Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Premijera "Javne ličnosti" večeras u Zvezdara teatru
Premijera "Javne ličnosti" večeras u Zvezdara teatru
Blic 02.02.2011 14:58
Jelena Gavrilović i Milan Gutović u predstavi "Javna ličnost" Predstava "Javna ličnost", po tekstu Nebojše Romčevića u režiji Darka Bajića, premijerno će biti izvedena večeras u Zvezdara teatru. Glumački ansambl predvodi Milan Gutović, a partneri su mu Jelena Gavrilović, Bojan Krivokapić, Miloš Pjevač, Dejan Lutkić i Marko Janketić.
Junak ove crne komedije - javna, odnosno slavna ličnost, jedan etablirani književnik pokušava da se izvuče iz zagrljaja medija, sa kojima je "proplesao" svoju karijeru, kako bi uništio sliku koju je uz pomoć medija gradio o sebi.
Reditelj Bajić podseća da "glamur u medijima osvetljava tamu života" i da se "u društvu u kome živimo suočavamo sa takozvanom selebreti kulturom, sa pornografijom smrti i nasilja na medijima".
Scenografiju je kreirao Geroslav Zarić, kostime Marina Vukasović-Medenica, a muziku su radili Milan Kerezović Keckec i Milan Vranešević.
U predstavu je uključen video rad u režiji Marka Sopića. Snimatelji su Miloš Kodemo i Dalibor Tonković, a montažer Filip Dedić.
Дела из великог подухвата Српске краљевске академије "Насеље и порекло становништва српских земаља" враћају се после сто година пред културну и научну јавност. САНУ и "Службени гласник" покренули су едицију "Корени", а њен приређивач је Борисав Челиковић. "Службени гласник" и Српска академија наука и уметности покренули су едицију "Корени", која после једног века, пред нашу научну и културну јавност враћа дела из великог подухвата Српске краљевске академије Насеља и порекло становништва српских земаља. Приређивач едиције "Корени" је Борисав Челиковић. Пре више од сто година, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је антропогеографско испитивање српских земаља, у оквиру којег су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије које су тада настале објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиографска реткост. У новом руху у едицији "Корени" студије су груписане по предеоним целинама, јер тако добијају на целовитости и садржају. До сада је објављено шест књига. Борисав Челиковић, приређивач едиције "Корени", каже да су све објављене фототипски, да би се сачувала изворност, а да их истовремено прати илустративни материјал из тог времена и карте настале у времену када су студије писане. "Намера је да до краја године буде обрађен читав простор од Велике Мораве на истоку до Дрине на западу", каже Челиковић. Уз студије објављене у Српском етнографском зборнику у оквиру "Корена" су и оне објављене у другим издањима, које својим садржајем и приступом допуњавају претходне. У поговору сваке књиге указује се на релевантне студије и расправе објављене у последњих педесет година. "На тај начин, становници, у ствари житељи који живе расути по читавој земљи и читавом свету, моћи ће да пронађу где почињу њихови корени, одакле су. Да би знали одакле нека породица потиче, треба да знамо где је била пре сто година, а онда ћемо знати и неколико векова иза тога", каже Челиковић. У едицији "Корени", у годинама које следе, биће објављено више од педесет књига.
Pesmom, igrom, muzikom i nošnjom, članovi brojnih beogradskih kulturno-umetničkih društava već decenijama brane od zaborava narodnu tradiciju i običaje... Audicije za ulazak u ova društva otvorene su tokom cele godine za sve one koji žele da plešu, sviraju, pevaju, putuju i ujedno postanu čuvari srpske kulturne baštine. Članovi najvećeg akademskog kulturno-umetničko društva (AKUD) “Ivo Lola Ribar“ koje broji oko 1.000 članova, već sedam decenija našu zemlju kao ambasadori kulture predstavljaju u svetu.
- Ova društva odvraćaju decu od ulice, dokolice i poroka. Mladi se na probama, koncertima i putovanjima druže i zabavljaju na normalan i zdrav način. Mi negujemo i oblikujemo našu tradiciju i običaje igrajući i pevajući po celom svetu - kaže za “24 sata“ Vladan Tešanović, direktor AKUD ”Ivo Lola Ribar“.
