Vinogradarstvo

[Nostradamus]

CHARDONNAY(ŠARDONE)
Potice iz Francuske, rasirena je uvinogradarski podrucjima celog sveta. Dosta je homogena, a glavne razlike izmedju tipova odnose se na osipanje i narocito na organolepticka svojstva grozdja. List srednji, okruglast, skoro celi, povrsina malo naborana,tamno zelena. Grozd srednji, sirok sa jednim istaknutim krilom (Sugrozdom), dosta zbiven.Zrno srednje zutozelene boje. Kozica srednje cvrsta. Meso socno, slatko,odlicnog ukusa sa istaknutom aromom sorte. Bujna je sorta vegetacija krece vrlo rano pa treba izbegavati terene izlozene kasnim prolecnim mrazevima. Mladice su bujne. Uspeva na raznim tipovima tla i raznim klimatskim uslovima, ne odgovara ju prevelika vlaznost. Pogodna je sorta za razne uzgojne oblike kao i za razlicite razmake osim previse uskih. Rodnost je srednja i redovna na svim uzgojnim oblicima sa dugim rezom moze se postici vrlo veliki rod, ali uz osetni slabiji kvalitet. Berbu treba vrsiti vrlo rano ako
se zele dobiti penusava vina. Za odredjivanje tacnog vremena berbe vazno je kontrolisati sadrzaj kiseline (ph) u vinogradu. Moguca je i mehanizovana berba. Otponost na boleti normalna, malo je veca osetljivost na bortritis na severnim krajevima. (bortritis je siva plesan, trulez). Otporna sorta na klorozu (to je zutica, karakteristicno kod nje je da list pozutii i izgleda kao list susenog duvana). Organolepticka ocena vina: Daje vino sa karakteristicnom sortnim ukusom slamnatozute boje sa zlatnim odsjajem istaknutih mirisa i arome,puno ugodnog sadrzaja kiseline i alkohola. Vrlo je dobro vino za proizvodnju penusaca Ukrstanjem moze znatno povecati kvalitet neutralnih vina.

 

[Nostradamus]

CRNI BURGUNDAC (PINOT CRNI)
Homogena je sorta i sastoji se od dva bio tipa a razlikuju se medjusobno po obliku lista, po velicini i obliku grozda, po rodnosti kakvoci proizvoda. List srednji, okruglast, trodelan, tamno zelene boje, nalicje lista malo obraslo dlacicama. Grozd mali, zbijen, cilindrican, cesto sa jednim izrazenim krilom. Peteljka kratka i debela. Zrno srednje i malo, dosta se lako odvaja od peteljke. Kozica crnoljubicasta, tanka. Meso socno, slatko, jednostavnog ukusa. Srednje je bujnosti, sa vegetacijom krece srednje kasno. Mladice su jake. Povoljan za razlicite terene, ali ne odgovaraju mu previse plodna i vlazna zemljista. Uspeva dobro u uslovima umerene klime, na dobrim polozajima. Povoljan je za razlicite uzgoje i rezidbe, ali ne odgovaraju oni prevelike ekspanzije i opterecenja. Preporucuju se uzgoji uz armaturu, dosta gusta sadnja i rezidba kratka ili umereno duga i srednje opterecenje rodnim lastarima. Zelena rezidba zahteva oprez zbog jakog razvoja zaperaka. Uz relativnu gustu sadnju mogu se postici zadovoljavajuci prihodi grozdja. Dozrevanje je dosta rano. Berba se vrsi ranije ako se vino koristi za proizvodnju penusaca. Osetljiv je na bortritis a donekle i na klorozu, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Organolepticka ocena vina: Vino je visokog kvaliteta bez obzira dali je preradjeno u crno ili belo vino

 

[Nostradamus]

KARMEN
Stona sorta
Poreklo
Stvorena je ukrštanjem Kardinala i Moldove. Priznata je 2003. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać.
Opis
Vrlo bujna sorta. List je veliki, trodelan, tamnozelen. Grozd je vrlo sličan grozdu Moldove. Krupan, rastresit, sa vrlo privlačnim, krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama. Pulpa je čvrsta, hrskava, a ukus grožđa neutralan.
Proizvodne osobine
Redovno i obilno rađa. Sazreva u avgustu, nekoliko dana posle Kardinala. Srednje je otporna na Oidium, a osetljiva na peronosporu. Po otpornosti na botritis slična je Kardinalu. Ako u vreme sazrevanja grožđa pada kiša, postoji opasnost od pucanja bobice kružno oko peteljčice i razvoja botritisa na tom mestu. Slabe je otpornosti na niske temperature.
Opšta ocena
Komercijalna stona sorta, privlačnog izgleda grozda i bobice i velike rodnosti. Daje veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa. Dobro se transportuje i dugo čuva u hladnjači. Uveliko se proširila u proizvodnim zasadima u Srbiji

