Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Prvi Festival satirične priče u Beogradu biće održan na Svetski dan humora 1.aprila u Studentskom kulturnom centru, najavilo je Udruženje književnika Srbije - Sekcija satiričara. Na festivalu će učestvovati najpoznatiji domaći autori satirične priče Milovan Vitezović, Aleksandar Čotrić, Slobodan Simić, Momčilo Mihajlović, Đorđe Otašević, Bojan Ljubenović, Milan Beštić, Dragutin Minić Karlo, Dragan Uskoković, Bane Jovanović, Vesna Denčić, Miodrag Stošić, Vanja Bulić, Aleksandar Novaković, Milan Mihajlović, Ninus Nestorović i Nenad Vučetić.
Prema rečima organizatora Festivala dr Slobodana Simića, prvi put na jednom mestu naći će se autori svih generacija, naslednici velikog Radoja Domanovića koji, iako davno počivši, vrlo često progovora o našim savremenim problemima".
Sekcija satiričara UKS ističe da je njihova želja da Festival od sledeće godine postane međunarodni i da bude podsticaj za objavljivanje novog izdanja Antologije savremene srpske satirične priče, s obzirom na to da je prethodna, čiji je priređivač Vitezović, objavljena 1979.
Prvi Festival satirične priče biće u znaku 150 godina od rođenja Antona Pavloviča Čehova, a održava se pod sloganom "Satirična priča na Dan šale bez šale!"
Dodelom medalja "Jovan Đorđević" i drugih godišnjih nagrada i priznanja najistaknutijim umetnicima i radnicima, u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu danas će biti obeležena 149. godišnjica postojanja najstarijeg domaćeg teatra. Svečanost povodom Dana SNP, ustanovljenog u znak sećanja na 28. mart 1981. godine - kada je preseljeno u novo zdanje na Pozorišnom trgu, biće održana u 11 sati na sceni "Pera Dobrinović", uručivanjem priznanja i prigodnim programom. Najstariji profesionalni teatar u Srba osnovan je 16/28. jula 1861. godine na sednici Srpske čitaonice u Novom Sadu, kojoj je predsedavao Svetozar Miletić, najznačajniji srpska politička ličnost u Austro-Ugarskoj toga doba. Njegov vršnjak i prijatelj Jovan Đorđević je, godinu ranije, počeo u "Srpskom dnevniku" da objavljuje članke u kojima se zalagao za osnivanje Srpskog narodnog pozorišta, u vreme kada nije delovalo ni jedno pozorište na jezicima jugoslovenskih naroda. Đorđević je imenovan za prvog upravnika SNP, a posle uspešnog gostovanja novosadskih glumaca u Beogradu 1868. godine, knez Mihailo, oduševljen njihovim nastupom, pozvao je Đorđevića da i u Srbiji osnuje stalno pozorište. Rado se odazvavši vladarevom pozivu, upravnik je sa sobom poveo gotovo polovinu novosadskog glumačkog ansambla, među kojima i nekoliko prvaka i tako je, posle sedam godina od osnivanja SNP, nastalo Narodno pozorište u Beogradu. Sledeće godine SNP će proslaviti vek i po postojanja i rada, a pripreme za obeležavanje tog značajnog jubileja srpske kulture uopšte, već su počele.
Ansambl Srpskog narodnog pozorišta (SNP) iz Novog Sada izvešće 1. aprila na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u Beogradu predstavu "Lepotica Lilejna" Martina Makdone, u režiji Borisa Isakovića. U predstavi igraju Jasna Đuričić, Ksenija Martinov-Pavlović, Boris Isaković i Marko Savić. Scenografiju je osmislio Geroslav Zarić, a kostime je kreirala Marina Sremac.
Predstava je premijerno izvedena 20. marta prošle godine na sceni "Pera Dobrinović" Srpskog narodnog pozorišta. Drama "Lepotica Lilejna" je premijerno izvedena 1. februara 1996. godine u Gradskom teatru u Golveju u Irskoj, a mesec dana kasnije i u londonskom Rojal Kortu, na sceni rezervisanoj za promociju dramskih dela mladih talentovanih autora.
Usledila su brojna priznanja, među kojima i ugledna nagrada kritike "Toni".
Cinizam, crnohumorni tretman irske tradicije, ambivalentan, često ironičan odnos prema borbi Irske republikanske armije (IRA), spremnost da se podsmeva elementima irskog mentaliteta, kao i ironičan način na koji koristi lokalni sleng u Irskoj, neki su od osnovnih elemenata Makdoninih drama.
