Vuk Stefanović Karadžić

Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Otkud znaš da razume???

Znam zato što je rekao da smo nas dve najpametnije u pravu. Znači zna čovek ono što vi mislite da znate a u stvari niste informisani.

Kao i istorija tako i ta Vukova reforma. Piše je pobednik. Postoji zvanična priča koju svi hvale i veličaju i postoji deo koji se krije i do koga je jako teško doći ali nije nemoguće.

Nemam vremena da sada tražim podatak ali obećavam da ću naći i postaviti ko je sve od naših intelektualaca (pravih, tadašnjih) odbio ovakav predlog reforme. I još ću naći podataka koje lako možete proveriti i bar malo naslutiti šta se u stvari desilo sa jezikom i koliko smo mi kao narod pa i država iz 19. veka bukvalno vraćeni tamo gde smo bili 500 godina ranije.

Žurim na posao, nastavak kad stignem...
 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.506
Jurivaka, Choko ti je već preporučila da pročitaš knjigu ''Tajne Vukove reforme'' od Miloslava Samardžića. Ponavljam njenu preporuku. Zagrij stolicu, čitaj i prosvijetli se. Poslije toga možemo nastaviti sa razmjenom mišljenja na zadanu temu. A, ako dobro savladaš gradivo, slijede nove prosvjetljujuće preporuke na temu ''Prodana srpska duša, mason i habsburški špijun Vuk Stefanović Karadžić''. Evo ti i link za knjigu:

http://serbianforum.org/domace-knjige/21432-tajne-vukove-reforme.html
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Znam zato što je rekao da smo nas dve najpametnije u pravu. Znači zna čovek ono što vi mislite da znate a u stvari niste informisani.

Kao i istorija tako i ta Vukova reforma. Piše je pobednik. Postoji zvanična priča koju svi hvale i veličaju i postoji deo koji se krije i do koga je jako teško doći ali nije nemoguće.

Nemam vremena da sada tražim podatak ali obećavam da ću naći i postaviti ko je sve od naših intelektualaca (pravih, tadašnjih) odbio ovakav predlog reforme. I još ću naći podataka koje lako možete proveriti i bar malo naslutiti šta se u stvari desilo sa jezikom i koliko smo mi kao narod pa i država iz 19. veka bukvalno vraćeni tamo gde smo bili 500 godina ranije.

Žurim na posao, nastavak kad stignem...

Govoriš o ondašnjim intelektualcima koji su bili protiv Vukove reforme. A šta je sa onim intelektualcima koji su tu reformu prihvatili? Oni su bili u većini, jer da nije tako Vukova reforma bi propala. Zar prvi prevod Starog zavjeta, prema reformisanom jeziku, nije uradio jedan od tadašnjih najvećih intelektualaca - Đura Daničić?
Zar je to toliki problem shvatiti, da je Vuk sa svojom reformom jezika i pravopisa, svu duhovnu nadgradnju onoga vremena, koja je bila potpuno oruđena od naroda, jer je egzistirala na jeziku koji narod nije razumio, približio narodu i učinio mu je razumljivom. Time je omogućio da srpski narod, kao nikada ranije, spozna svoju vlastitu duhovnost i njenu vertikalu.
Kome su ondašnji srpski pisci pisali svoja djela? Pisali su ih za zanemarljiv procenat onih koji su razumjevali taj anahroni jezik. Narod to nije mogao razmjeti.
Na kraju, jezik je svojina naroda. Narod stvara jezik a ne neki kabinetski stručnjaci. Na nauci je samo da taj jezik normira i postavi njegova pravila. Vuk je upravo to i uradio.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Jurivaka, Choko ti je već preporučila da pročitaš knjigu ''Tajne Vukove reforme'' od Miloslava Samardžića. Ponavljam njenu preporuku. Zagrij stolicu, čitaj i prosvijetli se. Poslije toga možemo nastaviti sa razmjenom mišljenja na zadanu temu. A, ako dobro savladaš gradivo, slijede nove prosvjetljujuće preporuke na temu ''Prodana srpska duša, mason i habsburški špijun Vuk Stefanović Karadžić''. Evo ti i link za knjigu:

