- Učlanjen(a)
- 01.05.2019
- Poruka
- 668
Čovekova duša jeste njegova jedina apsolutna vrednost, jer je sazdana po obličju besmrtnoga Boga, tj. čovekova duša jeste besmrtna, a upravo je na tome, po Pravoslavnom učenju, zasnovana mogućnost i stvarnost opšteg Vaskrsenja mrtvih. Posle smrti tela, tj. posle izlaska duše iz tela i zemaljskog života, ljudske duše ulaze u zagrobni život, s celokupnom svojom religiozno-moralnom sadržinom, sa svim vrednostima i manama. Tu se ljudskim dušama, na Posebnom sudu, određuje privremeno boravište (duše se dele na dve grupe - na pravedne i grešne), koje traje do Poslednjeg suda. Kako je religiozno-moralna sadržina ljudskih duša različita, tako je različito i njihovo privremeno stanje. Pošto u zagrobnom životu nema pokajanja, jer nema sredstava spasenja, religiozno-moralna sadržina ljudskih duša ne može da se promeni njihovim vlastitim naporima.
Život ljudskih duša u zagrobnom životu može imati samo dva odgovarajuća stanja - stanje blaženstva i stanje prebivanja u Adu. Po stanju duše, njoj se dodeljuje odgovarajuće mesto blaženstva ili mesto u Adu, prema različitim i mnogobrojnim stepenima moralnog savršenstva ili poročnosti duše. Pa na osnovu toga, postoje i samo dva mesta za duše - Raj i Ad. Između Posebnog i Poslednjeg suda, ljudske duše se nalaze u stanju u kakvom su dospele u zagrobni život, a konačno odredište duše je poznato tek posle Poslednjeg suda. U zagrobnom životu, ljudske duše raspolažu potpunom ličnošću i samosvešću - one obavljaju sve psihičke funkcije (osećaju, saznaju, rasuđuju) .
Život ljudskih duša u zagrobnom životu može imati samo dva odgovarajuća stanja - stanje blaženstva i stanje prebivanja u Adu. Po stanju duše, njoj se dodeljuje odgovarajuće mesto blaženstva ili mesto u Adu, prema različitim i mnogobrojnim stepenima moralnog savršenstva ili poročnosti duše. Pa na osnovu toga, postoje i samo dva mesta za duše - Raj i Ad. Između Posebnog i Poslednjeg suda, ljudske duše se nalaze u stanju u kakvom su dospele u zagrobni život, a konačno odredište duše je poznato tek posle Poslednjeg suda. U zagrobnom životu, ljudske duše raspolažu potpunom ličnošću i samosvešću - one obavljaju sve psihičke funkcije (osećaju, saznaju, rasuđuju) .