U Vašingtonu je otvorena izložba naivne umetnosti na kojoj je predstavljeno 40 ulja na platnu 15 slikara iz Kovačice, kao zajednički projekat srpske i slovačke ambasade u SAD. Izložba "Slovačka naivna umetnost iz Srbije", koja je postavljena u slovačkoj ambasadi u Vašingtonu, bila je i u Ujedinjenim nacijama za vreme godišnjeg zasedanja Generalne skupštine u septembru 2009. godine pod pokroviteljstvom predsednika Srbije i Slovačke, Borisa Tadića i Ivana Gašparoviča, javlja "Glas Amerike".
"Privlačnost naivne umetnosti je u tome što njenu vrednost razumeju i akademici i nepismeni", kaže Pavel Babka, vlasnik galerije Babka iz Kovačice, sela koje neki nazivaju mekom naivnog stvaralaštva na Balkanu. Kolekcija radova galerije Babka je posle Japana, Njujorka i Brisela, stigla i do Vašingtona.
Predstava "Dundo Maroje" proglašena najboljom na festivalu "Dani komedije" u Jagodini. Za najsmešniju predstavu, po oceni publike, proglašena je "Pevaj, brate" u izvođenju Favi teatra iz Beograda. Na 39. pozorišnom festivalu najboljih komediografskih ostvarenja "Dani komedije u Jagodini, predstava "Dundo Maroje" Marina Držića, u režiji Kokana Mladenovića i izvođenju Kruševačkog pozorišta, proglašena je najboljom. Renesansnu komediju Marina Držića, reditelj Kokan Mladenović postavio je u formi "pozorišta u pozorištu". Glumci igraju zatvorenike i vođe u Kazneno-popravnom zavodu u Kruševcu koji igraju Držićevog "Dunda Maroja". U predstavljanju Držićevih likova, zatvorenici su savim kruti i trapavi, što pojačava komička značenja predstave u pravcu apsurda. Za najsmešniju predstavu, po oceni publike, proglašena je "Pevaj, brate", u izvođenju Favi teatra iz Beograda.
Predstava "Pevaj brate" po oceni publike proglašena za najsmešniju
Kroz odnose tri muzičara koji se sreću u jednom muzičkom studiju, komički i umereno sentimentalno se ispisuju surove posledice mučnih društveno političkih događaja u našoj zemlji.
Neverovatno koliko serija manijakalnih ubistava može biti zabavna - zaključio je sa prepoznatljivim engleskim humorom, posle londonske premijere predstave “Arsenik i stare čipke” , kritičar lista “San”. Od tih, četrdesetih godina prošlog veka, priča Džozefa Keserlinga o dve “dobroćudne bakice” koje ubijaju iz “milosrđa” obišla je svet, doživela brojne filmske i pozorišne verzije, pa i obeležila neke glumačke biografije. Naša publika još pamti dva, svaka na svoj način, šarmantna para sestara Bruster: Rahelu Ferari i Vuku Dunđerović, odnosno Oliveru Marković i Tatjanu Lukjanovu...
U međuvremenu, sazrelo je vreme za nove Ebi i Martu - u četvrtak ćemo, u režiji Stefana Sablića, premijerno na sceni UK “Vuk Karadžić” gledati Goricu Popović i Jelisavetu Seku Sablić.
- Kao što je jednom “Hamletu” stalno mesto na repertoaru, tako bi i ova sjajna crnohumorna komedija mogla uvek da bude u pozorišnom programu. Još pre petnaestak godina, divni reditelj Maričić, koga je glumački svet veoma poštovao i voleo, imao je ideju da “Arsenik” postavi na scenu, a ja sam bila kandidat za ulogu Ebi - objašnjava Seka Sablić. - Ipak, nije došlo do realizacije. Maričić je bio perfekcionista i teško je sklapao projekte. Mislim da sam i ja bila suviše mlada za tu ulogu, morala bih da glumim starost. A starost se ne glumi, godine je donose. Doduše, glumila sam je već ja u Mijačevoj “Čaplji”, ali bila je to starica bez godina. Kao apstrakcija. E, sada je pravo vreme.
* “Arsenik i stare čipke” najpopularniji je i najizvođeniji Keserlingov komad. Šta ga čini tako posebnim? - Oduvek sam verovala da je reč o božanstvenoj komediji, sada samo potvrđujem mišljenje. Otkriva se izvorište bez dna i nadam se da će kao i svaka dobra predstava, komedija pogotovo, doživeti vatromet pred publikom! Gledaoci će kadrirati suštinu i izvući poentu. Pred njima će se naći jedno “čipkasto”, fino tkanje. Dobra je i ekipa (Nikola Vujović, Bane Zeremski, Mladen Andrejević, Nebojša Milovanović, Boris Milivojević), sastavljena od glumaca koji uvek sumnjaju i razmišljaju, što je veoma važno za naš posao.
