Vjera i djela.

[stvarnoslap]

Djela su pokazala kome je mesija i to već pokazujete 2000 godina.

Zašto se stidite svog Mesije Hitlera.

 

[DarthShone]

Djela su pokazala kome je mesija i to već pokazujete 2000 godina.

Verujem da je došlo do zastoja u prenosu informacija između onoga što ste napisali i onoga što ste mislili, prteporučujem čaj od kamilice za smirenje.

Mesija Hrišćana, Spasitelj i Otkupitelj je Sam Bog, Isus, SIN, LOGOS, Druga OSOBA PRESVETOG TROJSTVA. Onaj koji je svojom KRVLJU OTKUPIO SVET.

A ne po vašem učenjuu, neki tamo vojni ćata koji češlja dosjiea i gleda ko je bio po Propisima (subota, jeli paso travu ili nije, da li se ovako ili onako obukao,...), a ko nije, pa to onda nosi Načelniku Združenog Generalštaba, da odluči koga će da rekonstruiše, a koga će da low level formatira, pre toga naravno da svu krivicu baci na žrtvenog jarca, inače rođenog burazera vojnog ćate. - Ovo je ukratko vaša slika o Mesiji. Hebreji bi bili zgranuti, oni jadni nisu poverovali u Isusa, jer su očekivali osvajača koji bi im doneo supremaciju, alli ovo bi ih dotuklo. Zgrabili bi kamenje i onoga ko ovako naučava, zajedno sa onim što papagajski ponavlja iskrivljeno Božije ime, kamenovali, uz direktan prenos preko satelita.

Sramota. od nekoga ko sebe naziva Hrišćaninom.

Zašto se stidite svog Mesije Hitlera.

Ma ne stide se, ali Slape, nije to adventistički mesija, Oni čekaju Isu i Mahdija....

Bože, daj da im se otvore oči, da pro9gledaju a ne da ovakve stvari rade. Ako su ovde na zemlji da budu oni koji rešetaju, neka ih, ali ako rade to po svojoj volji, umilostivi se i vrati im razuma.

 

[tripo 41]

Verujem da je došlo do zastoja u prenosu informacija između onoga što ste napisali i onoga što ste mislili, prteporučujem čaj od kamilice za smirenje.

Opet projektuješ sebe.

Sramota. od nekoga ko sebe naziva Hrišćaninom.

Kao i ovdje.

 

[Laodikeja]

Ne, tradicionalna Crkva nije među onih 50.000. Vaš kult jeste.

Po kojim merilima i čijem sudu?

Točno, ljudino. Tu jednu istinu Bog je svojoj Crkvi počeo otkrivati na Pedesetnicu, prije dvije tisuće godina. I to je jedna sveta katolička i apostolska Crkva..

Nije Bog na pedesetnicu počeo da se otkriva Rimokatoličkoj crkvi, niti je on osnovao.

Bog je na pedesetnicu osnovao grupu ljudi obraćenih Jevreja koji su prihvatili Isusa kao Mesiju i spasitelja, grupu koju su kasnije apostoli nazvali Hrišćanima, pa time i crkvom Hristovom, čije je sedište bilo u Jerusalimu.

Propovedanjem apostola po tada poznatom svetu, osnivane su lokalne crkve u raznim mestima, pa i u Rimu.

U vreme najvećeg progonstva Jevreja koje je zahvatilo i Hrišćane zbog ustanka Barkohbe sredinom drugog veka, lokalna crkva u Rimu se iz straha da ne bude progonjena distancirala od Jevreja tako što se odrekla na prvom mestu Subote, a potom i drugih tačaka vere prvih Hrišćana koji bi je povezali sa Jevrejima.
Od te lokalne Rimske crkve uz pomoć Rimskih svetovnih vlasti, i ulaskom velikog broja mnogobožaca koji su ulazili u crkvu a predhodno nisu napuštali svoja verovanja i običaje iz mnogoboštva, nastala je Rimokatolička, koja je konačno legalizovana sa Konstantinom, i Justinijanom koji je uspostavio vlast Rimskog biskupa, predavši mu grad Rim sa sve riznicom i vojskom, čime mu je omogućio svo versko i političko delovanje.

Hristova crkva je išla nezavisnim putem od ove linije, i kroz celu istoriju bila progonjena, prvo od mnogobožačkog Rima, a potom i od takozvanog Rimokatolicizma.

U otkrivenju 2 i 3 poglavlju opisana su sedam crkava ili istorijskih razdoblja u kojima crkva deluje u različitim vremenima i okolnostima.

Poslednja crkva ili razdoblje je Laodikejsko.

To je vreme postreformacije, u kome je Bog iz pepela srednjevekovnih reformacija podigao poslednju crkvu od opisanih u otkrivenju, sa misijom objave jevanđelja, i Hristovog skorog dolaska u slavi, crkva koja se po otkrivenjima zapisanim u bibliji prepoznaje po tome što "DRŽI ZAPOVESTI BOŽJE, VERU ISUSOVU, I IMA DUH PROROŠTVA - PROROČKI DAR"

Amin slava Bogu.

