Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
"Zmajeve dečje igre" od 2. do 6. juna Glas javnosti 02.06.2010 13:26
U Zmajevom muzeju u Sremskoj Kamenici, dodelom nagrada biće otvorene 53. Zmajeve dečje igre. Manifestacija traje do 6. juna. Upravni odbor Zmajevih dečjih igara odlučio je u maju da povelju Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu dodeli književniku iz Beograda Slobodanu Stanišiću (na fotografiji).
Nagrada za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu biće dodeljena Jasminki Petrović, književnici iz Beograda, a Nagrada za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu Dečjem pozorištu Republike Srpske iz Banjaluke.
"Zmajev pesnički štap" poneće beogradski književnik Branko Stevanović.
Nakon Sremske Kamenice, programi se nastavljaju svakodnevnim manifestacijama u Novom Sadu; u Zmaj Jovinoj ulici, na Trgu slobode, u Pozorištu mladih, Galeriji SANU, Matici srpskoj.
U okviru Zmajevih dečjih igara je i 18. Festival monodrame za decu, koji je bio odložen krajem prošle godine zbog epidemije gripa.
Festival će biti 3. i 4. juna, a u konkurenciji je šest monodrama.
Održaće se i manifestacije "Uličarolije", "Ovde stanuju pesme", izložbe, koncerti, "Bolnica za medvediće". Biće organizovane i lutkarska, likovna, vajarska i ekološka radionica, stručno savetovanje o književnosti za decu, predstavljanje novih knjiga.
Pored „Generalne probe samoubistva”, u režiji Nurulaha Tundžera i produkciji Istanbulskog gradskog pozorišta, koje gostuje na Sterijinom pozorju, u glavnom gradu Turske igra i „Profesionalac” Radosni smo što gostujemo u Novom Sadu i Beogradu i što je Ana Tasić, selektorka Sterijinog pozorja, uopšte došla u Istanbul da vidi našu predstavu „Generalna proba samoubistva”. Turska publika je ovu srpsku dramu zavolela jer neprestano otkriva nešto novo. Našu verziju Kovačevićevog komada gledalo je mnogo ljudi sa ovih prostora. Dopalo im se tursko čitanje. Primetili smo da, zapravo, nema puno razlike između nas i vas. Malo je, ipak, delikatno. Trema postoji jer je reč o drami sa ovih prostora koju izvodi turski teatar baš u Novom Sadu, pa Beogradu. Teško je jer sada mi nudimo svoju verziju srpske drame. Predstavu smo igrali i van Istanbula. I tamo je publika lepo prihvatila, ali ovo sada je poseban zadatak i izazov. Isto kao kada bismo igrali Šekspira u Šekspir teatru. Ovako je juče turska glumica Benu Jildirimlar opisala sa kakvim emocijama je ekipa predstave „Generalna proba samoubistva”, u režiji Nurulaha Tundžera i produkciji Istanbulskog gradskog pozorišta, stigla na 55. Sterijino pozorje u Novom Sadu. Ovo je, ujedno, prvi srpski komad koji je do sada postavljen na sceni pomenutog turskog pozorišta. Turski ansambl predstaviće svoju verziju pomenute drame Dušana Kovačevićeva večeras na Pozorju kao deo zvaničnog programa Selekcije nacionalne drame i pozorišta, a beogradska publika imaće priliku da ih na sceni Narodnog pozorišta vidi već sutra uveče. Ekipu predstave zatekli smo juče u prepodnevnim satima u Novom Sadu. Komad „Generalna proba samoubistva” na turski jezik prevela je Bilge Emin. Istanbulsko čitanje ove drame odlikuje posebna vizuelna elegancija. Bilge Emin je rođena u Makedoniji, a živi i radi u Istanbulu. Svakodnevno povećanje broja samoubistava u Turskoj, za šta je jedan od osnovnih uzroka ekonomska kriza, kako naglašava Emin, podstaklo je da ovo delo prevede na turski jezik jer je osetila bliskost sa tamošnjim gledaocem. – Živeći i radeći u Istanbulu, primetila sam da imaju prazninu, da nema balkanskih drama, i pored toga što je reč o sličnim kulturama. Do Kovačevićevog komada došla sam prilikom prošlogodišnjeg boravka u Beogradu kada sam i lično upoznala ovog autora. Drago mu je bilo što sam se zainteresovala za njegove drame. Na turski jezik već sam prevela dela „Bure baruta”, „Hasanaginicu”, „Derviš i smrt” – kaže Bilge Emin. Drama „Generalna proba samoubistva”, po rečima reditelja Nurulaha Tundžera, sadrži sve što je rečeno o čoveku koji stoji na „rubu vremena”: ljubav, mržnju, zlobu, odvratnost, požudu... – Sa delom Dušana Kovačevića upoznao sam se posredstvom filma „Podzemlje”. Mislim da nam je Balkan mnogo bliži nego što izgleda. Raspad Jugoslavije je mnogo toga promenio. Čini se da se izgubila bliskost koja je postojala pre toga, ali je zato tema drame „Generalna proba samoubistva” svima nama poznata. Ona nas je povezala i spojila. Samoubistvo je globalna tema, koja je tako mnogo bliska našoj kulturi. Ovaj tekst može da se igra u bilo kojoj državi, jer je reč o temi koja zaokuplja svakoga. Dušan Kovačević je među najboljim piscima na širem području. A „Generalna proba samoubistva” i kada bi se izvodila u, recimo, severnoj Evropi imala bi uspeh, jer je i tamo broj samoubistava mnogo veliki. Za ovim tekstom ima potrebu svaka zemlja koja ide ka sistemu u kojem vlast vodi državu ka raspadu. Na taj način se lakše vodi jedna zemlja. Ovaj tekst je u Istanbulu našao pravu publiku, kaže glumac Serhat Kilić, koji u „Generalnoj probi samoubistva” tumači četiri Kovačevićeva lika.