U ovom AKUD-u takozvani Lolinci članovi su folklorne sekcije (škola folklora za decu, za pionire, omladinski ansambl, izvođački ansambl), narodnog, tamburaškog orkestra, izvođačkog i pripremnog hora, “Lole klasik“ (kamerni orkestar), teatra “Levo” (škola glume i pozorišni ansambl).
- Sekcije imaju probe dva puta nedeljno, osim kada nam predstoje veliki koncerti, a tada su učestalije - navodi Tešanović.
Članovi svih KUD-ova često putuju, gostuju u gradovima širom Srbije, ali i Evrope i sveta.
- Prošle godine išli smo na turneje u Austriju, Španiju, na Kipar i u druge zemlje. Redovni smo gosti i u raznim gradovima u Srbiji - napominje direktor “Lole“ i dodaje da je ovo Društvo nosilac i brojnih prestižnih nagrada.
KUD “Branko Cvetković“ ima 450 članova folklornog ansambla, dečjeg i narodnog orkestra, hora, flamenka i irskog plesa.
- Na audiciju mogu da se prijave svi, od onih najmlađih, sedmogodišnjaka, a gornja granica ne postoji - kaže Jovan Šijački, predsednik KUD-a “Branko Cvetković“.
I članovi ovog Društva tokom cele godine putuju po Srbiji i svetu, drže koncerte i gostuju na brojnim festivalima i takmičenjima na kojima su do sada osvojili mnoge vredne nagrade.
Violončelista Antonio Menezes otvara ciklus "Zima"
Violončelista Antonio Menezes otvara ciklus "Zima"
Glas javnosti 04.02.2011 23:00
Ciklus koncerata Beogradske filharmonije pod nazivom "Zima" biće otvoren večeras u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu nastupom priznatog svetskog čeliste Antonija Menezesa. Na programu koncerta koji će voditi Gabrijel Felc, generalni muzički direktor grada Štutgarta i šef-dirigent Štutgartske filharmonije, biće preludijum iz opere "Majstori pevači" Riharda Vagnera, Laloov Koncert za violončelo i Druga simfonija Sergeja Rahmanjinova, najavljeno je iz Beogradske filharmonije. Pobede na konkursima ARD u Minhenu i "Čajkovski" u Moksvi bile su sudbonosne za brazilskog violončelistu Antonija Menezesa jer su ga još na početku karijere uvele u prvu ligu dirigenata i orkestara. Ipak, njegovoj svetskoj popularnosti najviše je doprinelo izdanje Bramsovog "Duplog koncerta" s Berlinskom filharmonijom, Herbertom fon Karajanom i Ane Sofi Muter za "Dojče gramofon". Tokom gotovo tri decenije duge karijere, Menezes je svirao u muzičkim prestonicama Evrope, Amerike i Azije, gde je nastupao s najpoznatijim svetskim orkestrima: Berlinskom filharmonijom, Londonskom simfonijom, Simfonijskim orkestrom Bi-Bi-Si-ja, Koncertgebauom, Bečkom, Češkom, Moskovskom, Njujorškom filharmonijom. Sarađivao je s dirigentima Rikardom Mutijem, Klaudijom Abadom, Andreom Prevenom i Kurtom Zanderlingom. Kritika Menezesova izvođenja opisuje kao "tehnički besprekorna, originalna i s ličnim pečatom, dostojanstvena i nerazmetljiva". Orkestar Beogradske filharmonije će u ciklusu "Zima" održati pet koncerata tokom februara i marta. Ove zime u Beogradskoj filharmoniji dirigentski debi imaće diplomac Džulijarda Vladimir Kulenović na tradicionalnom koncertu posvećenom uspomeni na Zorana Đinđića. Tokom ciklusa "Zima" Beograđani će na koncertima Filharmonije biti u prilici da čuju i Betovenovu Petu simfoniju, Drugu simfoniju Sergeja Rahmanjinova, Hajdnove Londonske simfonije, uz šefa-dirigenta Muhaja Tanga i umetničkog direktora Filharmonije Amazonije Luisa Fernanda Maljeira.
Pozorišna predstava scene "Maska" iz Šapca gostuje sa dečijom predstavom "Bajka o čokoladi", u nedelju 6. februara. Predstavaće se odigrati u Novosadskom novom teatru, u Pozorišnoj sali gimnazije "Laza Kostic", u ulici Ćirila i Metodija 1. Početak predstave je u 11 časova.