 

[tripo 41]

Vjera ako se ne pokažu kroz djela nisu vjera, nego samo prazna priča.

 

[tripo 41]

Po ko zna koji put su se pokazali nedostatci onih koji su odbili reformaciju.

 

[mire000]

Opet projektuješ sebe.
Kao i ovdje.

Pa ti si delima dokazao da nemas ljubavi prema drugima, toliko daleko ides da kujes zavere protiv njih i nagovaras ljude da ih prijavljuju i banuju sa foruma!

Izgleda je i ovo sad nasa "projekcija" - to nisi bio ti nego mi!?

Ma projektovan je u tebe satana licno. Uvidi to i spasavaj se!

 

[tripo 41]

Pa ti si delima dokazao da nemas ljubavi prema drugima,

Opet projekcija.

toliko daleko ides da kujes zavere protiv njih i nagovaras ljude da ih prijavljuju i banuju sa foruma!

Ti mi kažeš koji uopšte nemaš biblijska mjerila moralnosti.

zavere protiv njih i nagovaras ljude da ih prijavljuju i banuju sa foruma!

Naravno kada vrijeđaju, zato postoji opcija.

Svugdje si teme pretvorio u rat i o EGV, dobro ajd isprazni se.

Ma projektovan je u tebe satana licno. Uvidi to i spasavaj se!

A da ne vrijeđaš.

Još hoćeš da zavadiš mene i braću.

 

[tripo 41]

Divna djela Una Sanc.

Od 20 najopasnijih država u svijetu čak 14 je iz Latinske Amerike.

Od 50 najopasnijih gradova u svijetu čak 40 je iz Lat. Am.

 

[Laodikeja]

Jel od ovih dela Stvarnoslap?

OD OVOG ĆE VAM POZLITI: Ovako su se rimske pape borile protiv jeretika! (FOTO)

Strapado, vratina, mutilacija tela... sve je bilo dozvoljeno ne bi li se optuženi naterao da prizna. Ako bi umro a da nije ispovedio grehe, leš bi mu se otkopavao, kosti bi mu se spaljivale i bile bi bacane na smetlište. Sve što ste hteli da znate o najmračnijem periodu Rimokatoličke crkve a niste imali koga da pitate!

Spaljivanje holandske anabaptistkinje u 16. veku od strane španske inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Cl Roger-Viollet

Danas uzimamo zdravo za gotovo činjenicu da se stavovi crkvenih velikodostojnika mogu slobodno kritikovati, bez bojazni da će doći do kazne i odmazde, iako je ta sloboda krajnje novijeg datuma, kao i mnoge druge forme slobode govora, kako u našoj zemlji tako i na celom Starom kontinentu.

Kada izgovorimo reč "inkvizicija" obično pomislimo na onu špansku, možda zahvaljujući Montiju Pajtonu, iako je to bila samo jedna od mnogih koje su u Rimokatoličkoj crkvi postojale između 12. i 19. stoleća. Šta više, čak su i neki katolički monarsi imali svoje sopstvene svetovne inkvizicije, ali svima je cilj bio isti: da se pronađu, potisnu i kazne jeretici koji su se drznuli da imaju drugačiji stav od onoga koji je zagovarala vera.

Inkvizicija ima nekoliko značenja, prvi je sama "organizacija" (Kancelarija Svete inkvizicije, sada pod imenom Kongregacija za doktrinu vere), drugi je metodologija rada a treći su sama suđenja.

Dijego Mateo Lopez Zapata čeka inkviziciju. Akvarel Franciska Goje. Foto: Wikipedia Commons/Alberto González Nieto
Sve je počelo, naravno, u srednjem veku, kada je rimokatolička crkva na evropskom zapadu bila snažnija od države i kada je imala vrhovni autoritet za određivanje ispravnog puta kojim treba da se hodi. Pored toga, motiv je bio i novac koji je tako legalno konfiskovao od onih koji su skrenuli sa puta, da ne budemo cinični i kažemo sa uma. Zvanično, počela je bulom pape Grgura IX, a svoj najstrašniji oblik dobila je u Španiji koja je vekovima bila najvažniji stub i potpora rimskog biskupa.

Jedinstvenost suđenja koje je sprovodila "sveta" inkvizicija je u tome što su optuženi morali da svedoče i nisu imali prava na advokata niti na bilo kakvu pomoć sa strane. Ako bi odbili da govore, inkvizitor bi ovo uzeo kao dokaz njihove krivice. Svako je mogao da svedoči protiv optuženog, bilo da su to pripadnici njegove porodice, kriminalci ili drugi jeretici, a on nije imao pravo da zna ko su ljudi koji ga optužuju. Optuženi obično nisu imali nikakve sopstvene svedoke, pošto bi onda i oni pali pod sumnju da su jeretici. Takođe, nisu uvek odmah obaveštavani šta im se stavlja na teret.

