Zanimljivosti i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti

[crvendac_011]

Sabor folklora u Valjevu

Sabor folklora u Valjevu

Beta| 05. 04. 2010. - 00:02h| Foto: Reuters|

Sedmi sabor folklornih ansambla iz Srbije i inostranstva "Zlatni opanak", pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića, biće održan od 6. do 11. aprila u Valjevu, potvrdili su organizatori.

Lokalnom Kulturno-umetničkom klubu Gradac u organizaciji Sabora pomaže i grad Valjevo. Organizatori očekuju učešće 90 ansambla sa preko 6.000 učesnika iz Alžira, Grčke, Bugarske, Rumunije, Austrije i svih država bivše SFRJ.
Manifestacija će prvi put ove godine trajati šest dana i veći deo programa odvijaće se u staroj gradskoj čaršiji Tešnjar na desnoj obali Kolubare, koji je zaštićen kao kulturno-istorijska celina. Tokom te manifestacije u Tešnjaru će biti postavljene nove, specijalno dizajnirane tezge, po nacrtima koje je odobrio Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva, na kojima će se prodavati proizvodi narodne radinosti, ručni radovi i suveniri.

Ovogodišnji "Zlatni opanak" počeće u utorak u 15 sati defileom kroz Tešnjar, dok će se takmičarski deo programa odvijati na velikoj sceni Centra za kulturu.
Neće izostati ni tradicionalni defile učesnika centralnom Karađorđevom ulicom, kao ni svakodnevni promenadni koncerti na gradskim trgovima i pjacetama.

 

[crvendac_011]

Imaginarno realni svet negdašnjeg Beograda

Uskoro „Kod Nastasijevića“ u „Dah teatru“

Imaginarno realni svet negdašnjeg Beograda

T. Nj.| 03. 04. 2010. - 00:02h |Blic Online

„Dah teatar“ u svom prostoru u Marulićevoj ulici 8. aprila premijerno izvodi predstavu „Kod Nastasijevića“, za koju režiju i scenario potpisuje Dijana Milošević. Zanimljiva umetnička ekipa, za njih karakterističnim teatarskim izrazima, bavi se čuvenom porodicom Nastasijević i istražuje (duhovno) nasleđe koje je ona ostavila ovdašnjoj kulturi.

Ekipa „Dah teatra“

Umetnički i politički kontekst između dva svetska rata pozadina je dešavanja u ovoj predstavi koja kombinuje više formi scenskog izraza. Publika prolazi, s jedne strane, kroz jedan svet koji je delimično faktografski, zasnovan na biografskim podacima iz života ove zanimljive porodice, a s druge strane prepliće se s motivima i fantastikom iz književnog i dramskog dela Momčila Nastasijevića.
U umetničkoj ekipi ističu da udar svetova, realnog i fiktivnog, publika prati kroz likove pripovedaka Momčila Nastasijevića, koji se sreću sa svojim tvorcem, sluša se i izvodi muzika njegovog brata Svetomira, kompozitora, dok sestre Nastasijević otkrivaju svoje tajne i na svoj način učestvuju u stvaranju imaginarno - realnog sveta koji ih je tada okruživao u formi tradicionalne večernje ili soiréea.
Predstava osvetljava umetnički i kulturni milje međuratne građanske Srbije, istovremeno projektujući jednu snažnu umetničku viziju. Rađanje, razvoj i hibernacija naše građanske klase i konsekvence koje proizilaze iz toga i njihov uticaj na dalji razvoj građanskog sloja njihove misli jesu neka od pitanja koja ova predstava pokreće.