Scena iz predstave „Metamorfoze” Jugoslovenskog dramskog Pitanje koje se neretko može čuti među ljudima koje na ovaj ili onaj način kultura interesuje glasi – šta gledati u pozorištu? „Blic” je od tri pozorišna znalca (Ivan Medenica, Ksenija Radulović, Željko Jovanović) zatražio da izaberu po pet predstava koje ne treba propustiti. Jedini kriterijum koji je „Blic” postavio sagovornicima jeste da je predstava, kako se to kaže, „živa”, da je na redovnom repertoaru. Izbori Ivana Medenice (kritičar, profesor na FDU) i Ksenije Radulović (direktor Muzeja pozorišne umetnosti Srbije i selektorka Sterijinog pozorja) poklopili su se u tri naslova.
Jedan od njih su „Metamorfoze” Ovidija u režiji Aleksandra Popovskog (JDP). Medenica u obrazloženju kaže da je tu na delu tragalačko pozorište. „Umetnički nekonvencionalno i provokativno, ali istovremeno i vrlo dinamično i zabavno; u izrazito komunikativnoj formi, zasnovanoj na glumačkoj zaigranosti”, te da se „pokreću i bitna estetska pitanja savremenog pozorišta, njegove moći da, pričanjem drevnih priča, preispituje naše pojedinačne identitete“.
Ksenija Radulović napominje da se ta predstava igra pred prepunom salom. „To pokazuje da publiku ne treba potcenjivati: uprkos sveprisutnoj populističkoj demagogiji, u našoj sredini i umetnički kvalitetne predstave imaju svoju brojnu publiku.”
Oboje su na svoj spisak stavili „Čekaonicu” (Atelje 212) Branka Dimitrijevića i Borisa Liješevića koji potpisuje i režiju. Ivan Medenica veli da predstavu karakteriše „sveden scenski izraz, zasnovan na vrhunskoj glumi i dokumentarnim ispovestima, koji pokreće, bez ikakvih spoljnih ukrasa, najbolnija pitanja običnog čoveka kao žrtve tranzicije i tako ostvaruje snažnu identifikaciju publike, te istinski efekat katarze”. Ksenija Radulović kaže: „Dobro pozorište može da se pravi i tako: bez mnogo spoljašnjih efekata, u direktnom dodiru s realnošću – a zanimljivo i istinito.“
Treći naslov koji su izabrala ova dva kritičara je „Brod za lutke” Milene Marković u režiji Ane Tomović (SNP Novi Sad). „Dinamična, emocionalno izrazito snažna, scenski maštovita i metaforična postavka drame o izazovima koje savremena žena prolazi na putu svoje inicijacije”, kaže Medenica.
Željko Jovanović skreće pažnju da se u svom odabiru vodio kriterijumom - „dobro pozorište, onaj neponovljivi trenutak izvođenja predstave, ona velika javna razmena emocija, ideja, strahova i nadanja, uvek je bilo mesto uspešnog susreta dramskog teksta i glumca”. U svoj izbor Željko Jovanović je uvrstio „Bahantkinje“, „Mletačkog trgovca“, „Posetioca“, mjuzikl „Čikago” i „Generalnu probu samoubistva” Duška Kovačevića napomenuvši da se „naš najznačajniji dramski pisac ovaj put gorko osmehnuo pojedinačnom ali i kolektivnom samoubistvu”.
Премијера представе "Јавна личност" изведена је у Звездара театру. Црна комедија на текст Небојше Ромчевића, а у режији Дарка Бајића. На сцени Звездара театра премијерно је изведена црна комедија "Јавна личност". Текст Небојше Ромчевића режирао је Дарко Бајић, а главну улогу, лик етаблираног књижевника, тумачи Милан-Лане Гутовић. Запажену улогу има млада Јелена Гавриловић. Глумац Милан-Лане Гутовић каже да комад говори о судбини јавне личности, човека који је изложен и наградама и покудама. Редитељ представе Дарко Бајић каже да то што се дешава у јавној личности, доводи до онога што је најаважније у представи, а то је рушење било каквог односа према вредностима. Неко је спреман да плати цену, а неко не, каже глумица Јелена Гавриловић. "Млади се из погрешних побуда баве уметношћу. Није уметност бити на насловним страницама магазина", каже млада уметница.