http://serbianforum.org/domace-knjige/21432-tajne-vukove-reforme.html

Nemam namjeru nastavljati razmjenu mišljenja sa ljudima koji zastupaju tako anahrone stavove. Da se razumijemo. Svačije mišljenje je njegovo pravo, i ja to poštujem. Ali, imam i ja jedno pravo, a to je da biram sa kime ću razmjenjivati mišljenja.
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Govoriš o ondašnjim intelektualcima koji su bili protiv Vukove reforme. A šta je sa onim intelektualcima koji su tu reformu prihvatili? Oni su bili u većini, jer da nije tako Vukova reforma bi propala. Zar prvi prevod Starog zavjeta, prema reformisanom jeziku, nije uradio jedan od tadašnjih najvećih intelektualaca - Đura Daničić?
Zar je to toliki problem shvatiti, da je Vuk sa svojom reformom jezika i pravopisa, svu duhovnu nadgradnju onoga vremena, koja je bila potpuno oruđena od naroda, jer je egzistirala na jeziku koji narod nije razumio, približio narodu i učinio mu je razumljivom. Time je omogućio da srpski narod, kao nikada ranije, spozna svoju vlastitu duhovnost i njenu vertikalu.
Kome su ondašnji srpski pisci pisali svoja djela? Pisali su ih za zanemarljiv procenat onih koji su razumjevali taj anahroni jezik. Narod to nije mogao razmjeti.
Na kraju, jezik je svojina naroda. Narod stvara jezik a ne neki kabinetski stručnjaci. Na nauci je samo da taj jezik normira i postavi njegova pravila. Vuk je upravo to i uradio.

wacko2 Ufff

A da prvo pročitaš preporučene knjige pa da onda diskutujemo?
Mi smo pročitali sve koje si i ti + i ove druge....Hajde sagledaj prvo obe strane pa ćemo pričati.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
wacko2 Ufff

A da prvo pročitaš preporučene knjige pa da onda diskutujemo?
Mi smo pročitali sve koje si i ti + i ove druge....Hajde sagledaj prvo obe strane pa ćemo pričati.

Znam osnovna polazišta prof. Samardžića. On mi je pomalo kontradiktoran i uglavnom se ne slažem sa tim polazištima, iz razloga koje sam već naveo. I kao što svi imamo pravo na svoja mišljenja, imam i ja. A moje mišljenje je da su to sve zgodne špekulacije, koje su, ko zna kome i zašto potrebne, i koje život i naša stvarnost najbolje demantuju.
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
реформе српског језика у првој половини xiv века


на крају xiv и почетку xv века српска писменост и даље иде утабаним стазама, али, како је време одмицало, проналази и нове путеве. развој писмености, пре свега, био је последица снажења државе, нарочито за владавине деспота стефана, и развоја друштва уопште. са чисто привредне тачке гледишта, xv век је већ поодмакао у односу на претходни период, а тај напредак се осетио и у србији. деспоти стефан и ђурађ посебно су радили на унапређењу рударства, не само екстензивном, него се руда у србији све више прерађивала, па је већи део богатства остајао у земљи. знатније богатство државе него у претходном периоду види се и из једног писма деспота стефана дубровчанима, где им пребацује да су "за прве господе" из србије износили коже, восак и производе сточарства, а сада износе злато и сребро. дубровчани су се бранили да и они сада, уместо обичне чохе и свиле, доносе вреднију робу: скупоцепу чоху, свилене и златоткане материје, бисере и сл. ипак, стефан им није уважавао овакве аргументе, па је стално спречавао извоз злата и сребра.
према западним изворима, деспоту ђурађу је само ново брдо доносило између 120.000 и 200.000 дуката годишње, а сребреница 30.000. пољски писац xv века јован длугош нарочито је истицао богатство србије у рудама, као и византијски биограф мехмеда ii, према коме у богатству рудама злата и сребра србија "превазилази чак и индију".
сем развоја рударске производње, још једна околност је допринела културном процвату србије у првој половини xv века, а наиме, велика миграција из византије и бугарске. византија још није била, као бугарска, пала под турке, али је била веома нестабилна, па су се из ове две земље током читавог тог периода реке избеглица, претежно из богатијих и образованијих слојева, сливале у србију. деспоти су их лепо примали, и њихово присуство имало је видног утицаја у српској култури.
на трагу богатог наслеђа, српска књижевност у овом периоду преноси "поруку претходног раздобља и наставља да гради српску културу на традиционалним темељима средњевековне духовности, по својој природи византијске и прапославне" (д. богдановић). и даље се негују стари жанрови, у којима је централна фигура кнез лазар. пишу се, међутим, житија и другим истакнутим личностима, као патријарху јефрему, старцу исаији, краљу стефану дечанском и деспоту стефану, и завршава се "данилов зборник".
у црквеној књижевности главни центри су ресавско-моравски и делом метохијски манастири. они, посебно ресавско-моравски, преузимају улогу коју су раније имали хиландар, косовски и рашки манастири, улогу чувања и преношења светосавског завета. у новоизграђеним ресавско-моравским манастирима спроведена је позната језичка реформа, "у којој се потиру и сливају у једно два наизглед супротна термина: реформа и архаизација", пише јасмина грковић-мејџор у предговору издања сабраних списа два истакнута писца xv века, димитрија кантакузина и владислава граматика. она даје овакво објашњење те, из данашњег угла гледано, противречности:
"док савременом човеку, боље рећи, човеку запада, реформа имплицира окретање ка будућем, превазилажење прошлог, ресавски покрет био је у пуном смислу реформа у складу са перцепцијом света тадашњег православног духа српске и, наравно, византијске средине: пут ка мудрости и истини је један и једном дат. једном дато постаје архетипски образац коме ваља тежити враћајући му се. тако је ресавска форма представљала реинтеграцију са коренима православне духовности, у наднационалном смислу, и потврду сопственог, хришћанског бића, одбрану националног битка пред надолазећим оружницима ислама".
језички, ресавски покрет је тежио постизању савршенства на тај начин што ће се књижевни језик приближавати својим изворима, па су уклањани наноси из свакодневног говора. на синтаксичком плану српски језик је постао више грцизиран него раније, а читава ова акција делом може да се објасни великим присуством грка у србији и тежњом ка уједињавању свих православних снага против исламске, али и католичке опасности. грцизација ипак није била већег обима, јер се више односила на форме изражавања. ресавска реформа највише је дошла до изражаја у поновном превођењу старих црквених рукописа. у исто време, у србији је спроведена још једна слична језичка реформа, коју је по налогу деспота стефана извршио константин филозоф после 1423. године. основе те реформе он је образложио у својој књизи "сказаније о писменех" ("повест о словима"). у предговору најновијег издања константинове књиге, гордана јовановић пише:
"замисао константинова није била да кодификује граматичка правила српског језика, да напише нормативни граматички или правописни приручник - то му, уосталом, деспот није ни наложио. константин је желео само да 'разобличи кварење' светих књига, до кога је дошло и због недовољног познавања грчког језика са којег су превођене, и због правописних грешака, јер су српски писци и преводиоци тога времена искварили првобитни правописни систем, који су створили солунска браћа, св. ћирило и методије. опасност од оваквог писања је, према константину, веома велика, јер се квари 'право учење' и рађају се многе јереси".
гордана јовановић доказује да константин у ствари није извршио реформу, како се обично сматра, него да је само средио српску азбуку и граматику на основу раније већ утврђене писмености. при томе је најпре хтео да обнови правописну праксу примењивану у најбољим рукописима каснијег немањићког доба, затим је тежио што тачнијем преношењу речи узетих из грчког језика, и најзад доследнијој примени грчких правописних манира. сва та настојања била су уочљива и у српској писмености претходног периода.
константин филозоф језик који реформише назива само српским, а не српскословенским или како другачије. као што се то данас чини. навео је 38 слова српске азбуке. од којих је већи број "преживео" вукову реформу, додуше са нешто измењеним, полатиниченим обликом.
"ово пази ти, који желиш писати или учити: ако пре овога свега природни склад не схватиш, узалуд ће ти бити сваколики труд", саветовао је константин у уводу своје књиге. бавио се и питањем интерпукције, наводећи знаке аналогије тачкама, зарезима, упитницима и наводницима; дао је низ савета о скраћеницама и много чему другом, све у бризи за остварење почетног циља о "лестству", односно природи у писању.
</h1>
 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.506
wacko2 Ufff

