Vinogradarstvo

[Nostradamus]

Tek kad je počela primena plutanih zapušača, boce su počele da se polažu u horizontalni pložaj prilikom odležavanja, a oblik boce je od kratkih i loptastih počeo da postaje visok i tanak.

Kada je erupcija Vezuva zatrpala Pompeju 79. godine, ona je "sahranila" i više od 200 vinskih barova.

Grožđe se ne može pouzdano reprodukovati iz semena. Da bi se odgajila određena vrsta grožđa koristi se kalemljenje - biljna verzija kloniranja.

Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.

Godine 1945, Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom umetničkih etiketa, unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu. Ti umetnici su bili i Šagal, Pikaso, Miro i Vorhol. 1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena praznom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana gola mlada žena na etiketi vređala je političku korektnost).

Promene u vinu koje se dobiju starenjem su posledica VRLO spore interakcije kiseonika i vina. Veruje se da vino sporije stari u velikim bocama, jer ima manje kiseonika po jedinici zapremine vina. Brza oksidacija, kao kod loših zatvarača, kvari vino.

Često se, pre berbe, odseca gornji sloj lišća na čokotima, kako bi se povećala izloženost suncu i ubrzalo zrenje.

Prosečna starost francuskih hrastova posečenih za vinsku burad je 170 godina!

 

[Nostradamus]

Ivica vinske čaše za crveno vino je uvijena unutra, kako bi zadržala arome iz vina i "dovela" ih do nosa vinopije.

“Hladna maceracija” označava stavljanje grožđa u okruženje koje ima sniženu temperaturu na nekoliko dana pre početka fermentacije, čime se pospešuje ekstrakcija boje. Ovo se sve više radi sa Pinot Noir-om obzirom da pokožica ove sorte nema dovoljno pigmentacije u odnosu na druge crvene vrste.

Bakterija Mycoderma pretvara etil alkohol u sirćetnu kiselinu, pretvarajući tako vino u sirće. Međutim, najviše slučajeva kvarenja vina su posledica oksidacije voća izazvane vazduhom, a ne bakterijsko pretvaranje alkohola u sirće.

Najviše sađena vrsta grožđa na svetu je Airén. Ona zauzima oko 400.000 hektara u centralnoj Španiji, gde se od nje pravi osrednje belo vino, ali i prilično dobar brendi.

“Cuvée” znači “kaca”, "bačva" ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu seriju ili kupažu.

Beaujolais Nouveau (mlado vino) se ne može legalno pustiti u prodaju sve do trećeg četvrta svakog Novembra.

U zadnje vreme ima sve više i više sintetičkih zapušača, ali je najnovija tehnologija zasprečavanje zagađenja čepova upotreba mikrotalasa.

Etikete su prvi put stavljene na flaše u ranim 1700-im, ali sve do 1860-ih nije bilo odgovarajućih lepkova koji bi ih držali.

Vrhunski vinogradi u Napa dolini se prodaju za preko 2.500 dolara za ar! Godine 2000. u Kaliforniji je bilo 847 vinarija.

 

[Nostradamus]

Vina često nazivaju nektarom bogova, ali je Sangiovese jedino grožđe koje je dobilo ime po bogu. Sangiovese znači “krv Jova.”

Belance jajeta, krv bikova i želatin su bili korišćeni kao sredstva za filtriranje pre punjenja u boce. Belance se dosta često koristi i danas.

“Brix” označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° brix će, više ili manje, biti pretvoreno kvascima u 12.5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije korišćenih kvasaca.

Pri proizvodnji porto vina izmuljano grožđe fermentira samo oko 48 časova. Onda se fermentacija zaustavlja dodavanjem neutralno destilisanog alkohola ili brendija. Ovaj postupak povećava nivo alkohola i zadržava nešto od prirodnog šećera iz grožđa.

Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili plutane zapušače.

Marketinška israživanja pokazuju da većina ljudi kupuje određeno vino ili zato što prepoznaju brend, ili ih privuče pakovanje.

Portugal ima 1/3 svetskih šuma plute i pokriva 85-90% plute koja se koristi u SAD.