Istaknuti sovjetski i ruski pesnik i prozaista Andrej Voznesenski umro je danas u Moskvi u 77. godini, javile su ruske novinske agencije. Pripadao je pesničkoj avangardi "generacije šezdesetih".
Tih godina Voznesenski je svoje stihove govorio u Parizu i Minhenu, putovao u Italiju, Francusku i druge zemlje, a utisci sa tih putovanja pretočeni su u stihove njegovih pesama.
Njegove prve zbirke poezije „Parabola“ i „Mozaik“, objavljeni su 1960. godine, a autor je, izmedju ostalog i zbirki „Antisvetovi“ (1964), „Ahilovo srce“ (1966), „Pogled“ (1972), „Iskušenje“ (1978), „Kazino 'Rusija'“ (1997).
Po njegovim stihovima postavljene su predstave u Teatru na Taganki i u Lenkomu.
Početkom 1980-ih počeo je sa pisanjem proze.
Voznesenski je rođen 12. maja 1933. godine u Moskvi a sa 14 godina je svoje stihove poslao Borisu Pasternaku, koji ga je pozvao u goste. Taj događaj odredio je život budućeg pesnika, podsetila je agencija RIA Novosti.
Bio je dopisni član francuske Akademije Malarme, počasni akademik nekoliko medjunarodnih akademija, od 1986. godine sekretar uprave Saveza pisaca SSSR-a, a od 1995. godine potpredsednik Ruskog PEN centra.
Dobitnik je više međunarodnih priznanja, između ostalog i glavne nagrade na Struškim večerima poezije, 1984. godine, a u Rusiji je nagrađen 2004. i 2008. godine Ordenom za zasluge za otadžbinu trećeg i drugog stepena.
Из филма „Тајна у њиховим очима” Трећи интернационални фестивал филма и нових медија “Синема сити”, који сутра почиње у Новом Саду и траје до 12. јуна под слоганом “Цео град је биоскоп”, гледаоцима ће понудити више од 120 остварења свих жанрова и форми, разврстаних у 14 селекција. Како организатори фестивала најављују, публику очекује чак 30 премијера. Свечано отварање “Синема ситија” ће се одржати у Католичкој порти, у биоскопу на отвореном, сутра у 20.30 часова. Фестивал ће отвореним прогласити позната америчка глумица и рок певачица Џулијет Луис, након чега следи пројекција аргентинско-шпанске драме “Тајна у њиховим очима”, награђене Оскаром за најбољи страни филм. Редитељ овог филма овенчаног са 34 признања на фестивалима широм света је Хуан Хозе Кампанела.
Фешта отварања ће се наставити на Петроварадинској тврђави, где ће Џулијет Луис наступити са својим новим бендом “Њу романтикс” (Нењ Романтицс) и у оквиру фестивалског музичког програма отварања. Окосницу фестивалског програма чине три такмичарске селекције, док ће кроз тематске ревијалне програме публици бити представљена актуелна светска филмска остварења, али и велики аутори и значајна дела филмске уметности.
