Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Kairo podneo zvaničan zahtev Nemačkoj za povratak biste kraljice Nefertiti. To je deo nacionalne kampanje za povratak na hiljade antikviteta koji su odneti iz Egipta, kaže šef egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete. Egipat je nemačkim vlastima podneo zahtev za povratak biste kraljice Nefertiti, stare 3.300 godina koja se decenijama nalazi u Berlinu, javlja AP. Bista, koja datira iz 14. veka pre nove ere, nalazi se na vrhu liste prioriteta egipatskih vlasti koje su pokrenule kampanju za povratak na hiljade antikviteta koji su iz zemlje odneti tokom kolonijalnog perioda i po njegovom završetku. Šef egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete Zahi Havas potvrdio je da je zvanični zahtev poslat vlastima Nemačke.
Zahi Havaz, arheolog zadužen za nacionalno blago
Nemačka je ranije odbijala zahteve Egipta da vrati bistu kraljice Nefertiti, tvrdeći da je ona u zemlji legalno i da je previše lomljiva da bi se transportovala. Egipat tvrdi da je bista sa lažnim papirima odneta iz zemlje početkom 20. veka. Bista kraljice Nefertiti se čuva u berlinskom Novom muzeju.
Predstava "Čekaonica", u režiji Borisa Liješevića, ovenčana velikim brojem nagrada, sinoć je odigrana pedeseti put u Teatru u podrumu "Ateljea 212", tačno godinu dana od premijere. Kako je saopštio "Atelje 212", predstava "Čekaonica" je najznačajniji i najuspešniji pozorišni projekat koji je prošle sezone nastao u koprodukciji Ateljea 212 i Kulturnog centra Pančevo. Predstava u kojoj igraju Branka Šelić, Nebojša Ilić, Bojan Žirović i Jelena Trkulja sa velikim uspehom igrana je u Kruševcu, Sarajevu, Somboru, Novom Sadu, Kikindi, Budvi, Mladenovcu, Zaječaru, Podgorici, Banjaluci, Užicu, Leskovcu, Ćupriji, Gračanici i Zvečanu. Na najznačajnijim pozorišnim festivalima dobila je brojne nagrade - na 55. Sterijinom pozorju 2010, Ilić je dobio Sterijinu nagradu za glumu a Liješević Specijalnu Sterijinu nagradu za autorski projekat kojim istražuje savremenost metodama dokumentarne drame. "Čekaonica" je nagrađena i na festivalima u Mladenovcu i Užicu, na "Danima Zorana Radmilovića" u Zaječaru 2010. Ilić je dobio nagradu "Zoranov brk" za najboljeg glumca večeri, a na Bijenalu crnogorskog teatra u Podgorici Nagradu za najbolje autorsko ostvarenje u "Selekciji plus". Baza predstave je dokumentarni dramski tekst nastao adaptacijom niza razgovora autora sa realnim ljudima u kojima su oni otkrili svoja stvarna, autentična iskustva o suočavanju sa posledicama društvene tranzicije - gubitak posla, sećanja na devedesete godine, čežnje za sigurnim životom.
„S.O.S. Planeta Zemlja zove!”, predstava kolektiva „Cirkusfera”, glavna je zimska poslastica Malog pozorišta „Duško Radović”... Nakon sinoćne premijere „za odrasle”, predstava ostaje na redovnom repertoaru do kraja nedelje. U svom novom projektu „Cirkusfera” na scenu dovodi artiste na štulama, žonglere, džinovske bube, klovnove, letećeg zmaja, akrobate, skupljača svetlosti, muzičare-robote...
Na hiljade ljubitelja umetnosti stajalo je satima u redovima na hladnoći proteklog vikenda kako bi moglo da baci poslednji pogled na retrospektivnu izložbu Kloda Monea u Gran Paleu u Parizu. Muzej je od petka otvoren 24 sata dnevno kako bi izašao u susret velikom broju posetilaca, među kojima se našla i holivudska zvezda Džodi Foster. Posetioci su želeli da vide dela velikog francuskog slikara i jednog od osnivača impresionizma pre sinoćnog zatvaranja. Izložbu je od otvaranja, krajem septembra, videlo blizu milion ljudi, a samo tokom tri poslednje noći više od 40.000. "Posebno je iskustvo, posebno osećanje kada razgledate jednu ovakvu izložbu noću", kazao je Žan-Pol Klizel, predsednik Gran Palea. Osoblje muzeja je ljudima koji su čekali u redovima i po pet sati da bi videli izložbu delilo tokom cele noći tople napitke i kolače. Moneova retrospektiva nije organizovana u Francuskoj od 1980. godine. Na izložbi je prikazano 170 dela Kloda Monea (1840-1926), od kojih je veći deo stigao iz raznih zemalja širom sveta, uključujući Australiju, Brazil, SAD, Rusiju i Holandiju.