Svečanošću i dečjom priredbom u gradu Luksemburgu otvorene su nove prostorije Srpskog kulturnog kluba i dopunske škole za decu Srba koji žive i rade u Velikom Vojvodstvu Luksemburg. Prostorije kluba i dopunske škole je Srpskom kulturnom klubu dao na korišćenje grad Luksemburg, a svečanom otvaranju prisustvovali su zamenik gradonačelnika Gzavije Betel, konzul Srbije u Luksemburgu i Belgiji Petar Pavić i članovi i prijatelji Kluba.
U Luksemburgu živi oko 3.000 Srba, a Srpski kulturni klub radi od 1999. godine.
Klub je, prema rečima predsednika Milana Simića, pored ostalog organizovao u Luksemburgu niz izuzetno zapaženih kulturnih događaja i gostovanja umetnika iz Srbije, poput koncerata orkestra Balkanika, džez trupe Jovana Maljkovića, folklornog ansambla Talija, kao i izložbe srpskih ikona.
Aktuelna postavka mjuzikla "Briljantin" u Pozorištu na Terazijama biće 9. februara izvedena 50. put, najavilo je naše jedino muzičko pozorište. Brodvejski mjuzikl u režiji Mihajla Vukobratovića premijerno je izveden u Beogradu treći put u aprilu 2009. godine. Prva premijera bila je još 1995. godine, u vreme kada je Pozorište na Terazijama radilo u Ustanovi kulture Vuk Kardžić, a druga premijera ili obnova bila je 2001. godine. Sadašnja postavka "Briljantina" predstavila je novu glumačku generaciju koja se izborila za uloge na audiciji među više od 100 prijavljenih kandidata. U ansamblu su Ivana Popović, Žarko Stepanov, Milan Bosiljčić, Dušica Novaković, Andrijana Tasić, Jelena Gavrilović i drugi glumci i pevači, uz balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama. Koreograf je Igor Barberić, dirigent i autor originalne orkestracije Milan Nedeljković, kostimograf Jasminka Ješić, a scenograf Geroslav Zarić. Priča o ljubavi, prijateljstvu, sazrevanju, strahovima i nadama tinejdžera s kraja 50-ih godina 20. veka nametnula se kao neprolazna tema, što je i razlog uspeha ove predstave. Planetarnoj popularnosti komada doprineo je istoimeni film iz 1978. sa Džonom Travoltom i Olivijom Njutn Džon u glavnim ulogama. Taj filmski hit i pozorišni blokbaster već decenijama vole sve generacije širom sveta. "Briljantin" je jedan od najpopularnijih ekranizovanih mjuzikla, jedna od najduže izvođenih predstava u istoriji Brodveja, najprodavanija filmska muzika svih vremena sa više od 28 miliona primeraka ploča, odnosno kaseta i diskova.
Predstava Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaza "Čovekova tragedija", koju je po tekstu Imrea Madača režirao Kokan Mladenović, gostovaće 10. februara u Sarajevu, na Internacionalnom festivalu "Sarajevska zima", saopštio je danas taj teatar. U okviru festivala, koji se od 7. do 28. februara održava u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, novosadska predstava biće izvedena u četvrtak u sarajevskom Narodnom pozorištu, što će biti i prvi nastup Novosadskog pozorišta u Sarajevu posle 25 godina. "Čovekova tragedija" je jedna od najgledanijih predstava tog novosadskog teatra na mađarskom jeziku, u kojoj igra gotovo čitav ansambl, a u proteklom periodu osvojila je nekoliko nagrada na rasnim festivalima. Na 27. "Sarajevskoj zimi", nastupiće i dubrovačko Kazalište "Marin Držić", Turski teatar iz Skoplja, ljubljansko Narodno pozorište, Slovensko ljudsko gledališče iz Celja, Gradski teatar iz Ohrida, tuzlansko Narodno pozorište, sarajevski Kamerni teatar 55 i drugi. "Sarajevska zima" ove godine održava se pod sloganom "Art of lav" i u znaku je velikih svetskih jubileja kompozitora Franca Lista, Gustava Malera kao i pisaca Ive Andrića, Česlava Miloša, Tina Ujevića i Omara Hajama. Uz bogat pozorišni program, posetioci te multidisciplinarne manifestacije mogu da prate i muzičku, filmsku i video-art ponudu kao i domete iz vizuelne umetnosti, projekte koji prezentuju kulturno nasleđe, panel diskusije, literarne i muzičko - poetske večeri i dečji program na temu "Art of lav".
