Vinogradarstvo

[Nostradamus]

MUSKAT HAMBURG
Crna stona sorta. Sazreva u drugoj ili trecoj dekadi avgusta. Potice iz Engleske. List srednje velicine, duguljast petodelan sa dubokim brazdama ,zatvoreno zelene boje. Vrhovi mladica su svetlo ruzicaste boje. Krece sa vegetacijom u prvoj ili drugoj dekadi aprila. Spada u sorte dobre bujnosti. Grozd je krupan, od 300 do 400g. duguljast, racvast, rastresit, peteljka duga. Zrna su crnoljubicasta i krupna ovalnog oblika i srednje hrskava. Izuzetno je ukusna sorta muskatne arome. Preporucuje se i kao vinska sorta za proizvodnju vrlo kvalietnog muskatnog vina. Kao nedostatak joj se moze uzeti slaba sposobnost za skladistenje i transport.

 

[Nostradamus]

SULTAN-SULTANINNA-SULTANA
Bela stona sorta. Sazreva kad i Muskat hamburg. Grozd je izduzen,srednje krupan do vrlo krupan Mase od 400-600g ponekad i do 2000g.zrna su okrugla, blago izduzena. Meso je hrskavo, zrno je bez semena, moze dotici tezinu do 5g. prosecna tezina zrna 2,5g. Preporucuje se.

 

[Nostradamus]

AFUS ALI
Bela stona sorta. Sazreva u drugoj ili trecoj dekadi avgusta.Jedna je od najstarijih sorti a tacno poreklo joj se ne zna. Kretanje vegetacijeje polovina ili druga polovina aprila. Spada u sorte velike bujnosti. List srednji trodelni ili petodelni. Otporna je sorta na bolesti i stetocine. Grozd je vrlo krupan,izduzen,razgranat. Zrna su vrlo krupna,izduzena,zlatnozute boje. Meso je hrskavo. Odlicna stona sorta, preporucuje se zbog kvaliteta i obilne rodnosti

 

[Nostradamus]

KRALJICA VINOGRADA
Sorta je madjarske selekcije nastala ukstanjem sorti kraljica elizabeta i Čabski biser. Bela stona sorta. Sazreva u prvoj polovini avgusta. List srednji i veliki trodelan ili petodelan otvoreno zelene boje. Sa vegetacijom krece u prvoj dekadi aprila. Srednje je bujna sorta. Grozd je krupan tezine od 500-700g.piramidalnog oblika. Zrna su krupna, okrugla i blago izduzena, hrskava ,izrazito zlatnozute boje i muskatne arome. Karakteristicna je i po tome da oblikuje grozdice i na zapercima koji su losijeg kvalieteta od glavnih. Obilno radja

 

[Nostradamus]

MUSKAT ITALIJA
Bela stona sorta. Sazreva polovinom septembra. Nastala je ukrstanjem sorti Bicane i Muskat hamburg. List veliki petodelan. Krece sa vegetacijom pocetkom prve i druge dekade aprila. Spada u bujne sorte. Grozd je vrlo krupan od 350-600g izduzen,racvast. Zrna su vrlo krupna jajolikog oblika. Pokozica zelenozute u punom zrenju zlatnozute boje. Meso je cvrsto odlicnog ukusa i muskatne arome. Dobro opdnosi transport. Vodeca je medju stonim sortama

 

[Nostradamus]

MICHELE (MIŠEL)
Stona sorta.vreme zrenja prva dekada septembra. Spada u bujne sorte. List veliki,petodelan, okruglast. Grozd vrlo krupan,tezine oko 800 grama, piramidalnog oblika. Zrno je vrlo krupno okruglo do malo ovalnog oblika, vrlo cvrsto. U zrnu se prosecno 2 semnke. Tezina zrna 9-10g Pokozica je crnoljubicaste boje. bez posebno izrazene arome. Neutralnog ukusa. Otporna je na transpor

 

[Nostradamus]