Такмичарска селекција фестивала “Национална класа” представља нова домаћа филмска остварења снимљена између два фестивала, ове године пет премијерно. У конкуренцији за награде су: “Плави воз” Јанка Баљка, “Флешбек” Александра Јанковића, “Срце је мудрих у кући жалости” Марина Малешевића, “Ђавоља варош“ Владимира Паскаљевића, “Жена са сломљеним носем” Срђана Кољевића, “32. децембар” Саше Хајдуковића, “Мотел Нана” Предрага Велиновића и омнибус “Неке друге приче” пет младих редитељки из региона: Ане Марије Роси, Ивоне Јуке, Хане Слак, Инес Тановић и Марије Џиџеве. У “Националној класи” али ван конкуренције за награде су и “Српски филм “ Срђана Спасојевића, “Као рани мраз” Ђорђа Балашевића, као и “Беса” Срђана Карановића, и “Медени месец” Горана Паскаљевића.
Друга такмичарска селекција, “Егзит поинт”, доноси актуелна, храбра и другачија филмска остварења светске кинематографије и представља лауреате најзначајнијих светских фестивала као што су Кан, Берлин, Трибека и Санденс. На програму “Егзит поинта” су: израелско - немачки филм “Аџами”Скандара Коптија и Арона Шанија, “Син Вавилона” Мухамеда Ал Дарађија, кинески “Град живота и смрти” ЧуанаЛуа, немачки “Виски са водком” Андреаса Дрезена, дански “Аплауз” Мартина П. Зандвлита, амерички “Зима до костију” Дебре Граник, шпански “Ја такође” Антонија Нахара и Алвара Пастора, израелски “Питање величине” Шарона Мајмона и Ереза Тадмора, индијски “Пут, филм” Дева Бенегала и француски “Афера Збогом” Кристијана Кариона.
Трећа такмичарска селекција носи назив “Уп то 10.000 буцкс” и представља филмове снимљене са буџетом до 10.000 долара и нове младе ауторе из целог света.
Награде фестивала “Синема сити” додељује међународни петочлани жири, а поред статуе Ибис, следе и новчане награде. Селекције ревијалног програма су “Планет рок” , у којем ће публика моћи да погледа најбоље музичке филмове, затим “Аниматрикс” о анимираним остварењима попут стрип јунака Корта Малтезеа, док се филмови за децу могу погледати у оквиру програма “Кул кидз”.
Lokvanji Kloda Monea i portret Pabla Pikasa trebalo bi da dostignu sumu od 30 do 40 miliona funti na aukciji ovog meseca u Londonu. Aukcijska kuća "Kristi" navodi da će Moneovi "Beli lokvanji" iz 1906. godine biti sastavni deo aukcije impresionističke i moderne umetnosti zakazane za 23. jun.
U ponudi će biti i Pikasov portret Anhela Fernandesa de Sota, poznat i kao "Čovek koji pije apsint" koju prodaje dobrotvorna fondacija kompozitora Endrua Lojda Vebera.
Na aukciji čiji će ukupan prihod prema procenama iznostiti oko 230 miliona funti, naći će se i radovi Gustava Klinta i Anrija Matisa.
Ako se otkriju razlozi dosadašnjih promena u jeziku, biće moguće predvideti kako će u budućnosti izgledati srpski jezik „Službeni glasnik”, zajedno sa Institutom za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora i Laboratorijom za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, započeo je objavljivanje kapitalnog dela „Kvantitativni opis strukture srpskog jezika”, čiji je autor Đorđe Kostić (1909–1995), osnivač i dugogodišnji direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. Ovaj projekat izveden je iz „Korpusa srpskog jezika” koji je inicirao i osmislio Đorđe Kostić, a na ovom projektu, koji je trajao od 1957. do 1962. godine, bilo je angažovano oko 400 saradnika. Korpus se sastoji od jedanaest miliona reči, od kojih je svaka ručno gramatički obrađena, obuhvata srpski jezik od XII veka do savremenog jezika. U prvom segmentu edicije „Kvantitativni opis strukture srpskog jezika” obuhvaćen je srpski jezik od XII do XVIII veka, a upravo je objavljeno prvo kolo koje sadrži frekvencijski rečnik Domentijanovog „Žitija svetoga Simeona” i „Žitija svetoga Save”, u tri toma. Rečnik je priredio prof. Aleksandar Kostić, a stručni savetnik je prof. Đorđe Trifunović. Iza ovih stručnih i pomalo komplikovanih naziva krije se jedinstven frekvencijski rečnik, kakav ne postoji ni za jedan od svetskih jezika. U „Žitiju svetoga Simeona” i „Žitiju svetoga Save”, svakoj reči je određen gramatički oblik i učestalost