“Ilustrovana istorija Srba” Vladimira Ćorovića obuhvata period od dolaska Slovena na Balkansko poluostrvo do Drugog svetskog rata. Svi najbitniji momenti u istoriji srpskog naroda objašnjeni su i fotografijom i tekstom. Fotografije koje sadrži knjiga preuzete su iz Narodnog muzeja Srbije i iz muzeja gradova širom Srbije. Bogat vizuelni prikaz ličnosti, događaja, arheoloških nalazišta, predmeta, manastira, fresaka kao i karte koje su neizostavne za prikaz određenih istorijskih događaja upotpunjeni su kraćim tekstom koji pruža osnovne informacije o pojmu što je posebno važno za čitaoce. Posle detaljnog pregleda više od dve stotine fotografija praćenih tekstom, čitalac će naići na hronologiju koja najpreglednije beleži događaja u istoriji Srba kao i na loze srpskih vladarskih dinastija. “Ilustrovanu istoriju Srba” objavila je “Kuća knjnige” iz Pirota, autori pogovora su Radoš Ljušić Rade Mihaljčić.
Premijera jednog od najiščekivanijih ostvarenja domaće kinematografije, filma „Tilva Roš“, odigraće se večeras u dve projekcije najpre u gradu iz koga je potekao autor Nikola Ležaić, ali i glavni junaci i inspiratori njegove filmske priče - u Boru u bioskopu Zvezda, dok će beogradska publika imati priliku da ga vidi 1. februara u renoviranom bioskopu Doma omladine. Tilva Roš zapravo je naziv koje je lokalno stanovništvo, Vlasi, dalo Crvenom brdu iznad Bora, na mestu na kome je danas površinski kop jednog od najpoznatijih rudarskih mesta u Srbiji. Ovo je već drugi domaći film snimljen prošle godine koji koristi nesvakidašnji pejzaž grada koji je i sam, izgleda bolje nego neka druga mesta u Srbiji, dočarava svu traumu tranzicije. To je, međutim, tek okvir za još neobičniju (istinitu) priču iz koje je potekao „Tilva Roš“ o dvojici najboljih drugova, skejtera koji snimaju „jackass“ klipove, izvodeći vratolomne i ponekad vrlo opasne stvari. Stvari dodatno komplikuje devojka koja živi u inostranstvu i letnje raspuste provodi u Boru, kao i činjenica da će na kraju leta jedan od njih napustiti Bor i otići na studije. Ti momci su Marko Todorović Toda i Stefan Đorđević čiji je jednočasovni amaterski „jakass“ film pod imenom „Crap - Pain is empty“ bila Ležaićeva polazna tačka. Taj film njih dvojica su snimali osam meseci tokom 2005. pozajmljujući kameru od jednog druga samo subotom, a stvari koje su snimali bile su one za koje su hteli da provere mogu li da ih izvedu, ispitujući sopstvene granice, kako su rekli na jučerašnjoj konferenciji u bioskopu Tuckwood priređenoj nakon projekcije za novinare. - Scenario je prilagođavan Todi i Stefanu, a prva ruka bila je bazirana na snimcima iz njihovog filma, rekao je Ležaić i dodao: „Ne bi bilo smisla da u filmu nisu pravi ljudi koji donekle igraju same sebe jer ovako nešto ne može se glumački ispričati.“ Toda je na ovo ipak primetio da on nije mračan kao Toda u filmu. Pored Marka i njega u „Tilvi Roš“ igra i Dunja Kovačević, koja takođe nije glumica, kao čitava grupa momaka koju pripadaju grupi skejtera pod nazivom Kolos. Od glumaca tu su: Radoje Čupić, Dragana Mrkić, Ljubomir Todorović, Nenad Pećinar i drugi.
Premijerna obnova opere "Bal pod maskama" Đuzepea Verdija u režiji Božidara Đurovića biće održana u subotu, 29. januara na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Opera "Bal pod maskama" od svog nastanka 1859. godine spada među popularnije opere najvećeg kompozitora zrelog italijanskog belkanta Đuzepea Verdija (1813-1901).
Na sceni Narodnog teatra premijerno je izvedena 22. januara 2005. godine u režiji Đurovića sa Katarinom Jovanović u naslovnoj ulozi (Amelija).
U podeli za premijernu obnovu su Hon Li (Rikardo), Marko Kalajanović (Renato), Jovanović (Amelija), Ivanka Raković (Oskar), Jelena Vlahović (Ulrika), Miodrag Matić (Silvano), Dragoljub Bajić (Tom), Sveto Kastratović (Samjuel), Darko Đorđević (Sudija), Danilo Stošić (Amelijin sluga), Aleksandar Paunović (Arlekin), Ivana Vidmar (Kolombina) i Gavrilo Rabrenović (Pjero).
Dirigent je Ana Zorana Brajović, scenograf Aleksandar Zlatović, kostimograf Ljiljana Orlić, dok je za scenski pokret zadužen Ferid Karaica.
