Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Talin Glavni grad Estonije Talin i finski grad Turku proglašeni su za kulturne prestonice Evrope u 2011. godini. Talin ove godine organizuje 250 manifestacija, a Turku će se usredsrediti na vezu dobrobiti, nauke i kulture. Ideja vodilja ljudi u Talinu posebna je povezanost grada s morem, čiji potencijal do sada nije iskorišćen, jer je priobalje u centru grada tokom sovjetske ere bilo zatvoreno i kontrolisala ga je vojska. Talin kao kulturna prestonica želi to da promeni. U organizacionom odboru kažu da se na obali još nalazi stari zatvor sa pogledom na more, a plažu ispred njega žele da pretvore u "jedan kilometar kulture". Upravo tu bi trebalo da se održi najveći broj manifestacija. Estonija želi da se 2011. godine predstavi kao moderna evropska zemlja, čemu će doprineti i prelazak na evro, koji je u upotrebi od 1. januara. Vlasti u Talinu žele da u 2011. povežu budućnost sa tradicijom, tako će estonski "Festival pesme" ove godine biti održan godinu dana ranije, jer je horsko pevanje u Estoniji tradicija duga stotinama godina. "Festival pesme" se održava svakih pet godina. Turku će se, za razliku od Talina, usredsrediti na vezu između dobrobiti, nauke i kulture. Pod motom "Kultura ti čini dobro", finski grad će biti domaćin oko 155 kulturnih manifestacija.
Finski grad Turku
U Turkuu navode da žele da istaknu koliko kultura ima pozitivan uticaj na mentalnu i fizičku stabilnost ljudi i dodaju da će u okviru programa biti održana manifestacija tokom koje će lekari "prepisivati" ulaznice za kulturne događaje pacijentima tokom 2011. godine. Od 155 kulturnih događaja, 15 će biti posvećno vezi nauke i kulture u skladu sa tradicijom Turka, gde su smeštena tri velika finska univerziteta. Biće održano i više tradicionalnih kulturnih programa, uključujući plesne programe, pozorišne predstave, izložbe slika i fotografija. Finska tradicija biće zastupljena i u manifestaciji pripovedanja "Nordijski glasovi", koja je zamišljena kao način da se novim generacijama ukaže na važnost tradicije u okruženju sveprisutnih medija i Interneta.
Milica Davidović tumači lik Cece Na sceni teatra "Slavija" početkom 2011. godine održaće se premijera predstave „Vreme žena” Vide Crnčević Basare. Po rečima autorke predstava se bazira na zabavnoj i nepretencioznoj priči o večnoj temi, od Adama i Eve, pa sve do danas.
“Među polovima oduvek traje „bespoštedna“ borba za dominaciju, i hteli, ne hteli, moramo da primetimo da je ovo „muški svet“. Pitanje koje ova predstava želi da postavi je da li tako mora da bude, ili, u krajnjem slučaju, da li je to uopšte tačno. „Vreme žena“ teži da bude kabaretska predstava, dakle da zabavi, opusti i nasmeje publiku, ali i da je podstakne na razmišljanje. Dve mlade žene, Ceca (Milica Davidović) i Jeca (Jelica Kovačević), na šarmantan, duhovit i originalan način, postaviće na sceni nekoliko ključnih pitanja i pokušati da bar malo odmrse ove komplikovane odnose”, kaže Vida Basara.
Scenografiju i kostimografiju potpisuje Aleksandra Kovačević i Snežana Vesković Zablaćanski, a muziku Andrej Ilić.
U Višegradu je počelo obeležavanje 50 godina od kada je Ivi Andriću dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Kusturica najavljuje film "Na Drini ćuprija". Ministri Srbije, RS i BiH pozvali su institucije i umetnike da se pridruže obeležavanju ovog jubileja u Višegradu, Banjaluci, Sarajevu, Beogradu, Lajpcigu, Berlinu… Tek predstoji naredni jubilej, a to je 120 godina od rođenja velikog pisca, 2012. godine.
Na konferenciji u Višegradu učestvovali su zvaničnici, ali i reditelj Emir Kusturica, koji je najavio izgradnju Kamengrada, koji će poslužiti kao scenografija za njegov film "Na Drini ćuprija".
Režiser nije precizirao kada bi moglo da počne snimanje jer je za njegovu realizaciju, kako je rekao, potrebno mnogo novca i država koja veruje da je kultura sastavni deo njenog opstanka.
Književni jubilej - 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću (1892-1975) - biće obeležen nizom manifestacija tokom 2011. godine, a Višegrad u kome je Ivo Andrić proveo detinjstvo i u kome se nalazi čuveni most Mehmed-paše Sokolovića, biće centralno mesto proslave jubileja.
Izložba radova koji su nastali tokom slikarske kolonije "Sovljak" koju organizuje Kulturno obrazovni centar opštine Bogatić, biće otvorena danas u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu. U saopštenju organizatora se navodi da Mačvanska slikarska škola, čiji je rodonačelnik bio Milić od Mačve, postoji više od četiri decenije i da je iznedrila brojne tvorce vrednih umetničkih dela, a da je slikarska kolonija "Sovljak" u ovom kraju, osnovana 1998. godine. Na izložbi u Magacinu u Kraljevića Marka, biće predstavljeni radovi 44 umetnika koji su učestvovali u slikarskoj koloniji "Sovljak" 2010. godine. Izložba u Magacinu u Kraljevića Marka, biće otvorena do 11. januara 2011. godine.