pojavljivanja. Prvi tom (900 strana) sadrži izvorni i gramatički obrađen tekst oba žitija. U drugom (1061) i trećem tomu (1143), dati su frekvencijski rečnici svakog od žitija i zbirni rečnik oba žitija, odnosno Frekvencijski rečnik Domentijana. Na osnovu ovakvog rečnika, objašnjava prof. Kostić, mogu se porediti srpski jezik XII veka i savremeni srpski jezik, od nivoa leksike do nivoa gramatike. Tako, na primer, u jeziku XII veka dativ je bio izuzetno frekventan padež, dok je u savremenom srpskom jeziku on najmanje frekventan (oko dva odsto). Ukoliko bi se određenim statističkim postupcima definisale promene i one izrazile kao funkcije, u principu bi bilo moguće napraviti gruba predviđanja u kom pravcu će se srpski jezik menjati i kako će, na primer, izgledati kroz 400 godina. Korpus srpskog jezika podeljen je na pet vremenskih perioda: srpski jezik od XII do XVIII veka, jezik XVIII veka, Sabrana dela Vuka St. Karadžića, jezik druge polovine XIX veka i savremeni srpski jezik. Uzorak srpskog jezika od XII do XVIII veka sastoji se od oko 500.000 reči i obuhvata najznačajnija dela srpskog srednjovekovnog pisanog nasleđa. Uzorak je podeljen u dva dela: prvi obuhvata dela Svetoga Save, Stefana Prvovenčanog, Domentijana, Teodosija, arhiepiskopa Danila, Grigorija Camblaka i patrijarha Pajsija, dok drugi deo čine: „Stare srpske povelje i pisma”, u izdanju Ljubomira Stojanovića. Sva dela gramatički su obrađena u celini. Pedesetih godina prošlog veka radom na uzorku srpskog jezika od XII do XVIII veka, kao i radom na uzorku jezika XVIII veka, podseća Aleksandar Kostić, rukovodio je prof. Đorđe Sp. Radojičić, u ono vreme jedan od naših najvećih stručnjaka za staru srpsku književnost. Početkom 1996. godine, u saradnji Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora i Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, počinje digitalizacija korpusa. Unos materijala koji se odnosi na srpski jezik od XII do XVIII veka započet je 2000. godine. Tada je formirana i manja ekipa stručnjaka za srpskoslovenski jezik pod stručnim nadzorom prof. Đorđa Trifunovića. Pripisivanje odrednica i korekturu gramatičke obrade Domentijanovih žitija uradila je dr Zorica Vitić.
Ršumoviću i Raičeviću uručena nagrada Branko Ćopić
Ršumoviću i Raičeviću uručena nagrada Branko Ćopić
Blic 03.06.2010 17:40
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) danas su Ljubivoju Ršumoviću i Miodragu Raičeviću uručene nagrade iz fonda Zadužbine Branka Ćopića Odeljenja jezika i književnosti SANU. Ršumovićeva knjiga priča "Sunčanje na mesečini", u izdanju Lagune, i Raičevićeva zbirka pesama "Dlan & lopata", Kulturnog centra Novi Sad, bile su najbolje u prošloj godini po jednoglasnoj odluci Upravno odbora (UO) Zadužbine u kome su akademici Svetozar Koljević (predsednik), Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević i dopisni član Nada Milošević-Đorđević.
Koljević je predočio obrazloženje UO rekavši da su u Ršumovićevom izuzetno maštovitom ostvarenju motivi bajki dalekih zemalja i kultura jezički inventivno oblikovani. Ršumović ovom knjigom, kao i svojim celokupnim delom, nastavlja u savremenom obliku veliku tradiciju negdašnjeg Ćopićevog stvaralaštva za decu i odrasle, ocenio je Uporavni odbor.
Za Raičeviću knjigu naveo je da u njoj pesnik opeva, često iz humorno-ironičnog ugla, dramu savremenog urbanog čoveka. U "Dlanu & lopati", uz tonove bluza, smenjuju se čovekove socijalne i emotivne nedaće. To smenjivanje, uz mešanje deskriptivnog i kolokvijalnog, odlikuje se neposrednošću pesničkog obraćanja, ocenio je UO.
Koljević je, potom, u krcatom Klubu SANU, prisutne "vratio" u Chopićev svet detinjstva, podsećajući na njegove priče "U svijetu mog djeda", "Svirale", "Trešnja", "Doživljaji mačka Toše" o ozarenoj dečjoj duši i stalnoj potrebi za ljubavlju.
Govoreći o ovogodišnjem laureatu Koljević je rekao da je Ršumovićev kulturološki značaj neprocenjiv. On svojim celokupnim delom nastavlja tradiciju stvaralaštva za decu i odrasle koje su kod nas plodno negovali Zmaj, Ćopić, Desanka Makimović, Duško Radović.