 

[Nostradamus]

LASTA
Stona sorta
Poreklo: Lasta je rezultat je ukrštanja sorti Muscat de St. Vallier i Ljane. Priznata je 1991. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać.
Opis: Čokot je srednje bujnosti. Razvija veći broj zaperaka koje redovno treba uklanjati i prekraćivati. List je petodelan. Grozd je srednje veličine, rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene po veličini, zelenkastožute, čvrste, hrskave konzistencije.
Proizvodne osobine
Grožđe sazreva u II epohi. U procesu priznavanja upoređivana je sa Muskat hamburgom. U odnosu na njega daje nešto niži ukupni prinos, ali više tržišnog stonog grožđa. Grožđe može dugo da se čuva na čokotu (do prvih mrzeva), pri čemu nakuplja mnogo šećera (preko 20%) a zadržava finu svežinu. Grožđe se dobro transportuje. Lasta je otporna na peronosporu i sivu oplesan grožđa, ali je osetljiva na pepelnicu. Osetljiva je na mrazeve.
Opšta ocena
Visokokvalitetna stona sorta, dobrih proizvodnih i organoleptičkih svojstava. Zbog otpornosti na plamenjaču i botritis pogodna je za integralnu proizvodnju stonog grožđa. Osetljiva je na mrazeve i sušu. Zahteva pažljivo izvođenje zelenih operacija. Pogodna za okućnice i manje površine

 

[Dusan Crni]

Pozdrav vinogradari imam par dilema u vezi orezivanja loze.. jel jos neko aktivan ovde?

 

[Nostradamus]

Kad abudes prisutan pitaj.................

 

[Nostradamus]

Načini vezanja vinove loze

Cilj samog vezanja je da se dobije uspravno stablo i pravilni krakovi na kordunicama. Stablo se vezuje špagom ili odgovarajućim plastičnim materijalima. Međutim, općenito gledano, za vezivanje stabla, krakova i lucnjeva upotrebljavaju se veziva od različitih materijala kao što su: kudeljni konopac (špaga), rafija, plastični lik, plastični lančići ili prstenovi od čelične žice.

 

[Nostradamus]

Kod vinove loze razlikujemo vezivanje mlade loze, vezanje jednogodišnjih rodnih lastara (lukova) pri dugoj rezidbi i vezivanje zelenih lastara. Ali, trebate znati da kod mukotrpnog vezanja loze posao može biti znatnije olakšan primjenom profesionalnih traka kao i ručnih rezača njih se godina uočila i prednost profesionalne trake za vezanje vinove loze. Naime, pojedini vinogradari su zamijetili da uslijed stalnog debljanja i jačanja stabla vez kontinuirano treba i popuštati, odnosno, obnavljati iz razloga što se vezivo lako usijeca u stablo. Na taj način dolazi do poremećaja u kolanju sokova, što pak može imati nesagledive posljedice po cijeli trs s obzirom na činjenicu da se vezanje loze vrši na nekoliko mjesta.

 

[Nostradamus]

Kako bi udovoljili potrebama vinogradara, a u svrhu vezanja vinove loze, nabavljene su ranije spomenute profesionalne trake koje su načinjene od plastično-gumiranog materijala sa praznom sredinom. Zahvaljujući tomu, navedene trake se lako rastežu te se zbog toga i ne usijecaju u dijelove trsa. Kako svoju funkcionalnost profesionalne trake zadržavaju nekoliko godina tako se i samo mukotrpno vezanje smanjuje čime je i cijeli posao učvršćivanja loze bitno olakšan. Iste te trake mogu se, osim u vinogradima, koristiti i u voćnjacima.

 

[Nostradamus]

Pošto se sav posao oko vezanja vinove loze uglavnom svodi na ručni rad, proizvedeni su i odgovarajući rezači čijom se primjenom i cijeli posao oko vezivanja loze pojednostavnjuje. Naime, radi se o jednoj vrsti prstenja koji s gornje strane imaju načinjene savinute oštre rezače. Na taj način, čim se loza poveže dovoljno je samo lagano zamahnuti rukom i zavezani dio trake je otkinut te se bez dodatnog zadržavanja može preći na pričvršćivanje sljedećeg trsa. Međutim, dok se profesionalna traka za vezanje loze poprilično udomaćila u hercegovačkim vinogradima, ručni rezači su još uvijek apstraktni pojam. Ali, ne zbog svoje nefunkcionalnosti, već isključivo zbog neznanja vinogradara.