FRANKOVKA CRNA
Vinska sorta. List veliki trodelan tamno zelene boje, nalicje svetlije. Grozd srednji,veliki i vrlo veliki piramidalnog ili čunjastog oblika. Vrh grozda zaokrenut u stranu. Zrno srednje veliko okruglo. Kozica je dosta debela i cvrsta,tamnomodre boje. Meso je socno, sok je neutralnog ukusa, sa manjim sadrzajem secera i izrazene kiseline. Spada u bujne sorte. Kasnije krece sa vegetacijom. Prikladna sorta za uzgajanje na razlicitim terenima stim sto na nizim terenima daje vino slabije obojeno. Rodi redovno i obilno. Organoleptička Ocena vina: Vino je intenzivno rubin crvene boje, srednjeg ekstrakta, oseca se ukus na zeleno. Potpuno dozrelo i odlezalo vino razvija karakteristicni sortni ukus i miris. Predstavljaproizvod dobrog kvaliteta medju crnim vinima kontinentalnog vinogradskog podrucja. Organoleptička ocenjivanja su ocenjivanja na osnovu zapazanja culima a vrse ih eksperti iz te oblasti. Tolerantna na gljivicne bolesti

 

[Nostradamus]

GRAŠEVINA BELA
Bela vinska vrlo homogena sorta(Homogenost označava istovrsnost, jednolikost). List je srednji skoro celi ili trodelni. Grozd srednji i malen, cilindrican,zbijen sa jednim dobro ravijenim krilom (sugrozdom). Zrno srednje okruglo,zute boje, kozica cvrsta, meso socno, ne karakteristicnog ukusa. Srednje je bujna sorta,kasnije krece sa vegetacijom. Povoljna je za razlicite uzgoje i rezidbe ipak ne odgovaraju joj prevelike ekspanzije i velika opterecenja. Rodnost joj je dobra i redovna, kasnijeg dozrevanja. Kod ove sorte moguca je mehanizovana berba. Organoleptička Ocena vina: Vino grasevine je slanastozute boje, izrazenog mirisa, suvog ukusa, srednjeg sadrzaja alkohola i ekstrakta, ugodno gorkasto i vec kao mlado vino razvija sortni miris i aromu istaknute svezine

 

[Nostradamus]

CABERNET SAUVIGNON (KABERNE SOVINJON)
Sorta Francuskog porekla, Prilicno je homogena, arazlike se odnose na oblik grozda i svojstva vina.Srednji list peterodelan. Grozd je mali do srednji cesto sa jednim izrazenim krilom, srednje zbijen,zrno srednje, okruglo. Kozica modro ljubicaste boje, cvrsta. Meso srednje cvrsto sa izrazenim umusom na zeleno. Srednje je bujna sorta. Krece sa srednjom ili kasniom vegetacijom. Povoljna je sorta za podrucje umerene klime. Nije joj povoljno vlazno i preterano plodno zemljiste, na takvim zemljistima loza ove sorte slabo dozreva. pogonda je sorta za razne sisteme gajenja i rezidbe. Rodnost je srednja i redovna spada u sorte srednje epohe dozrevanja. Prosecno je otporna na bolesti donekle je osetljiva na susenje peteljke zbog cega treba kontrolisati odnos K/Mg u zemlji. Organolepticka ocena vina: Vino Kaberne sovinjon je intenzivne rubin-crvene boje, sa prelazom na ljubicastu, puno ekstraktno, sa dosta alkohola, aromaticno, sa karakteristicnim travnim ukusom. Sa starenjem se znatno povecava kvalitet. Preradjen sa drugim sortama mogu se povecati organolepticka svojstva vina

 

[Nostradamus]

SAUVIGNON BELI
Potice iz Fransuske. Stada u bujne sorte, kretanje vegetacije je ranije do srednje,mladice gusto zbijene sajakim razvojem zaperaka. Dobra je sorta za razlicita zemljista, ako nisu previse plodna i vlazna,ipak trazi suvu i toplu klimu. Povoljna je za razlicite uzgojne oblike, trazi relativno manje razmake sadnje, a najbolje odgovara srednji i dugi rez, zbog bujnosti trazi izvesne pravovremene zahvate rezidbe na zeleno. Rodnost nije velika ali je redovna, ako se odrzi
dobra ravnoteza vegetacije pomocu odgovarajuce letnje rezidbe. Organolepticka ocena vina: Aromaticno, nezno,elegantno,mekano i barsunasto, zutoslamnate boje sa zelenim odsjajem. Ako se koristi za mesanje, znatno popravlja vina sorata neutralnih svojstava