Netipični, autentični pristup pozorišnom stvaralaštvu „Dah teatra“ je i u ovoj predstavi došao do izražaja. Beogradska publika će moći u interakciji sa glumcima i u netipičnom pozorišnom ambijentu za zaviri i u svet pun fantastike porodice Nastasijević i u tajne stvaralačkog postupka „Dah teatra“.
Uloge tumače Nebojša Ignjatović ( Svetomir Nastasijević), Sanja Krsmanović Tasić (Darinka Nastasijević), Ivana Milenović ( Natalija Nastasijević), Maja Mitić (Slavka Nastasijević), Jugoslav Hadžić (Momčilo Nastasijević), Zoran Vasiljević (Živorad Nastasijević). Scenografiju potpisuje Neša Paripović, a muziku Nebojša Ignjatović, Sanja Marković, Jugoslav Hadžić.
Pretpremijera je 7, a prva repriza 9. aprila.

 

[crvendac_011]

Pola veka Muzeja naive u Jagodini

Pola veka Muzeja naive u Jagodini

Beta| 03. 04. 2010. - 00:02h |

Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine (MNMU) obeležiće 50 godina postojanja nizom aktivnosti u zemlji i svetu, a vrhunac će biti šestomesečna izložba „Marginalna umetnost Srbije”, koja će od oktobra biti postavljena u Rimu i Parizu.

Druga bitna aktivnost je otvaranje Međunarodnog salona MNMU u Beton hali u Beogradu, koje je takođe predviđeno za oktobar, rekla je direktorka MNMU Nina Krstić na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije. MNMU je u februaru i martu učestvovao na svetskom trijenalu u Bratislavi sa izložbom „Naivna i marginalna umetnost Srbije” koja je bila postavljena u Ministarstvu kulture Slovačke. Prema rečima Nine Krstić, autorke ove izložbe, Srbija je na trijenalu u Bratislavi, „prestonici razvoja naivne i marginalne umetnosti”, imala najbolju zastupljenost me]u zemljama koje su učestvovale - predstavljalo ju je šest autora sa ukupno 25 radova. MNMU je prva muzejska ustanova za naivnu umetnost u Srbiji i osnovana je 1960. godine u Jagodini, pod nazivom Galerija samoukih likovnih umetnika. Od 1985. godine institucija se zove Muzej naivne umetnosti, a naziv je 2007. godine dopunjen rečju „marginalna”.

 

[crvendac_011]

Češljanje istorije u kontrasmeru

U pariskom „Boburu“ izložba „Obećanja iz prošlosti“

Češljanje istorije u kontrasmeru

M. Marjanović| 02. 04. 2010. - 00:02h |Blic Online
U Pariskom centru „Žorž Pompidu”, poznatijem kao „Bobur”, 14. aprila biće otvorena velika izložba „Obećanja iz prošlosti 1950-2010”, na kojoj će kroz fotografije, dokumenta, performanse i akcije, video-radove i filmove biti predočena istorija diskontinuiteta umetnosti u nekadašnjoj Istočnoj Evropi. Izložba koja traje do 19. jula predstaviće 50 umetnika, od kojih neki potiču iz naših krajeva.

Neša Paripović, fotografija sa snimanja filma „NP 77”, Goranka Matić

Među njima su: Marina Abramović (sa zvučnom instalacijom „Aerodrom”, izvedenom prvi put na izložbi „Oktobar 72” u Studentskom kulturnom centru u Beogradu), Raša Todosijević (sa dva video-rada: „Was ist Kunst, Patricia Hemings”, 1976. i „Was ist Kunst, Marinela Koželj”, 1978), Neša Paripović (sa filmom iz serije „NP 77”), Želimir Žilnik (sa „Crnim filmom”, 1971), ali i Braco Dimitrijević, Mladen Stilinović, Tomislav Gotovac, Sanja Iveković, Šejla Kamerić, Dalibor Martinis, Goran Trbuljak, Vojin Bakić, Julije Knifer i Dimitrije Bašičević Mangelos, kao i grupe „Gorgona” i „IRWIN”.

