ретко извођене овако захтевне игре. Јер, овај балет не само да је физички захтеван, него играчи морају и да глуме, и да и на тај начин одиграју оно што је њихов задатак. Ово је по мени весела представа и зато сам се трудио да ти велики захтеви не буду препрека, већ да смех дође до изражаја - напомиње Ђула Харангозо.
Свој рад је Харангозо усмерио и ка томе да се прилагоди мањој трупи јер у таквим условима, играчи, али и играчице, играју више улога и морају да мењају костиме, због чега је, како објашњава, морао понешто да мења у режији, и да другачије постави одређене сцене, како би играчи стигли да измене костиме за нову улогу и да уђу на сцену. Харангозо подсећа да је у Санкт Петербургу овај балет поставио са 32 играча, у Будимпешти са 24, а овде са 16, те да је зато морао да мења кореографију, да би добио исти ефекат, али уз то истиче да су се овдашњи играчи доста потрудили да тако и буде.
Na sceni u podrumu Ateljea 212 sinoć je premijerno izvedena predstava “Kraj partije” Samjuela Beketa u režiji Petra Božovića koji je i glavni akter ovog komada. Publika je sa velikom pažnjom pratila kako junaci u jednom podrumu čekaju svoj neizbežan kraj. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a došli su pretežno ljubitelji pozorišta starijih generacija. Bili su tu i književnik Matija Bećković, glumac Caci Mihajlović, kritičar Ivan Medenica i mnogi drugi. Drama se odvija u podrumu koji je zapušten, među starim kutijama, mapama i zastavama.
Petar Božović igra Hama koji je slep i koji vreme provodi tako što sedi i spava u istoj fotelji. Boris Komnenić je u predstavi njegov sin Klov koji ga sluša, odgovara sa da ili ne. Klov i Ham dane provode u šturim dijalozima, ne radeči ništa.
Pojava bubašvabe ili miša je najveća radost. Hamovi roditelji Neg (Vlastimir Velisavljević) i Nela (Renata Ulmanski) poslednjih dana žive od sećanja, a pošto je svaki dan isti ne znaju šta je juče bilo.
Božović je svojim rediteljskim poduhvatom želeo da pokaže da čovek da bi preživeo sve nesreće mora da se brani jedino smehom. Klov, Ham, Neg i Nela osećaju neizbežnost svog kraja, ali ne znaju šta ih očekuje.
Sa publikom dele svoja rasejana osećanja. Beketova dela “Kraj partije” i “Čekajući Godoa” su remek dela teatra apsurda, a Božović kaže da je danas Beket skoro realistički pisac.
Odličnu glumačku ekipu nakon izvođenja posetioci su aplauzima nekoliko vratili na poklon.
Kao i nekoliko godina unazad, ovdašnji proslavljeni violinista Jovan Kolundžija i njegov Centar lepih umetnosti Guarnerius, koji obeležava svoju desetu sezonu, organizuju prednovogodišnji koncert 21. decembra u Kolarčevoj zadužbini pod nazivom „U čast velikom Bramsu“. Poslednje dve godine ovaj događaj dobio je specifičnu dimenziju jer je Kolundžija odabrao da izvede sonate najpoznatijih kompozitora. „Volite li Betovena“ obeležilo je četiri uzastopna dana svim Betovenovim sonatama 2008, a „Bravissimo maestro Mozart!“ četiri uzastopne večeri 2009. izvođenjem 15 Mocartovih sonata u saradnji sa četiri pijanistkinje. Koncertom u čast Bramsa ove godine, Kolundžija zaokružuje ideju predstavljanja celokupnih opusa sonata velikih autora, jer ovaj koncert donosi sve tri Bramsove sonate za violinu i klavir. Decembarska posveta Jovana Kolundžije ovom kompozitoru retka je koncertna prilika da se čuju sve tri sonate nastale u periodu od 1878. 1887. godine. Kolundžija će nastupiti sa poznatim švedskim pijanistom Patrikom Jablonskim, diplomcem londonskog Royal College of Music, koji je nastupao u prestižnim koncertnim salama širom sveta i sarađivao sa velikim svetskim orkestrima. Njih dvojica prvi put su sarađivali u avgustu ove godine na muzičkom festivalu u Malaru u Švedskoj, a Patrik se ovdašnjoj publici predstavio prošle godine takođe koncertom na Kolarcu sa svojim bratom pijanistom Piterom, čime je obeležen dolazak Švedske na čelo Evropske unije, dok je u aprilu održao i koncert u Guarneriusu.
Legendarna pijanistkinja Elizabeta Leonskaja nastupiće u petak, 17. decembra, na "Kolarcu" u okviru Crno-belog ciklusa Beogradske filharmonije. Dirigovaće Aleksandar Rahbari, a na porgramu je premijera porudžbine Filharmonije mladoj kompozitorki Ireni Popović, "Ajnštajnovi snovi". Elizabeta Leonskaja, legenda ruske pijanističke škole i naslednica Svjatoslava Rihtera, već decenijama suvereno drži poziciju u samom vrhu svetskog pijanizma.
Posle dvadeset pet godina ponovo svira sa orkestrom Beogradske filharmonije, jedno od svojih omiljenih dela, Šubertovu Vanderer fantaziju. Na programu su još i odlomci iz Smetanine zbirke Moja domovina.
Dirigent Aleksandar Rahbari, jedan od sledbenika Hansa Svarovskog i nekadašnji Karajanov asistent u Berlinskoj filharmoniji, dirigovao je u više od 200 svetskih gradova.
Kroz svoju višedecenijsku karijeru bio je aktivan u Češkoj filharmoniji, Orkestru RTV Belgije, Zagrebačkoj filharmoniji, a njegovi snimci najpoznatijih opera našli su se na mnogim Naksosovim kompilacijama.
Iako je ostvario svetsku karijeru, ostao je dosledan ideji da revitalizuje muzički život u svojoj domovini i svojim angažmanom i javnim delovanjem na različite načine ukazuje na nepoštovanje ljudskih prava i loš ekonomski položaj muzičara.
Iako je nastupao na svim kontinentima, ovo je njegov prvi dolazak u Srbiju, na koju ga, kako kaže, podseća jedan politički nesporazum iz 1979, kada je zvanični Beograd otkazao njegov koncert u Ljubljani zbog tadašnje smene režima u Iranu.