Sve do 1970. Bordo je proizvodio više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda.

Stavljajući led i so u posudu za hlađenje brže ćete ohladiti penušavo vino.

Najstariji vinski region u Bordou je Graves.

Iako “château” znači zamak, to može biti i blok zgrada ili manja kući u blizini vinograda koja zadovoljava zahteve za proizvodnju vina sa protorom za skladištenje na istom imanju.

Château Petrus je najskuplje vino iz Bordoa. Njegova cena zavisi više od male produkcije, nego od kvaliteta. Petrus se pravi od najmanje 95% Merloa.

Egipćani su prvi koji su koristili staklene sudove, još oko 1500 godine p.n.e.

 

[Nostradamus]

Zaraženi čepovi: odlazak u istoriju...? Mnogi od ljubitelja vina osećaju prikrivenu tugu na pomen povlačenja plutanih čepova pred novim tehnologijama i sintetičkim zatvaračima raznih vrsta. Ipak, eliminisanjem problema sa zaraženim čepovima portugalska neprofitna istraživačka organizacija Institute Centro Tecnolügico da Cortiça (CTCOR) napravila je ozbiljan iskorak u razbijanju prednosti sintetičkih zatvarača, i obezbeđivanju da pluta i dalje bude izbor, posebno za visoko kvalitetna vina.

Pluta zarazi oko 5%, mada postoje izveštaji i o cifri od 25%, vina sa kojima dođe u kontakt. Krivci za zarazu plutom su hloroanizoli, za koje je dokazanoda su sposobni da proizvedu određenu gljivičnu zarazu. Najpotentniji od svih hloroanizola je 2,4,6-trihloroanizol (TCA). Prema istraživanjima koja je sproveo The Australian Wine Research Institute, prag detekcije arome za TCA kod vina je određen u opsegu od 1.4 ng/L do 4 ng/L, zavisno od tipa vina, dok 2,3,4,6-tetrahloroanizol (TeCA) ima nešto viši prag detekcije arome u odnosu na TCA (određeno kao 14 ng/L kod Pinot Noir-a).

CTCOR je otkrio da dodavanjem izvesnog aditiva kori plute tokom kuvanja razvija bezopasne mikroorganizme umesto TCA. Procedure nazvana "Symbios" je tokom nekoliko godina razvijana u institutu, i pokazala je prve uspehe na industrijskim testovima u prethodnih nekoliko godina. "Umesto da pokušavamo da eliminišemo TCA kad je već formiran, kao što rade neki od procesa, probali smo da izbegnemo njegovo formiranje," kaže direktor CTCOR, Alzira Quintanilha.

Sada debata oko čepova ne bi trebalo da se vodi o mogućoj zarazi, već o neželjenom 'redukcionom' karakteru koji nastaje usled ponašanja sumpor dioksida u okruženju bez kiseonika kod boca sa navojnim zatvaračima!

Drugi problem sa navojnim zatvaračima može biti odložen razvoj crvenih vina. Prema nekim izveštačima, jedan južnoafrički proizvođač je revidirao svoje planove o prebacivanju Cabernet Sauvignon-a na navojne zatvarače posle degustacije prvog punjenja koje je bilo mnogo 'mčađe i sorovije' u odnosu na isto vino u boci sa plutanim zatvaračem.

Konačno rešenje za sve proizvođače bi trebalo da bude percepcija kupaca, a velika većina prodajnih mesta i vinoteka prijavljuje da mnogi vinoljupci nisu baš "poludeli" za navojnim zatvaračima na kvalitetnim vinima, iako nemaju primedbi kad se oni nađu na svakodnevnim vinima.

Tony Schreiber iz Manuka Wines kaže da vina proizvedena po metodu iz Novog sveta, koji daje solidna mlada vina, odgovara navojnim zatvaračima, ali za crvena vina koja treba da odleže "definitivno vam treba pluta. Vino mora da diše uz manju šansu da iscuri. Pluta dozovljava disanje i širenje. Sem toga, navojni zatvarač odnosi radost onog malog 'pop' koje se čuje prilikom vađenja plutanog čepa." kaže on.