Na naslovnoj strani kataloga reprodukovana je fotografija sa snimanja filma „NP 77” (u kolekciji Centra „Pompidu”), koju je snimila Goranka Matić, a koju je ustupio naš Muzej savremene umetnosti. Za naziv izložbe „Obećanja iz prošlosti” iskorišćeno je tumačenje istorije kao niz događaja bez kontinuiteta, koje je dao nemački filozof Valter Benjamin. Ovaj fenomen je posebno bitan za istoriju zemalja Istočne Evrope.
Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida ova izložba preispituje stavove stare Evrope, špartajući kroz istoriju zemalja komunističkog bloka. Centar „Pompidu” na taj način želi francuskoj publici da predstavi umetnike koji su svojim stvaralaštvom markirali i analizirali istorijske poruke zemalja iz kojih potiču. Zapravo, mnogi savremeni umetnici poreklom iz nekadašnjih zemalja Istočne Evrope započeli su praksu bavljenja društvenim temama specifičnim za njihovo tlo. Tako, na primer, David Maljković udahnjuje novi život partizanskom spomeniku koji je radio Vojin Bakić na Petrovoj gori, odstupajući od socijalističkog realizma u korist apstraktnih formi. Bakić je, ipak, na kraju postao Titov prijatelj, dakle uključen u tadašnji sistem, ali je ostao upamćen kao tvorac apstraktne hrvatske skulpture. Njegov spomenik (uništen 1992) bio je obavezno mesto hodočašća jugoslovenskih pionira, pa tako i Miljkovića, koji ga posmatra sada kao relikviju vremena ispunjenog nadom. Pošto nekadašnje nade više nema, i spomenik je stavljen ad acta!


Sto šezdeset dela različitih žanrova biće izloženo u tzv. Južnoj galeriji „Bobura”, čiju je scenografiju osmislila Poljakinja Monika Sosnovska. Prostor zvani „315” predviđen je pak za instalaciju slovenačkog umetnika Tobajasa Putriha, koja zapravo ilustruje arhivska dokumenta o nekadašnjoj Istočnoj Evropi. U tom prostoru biće i arhivska građa o vezama Istočne Evrope sa Parizom, kao i projekcije umetničkih i dokumentarnih filmova o performansima.
Itinerer kroz izložbu sugeriše šest glavnih tema: „S druge strane modernih utopija”, „Utvare totalitarnosti”, „Antiumetnost”, „Mikropolitički gestovi - poetski gestovi”, „Žensko - feminističko” i „Javni prostor - privatni prostor”. Izložba takođe nastoji da dovede u pitanje stari pojam istorije umetnosti kao istorije koja linearno teče, onakve kakvu je zamišljalo moderno doba, stavljajući akcenat na pojam diskontinuiteta.

„Želja nam je bila da postavimo pitanje šta je umetnost u Istočnoj Evropi, u zoru novog sveta u kome podela na Istok i Zapad zastareva, u trenutku kada gradimo novu Evropu”, navodi komesar izložbe Kristin Masel, šef Odeljenja za savremeno stvaralaštvo u „Boburu”.
Sam naziv pojašnjava tu želju kustosa. Izvučen je iz poslednjeg teksta Valtera Benjamina „O pojmu istorije”, objavljenom 1940, nakon potpisivanja nemačko-sovjetskog pakta o nenapadanju 1939. (U svojim ilegalnim glasilima i lecima komunisti su širili propagandu protiv „Zapadne imperijalističke klike, na čelu sa Velikom Britanijom”, a ne protiv Hitlerove Nemačke.) Ovaj sporazum duboko je razočarao filozofa koji je ukazao da „prošlost poziva na iskupljenje” i da treba „pročetkati u kontrasmeru previše sjajne dlake istorije”. Zapravo, Benjamin se zalagao za otimanje od zaborava i pročešljavanje poruka iz prošlosti. Ovaj korak ka preispitivanju onoga što je bilo nužan je u zemljama nekadašnjeg komunističkog bloka, a njime su se, uz naše umetnike, bavili i rumunski umetnici Mirče Kantor i Dan Perzovski (čija se izložba otvara 9. aprila u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu), Anri Sala, Edi Rama i Alban Hajdinaj iz Albanije, Balint Sombati i Endre Tot iz Mađarske...