Biblioteka Beograda svečano će obležiti 80. godišnjicu rada u utorak, 11. januara, uručivanjem nagrada "Marija Ilić-Agapova" najboljem bibliotekaru Beograda i "Gligorije Vozarović" u tri kategorije - najboljem izdavaču, knjižaru i knjigovescu. Biblioteka Beograda, najveća pozajmna biblioteka u Srbiji, osnovana je 1931. ali svoje istorijske početke ima već u 19 veku. Biblioteka je preseljena u adaptiranu zgradu u Knez Mihailovoj 1986. gde se i danas nalazi. U njenom sastavu nalazi se 13 opštinskih biblioteka sa područja Beograda, sa 78 objekata, ukupne površine od oko 13.000 metara kvadratnih.
Bibliotečki fond ima blizu 1.800.000 jedinica koji koristi preko 100.000 članova. Po ugledu na savremene evropske biblioteke, prva upravnica Marija Ilić Agapova sredila je knjige prema principima decimalne klasifikacije, organizovala prve stručne bibliotekarske kurseve, a iste godine otvorena je i prva javna dečja biblioteka u Jugoslaviji. Devedesetih godina 20. veka osetno je opao broj upisanih članova i nabavljenih naslova, ali je broj pročitanih knjiga ostao gotovo isti. U ovom periodu Biblioteka, zajedno sa mrežom opštinskih biblioteka, ima najrazvijeniji kulturno-obrazovni rad u bibliotekarstvu Srbije. Od 1991. počinje objavljivanje lista "Novine beogradskog čitaliašta" a 2001. je na 70. rođendan ustanovljena nagrada "Marija Ilić Agapova".
Akvareli i crteži Dragana Karadžića u Galeriji SANU
Akvareli i crteži Dragana Karadžića u Galeriji SANU
Glas javnosti 10.01.2011 12:57
Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) novu izlagačku godinu počeće postavkom slika, crteža, akvarela i fotografija poznatog crnogorskog umetnika, člana Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (CANU), Dragana Karadžića, koja će biti otvorena sutra. Izložba je rezultat dogovora između SANU i CANU, da član CANU, Karadžić, gostuje u Beogradu, a član SANU Todor Stevanović u Podgorici. Karadžić, rođen 9. aprila 1950. godine u Petnjici kod Šavnika, diplomirao je na Pedagoškoj akademiji (Likovni smjer) u Nikšiću, 1974. godine. Fakultet likovnih umjetnosti (Slikarski odsek) završio je u Beogradu u klasi profesora Radenka Miševića, 1978, kod koga je i magistrirao 1980. godine. Kao stipendista Francuske, završio je specijalizaciju na Akademiji Beaudž Arts u Parizu, kod profesora Žaka Jankela (1981-1982). U okviru studijskih putovanja boravio je u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Španiji, Grčkoj i SAD. Radio je na konzervaciji fresaka u Staroj Pavlici, Karanu i Arilju pri Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije. Karadžić je član ULUCG-a, predaje na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, a 2003. primljen je za redovnog člana CANU. Samostalno je izlagao na 52 izložbe u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Francuskoj, i učestvovao na više od 300 kolektivnih izložbi širom bivše Jugoslavije, u Parizu, Beču, Briselu, Štutgartu, Manhajmu, Oslu, Nikoziji, Bukureštu, Kairu, Tokiju, Hamburgu, Rimu, Bariju, Sofiji, Pekingu, Vašingtonu, Moskvi, Kelnu... Dobitnik je 21 nagrade za slikarstvo na salonima i reprezentativnim izložbama u Jugoslaviji i Crnoj Gori. Njegove slike, crteži i akvareli se nalaze u više muzeja, galerija i institucija na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Mjuzikl Mela Bruksa i Tomasa Minhena režira Jug Radivojević. Premijera komada "Producenti" predviđena je za 26. februar u Pozorištu na Terazijama, a ovaj projekat obuhvata 127 uloga, 150 kostima, 12 promena dekora, šest glavnih i 18 bitnih uloga za članove glumačkog, baletskog i horskog ansambla.
Predstava je adaptacija Bruksovog filma iz 1968. godine, koji prati dva producenta koji kuju plan da se obogate na propaloj brodvejskoj predstavi, ali ih čeka iznenađenje kada predstava odjednom postaje hit.
Glavne uloge tumače Slobodan Stefanović, Jelena Jovičić, Nebojša Dugalić, Miroljub Turajlija i Andrija Milošević/Milan Antonić (alternacija) i mnogi drugi.
Prvi put u mjuziklu će nastupiti i dojaen glumišta Nikola Simić, piše "Blic".