* I što naša publika ume da uživa u crnohumornoj komediji? - Bliska je i meni, kao i narodu. Vidite samo koliko “Maratonci” žive! Blisko nam je sprdanje sa smrću, a tu vrstu ironije i cinizma posebno prepoznaju mladi. Svojstvenije je ovom nego nekadašnjem vremenu, jer devalviranje patetike je neka vrsta ventila. Na kraju krajeva, svaki dan baratamo sa nekim smrtima. Ceo “Dnevnik” je crna hronika. Sada se o zločinima govori u inicijalima i ciframa, a žrtve i počinioci sve su mlađi. Uglavnom, između dvadeset i trideset godina. I to je donelo sadašnje vreme. Mladi ljudi više nemaju nikakvo osećanje života, ni svog ni tuđeg. Zato je danas svima blizak “Arsenik” i priča o ludilu koje šeta: ludaci na slobodi, žrtve u ludnici.
* Keserlingov komad danas je aktuelniji nego polovinom prošlog veka? - Ono što je ranije izgledalo apstraktno, danas je životno. Puno je angažovanih mesta koje će publika prepoznati.
Izložba fotografija britanskog reditelja i prevodioca Timotija Bajforda "Radost u sto slika", biće otvorena 1. aprila u Dečjem kulturnom centru Beograda. Izložba se sastoji od sto fotografija napravljenih za vreme manifestacije "Radost Evrope" 2008. i 2009. godine, saopšteno je iz Dečjeg kulturnog centra.
Od živopisnih slika Karnevala na ulicama Beograda, preko dinamičnih kadrova iz nastupa na Bini prijateljstva, do emotivnih trenutaka na indvidualnim dečjim portretima, Bajford proslavlja radost, detinjstvo i igru, naveli su organizatori izložbe u saopštenju.
Izložba je posvećena 50. godišnjici umetničkog rada Timotija Bajforda i 40. godišnjici međunarodne manifestacije "Radost Evrope".
Izložba će biti svečano otvorena 1. aprila u 19 časova, uz koncert Rastka Ćirića, a trajaće do 28. aprila.
Iva Krajnc i Miki Manojlović u filmu „Besa” Srđana Karanovića Film „Besa”, scenario i režija: Srđan Karanović, uloge: Iva Krajnc, Miki Manojlović, Radivoje Raša Bukvić, Nebojša Dugalić, Ana Kostovska... Trajanje 100 minuta, proizvodnja Srbija, 2009. Ne daju se „praški đaci”. Srećom te postoje, što su još stvaralački aktivni i razigrani, što imaju još mnogo toga da kažu i pokažu, jer kako stvari stoje uskoro bi počeli da zaboravljamo šta znače one prave, suštinske vrednosti filma i filmske umetnosti. Tu je da nas na takve vrednosti podseti i pisac scenarija, reditelj i pedagog Srđan Karanović sa svojim filmom „Besa”, suptilnom intimističkom dramom, delikatnom ljubavnom pričom smeštenom u okruženje Prvog svetskog rata. „Besa” je lep film. Romantičan i elegičan, nadasve human. Arhaičan, baš kao što je arhaično i vreme u kojem je smeštena radnja. Majstorski režiran. S jedne strane – dramaturški uobličen i čvrsto postavljen kao stena, a sa druge – prozračan i tanan poput najfinije čipke, jer se u njemu vodilo računa i o onim najsitnijim, oku često nevidljivim detaljima. Uz osećaj za dobar ukus i pravu meru, uz doslednost u sprovođenju rediteljskog koncepta, precizan rad sa glumcima, ujednačen ritam i tempo, Karanović iskazuje i vrhunski osećaj za stilsko jedinstvo. Uronio je i u najtananije međuljudske odnose i na površinu izneo priču koja i najtvrdokornije može da dirne u srce i kojoj se može verovati. Junaci Karanovićevog filma su Lea (Iva Krajnc) – muzički obdarena Slovenka, nastavnica ritmike i plesa udata za Srbina Filipa (Nebojša Dugalić) koga je upoznala na školovanju u Beču, zbog koga je primila pravoslavlje te došla u seosku školu u Srbiji, i Azem (Miki Manojlović) – sredovečni Albanac sa mnogobrojnom porodicom, marljivi i na rečima škrti školski poslužitelj. Za neuko seosko stanovništvo, tik pred početak Prvog svetskog rata, i ona i on su stranci, koji izazivaju nepoverenje i „zle jezike”. Lea kao „Austrougarka”, mrski neprijatelj, čije kulturološke navike, čitanje knjiga i slušanje opere sa gramofona – tehnološkog čuda onog doba, izazivaju uznemirenje i podozrenje, a Azem kao „Arnautin” kojima se tradicionalno ne veruje, pogotovo ne kada rat zakuca na vrata i kada se puška uzme u ruke. Kada direktor škole Filip dobije ratni poziv, a seljani svi redom