 

[crvendac_011]

Festival satirične priče u Beogradu

Festival satirične priče u Beogradu

K. R.| 01. 04. 2010. - 00:02h |Blic Online

Prvi festival satirične priče u Beogradu biće održan 1. aprila u Studentskom kulturnom centru (mala sala, 19 časova), saopštila je Sekcija satiričara Udruženja književnika Srbije.
Na festivalu pod nazivom „Satirična priča na Dan šale bez šale!“ nastupiće najpoznatiji domaći autori ovog žanra: Aleksandar Čotrić, Slobodan Simić, Ranko Pivljanin, Momčilo Mihajlović, Đorđe Otašević, Bojan Ljubenović, Milan Beštić, Dragutin Minić Karlo, Dragan Uskoković, Milovan Vitezović, Bane Jov*anović, Vesna Denčić, Miodrag Stošić, Vanja Bulić, Aleksandar Novaković, Milan Mihajlović, Ninus Nestorović i Nenad Vučetić. Festival satirične priče biće u znaku 150 godina od rođenja Antona Pavloviča Čehova, a cilj je da festival poprimi međunarodni karakter i bude podsticaj za objavljivanje novog izdanja Antologije savremene srpske satirične priče. Prethodna antologija objavljena je davne 1979. godine, a njen priređivač bio je Milovan Vitezović.

 

[crvendac_011]

Korejac u Đavoljoj varoši

Korejac u Đavoljoj varoši

Kurir 05.04.2010 13:23



Otvorena međunarodna likovna kolonija „Bele crkve“, na kojoj učestvuju 24 slikara iz Srbije, Hrvatske, Austrije, Ukrajine, Rusije, Grčke i Južne Koreje

Na Veliki petak u Đavoljoj varoši je otvorena međunarodna likovna kolonija „Bele crkve“.
Kolonija se po 15. put organizuje u cilju promocije turizma u kuršumlijskom kraju, a ove godine učestvuju 24 umetnika iz Srbije, Hrvatske, Austrije, Ukrajine, Rusije, Grčke i Južne Koreje.
Otvarajući koloniju, Radovan Tanasković, direktor Sektora za razvoj turizma preduzeća „Planinka“, naglasio je da je za 15 godina urađeno oko 700 slika, koje su stigle na sve kontinente. Najzanimljiviji učesnik svakako je prof. dr Beung Kun Sou, inače zaposlen u Unesku, koji je sa suprugom doputovao čak iz Južne Koreje.
- Kada sam došao do figura u Đavoljoj varoši, moj prvi utisak je bio da će se urušiti s prvom kišom, ali onda sam saznao da su tu vekovima. One su veoma inspirativne za umetnike - rekao je Sou.
Simpatična mlada umetnica iz Grčke Peni Konstandinu prvi put je u Srbiji i kaže da joj je važno što će imati priliku da radi u prirodi. Domaćin, akademski slikar iz Kuršumlije Momčilo Nikolić, objašnjava da je proleće idealno za slikanje motiva Đavolje varoši.
- Konfiguracija terena bez vegetacije deluje snažnije i moćnije, jer figure izranjaju iz zemlje, a pošto je dan lep, one se još snažnije izdvajaju. Učesnik sam svih kolonija, a slike koje su nastale za ovih 15 godine nalaze se u mnogim muzejima - kaže Nikolić.
Kolonija će trajati 10 dana, a slikari su smešteni u hotelu „Radan“ u Prolom banji. Posle završetka rada kolonije biće priređena izložba.

 

[crvendac_011]

"Noć muzeja" po sedmi put

"Noć muzeja" po sedmi put

RTS 05.04.2010 12:09



Najmasovnija kulturna manifestacija "Noć muzeja" sedma po redu, ove godine biće organizovana 15. maja u više od 40 gradova u Srbiji.