Jedna slika italijanskog majstora Ticijana prodata je u četvrtak na aukciji u Njujorku za 16,8 miliona dolara, što je svetski rekord za neki rad tog renesansnog umetnika, saopštila je aukcijska kuća Sotbi. Slika pod nazivom "Sacra conversazione" na kojoj je Ticijan naslikao Bogorodicu sa detetom, sa svetim Lukom i svetom Katarinom Aleksandrijskom, nastala je oko 1560. a vrednost joj je bila procenjena na sumu izmedju 15 i 20 miliona dolara.
Prethodna najskuplja Ticijanova slika bila je "Venera i Adonis" koja je 1991. kod Kristija prodata za 13,6 miliona dolara.
Italijanski istraživači specijalizovani za rešavanje misterija iz sveta umetnosti saopštili su danas da su utvrdili identitet osobe koja je Leonardu da Vinčiju poslužila kao model za "Mona Lizu" i da je reč o muškarcu.
Silvan Vinčeti, predsednik italijanske nacionalne komisije za kulturno nasleđe, izjavio je da je glavna inspiracija za slavnu sliku bio Leonardov muški pomoćnik i njegov mogući ljubavnik Salaj.
Ovu tvrdnju odmah su osporili stručnjaci pariskog Luvra, gde je "Mona Liza" izložena. Salajevo pravo ime glasi Đan Đakomo Kaproti. On je bio mladi umetnik koji je radio sa Da Vinčijem punih 25 godina. Smatra se da je bio model i inspiracija za nekoliko Leonardovih slika.
Vinčeti kaže da je odnos između dva muškarca "nejasan" i da su verovatno bili ljubavnici. Vinčeti tvrdi da je umetnik ostavio na slici mala slova L i S, što se, po njegovom tumačenju, odnosi na imena Leonardo i Salaj.
Zvaničnici Luvra saopštili su da su 2004. i 2009. godine izvršeni "svi mogući laboratorijski testovi" na slici i da nisu pronađeni nikakvi zapisi, slova ili brojevi. Muzej je podsetio da je Vinčeti objavio svoje tvrdnje iako nije imao pristup samoj "Mona Lizi".
„Gospoda Glembajevi” Miroslava Krleže u režiji Jagoša Markovića igraće se premijerno 4. i 5. februara na sceni Ateljea 212... Ukoliko niste na vreme osigurali karte, predstavu možete pogledati tek u aprilu, jer su karte rasprodate za svih šest izvođenja u februaru, a na spisku onih koji čekaju na izvođenja u martu ima više od 400 imena. Drama „Gospoda Glembajevi” jedna je od najpoznatijih dramskih dela velikana hrvatske književnosti 20. veka. Krleža se nemilosrdno razračunava sa lažnim sjajem, bogatstvom i svim opsenama koje donose novac i uspon u društvu.
Govoreći o svom odnosu prema komadu i procesu rada, reditelj Jagoš Marković je, između ostalog, rekao:
- Trudili smo se da ne ponizimo tu veliku literaturu, rečju aktuelnost. Aktuelno je danas banalno. Krleža nam daje mnogo više od aktuelnosti, daje istinitost. „Glembajevi” daju sliku društva, porodice i što je najvažnije, daju sliku sveta i stanje duha. S jedne strane degeneracija, amoral, bahatost, vulgarnost, manipulacija, koji su toliko strašni da je to već zapravo bolest. I sa druge duhovnost, jedan umetnik, odnosno umetnost...
Glavne uloge u toj teatarske pripovesti čija se radnja odvija u jednoj noći a koja govori o propasti ugledne bogate porodice i koju čine ubistvo, samoubistvo, ludilo, rasipništvo, beskrupuloznost... igraju istaknuti slovenački glumac Boris Kavaca (Ignjat Glembaj) i prvak Makedonskog narodnog teatra Nikola Ristanovski (Leone).
Svetozar Cvetković koji tumači lik Silverbranta je rekao da je za ono što su radili na probama najveća provokacija bila radost igre.
- Svi na sceni trudićemo se da iz predstave u predstavu zaigravamo, da dođemo do nečega što će nas ispuniti, a samim tim će to doći i do publike - naglasio je glumac i prethodni upravnik Ateljea, u čijem je mandatu već igran Krleža na toj sceni - drama „Leda” u režiji Dejana Mijača.
Zanimljivo je da će se u predstavi govoriti originalnim jezikom drame.
- Igramo Krležu na Krležinom jeziku bez obzira na to kako se on zove. Drago nam je što će predstava biti razumljiva bez prevoda - rekao je Mladenović.
Anica Dobra je izjavila da je Krleža sve napisao.
- Mi smo pokušavali da pronađemo i nešto što nije, a da li smo našli - oceniće publika. Barunica je lik koji ima glavu, mozak srce i eros, ona je harizma.
Trifunović je kazao da se oseća kao sportista kad ga pozove selektor.
- Igrači postaju veliki na derbiju. Ovakva predstava je prekretnica za glumca.