Francisko Goja, Prizor inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Google Cultural Institute
Tribunal se obično sastojao od dva inkvizitora, sekretara i drugih članova. Počinjao je ediktom milosti nakon svete mise. Oni koji bi priznali svoj misaoni zločin bi izbegli mučenja i brutalne kazne, ali su morali da prokažu druge jeretike.

Čak iako je optuženi bio uhvaćen na delu, inkvizitor je uvek insistirao na tome da se iz njega izvuče priznanje o krivici, jer je smatrao da je njegova dužnost da čoveka vrati veri. Ne samo što su bili obrazovaniji od svojih žrtava nego su bili i posebno obučeni da postavljaju zbunjujuća pitanja i da navode ljude na svoju vodenicu. Ljude koji su u najvećem broju slučajeva bili slabije pameti od svojih sudija. Ako ne bi hteli da priznaju uprkos svemu mogli su godinama da leže u tamnicama sve dok se ne odluče na taj čin.

Papa Inoćentije IV je 1252. godine izdao bulu kojom je dozvolio mučenje kao način da se dođe do priznanja. Koja su to mučenja bila?

Odaje za mučenje inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Bernard Picard
Prvo, da nešto razjasnimo: mučenje nije bilo kazna, kazna je bila nešto sasvim drugo. Neki inkvizitori su se koristili izgladnjivanjem svojim žrtava, tih nesrećnih ljudi, neki su ih specijalnim spravama primoravali na konzumaciju ogromnih količina vode ili drugih tečnosti (sećate se drugog dela francuske komedije "Posetioci"?), dok su neki pak koristili užareni ugalj, prislonjen na gole delove tela jeretika.

Ni jedna od ovih metoda nije međutim bila uvek potpuno efikasna. Zato su se razvile druge.

Strapado je oblik mučenja u kome su ruke optuženog bile vezane iza njegovih leđa i za konopac zakačen za tavanicu, kako bi mogao da visi u vazduhu. Ovo je dovodilo do stravičnog bola i iščašenja ramena. Ako ne bi hteo da popusti, onda su ga spuštali gore-dole, što je bol multiplicirano nekoliko stotina puta. Ako ni onda ne bi posustao, na noge su mu kačili nešto zbog čega bi otežao, pa bi bol bio još gori.

Spaljivanje jeretika u Valjadolidu od strane inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Jan Luykens
Vratina je bio još jedan poznati metod mučenja. Optuženom bi vezali ili okovali ruke i noge za valjke na oba kraja drvenog ili metalnog okvira; mučitelj bi tada počeo da vrti valjke povlačenjem ručke što je za sobom povlačilo okove ili konopac i time mrvilo kosti i ruke. Ako bi išao do kraja, inkvizitor je doslovno čupao ljudima ruke iz ramena.

Naravno, postojale su i druge, jednostavnije i staromodnije metode, kao što su mutilacija, zabadanje eksera u telo, i tome slično. Iako je mutilacija bila zabranjena, papa Aleksandar IV je 1256. godine doneo ukaz kojim su inkvizitori mogli da očiste jedni druge od bilo kakvog zla koje su naneli tokom ovih sesija.

Ako bi na kraju optuženi iskreno priznao sve bilo bi mu oprošteno, ali je morao da se pokaje i to nošenjem velikog krsta ili odlaskom na hodočašće. Ako ne bi priznao, mogao je da bude osuđen na doživotnu robiju. Oni koji bi se vraćali u greh... Šta mislite, šta se dešavalo njima?

Suđenje Đordanu Brunu pred rimskom inkvizicijom. Foto: Wikipedia Commons/Jastrow
Spaljivanje je bilo dozvoljena forma izvršenja smrtne kazne, a jeretici koji bi umrli tokom mučenja bi bili iskopani iz zemlje, spaljeni i potom bačeni na smetlište. Najpoznatiji primer spaljivanja svakako je Đordano Bruno, italijanski dominikanac, filozof, matematičar, pesnik i astrolog, koji je zbog jeresi optužen i osuđen od strane inkvizicije 1593. godine. Na teret mu se stavljalo da je negirao Sveto Trojstvo, Hristovo božanstvo, Marijinu čednost i transupstancijaciju. Spaljen je 1600. godine.

Međutim, postoje i mnoge zablude i preterivanja u vezi sa ovim. Istraživanje je pokazalo da je u Španiji svega jedan promil od 40.000 ljudi koji je prošao kroz inkviziciju spaljen. Ukupan broj spaljenih veštica u Španiji, Portugaliji i Italiji je 99, od 125.000 ukupnih suđenja. Navodno, neke su čak i spasili od sekularnih vlasti koje su ih htele mrtvima.

IZVOR: Telegraf