A da prvo pročitaš preporučene knjige pa da onda diskutujemo?
Mi smo pročitali sve koje si i ti + i ove druge....Hajde sagledaj prvo obe strane pa ćemo pričati.


Nije pročitao i ne misli da je pročita, pošto zna osnovna polazišta pomalo kontradiktornog prof. Samardžića i sa njima se ne slaže.

Zaključujem da nikad nije čuo za Miloslava Samardžića, jer da jeste, znao bi da dotični nije profesor, već novinar, publicista i pisac sa diplomom dipl. ekonomiste. To ga ne sprječava da daje kvalifikacije o osnovnim polazištima i kontradiktornosti čovjeka za kojeg prvi put čuje.


Pošto mi je prikačio etiketu čovjeka sa anahronim stavovima, i u stilski fantastično dorađenoj rečenici, objasnio da on ima ''jedno pravo'' i da ne želi razmjenu mišljenja sa mnom, ja ću ponoviti ono što mi je i bila jedina namjera:

Choko i Kalimerko, potpuno ste u pravu.

Naravoučenije: Ko jednom rukom čačka mečku, u drugoj treba da drži oveći topuz. Zlu ne trebalo. Ako se mečka probudi...


Anahroni Equus
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Zaključujem da nikad nije čuo za Miloslava Samardžića, jer da jeste, znao bi da dotični nije profesor, već novinar, publicista i pisac sa diplomom dipl. ekonomiste. To ga ne sprječava da daje kvalifikacije o osnovnim polazištima i kontradiktornosti čovjeka za kojeg prvi put čuje.

Na moju žalost, a na tvoje razočarenje, čuo sam za toga ekonomistu koji "otkriva" istine o Vuku, Kalabiću, Draži Mihailoviću... I što bi me to sprčavalo da dajem kvalifikacije o njemu, kada njega ne sprečava njegovo znanje iz ekonomije, da daje kvalifikacije o Vuku i njegovoj jezičkoj reformi? Izgleda da je taj čovjek izabrao kao svoju misiju da "otkriva istine"? Izgleda, takođe, da je za mnoge, kao i za tebe, on stvarno otkrio "Istine". Mogu vam samo reći, da ste svi vi koji ste povjerovali u te nebuloze, hendikepirali sami sebe.
 
Natrag
Top