Umetničko produkcijska grupa "Noć muzeja" saopštila je danas da će i ove godine, po sedmi put organizovati najmasovniju kulturnu manifestaciju, u kojoj će učestvovati više od sto pedeset kulturnih institucija u više od 40 gradova u Srbiji.
U saopštenju se kaže da će 15. maja, bogatim audio i vizuelnim programom brojni muzeji i galerije privući pažnju više stotina hiljada posetilaca. Svi oni koji se budu našli u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Valjevu, Pančevu, Zrenjaninu, Aleksandrovcu, Subotici, Požarevcu, Kruševcu, Kraljevu, Somboru, Kikindi, Jagodini, Užicu, Smederevu, Čačku i mnogim drugim gradovima imaće priliku da vide i da se upoznaju sa predmetima i prostorima sa kojima, do sada, šira javnost nije upoznata.

 

[crvendac_011]

Crteži i objekti od perlica na svili

Izložba Ljubice Stevanović u galiriji „Remont“

Crteži i objekti od perlica na svili

M. M.| 07. 04. 2010. - 00:02h |Blic Online

U Galeriji „Remont” od večeras do 22. aprila imamo priliku da vidimo najnovije crteže i objekte Ljubice Stevanović na izložbi pod nazivom „Odrazi”. Do sada je izlagala na više grupnih izložbi, a tokom 2010. beogradskoj publici predstaviće svoj rad na tri samostalne izložbe.

Crtež sa izložbe u „Remontu”

Posle izložbe u Kulturnom centru „Grad” usledila je izložba u Galeriji „Remont”, a zatim, tokom letnjih meseci, Ljubica će se predstaviti i u prostoru Legata u organizaciji Doma omladine Beograda.
U Galeriji „Remont” Ljubica će izložiti odabir crteža i objekata uz muziku koju je inspirisana njenim radom komponovala Aleksandra Đokić i uz mirisne note koje će publiku najneposrednije pripremiti za svet koji nam otkriva.
Crteži, slike i objekti nastali u proteklih par godina deo su jedne idejne celine. Evocirajući sećanja na detinjstvo umetnica predstavlja individualnost kao deo generacijskih nizova. Glavni motiv ciklusa „Odrazi” jeste osećaj pripadanja nizu iz koga crpimo snagu i bogatstvo naših unutršnjih svetova.
U radovima sa perlicama na svili, kao i sa „magičnim” staklenim kuglama Ljubica dalje razrađuje iste motive. Prenoseći ih u drugi medij ona svoj izraz pročišćuje spretno koristeći mogućnosti novih tehnika.

 

[crvendac_011]

U Ruskom domu obeležavanje 150 godina od rođenja Čehova

U Ruskom domu obeležavanje 150 godina od rođenja Čehova

Tanjug| 06. 04. 2010. - 17:24h| Foto: Wikipedia, Blic
Povodom 150 godina rođenja Antona Pavloviča Čehova sutra će u Ruskom domu u Beogradu biti održan međunarodni Forum ruskog jezika i književnosti na kome će se mladi iz Rusije i Srbije nadmetati u poznavanju života i dela velikana ruske i svetske književnosti.

Anton Pavlovič Čehov

Povodom 150 godina rođenja Antona Pavloviča Čehova sutra će u Ruskom domu u Beogradu biti održan međunarodni Forum ruskog jezika i književnosti na kome će se mladi iz Rusije i Srbije nadmetati u poznavanju života i dela velikana ruske i svetske književnosti.

Na današnjoj konferenciji za novinare u Ruskom domu najavljeno je učešće 90 đaka i studenata ruskog jezika iz Rusije i 100 iz Srbije koji će podeljeni u dve grupe odgovarati na pitanja vezana za život i delo Čehova.


Direktor Ruskog doma Vladimir Kutirin rekao je da je manifestaciju organizovala moskovska Agencija za međunarodne projekte u oblasti kulture, obrazovanja i sporta u Moskvi,a direktorka Agencija Irina Gurnicka napomenula da se u godini jubilejaj dosta radi na popularizaciji Čehovljevih dela u inostranstvu.

Ruski dom u Beogradu

Sekretar za kulturu u ambasadi Rusije u Beogradu Aleksandar Kanonihin ocenio je da je u poslednje 2-3 godine veoma intenzivna politička i ekonosma saradnja Rusije i Srbije, ali da taj tempo ne prate i društveni odnosi.