 

[Nostradamus]

Čaše za vino Čaša za vino je specijalno oblikovana staklena čaša koja se koristi za redovnu upotrebu i degustacije. Generalno, čaša za vino ima tri dela: balon, nožicu i stopu. Izbor određene čaše prema tipu vina je veoma važan, jer oblik čaše utiče na percepciju.

Pravilna upotreba

Važno je pomenuti i najočigledniji, ali često zanemaren, deo vinske čaše - nožicu. Ispravan način da se pije iz čaše za vino je držati čašu za nožicu i piti. Svrha je ta da se ne utiče na temperaturi vina držeći čašu za balon. Nožica nije u direktnom kontaktu sa vinom, pa se tako temperatura ne menja. Držanje čašu za balon dovodi do toga da se vino zagreva..

 

[Nostradamus]

Materijali

Čaše za vino pravljene od topljenog ili sečenog stakla će se često "mešati" u vino, ili imati grubu ivicu, i tako kvariti uživanje u vinu. Čaše od duvanog stakla daju bolji oblik, tanje ivice i najčešće su prihvatljive za povremene vinopije. Vinske čaše visokog kvaliteta se prave od kristala, koji je porozan i pomaže aeraciju vina. Kristalne čaše, takođe, proizvode i lepši zvuk prilikom nazdravljanja. Vinske čaše, najčešće nisu bojene ili matirane, jer bi to uticalo na uživanje u boji vina.

 

[Nostradamus]

Oblici

Oblik čaše je vrlo važan, jer on koncentriše "flejvor" i aromu (ili "bouquet"), što naglašava karakteristike varijeteta. Oblik čaše, takođe, usmerava samo vino u oblast u ustima koja najbolje odgovara tom varijetetu. Generalno, otvoreni kraj čaše nije širi od najšireg dela balona.

Nožica čaše je važna jer obezbeđuje držanje čaše bez zagrevanja sadržaja telesnom toplotom onoga koji pije vino. To, takođe, sprečava da otisciprstiju zamrljaju čašu, i olakšava da se vino zavrti. Osim za connoisseur-e, vinske čaše se mogu podeliti u tri grupe: čaše za crveno vino, čaše za belo vino i čaše za šampanjac.

 

[Nostradamus]

Čaše za crveno vino

Ove čaše se karakterišu okruglijim i širim balonom, koji omogućava vinu da diše. Obzirom da se većina crvenih vina pije na sobnoj temperaturi, širi balon omogužava vinu da se ono ohladi brže posle kontakta sa rukama vinopije. Mogu imati i posebne oblike, kao:

* Bordeaux čaša: Visoka, sa širokim balonom, pravljena za crvena vina punog tela, kao Cabernet i Merlot, jer usmerava vino ka zadnjem delu usta.
* Burgundy čaša: Veća od Bordeaux čaše, ima veći balon da bi akumulirala arome delikatnijih crvenih vina, kao Pinot Noir. Ovakva čaša usmerava vino na vrh jezika.

 

[Nostradamus]

Čaše za belo vino

One su, generalno, uže, iako ne tako uska kao one za penušava vina, sa zidovima nešto uspravnijim ili oblika lale. To što su ove čaše uske omogućavabelom vinu da zadrži svoju temperaturu iz dva razloga;

1. Smanjena površina stakla (u poređenju sa čašama za crvena vina) znači i manje cirkulacije vazduha po čaši i manje zagrevanje vina.

2. Manji balon znači i manji kontakt između ruku i čaše, pa telesna toplota ne može lako da se prenese do vina.

 

[Nostradamus]

Čaše za šampanjac

Čaše za penušava vina se odlikuju dugačkom nožcom i visokim, uskim balonom na vrhu. Oblik je takav da održava penušavo vino poželjnim tokom konzumacije. Čaša je napravljena tako da se drži za nožicu, i onemogući zagrevanje sadržaja. Sam balon je napravljen tako da potpomogne specifičan sadržaj ugljen dioksida u piću. Ovo je postignuto smanjenjem površine otvora balona.

Ovakve čaše se često koriste kod formalnih situacija, kao što su dodele nagrada, venčanja ili sl.