Muzički aranžer za beogradsku postavku je Ivan Ilić, koreograf Igor Barberić, dirigent Milan Nedeljković, scenograf Aleksandar Denić, kostimograf Marina Medenica. Predstava će, kako je najavljeno, trajati 135 minuta, od čega će pevački deo činiti oko 65, a dramski oko 35 procenata.
Brodvejski hit "Producenti" je od 2001. godine izveden oko 2.500 puta, osvojio je prestižnu nagradu "Toni" u 12 kategorija, uspešno je filmovan, preveden je na čak 15 jezika, a na šesnaesti, srpski, preveo ga je Slobodan Obradović.
Издавачка кућа „Архипелаг“ из Београда у 2011. години објавиће 45 нових наслова, међу којима су Изабрана дела Данила Киша у седам књига и збирка драма Харолда Пинтера.Међу новим насловима наћи ће се дела из области српске и светске књижевности, историографије, политичке теорије, економије и психологије, рекао је агенцији Бета главни уредник „Архипелага“ Гојко Божовић. За 2011. годину, када је о белетристици реч, „Архипелаг“ припрема превод новог романа Мајкла Канингема „До сумрака“, што ће бити једно од првих светских издања књиге чији је аутор најпознатији по екранизованом роману „Сати“ посвећеном Вирџинији Вулф.
Биће објављени и романи „Следећа светска“ холандског писца Сејса Нотебома, „Лака глава“ руске књижевнице Олге Славникове, нови роман добитника Европске награде за књижевност у 2010. години, бугарског аутора Гоцета Смилевског - „Сестра Сигмунда Фројда“.
У припреми су и преводи романа „Вртешка“ француске ауторке Лауре Алкобе, „Помоћни глаголи срца“ Петера Естерхазија, „Сицилијански стричеви“ италијанског писца Леонарда Сасе, као и романа „Градови у којима умињује бол“ шпанског писца Сесара Антонија Молине. „Архипелаг“ ће у 2011. години наставити да објављује и дела из велике међународне едиције „Сто словенских романа“, рекао је Божовић.У четвртом колу едиције биће романи „Евакуатор“ Димитрија Бикова, „Игра анђела и шисмиша“ Алеша Цара, „Балерина, балерина“ Марка Шошића, „Дијакова смрт“ Драгог Михајловског и „Ненаписани роман“ Станислава Ракуса.
Arheolozi su pronašli šest fragmenata koji su nedostajali na 3.400 godina starim kolosalnim statuama faraona i njegove kraljice, saopšteno je u Kairu. Vrhovni savet za antikvitete je naveo da su komadi koji su nedostajali na dvostrukoj statui koja predstavlja Amenhotepa Trećeg i kraljicu Tiju, pronađeni na zapadnoj obali Nila, u Luksoru. Kad su statue iskopane 1889, tim italijanski stručnjaka ih je restaurirao, a prazna mesta ispunio tada isklesanim komadima kamena. Delovi koji su sada pronađeni potiču sa desne strane Amenhotepovih grudi, krune i noge, kao i sa kraljičine noge, leve ruke i stopala. Originali će sada biti vraćeni na statue koje su izložene u glavnom holu Egipatskog muzeja u Kairu.
Širi izbor za književnu nagradu “Zlatni suncokret”
Širi izbor za književnu nagradu “Zlatni suncokret”
Blic 11.01.2011 19:26
Nagrada “Zlatni suncokret” dodeljuje za najbolju knjigu objavljenu u protekloj godini , a u obzir dolaze knjige različitih žanrova ( roman, pripovetka, esej, poezija...) Nagrada, poznata i kao “Vitalova” (fabrika “Vital” iz Vrbasa je pokrovitelj nagrade), ododeljuje se ove godine petnaesti put.
Žiri (Jovan Zivlak, Nikola Strajnić, Vladimir Gvozden) je danas saopštio da je u širi izbor ušlo 14 kandidata (na konkurs je pristiglo više od 200 naslova).
Kada je o romanu reč to su Ranko Risojević:” Gospodska ulica”, Vidosav Stevanović “ O mestima tužnim i dubokoj noći”, Đorđe Pisarev “Na stazi suza”, Zoran Petrović “Kamen blizanac”, Vida Ognjenović “ Posmatrač ptica”, Gordana Ćirjanić “Ono što oduvek želiš” i Srđan Srdić “Mrtvo polje”.
U žanru pripovetke to su: Dragoslav Mihailović “Preživljavanje”, Vladan Matijević “Vrlo malo svetlosti” (kako je J.Zivlak rekao “Blicu”žiri stoji na stanovištu da je reč o pripovetkama), Miro Vuksanović “ Čitanje tavanice” i Miloš Latinović “Kofer za izlizane krpe i poderane rečenice”.
Kada je o poeziji reč to su Duško Novaković “Kada ćemo svetla pogasiti” i Ivan Negrišorac “Svetilnik, a iz oblasti književne istorije” Petar Milošević “Storija srpske književnosti”.
Dobitniku nagrade, koji će biti poznat u roku od mesec dana, pripada novčani iznos u dinarskoj protivvrednosti od 5.000 evra, kao i štampanje nagrađene knjige.