Podsećajući da je iz dana u dan sve veći broj srpsko-ruskih ili ruskih firmi u Srbiji, on je ukazao na problem nedovoljnog broja dobrih znalaca ruskog jezika. Kanonihin je ukazao na težnju ruskih kompanija da ovde zapošljavaju što veći broj Srba sa znanjem ruskog jezika, ocenivši da će deficit onih koji ovde govore ruski biti sve izraženiji.

Forum je odličan povod da se, kako je rekao, pobudi interesovanje za učenjem ruskog jezika i ruske kulture uopšte. Kanonihin je podsetio da je Čehov živeo i van Rusije, a bio odličan poznavalac karaktera ruskog čocveka, zbog čega je najpopularniji ruski dramski pisac na zapadu.

Direktor Ruske škole u Beogradu Sergej Lepik rekao je da interes za rusku kulturu i obrazovanje u Beogradu raste o čemu svedoči podatak da je u protekle dve godine broj đaka u toj školi veći za 50 odsto. Među njima su, ne samo deca Rusa zaposlenih u ruskim firmama u Srbiji, već i Srbi kojih je 70 od ukupno 180 učenika Ruske škole, rekao je Lepik.

Forum poput sutrašnjeg u Ruskom domu biće organizovan 9. aprila i u Novom Sadu u gimnaziji "Jova Jovanović Zmaj".

 

[crvendac_011]

Obeležen "Dan spaljene knjige" na Kosančićevom vencu

Obeležen "Dan spaljene knjige" na Kosančićevom vencu

Tanjug| 06. 04. 2010. - 14:39h| Foto: Blic

Na tužnom i sumornom mestu gde se do 6. aprila 1941. godine nalazila impozantna zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančcihevom vencu, danas su u znak sećanja položeni venci, a književnik Vladimir Pištalo je održao besedu u kojoj je apelovao da se ovo istorijski značajno mesto oživi.

Pištalo je besedu naslovljenu "Bronzano doba", održao u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića, članova Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije s predsednicom Svetlanom Velmar Janković na čelu, upravnikom Narodne biblioteke Srbije Sretenom Ugričićem, predstavnicima Udruženaj 6. april, ministarstva za rad i socijalnu politiku koji su položili vence na jedan od sačuvanih zidova spaljene zgrade.

Polazeći od konstatacije da je "u našem gradu nastupilo novo bronzano doba", Pištalo je to obrazložio talasom vandalizma koji odnosi spomenike iz parkova (da bi se bronza prodala na kilo) i došao do zaključka da ovim gestovima lopovi šalju poruku da je "iskustvo oličeno u tim spomenicima neka vrsta budalaštine".

"Ako su spomenici u jednom gradu manje vredni od bronze na kilo, sva priča o vrednosti tradicije i vrednosti uopšte pada u vodu", rezignirano je rekao književnik i profesor istorije na jednom od uglednih univerziteta u SAD.
"Stojim pred spomenikom", nastavio je on i dodao da to nisu samo ruševine Narodone biblioteke u kojoj je izgorelo nenadoknadivo blago srpske kulture, već su tu ostaci rimskog kastruma, još dublje su tragovi pračoveka i zato bi bilo lepo da se na takvom mestu čuvaju hronike grada pohranjene u knjigama, što je i bio slučaj dok nije sve nestalo u plamenu.

"Rupa na ovom mestu se produbljuje već skoro 70 godina, moram li reći da mi je žao što u ovoj zgradi studenti nisu čitali i još žalije što se nisu zaljubljivali i šetali oko biblioteke na ovom povlašćenom mestu", kazao je Pištalo i zapitao zašto nije sasvim obnovljena ni zgrada koja je zamenila srušenu?

Ugričić je prilikom polaganja cveća rekao da je 6. april najtužniji dan u 178 godina dugoj istoriji najstarije kulturne institucije Srbije i nagovestio da će žalosna slika koju pružaju ruševine biti izmenjena sledećeg "Dana spaljene knjige", 6. aprila 2011.