odbiju da pripaze na „njegovu Austrougarku”, on se obraća Azemu sa molbom da bude Lein anđeo čuvar. Azem daje besu da će tako biti, a ta čvrsto data reč, zakletva i zavet, uskoro postaje glavni pokretač sveukupne dramske radnje, i humora i sete koji proizlaze iz tog neobičnog sudara dva civilizacijski različita sveta – zapada Evrope i patrijarhalnog Balkana. Iz te, spolja nametnute i nevoljne, upućenosti jedno na drugo, u kamernom prostoru učiteljskog stana unutar zabravljene seoske škole, postepeno se rađa i razvija odnos između prozračne, samosvesne i pričljive Lee i ćutljivog, tvrdog, datoj reči vernog Azema. Njihov unutrašnji odnos je i u čvrstoj konekciji sa spoljašnjim, a stalno prisutnim ratnim događanjima promenljivog ishoda, bravurozno snimljenim isključivo kroz prozore učiteljskog stana (tu do potpunog izražaja dolazi majstorstvo direktora fotografije Slobodana Trninića). Što je napolju strašnije, to je odnos Lee i Azema bliskiji, ali ne samo zato što nevolja i nesreća spaja ljude, već i zato što jedno o drugom doznaju sve više, utičući jedno na drugo u svakodnevnim navikama, učeći jedno od drugog, čitajući Tolstoja, svirajući zajedno valcer – ona na klaviru a on na svojoj šargiji, pomažući stanovništvu i vojsci... Međusobne emocije idu uzlaznom linijom – čiste, iskrene, čedne. Rađaju se neke od najlepših filmskih scena ljubavi i milovanja bez dodira. Poslednja romantičarska predstava. Sjajno.
U Centru za kulturu Smederevo 14. aprila počinje festivalski program 27. "Nušićevih dana", koji će trajati do 25. aprila, a svečano će ga otvoriti dramski pisac Siniša Kovačević, saopšteno je na konferenciji za novinare u tom centru. Selektor programa teatrolog Dragana Čolić-Biljanovski rekla je da će svih šest predstava koje će biti prikazane na festivalu biti u znaku novih viđenja Nušićevih komada. Ona je dodala da sve predstave prate istu umetničku liniju, viziju i misiju odgovarajući na pitanja kako Nušićeva dela aktuelizovati, osavremeniti da bi korespondirala sa našim vremenom, a da pri tom novom pristupu komadi velikog komediografa ne izgube autentičnost, već da budu modernizovani.
Prve večeri festivala će nastupiti banjalučko Narodno pozorište Republike Srpske sa predstavom "Narodni poslanik" u režiji Nikole Pejakovića.
Narodno pozorište iz Leskovca izvešće predstavu "Ujež" u režiji Cicane Murusizde-Čolović, u utorak, 20. aprila, a sledećeg dana Narodno pozorište u Beogradu "Pokojnik".
Sledećeg dana nastupiće beogradsko Pozorište "Slavija" sa predstavom "Kirija" reditelja Radoslava Zlatana Dorića, dok će u petak, 23. aprila, "Gospođu ministarku" izvesti Narodno pozorište iz Niša u režiji Dušana Jovanovića.
U subotu, 24. aprila, beogradski Zvezdara teatar nastupiće sa predstavom "Sumnjivo lice" koju je režirao Božidar Đurović.
Deo krova Neronove Zlatne palate u Rimu srušio se, ali tom prilikom niko nije povređen. Spomenik je, zbog problema sa bezbednošću, 18 godina bio zatvoren za posetioce, a od kad je ponovo otvoren 1999, postao je jedna od vodećih turističkih atrakcija Rima. Deo tavanice Zlatne palate rimskog imperatora Nerona u Rimu srušio se ponovo izazivajući strahovanja da lokalitet nije bezbedan za mnogobrojne turiste koji ga svake godine posećuju. Radnici su radili na popravci krovne konstrukcije kada se jedan njen deo urušio što je dovelo do propadanja dela krovnog vrta u unutrašnjost palate, izjavili su zvaničnici, navodeći da je time zatrpano 100 kvadratnih metara enterijera, ali da niko nije povređen. Neronov Domus Aurea, koji se uzdiže na brdu s pogledom na Koloseum, podignut je u prvom veku. Od samog otvaranja za posetioce 1999. godine to zdanje se suočavalo sa brojnim problemima. Neron je svoju palatu podigao posle velikog požara u Rimu 64. godine nove ere. Njeni zidovi bili su delimično prekriveni zlatnim listićima i ukrašeni poludragim kamenjem i freskama. Stručnjaci navode da se zapravo srušio deo Trajanovih termi podignutih na vrhu Zlatne palate u doba cara Trajana (98-117. n.e.) koje inače nisu otvorene za javnost.