„Bitef u pokretu“ kako je nazvana ovogodišnja sezona plesne kompanije u ovom pozorištu, obogaćena je predstavom „Talasi“ diplomaca Baletske škole „Lujo Davičo“, koju je po motivima istoimenog romana Virdžinije Vulf koreografski, kostimski i scenografski ostvarila Katarina Stojkov-Slijepčević, profesor savremene igre u ovoj srednjoj školi. Veliko scensko (solistkinja Savremenog beogradskog baleta Smiljane Mandukić), koreografsko (šest zapašenih plesnih, pozorišnih predstava) i pedagoško iskustvo (profesor brojnih generacija igračica i igrača od kojih su mnogi postigli uspešne karijere u zemlji i inostranstvu) Katarina Stojkov-Slijepčević je i ovoga puta zamislila i ostvarila pozorišni događaj, koji je svojom poetikom mladosti sasvim odgovarao njenim veoma disciplinovanim diplomcima. Bogat i raznovrstan plesni jezik, dinamičan i slikovit, koji je profesorka podarila svojim đacima, bio je prava mera njihovih sadašnjih igračkih znanja i scenskog izraza kao „telesni opis višeslojnih nijansi ustalasalog mora“. U prvom delu predstave dominirala je igra romantičnog ishodišta kroz izražavanje čistih i naivnih osećanja mladih, izuzev u duetu koji nije dostigao očekivanu kulminaciju, dok u drugom, robustnijem delu, iskazivanje plesom otuđenosti, neprilagođenosti, praznine u svakodnevnom traganju za pravim životnim vrednostima i rešenjima, pet mladih igračica i jedan igrač su doneli sa razumevanjem i svešću o vremenu u kojem treba da ostvare svoja umetnička nadanja.
Prestižnu nagradu "Aleksandar Lifka" koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, ove godine će dobiti francuski reditelj Konstantin Kosta Gavras i srpski reditelj Goran Marković. Francuski reditelj, scenarista i producent gečkog porekla Kosta Gavras, 1965. godine režirao je svoj prvi film "Ubistva u spavaćim kolima". Jedno od njegovih najpoznatijih ostvarenja je "Z" iz 1969. godine za koje je osvojio Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja.
Još jednu prestižnu nagradu američke filmske Akademije, kao i Zlatnu palmu na Kanskom festivalu osvojio je za najbolje adaptirani scenario za film "Nestao", a nagradu Zlatni medved Berlinskog filmskog festivala za ostvarenje "Muzička kutija".
Kosta Gavras je od 2007. godine direktor najvećeg filmskog arhiva na svetu - Francuske kinoteke, a na ovoj poziciji je bio i u periodu od 1982. do 1987. godine.
Srpski reditelj, scenarista i dramski pisac Goran Marković režirao je više od 50 dokumentaraca i napisao više pozorišnih drama. Većina Markovićevih filmova poput "Specijalnog vaspitanja" (1977), "Nacionalne klase" (1979), "Majstori, majstori!" (1980) ili "Tito i ja" (1992) stekli su kultni status, a njihovi junaci, replike ili muzika prihvaćeni su u okvirima popularne kulture i citirani u drugim umetničkim delima.
Dobitnik je više od 30 domaćih i stranih nagrada, kako za rad na filmu, tako i za pozorišno stvaralaštvo. Najznačajnije nagrade su dve Zlatne arene u Puli – za filmove "Već viđeno" (1987) i "Sabirni centar" (1989), Srebrna školjka za najbolju režiju na Filmskom festivalu u San Sebastijanu za film "Tito i ja" i Sterijina nagrada za najbolji savremeni tekst za "Turneju" (2008), kao i nagrada Vitez poziva za 2009. godinu.
Predstava "Kosa" u izvođenju ansambla Ateljea 212, u režiji Kokana Mladenovića, biće izvedena 5. juna u Narodnom pozorištu Sarajevo, saopšteno je iz Ateljea 212. U saopštenju se navodi da će predstava "Kosa" u Sarajevu biti izvedena dva puta, 5. juna od 13.00 i 19.30 časova.
"Pesme o ljubavi, toleranciji, solidarnosti, pesme pobune protiv globalne postavke sveta, protiv besmislenih ratova, nepravde, koje i dalje imaju istu snagu i važnost, glumci Ateljea 212 podeliće sa sarajevskom publikom", piše u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da je predstava "Kosa", kao glas mlade generacije koja želi da se izbori za neko drugo, novo doba, obeležila ovogodišnju beogradsku pozorišnu sezonu, i da o tome svedoči više od 10.000 gledalaca tokom tri meseca izvođenja.
